Marko Kraljević na granici između legende i istorije

фебруар 21, 2019

Još je Vuk Karadžić u svojoj prvoj “Pjesnarici”, izdatoj 1814. godine, pokušao da odgonetne i rastumači zašto je Marko Kralјević (Marko Mrnjavčević, rođen oko 1335. i živeo do 17. maja 1395. godine) bio toliko omilјena ličnost u narodnim pesmama. Ističući osobine Markove, na prvom mestu njegovu fizičku snagu i pravdolјubivost Vuk zaklјučuje:

“On zaista da nije bio nekakav osobiti čovek, ne bi se toliko njegovo ime pevalo i slavilo”.

Legenda se isplela oko Markovog života, oko njegovih podviga, njegove smrti. Po narodnoj pesmi on je živeo gotovo trista godina i umro je prirodnom smrću pošto ga je prethodno njegova posestrima vila uverila da ga niko neće nadjačati:

Pobratime, Kralјeviću Marko,
tebe nitko Šarca otet neće,
nit` ti možeš umrijeti, Marko,
od junaka ni od oštre sablјe,
od topuza ni od bojna koplјa...“

Istorijske činjenice o Marku Kraljeviću

Međutim, istorijske činjenice govore drukčije. Markov život je može se podeliti na onaj pre, i posle Maričke bitke. Pre Maričke bitke Marko je bio u usponu, ali ne zbog njega kao pojedinca, već zbog uspona njegove porodice. Vukašin, Markov otac, biva krunisan za kralјa i postaje suvladar Urošev (Mrnjavčević). Markov brat Uglјeša, dobio je titulu despota a sam Marko se u tom periodu nalazio u senci brata, strica i oca.

Nakon Maričke bitke 1371. godine kada Vukašin i Uglјeša ginu, a Marko postaje kralј. Međutim, umesto da postane zakoniti kralј srpskog carstva, Marko Kralјević postaје vazal turskog cara а od velike države koju je nasledio od svog oca Vukašina ostala je mala oblast oko Prilepa. Borio se na strani turske carevine protiv Arapa, ali ponekad i protiv svoje braće. U jednom takvom boju je i poginuo. O Markovoj pogibiji svedoči i ova beleška iz Hilendarskog letopisa:

“Razbi Mirče vojvoda, vlaški; cara Bajazita na Rovinama, i tu pogibe Marko Kralјević i Kostadin… Mnogo se ožalosti car zbog njihove pogibije, čak se i poplaši, jer takvih nije bilo u svoj vojsci njegovoj, niti je i docnije bilo“.

Osobine Marka Kraljevića u narodnim junačkim pesmama

Najstarija zapisana narodna pesma o Marku Kralјeviću je bugarštica „Marko Kralјević i brat mu Andrijaš“. Tu bugaršticu, tj. pesmu dugog stiha od 15 ili 16 stihova zabeležio je Hvaranin Petar Hektorović i uneo je u svoju zbirku „Ribanje i ribarsko prigovaranje“ štampanu u Mlecima 1568. godine. U ovoj tužnoj pesmi Marko Kralјević nam se ukazuje kao hrabar junak i pošten drug, ali i kao čovek koji u gnevu može svašta učiniti. U jarosti, ne razmišlјajući o posledicama, on ubija rođenog brata, Andrijaša. Narodni pesnik se ne libi da Marka često prikaže u situacijama koje mu baš ne služe na čast. Čak ta sloboda u prikazivanju jednog legendarnog junaka ide toliko daleko da je Marko Kralјević smešan. U pesmi „Marko Kralјević i Ljutica Bogdan“ Marko se plaši da izađe na megdan Ljutici Bogdanu, taj strah velikog junaka narodni pesnik opisao je s puno humora.

U opisivanju Marka Kralјevića narodni pesnik često se koristno hiperbolom i gradacijom. To preuveličavanje ponekad je protkano crnim humorom, kao u pesmi „Marko Kralјević i Musa Kesedžija“.

Skoči hodža na noge lagane,
te otvori na tavnici vrata
i izvede Kralјevića Marka,
izvede ga pred cara čestitog:
kosa mu je do zemlјice crne,
polu stere, polom se pokriva;
nokti su mu orati bi mogo;
ubila ga memla od kamena,
pocrnio, kao kamen sinji.

U istoj pesmi je i jedan od najupečatlјivijih opisa junačkog megdana. To je megdan između dva podjednako velika junaka: Marka Kralјevića i Muse Kesedžije. Kad Marko ipak pobedi Musu, on velikodušno kaže:

„Jaoh meni do boga miloga,
đe pogubih od sebe bolјega“.

Markova pravdoljubivost u junačkim pesmama

O Markovoj pravdolјubivosti govore mnoge pesme. Nјegov lik u pesmi „Uroš i Mrnjavčevići“ je zaista primer kakav treba da bude junak – uvek na strani pravde i istine.

Čovečnost lјutog i prekog megdandžije kakav je bio Marko široko je ocrtana u pesmi „Marko Kralјević i beg Kostadin“. Marko navodi tri begova nečoveštva:

„Prvo ti je, brate, nečoveštvo:
Dođoše ti do dve sirotice,
Da j’ nahraniš hleba bijeloga
I napojiš vina crvenoga;
A ti veliš dema sirotama:
– „Id’t odatle, jedan ljudski gade!
Ne gad’te mi pred gospodom vina!“
A meni je žao, beše, bilo,
Žao bilo dveju sirotica,
Pa ja uzeh do dve sirotice,
Odvedoh ih dole na čaršiju,
Nahranih ih hleba bijeloga
I napojih vina crvenoga,
Pa pokrojih na njih čisti skerlet,
Čisti skerlet i zelenu svilu,
Pa ih onda poslah dvoru tvome;
A ja, beže, gledam iz prikrajka
Kako ćeš ih onda dočekati;
A ti uze jedno siročadi,
Uze njega u lijevu ruku,
Drugo uze na desnicu ruku,
Odnese ih u dvore za stole:
„Jed’te pijte, gospodski sinovi!“
Drugo ti je, beže, nečovještvo:
Što su bili stari gospodari,
Ša su svoju aznu izgubili,
I na njima stari skerlet beše,
One mećeš u donju trpezu;
A koji su novi gospodari
I odskora haznu zametnuli,
I na njima novi skerlet beše,
One mećeš u gornju trpezu,
Pred njih nosiš vino i rakiju
I gospodsku đakoniju redom.
Treće ti je, beže, nečoveštvo:
Ti imadeš i oca i majku,
– Ni jednoga u astalu nema,
Da ti pije prvu čašu vina!“

U mnogim pesmama o Marku Kralјeviću provlače se elementi bajke; događaju se čudesa, pojavlјuju se neobična i fantastična bića. Marko Kralјević druguje sa vilom, ona je njegova posestrima. Markov konj Šarac nije običan konj, on roni suze za svojim gospodarom, odan mu je kao najbolјi prijatelј. U pesmi „Marko Kralјević i soko“ ptica progovara lјudskim glasom pritekavši u pomoć Marku Kralјeviću iz zahvalnosti jer joj je jednom prilikom Marko spasao život.

Tako je Marko Kralјević nenadmašni junak iz naših narodnih pesama, zauvek ostao na granici između legende i istorije.

Suicidne misli i kako se izboriti sa njima

Slavica Bijelić

фебруар 20, 2019

Hteli da priznamo ili ne živimo u vremenu u kome je evidentan napredak tehnike i tehnologije a istovremeno baveći se trivijalnim stvarima gubimo sebe. Pod naletom životnih okolnosti u potrazi za boljom egzistencijom ili u potrazi za životom koji je dostojan čoveka sve češće se dešava da izgubimo sebe u tom lavirintu. Suicidne misli su nešto sa čime se nažalost mnogi bore.

Obuzeti spoljašnjim okolnostima gubimo kontakt sa sobom, sa svojim unutrašnjim JA, sa svojom dušom. I kada se upetljamo toliko da ni sami više ne vidimo izlaz iz naizgled bezizlane situacije, tada na scenu stupaju misli o besmislu života i želja za samouništenjem.

Brojni demografski i socijalni faktori povećavaju rizik da osoba ophrvana suicidnim mislima izvrši samoubistvo. Nije nužno da je u sve to uključen i klinički faktor, ali ako osoba ima konkretnih psihičkih problema neophodna je stručna pomoć. Nije sramota potražiti stručnu pomoć, ma koliko to i dalje deluje kao tabu tema na ovim našim prostorima.

Odgovori su uvek u vama

Brojni lajf kouči kojih je sve više, jer je to postalo profitabilno zanimanje na prostorima EX YU, nude instant rešenja. Nude vam i čarobni štapić pomoću koga ćete otkloniti sve vaše probleme i brige. Bez obzira da li su u pitanju imaginarni ili stvarni problemi, neće se ustručavati da vam ponude uslugu. Naravno, za veću svotu novca. Zajednička crta svima njima je površnost i prepisan ili prepričan New Age pokret. Tako da pre nego odlučite da pronađete lajf kouča koji će rešiti sve vaše probleme, ne bi bilo loše da se zadubite u sebe.Nezaboravite da su svi odgovori zapravo u nama.

Najčešće suicidne misli

Koliko god loše da se osećate u datom trenutku, ne zaboravite da se niste oduvek osećali tako. Velika verovatnoća je da se nećete uvek osećati tako loše. Najčešće misli koje opsedaju osobu koja se određeni vremenski period oseća loše su misli o prolaznosti života. Misli o odlasku sa ovog sveta kao jedinoj opciji. To je beg od stvarnosti sa kojom nije spremna da se suoči, kao i iskrivljena slika realnog života. Dok pišem ove redove ne mogu a da se ne prisetim uvodne rečenice iz romana „Leto na Kapriju“- Alberta Moravija koja glasi: „Da li je moguće živeti u beznađu, a ne poželeti smrt?“

Ljudi koji se bore sa suicidnim mislima najčešće ne vide stvari onakvim kakve zaista jesu. Oni ih percipiraju u svojoj svesti na način koji im višestruko šteti. Uostalom kada dođete do zida, nemate gde dalje. Ono što treba da uradite u tom trenutku je da se vratite par koraka unazad. Jedino sa te prostorne distance možete videti šta je iza druge strane zida. To svakako nećete moći dok stojite priljubljeni uz zid, jer vam on zaklanja vidno polje.

Ne povlačite se u svoj oklop

Karakteristično za osobe koje se bore sa suicidnim mislima je izbegavanje kontakata sa bliskim osobama i povlačenje u svoj oklop. To može da se posmatra sa dva aspekta – ili ne žele druge da opterećuju sa svojom percepcijom života ili se bore da sami pronađu rešenje ukoliko se ne utope u vrtlogu suicidnih misli.

Kako da pomognete sami sebi

Suočite se sa svojim problemom, suočite se sa strahom od beznađa. Preispitajte sebe šta vas je dovelo u stanje u kome se nalazite. Da li je letargija posledica konkretnih problema ili imaginarnih koji su se vremenom pakovali jedan na drugi? Ukoliko ste spremniji da budete iskreni prema sebi, utoliko ćete brže naći izlaz iz začaranog kruga.

„Sve što se kreće ima tendenciju da se više kreće“– imajte to na umu uvek kada vas mrzi da se pokrenete i kada se prepustite letargiji. Čovek je socijalno biće i nije u ljudskoj prirodi da bude izolovan od spoljašnjeg sveta. Otiđite sa prijateljem na kafu, jer samo taj jedan izlazak može da vam bude pokretačka snaga, okidač koji će pokrenuti lavinu lepih stvari koje su pred vama. Naterajte sebe da šetate ili da se bavite fizičkim aktivnostima.

Sve započinje prvim korakom

Prvi korak će svakako biti najteži, ali kada počnete da uviđate dobrobit od fizičkog vežbanja i lučenja endorfina osećaćete se daleko bolje. Čitajte. Čitajte što više i što češće. Odgledajte neki film. To će svakako zaokupiti vašu pažnju a možda vam se desi da samo jedna rečenica iz knjige ili filma aktivira svu onu energiju davno potisnutu u vama i da vaše misli usmeri u drugom pravcu.

Razmišljajući šta je okidač koji dovodi do toga da čovek izvrši samoubistvo uvek mi se nameće samo jedan odgovor a to je – nedostatak vere. Čini mi se da kada čovek poklekne u veri, onda kao da se ceo svet obruši na njega. Uvek kada suicidne misli počnu da vam se vrzmaju po glavi, okrenite se veri. Verovatno se ateisti ne bi složili sa mnom, ali sloboda mišljenja je svima data. Lajf kouč bi sigurno rekao – meditirajte. Ja nisam lajf kouč i strana mi je ta terminologija.

U molitvi je spas

Ono što sigurno pomaže u stanju beznađa je molitva. Ona prava iskonska molitva koja dopire iz srca, koja utemeljuje veru, molitva koja suicidne misli ispira suzama sve dok ih zauvek ne odagna. Da li ćete prisustvovati liturgiji gde se oseća sinergija, kolektivni duh ili ćete se moliti u tišini svoje sobe izbor je samo vaš. I kao što bi rekao vladika Nikolaj Velimirović – „Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!“

Najveći neprijatelji šume, čovek na prvom mestu…

Predrag Konatarević

фебруар 19, 2019

Onaj ko prolazi šumom, а kome šmarstvo nije struka, obično nе zna šta sve oštećuje šumu, a posebno kakvi su načini i mogućnosti za njenu zaštitu. Ponekad čovek nepažnjom i sam može načiniti štetu.

Na šumu nepovoljno utiču činioci nežive, žive prirode i čovek. Nepovoljni činioci nežive prirode su: žega, mraz, kiša, sneg, inje, led, grad, vetar, grom i šumski požari. Mogućnosti zaštite protiv tih činilaca nisu velike, na neke od njih je i nemoguće uticati. One se uglavnom sastoje u preventivi, koja je sadržana u izboru vrsta drveća kojima ćе se dati prednost u nekoj mešovitoj šumi. Na primer, odustaće se od gajenja pojedinih vrsta četinara tamo gde padaju velike količine mokrog snega, što izaziva izvaljivanje drveća.

U zaštiti od vetra i sunca, koje izaziva upalu kore veliku ulogu imaju rubna stabla. Ona sa spoljašnje strane imaju razvijenu krošnju koja štiti stabla unutar šume, ne samo od vetra i sunca nego i od ulaska stoke. Sem toga, rubna stabla su stalni predmet kontrole stručnjaka zaštite šuma da bi se saznalo koja štetočina (ili bolest) је napala ili ćе ugroziti celu šumu.

Šumski požari

Glavni nepovoljni činilac nežive prirode је požar, protiv koga su mere bоrbе veoma teške. U oko 90% slučajeva požara krivac je čovek, najčešće nepažnjom а u najvše do 10% uzrok jе grom. Nepažnja jе često mala, а štete su ogromne. Od samo jednog opuška cigarete, bačenog kroz prozor automobila mogu izgoreti stotine hektara šuma.

U današnje vreme kada su šume možda najugroženije i višestruko značajnije glavni način borbe protiv požara je neumorno skretanje pažnje javnosti na ovaj problem. Ovakve i slične parole mogu zaista pomoći: „Od jedne smreke može se dobiti milion šibica, а jedne šibica može uništiti milion smreka“. Pošumljavanje је veoma skupo, а treba da prođu mnoge godine kako bi se dobila onakva šuma kakva је izgorela.

Štetne ptice i divljač

Nepovoljni činioci žive prirode mogu se podeliti na one biljne i životinjske prirode. Biljne su: bolesti, parazitske cvetnice i korovi (ovi poslednji nemaju značaja u prirodnoj sumi). Glavni način borbe protiv prvih dvaju su sanitarne seče i izbor vrsta koje ne podležu nekoj opasnoj bolesti. Na primer zbog holandske bolesti bresta odustalo se od gajenja te vrste u nizinskim mešovitim šumama.

Negativni činioci žive prirode su uglavnom ptice i sisari, te najopasniji – štetni insekti. Štetne ptice i sisari, nanose najviše štete kada se prenamnože. То se odnosi i na divljač ра su glavne mere sadržane u kontroli i održavanju brojnog stanja na određenom nivou.

Druge mere zaštite od divljači, pored prihranjivanja, su ograđivanje mladih stabala ili stavljanje limenih ili žičanih kapica na vršne izbojke, premazivanje ili prskanje mladog drveća sredstvima koja će svojim mirisom odbijati divljač. Štetne ptice na primer, jedu plodove kojima se šuma obnavlja odgrizaju pupove, uništavaju legla korisnih ptica. Srndaći, kao primer divljači, gule koru, odgrizaju vršne pupove mladog drveća, uništavaju ili oštećuju stabalca, čisteći rogove u proleće. Među sisare spada i stoka koja čini štete pašom, brstom i sabijanjem šumskog tla, a mera zaštite je zabrna paše.

lnsekata u šumi ima mnogo i to veliki broj vrsta. Mogu se podeliti na korisne, indiferentne i štetne. Među štetnima ima oko stotinak vrsta koje nanose ozbiljnije štete šumarstvu. Od štetnih retki su oni kod kojih jedan primerak može napraviti znatne štete. Medu takve spadaju strizibube, čije larve buše hodnike u drvetu.

Insekti napadaju zdrava stabla

Glavne štete prave oni insekti koji imaju običaj da se prenamnože. Mogu se podeliti na primarne i sekundarne. Prvi napadaju zdrava a drugi fiziološki slaba stabla (usled posledica požara, vetroloma i sl.). Protiv ovih drugih mere zaštite su uklanjanje fiziološki slabih stabala i održavanje šumskog reda, tj. uklanjanje svega onoga što može poslužiti štetočinama za razmnožavanje i dalje širenje.

Među sekundarne spadaju mnoge vrste potkornjaka, čija se štetnost najviše ogleda u bušenju hodnika u drvetu ili pod korom, čime oštećuju drvo i stvaraju mogućnost za razvoj nekih bolesti.

Daleko su opasniji oni insekti koji napadaju zdrava stabla, a među njima su glavni defolijatori tj. oni koji uništavaju list: gubar, kukavičja suza, žutotrba, hrastov savijač, borovi savijači, borove zolje, borov četnjak itd. Protiv primarnih ne postoje mogućnosti preventive. Mere zaštite su mehaničke (na primer, uništavanje legala gubara), hemijske – insekticidima, što ponekad zahteva upotrebu aviona i helikoptera, i biološke – uključivanje u borbu bolesti i prirodnih neprijatelja štetnih insekata.

Na kraju, od činilaca ostaje još čovek, čije negativno delovanje može biti iz nestručnosti i neodgovornosti stručnih lica koji se mogu ispraviti tek nakon mnogo godina, dok su štete od nestručnih lica: bespravne seče i krađe drveta, ispaša, uzurpacije šumskog zemljišta, seča novogodišnjih jelki i drugo.

Šumu obilaze i čuvaju šumari ili lugari, a oni su oči u šumarstvu. Oni prate dešavanja u šumi i o njima obaveštavaju stručnjake, ali i sami preduzimaju određene mere.

Čitajući tekst sigurno ste primetili koliko neprijatelja imaju šume koje su kao što vrlo dobro znate pluća ove planete. Na nama je odgovornost da zaštitamo ovaj vitalni organ.

Vukove misli o jeziku i pravopisu

Predrag Konatarević

фебруар 16, 2019

Jezik je živi organizam razvijao se vekovima i dan danas se razvija i takođe biti dok se god govori njime. Vuk Stefanović Kardžić u mnogome je doprineo da naš jezik bude ovakav kakav jeste i na tome mu moramo odati priznanje. Ovako je on nekada govorio o jeziku i pravopisu.

Misli o jeziku i pravopisu

„Jezik je hranitelј naroda dokle god živi jezik, dokle ga negujemo i poštujemo, njim govorimo i pišemo, pročišćavamo ga, umnožavamo i ukrašavamo, dotle živi i narod: „Može se među sobom razumijevati i umno sajedinjavati, ne preliva se u drugi, ne propada.“

„Tek 1783. godine prvi je Dositej Obradović govorio da treba pisati srpskim jezikom kao što narod govori, i sam je počeo, koliko je znao, tako pisati.“

„Samo se za stare Grke ne zna da su od koga primili nauke i uza njih gdjekoje riječi i načine govora, a ostali svi narodi, koji su poslije primali nauke jedan od drugoga, poprimali su nješto od oboga toga. Tako su npr. Latini primili od Grka, Nijemci od Latina, Rusi od Nijemaca; tako ćemo i mi morati koješta primiti iz drugijeh jezika (i već smo gdješto i primili), samo se treba starati i čuvati da ne primamo ništa bez nevolјe.“

„Ko se boji vrabaca; nek se sije proje. Koji se spisatelј boji i plaši recenzenta, on slobodno neka ne uzima pera u ruke, niti će literatura u njemu izgubiti kakva dobra, zašto on samo svjedoči ne samo da ne zna nego i da nije rad znati. A pravoga spisatelјa recenzenti i zakonodavci dovode u veće savršenstvo, zašto zna da će pred svijetom davati odgovor za svaku riječ svoju, pa se pišući stara da može za svaku riječ kazati zašto je onako upisao, a ne drukčije. Takovi spisatelј, ako i pogriješi, on s volјom i misleći pogriješi, a ne slučajno. On ne samo što se ne boji recenzenta, nego mu se još racuje, i želi ga, da mu se djelo okuša kao zlato u vatri, i ako što bude pogriješio, da popravi dok je još živ.“

„Mi mislimo da se o svakoj materiji može pisati dobro i lijepo; moleru se ne gleda šta je namolovao, nego kako je namolovao. Tako i kod spisatelјa ima sila koji su u cijelom svijetu besmrtno ime zadobili pisanjem o ružnijem materijama.“

„Važnost knjige ne cijeni se po njezinoj veličini, nego po onome što je u njoj i od koga je.“

„Svaki čovjek može svoje riječi tolkovati kako oće, premda čitatelјima ne može niko zabraniti da ne razumiju onako kao što je napisano.“

„U našijem je narodnijem pjesmama za nas najdragocjenija čistota i sladost našega jezika: kad bi književnici to poznavali, onda oni ne bi kvarili i grdili najveću dragocjenost svoga naroda, svoj narodni jezik, nego bi se trudili naučiti ga iz narodnijeh pjesama.“

Crvena panda – još jedna životinja koja izumire nemarom čoveka

Predrag Konatarević

фебруар 15, 2019

Crvena ili mala panda podseća više na rakuna nego na džinovsku pandu. Tokom dana spava sklupčana na grani sa repom preko očiju ili glavom savijenom na grudi. Crvena panda spade u grupu biljojednih sisara, hrani se noću, uglavnom mladicama bambusa, mada jede i travu, korenje, voće, žir, miševe, ptice i ptičja jaja. Ona ima šesti prst nalik na palac koji joj služi za hvatanje stabljika bambusa, glavnog izvora hrane.

Populacija crvenih pandi procenjuje se na manje od 2.500 odraslih jedinki, a ovaj broj kontinuirano opada usled odvojenih i usamlјenih populacija. U proseku životni vek crvene pande ide od deset pa do maksimalnih 14 godina.

Izgubljena ostrva

Crvena panda živi u hladnim i maglovitim bambusovim šumama, na jednoj od najviših oblasti u svetu, na Hmalajima. Žive isklјučivo u jugoistočnoj Aziji, duž planinskog masiva Himalaja u obliku polumeseca u južnom Tibetu, Butanu, severoistočnoj Indiji, na istoku do planinskih delova Mjanmara i Kine. Nekada davno, ova životinja savršeno se adaptirala za ovakvu vrstu staništa. Njeno gusto krzno i rep nalik na plašt pružaju joj toplinu tokom hladnih snežnih zima. Njeno telo prilagođeno je veranju po najtanjim granama što joj pomaže da pobegne od grabljivaca poput leoparda i divljih pasa ali i od lovaca koji protivzakonito love crvenu pandu zbog njenog krzna. Crvene pande su veoma spore životinje a njihova sporost izazvana je karakterističnom ishranom. Bambus ne daje baš puno energije. Kao rezultat toga crvene panda mogu da trče samo u kratkim intervalima pre nego što se umore.

Ova životinja je ovde kod kuće i malo koje mesto izgleda ovako udaljeno i bezbedno. Međutim, kako sve više gradova okružuje planinske šume crvene pande bivaju sve ugroženije, njena staništa su se smanjila za pedeset procenata u poslenje dve decenije. Staništa u kojima živi nekada su bila međusobno povezana šumama dok su sada preostale pande zarobljene na izolovanim vrhovima planina. Ova takozvana mala ostrva sa populacijama crvenih pandi sada su bez ikakve mađusobne veze. Ako se uzme u obzir da pande jedu mnogo bambusa (svakog dana jednoj crvenoj pandi potrebno je oko pet kvadratnih kilometara šume) i da pritom njihova teritorija udara o ivice ovih ostrva, pande ostaju bez prostora ali i bez hrane.

https://www.youtube.com/watch?v=13Kaw0mbCM0

Nada za budućnost

Sporost pande može značiti njenu propast kada se suoči sa grabljivicem. Sa malo energije ili mišića da uzvrati crvena panda jedino može da se nada lakom begu uz drvo. Ali crvena panda nalazi sve manje prostora za skrivanje od sve većeg broja grabljivica kao što su psi koji paze na stoku. Prirodnjaci se trude da promene način na koji ljudi vide ovu životinju. Osnovana je i “Mreža crvenih pandi” koja unajmljuje lokalne šumske čuvare da paze na pande da sade bambus. Planiraju se druge metode, poput prelaska na modernije vidove grejanja, kako bi seljaci prestali da seku šume.

Zanimljivosti o crvenim pandama

Da bi čuvale ono malo energije koju dobijaju ishranom bambusom crvene pande smanjuju svoju telesnu temperaturu kada spavaju.
Za hranom tragaju tokom noći, dok piju tako što ližu umočenu šapu u vodu.
Krzno crvene pande prekriva milimetar njenog tela pa čak i tabane na šapama, što je neobično retko među životinjama.
Crvene pande džinovske pande iako dele ime nisu ni u kakvom srodstvu.

Demosten – najveći govornik antičke Grčke

Predrag Konatarević

фебруар 13, 2019

Najveći govornik antičke Grčke, a možda i sveta, Demosten rođen je 384. godine pre naše ere, u jednom gradiću u okolini Atine. O prvim godinama njegovog života ne zna se bogzna šta. Tradicija ga je pretvorila u skoro legendarnu ličnost i svima je poznato da je zamuckivao pa je tu svoju govornu manu ispravio na taj način što je govorio sa malenim kamičkom u ustima.

Otac mu je umreo kada mu je bilo svega 7 godina i tutori koji su imali zakonsku obavezu da se staraju o njemu i njegovom imanju vrlo brzo su straćili ionako neveliko nasledstvo.

Pa ipak, budući govornik dobio je solidno obrazovanje.

Odbrane i prvi govori

Demosten je odabrao advokatski poziv ali se zanimao i za politiku. U Atini je bio običaj da tužitelj obrazloži tužbu pred sudijama. U stvari, skoro uvek je advokat sastavljao odbranu koju je njegov klijent čitao. Već u početku svoje karijere, Demosten je na sebe skrenuo pažnju zbog jasnoće svojih izlaganja i spretnosti. Prve sudske govore izrekao je kada je imao svega dvadeset godina kada je uspešno dobio sudski postupak protiv svojih staratelјa koji su proneverili njegovo nasledstvo.

Ali advokat u njemu se strasno interesovao i za politiku.

Filipike

U političku arenu stupio je kad je Filip II Makedonski, veoma ambiciozan vladar, odlučio da iskoristi unutrašnje sukobe Grka da bi njima bolje vladao, drugim rečima “da podeli da bi vladao”. Kraljevstvo Makedonaca stvoreno je u 7. veku. Neki Grci su smatrali Makedonce varvarima (među njima i Demosten), ali bez obzira na njihovo etničko poreklo, oni su od 5. veka govorili grčkim jezikom i bili deo grčke kulture.

Makedonci su imali neznatnu ulogu u grčkoj politici pre početka 4. veka, te je Filip drugi, preduzimljiv čovek koji se školovao u Tebi, hteo imati zapaženiju ulogu. Lukav i bezobziran vešto je balansirao, opredeljujući se čas za vlast, čas za drugu stranu. Kad je procenio da je konačno kucnuo čas za napad na Atinu i Tebu, naišao je na otpor ta dva grada koji su se konačno ujedinili protiv zajedničkog neprijatelja. Demosten je stao na čelo tog patriotskog pokreta koji je pokušao da odbrani slobodu Grčke. Tada je započeo niz njegovih strasnih beseda protiv Filipa Makedonskog, koji je bio okupirao južnu Grčku, nazvanih FILIPIKE.

Filipika uvedena kao pojam

Značenje reči „Filipika“ odnosi se na vatreni, optužujući govor ili tiradu, koji je najčešće usmeren protiv jedne ličnosti. Ime je dobila po Filipu II, makedonskom kralju protiv koga je u 4. veku pne. znameniti atenski orator Demosten održao čitav niz slavnih govora, nastojeći svoje sugrađane upozoriti na opasnost koja im prijeti od Makedonije.

Branilac mira

Rat je već dugo trajao, otegao se i u oba logora počeo je da se oseća zamor.

U nadi da će sklopiti mir, Grci su Filipu poslali izaslanike pod Demonstenovim vodstvom. Veliki govornik je u tu svoju novu misiju uneo isto toliko strasti i topline, kao i onda kad je trebalo zapaliti srca Grka protiv neprijatelja. Ali Fllip je odugovlačio sa potpisivanjem mirovnog ugovora kako bi dobio skoro sve šte je želeo.

Atina nije htela da pristane na takav nepovoljan ugovor. Uprkos ponavljanim savetima Demostena, neprijateljstva su nastavljena 340. godine. Posle nekolike manjih okršaja, Tebanci i Atinjani sukobili su se kod Heroneje. Gubici su bili brojni na obe strane ali su Filip i makedonci odneli pobedu nad Atinom i njenim saveznicima. Tada su oni Grci koji su sarađivali sa pobednikon – tadašnji “kolaboracionisti” – napadali Demostena ipak ne uspevši da ga liše narodnog poštovanja. Govornik je bio primoran da se brani. To je učinio u jednom od svojih najlepših govora: „za krunu“.

Filip je ubijen na svadbi svoje kćerke Kleopatre u Egama, uz prisustvo mnogih zvaničnika iz Grčke. Posle smrti njegovog neumoljivog protivnika, Demosten je javno ispoljavao svoju radost.

Filipa je nasledio 20-godišnji sin Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki) koji je odmah nastavio sprovoditi očeve planove. Otputovao je u Korint gde su ga okupljeni grčki gradovi priznali za vođu Grka.

Nakon Filipove smrti, Demosten je odigrao vodeću ulogu i u atinskom ustanku protiv novog makedonskog kralja, Aleksandra Velikog. Ipak, njegovi napori nisu uspeli i ustanak je provocirao žestoku reakciju Makedonaca. On nije napao Atinu, već je tražio progon svih anti-makedonskih političara.

Demosten je bio isteran iz Atine 335. pne nakon afere potplaćivanja ljudi protiv Aleksandra. A u Grčku je pozvan natrag tek nakon Aleksandrove smrti 323. pne. Tada je on ponovo pozvao Atinjane da traže nezavisnost od Makedonije u onome što je postalo poznato kao Lamijski rat. Međutim, Antipater, Aleksandrov naslednik, potisnuo je svu opoziciju i zatražio da se Atinjani odreknu izveđu ostalih I Demostena. Po njegovom zahtevu, eklezija je usvojila uredbu kojom su najistaknutiji protiv-makedonski agitatori osuđeni na smrt.

Smrt u Posejdonovom hramu

Demosten je tada bio osuđen na smrt u odsustvu. Bio se sklonio na ostrvo Kalauri i tu našao utočište u Posejdonovom hramu. Grupa vojnika koja je dobila nalog da ga odatle istera ali se ipak nije usuđivala da oskrnavi hram. Komandant je zapovedio Demostenu da se preda, što je veliki Atinjanin s prezirom odbio. Odmah zatim, popivši otrov, srušio se ispred oltara boga mora.

Oko pola veka kasnije, Atinjani su mu podigli kip na kome su uklesane sledeće reči: “Da je tvoja snaga, Demostene, bila ravna tvome geniju, Grčka nikad ne bi poklekla pred neprijateljem.”

Citati Demostena

Budi gospodar svoje volje, a sluga svoje savesti.
Male prilike su često počeci velikih poduhvata.
Ništa nije lakše nego samozavaravanje. Ono što čovek želi, to isto veruje da je istinito.
Živi tako da bi tvojim poznanicima bilo dosadno ako umreš.

Top 10: Najbolje komedije svih vremena

Dragan Antić

фебруар 12, 2019

Komedija je filmski žanr koji vole svi. Svakome prija da odgleda duhovit i pozitivan film koji će mu u tih sat i po do dva, koliko najčešeće filmovi traju, doneti puno osmeha na lice. Teško je odabrati koje su to najbolje komedije u istoriji kinematografije, jer je snimljeno zaista na hiljade sjajnih filmova u ovom žanru.

Ipak, mi smo detaljno istražili šta publika i kritičari misle i dodali malo sopstvenog filmskog ukusa, pa vam ovde predstavljamo najbolje komedije koje obavezno trebate da odgledate bar jednom u životu.

#10 Mamurluk u Las Vegasu (The Hangover)

Američka komedija iz 2009. godine u režiji Todda Phillipsa i prvi deo trilogije „Mamurluk“. Priča o četiri prijatelja koji odlaze u Las Vegas kako bi proslavili momačko veče Doug-a, jednog od njih. Problem nastaje kada se trojica prijatelja probude u hotelskoj sobi i shvate da su izgubili mladoženju Doug-a, a pritom se ni ne sećaju šta se dogodilo prethodne noći. Mamurni i zbunjeni, oni kreću u potragu za Doug-om po Las Vegasu, jer do venčanja nije ostalo još puno vremena.

U glavnim ulogama u ovoj urnebesnoj komediji pojavljuju se Bradley Cooper, Ed Helms, Zach Galifianakis, Heather Graham, Justin Bartha i Jeffrey Tambor. Film je snimljen u Nevadi, za svega 15 dana i sa budžetom od 35 miliona dolara, a zaradio je 467 miliona. Dobio je Zlatni globus za najbolju komediju u 2009. godini, kao i niz drugih nagrada. Bio je deseti najgledaniji film u 2009. godini i druga najuspešnija komedija ikada snimljena u SAD, nadmašivši rekord koji je do tada, punih 25 godina držao film „Policajac sa Beverli Hilsa“.

#9 Ima li pilota u avionu (Airplane!)

Američka satirična komedija snimljena 1980. godine, u režiji Jim Abrahams-a, David Zucker-a i Jerry Zucker-a, a sa Robert Hays-om, Julie Hagerty, Leslie Nielsen-om, Lloyd Bridges-om i Robert Stack-om u glavnim ulogama. Ima li pilota u avionu je parodija na katastrofične filmove, pre svega na film „Zero Hour!“ iz 1957. godine iz kog su pozajmljeni zaplet i glavni likovi, kao i na film „Airport 1975“ iz 1974.

U fokusu radnje filma je Ted Striker, bivši pilot koji vuče traume iz Vijetnamskog rata i koji, uprkos prevelikom strahu od letenja ulazi u avion koji sa aerodroma u Los Anđelesu kreće za Čikago, jer se u njemu nalazi Eliane, stjuardesa sa kojom je nekada bio u vezi i koju ponovo želi da osvoji. Kada se kompletno osoblje u avionu otruje hranom, Ted neće imati izbora jer je jedina osoba na letu koja je u stanju da prizemlji avion.

Ima li pilota u avionu je jedna od najuspešnijih komedija svih vremena, koja danas uživa status kultnog filma. Budžet za snimanje filma je iznosio 3,5 miliona dolara, a ostvario je u to vreme neverovatnu zaradu od 83 miliona dolara. Bio je nominovan za Zlatni globus za najbolju komediju, kao i za nagradu BAFTA za najbolji prilagođeni scenario. U anketi koju je 2004. godine sproveo britanski Channel 4 film je od strane publike proglašen drugom najvećom hit komedijom ikada, a 2008. godine uvršten je od strane časopisa Empire u 500 najboljih filmova svih vremena.

#8 Glupan i tupan (Dumb and Dumber)

Glupan i Tupan je američka komedija iz 1994. godine u režiji Petera Farrelly-ja. To je neobična i smešna priča o Loyd Christmas-u (Jim Carrey) i Harry Dunne-u (Jeff Daniels), dvojici priglupih ali dobronamernih i dobroćudinih prijatelja iz Providensa, Rhode Island. Harry se bavi brigom o psima, dok Loyd zarađuje vozeći limuzinom bogatu klijentelu. Jednoga dana Loyd svojom limuzinom preveze do aerodroma prelepu Mary, i tokom vožnje odmah se zaljubljuje u nju.

Zaplet nastaje kada Loyd pronađe akt tašnu koju je ostavila Mary. Misleći da je Mary u stvari zaboravila aktovku, njih dvojica kreću na put u Aspen, Kolorado, kako bi tašnu vratili njenoj vlasnici. U stvari, u tašni je bio novac koji je namenjen otkupu Mary-nog muža, što će stvoriti niz problema i dovesti junake filma u mnoge komične situacije.

Glupan i Tupan, koji je premijerno prikazan 16. decembra 1994. godine uspeo je da zaradi 247 miliona dolara od prodaje karata u bioskopima, a do danas je postao kultna komedija, koju mnogi smatraju najsmešnijim filmom u istoriji kinematografije. Uspeh filma Glupan i Tupan doneo je slavu svojim autorima, braći Farrelly, a takođe i Jim Carrey-u, čija glumačka karijera nakon ove komedije naglo kreće uzlaznom putanjom.

#7 Gospođa Dautfajer – Mrs. Doubtfire

Gospođa Dautfajer je američka komedija iz 1993. godine, reditelja Chris Columbu-sa, zasnovana na romanu spisateljice Anne Fine „Madame Doubtfire“. U ovom filmu glume Robin Williams, Sally Field, Pierce Brosnan, Harvey Fierstein i Robert Prosky. To je topla i duhovita priča o Daniel Hillard-u, taze razvedenom glumcu koji počinje da se oblači kao žena – dadilja, kako bi bio u mogućnosti da provodi vreme sa svojom decom koja posle razvoda žive sa majkom.

Film je osvojio Oskara za najbolju šminku i Zlatni globus za najbolji igrani film u kategoriji mjuzikl ili komedija, dok je Robin Williams nagrađen Zlatnim Globusom za najboljeg glumca. Ukupna bioskopska zarada je isnosila 441,3 miliona dolara a budžet za snimanje filma 25 miliona dolara. Tako je Gospođa Dautfajer postala drugi najuspešniji film iz 1993. godine u svetu. Danas je film svrstan u najbolje komedije ikada snimljene.

#6 Dan mrmota – Groundhog Day

Dan mrmota je komedija sa elementima fantastike, ostvarenje iz 1993. godine u režiji Harold Ramis-a. Bill Marray je samoživi meteorolg Phil Connors koji sa svojim televizijskim timom ide u Pensilvaniju, u mali grad Paksatauni, gde ubrzo shvata da mu se ponvalja vreme i da se našao u začaranom krugu u kome se njegov život svodi na jedan te isti dan. Prinuđen da svakoga dana proživljava događaje koji se ponavljaju, Phil će biti motivisan da preispita svoj dotadašnji život i da konačno otkrije šta je u životu zaista važno. Marray-eva partnerka u filmu je Andie MacDowell.

Dan mromata ovenčao se BAFTA nagradom kao filim sa najboljim originalnim scenariom. Danas uživa kultni status i spada u najbolje komedije svih vremena. Film je imao budžet od 14 i po miliona dolara, a ostvario je skoro petostruku bioskopsku zaradu, 70,9 miliona dolara.

#5 Riba zvana Vanda – A Fish Called Wanda

Riba zvana Vanda je komedija iz 1988. godine snimljena u britansko-američkoj koprodukciji i u režiji čuvenog britanskog komičara Charles Crichton-a, koji je takođe i koautor scenarija, uz slavnog pajtonovca John-a Cleese-a. U ovom filmu Jamie Lee Curtis, Kevin Kline i Michael Palin glume lopove, koji su ukrali dijamante i žele da prevare jedni druge, dok samo vođa bande zna gde su ukradeni dijamanti sakriveni. Wanda Gershwitz, ambiciozna prevarantkinja atraktivnog izgleda, ne bira sredstva da dođe do dijamanata. Kako bi uspela u svom planu, ona se udvara jednom od pljačkaša, a zatim i njegovom advokatu, i na kraju se zaljubljuje u jednog od njih. Advokat Archie Leach (John Cleese) postaje centralna figura pošto ga Wanda (Jamie Lee Curtis) koristi kako bi locirala plen.

Ovo kultno ostvarenje je od svoje premijere naišlo na pozitivne kritike. Film je nominovan za nagradu američke akademije u tri kategorije: Oskar za najbolju režiju, za najbolji originalni scenario, dok je Kevin Kline osvojio Oskara za najboljeg sporednog glumca. I to nije sve, jer su Cleese i Palin osvojili BAFTA nagrade za najboljeg glumca i najbolju sporednu mušku ulogu. Britanski filmski institut rangirao je film Riba zvana Vanda na 39. mesto najboljih britanskih filmova u 20. veku.

#4 Veliki diktator – The Great Dictator

Veliki diktator je politička satirična komedija iz 1940. godine, koju je napisao, režirao, producirao i odigrao Charlie Chaplin, prateći tradiciju i stil svojih filmova. Ovo je bio Chapline-ov prvi pravi zvučni film.

U ovom ostvarenju Chaplin na jedan krajnje satiričan način oštro kritikuje i osuđuje Adolfa Hitlera, Benita Musolinija, fašiste, antisemite i naciste. Chaplin u filmu igra oba glavna lika: nemilosrdnog fašističkog diktatora i progonjenog jevrejskog berberina.

https://youtu.be/zroWIN-lS8E

Veliki diktator, koji je bio jako popularan kod publike, danas se smatra najkomercijalnijim i najuspešnijim Chapline-ovim ostvarenjem. Savremeni filmski kritičari ga smatraju ne samo istorijski značajnim filmom, već i jednom od najboljih filmskih satira ikada snimljenih. Film je imao pet nominacija za Oskara.

U svojoj autobiografiji iz 1964. godine Chaplin je napisao da nikada ne bi snimio Velikog diktatora da je bio upoznat sa stvarnim obimom užasa nacističkih koncentracionih logora u to vreme.

#3 Veliki Lebovski – The Big Lebowski

Ovu komediju su snimili braća Joel i Ethan Coen 1998. godine. Radnja filma prati događaje smeštene u par dana u čijem epicentru je Jeffrey „Dude“ Lebowsky (Jeff Bridges), kalifornijska zdanguba i sitni prevarant, vijetnamski veteran i veliki protivnik vijetnamskog rata, koga pogrešno identifikuju kao milionera istog imena i prezimena, što mu donosi gomilu problema.

Iako fantastičan film, Veliki Lebovski je jedva povratio uložen novac – sa budžetom od 15 miliona, uspeili su da od bioskopskog prikazivanja inkasiraju svega 17 miliona dolara u Americi. Sa druge strane, film je pokupio najpozitivnije kritike.

Veliki Lebovski se smatra prvim kultnim filmom u eri interneta. Priču nose neobični likovi, kadrovi sa dobrom dozom nadrealnosti, nekonvencionalni dijalog i neobičan eklektično-psihodelični soundtrack.

#2 Neki to vole vruće – Some Like It Hot

Neki to vole vruće je urnebesna romantična komedija iz 1959. godine koju je režirao i producirao Billy Wilder, sa Marilyn Monroe, Tony Curtis-om i Jack Lemmon-om u glavnim rolama. Film prati priču o dvojici muzičara koji bivaju primorani da idu na turneju sa ženskim orkestrom. Prerušeni u žene i obučeni u haljine, Joe (Curtis) i Jerry (Lemmon) beže od gangstera jer su bili svedoci zločina koji su mafijaši počinili na dan Svetog Valentina.

Evo i jedne trivije – uprkos tome što je u ugovoru sa Marilyn Monroe stajalo da film mora da bude u koloru, ona je ipak pristala da se snimi u crno-beloj tehnici nakon što je shvatila kako šminka koju su imali Curtis i Lemmon izgledala odvratno u koloru.

Neki to vole vruće je pobrao pozitivne kritike i danas se smatra jednim od najvećih filmova svih vremena. Američki filmski institut ga je 2000. godine proglasio najboljom komedijom na svojoj “AFI 100 years …100 Laughs” listi. Godine 2017. proglašen je za najbolju komediju svih vremena u anketi BBC u kojoj su učestvovala 253 filmska kritičara iz 52 svetske zemlje.

#1 Žitije Brajanovo – Life of Brian

Lista najboljih komedija ikada snimljenih svakako ne bi bila potpuna bez bar jednog ostvarenja Letećih Pajtonovaca. Mi smo odabrali Žitije Brajanovo, kontroverzni film iz 1979. godine, koji prati Brian-a Cohen-a, Jevrejina koji je imao tu sreću da se rodi na isti dan kada i Isus Hrist, i to u kući odmah pored Hristove i da još bude i neosnovano smatran za Mesiju. Ova verska satira je projekat Letećeg cirkusa Monti Pajtona, ekipe koju su činili Graham Chapman, John Cleese, Terry Gilliam, Eric Idle, Terry Jones i Michael Palin. Režiju je potpisao Terry Jones.

Žitije Brajanovo je zbog satiričnog prikaza religije u nekim zemljama bio zabranjen više decenija, kao što su Norveška i Irska. Uprkos tome, film je imao ogroman uspeh kod publike, i bio je četvrti najgledaniji film u Ujedinjenom Kraljevstvu u 1979. godini. Veći broj uglednih časopisa i televizijskih mreža proglasilo je Žitije Brajanovo za najbolju komediju svih vremena.

naslovna fotografija: emsax27.wordpress.com

Verovanja o suncu i mesecu – Veselin Čajkanović

Predrag Konatarević

фебруар 10, 2019

„Nebeska tela imala su važnu ulogu i u magiji, ali isto tako i u praktičnom životu, gde su bila regulator za razne poslove.”, zapisao je Veselin Čajkanović, proučavalac srpske religije i folklora. Evo nekih verovanja o Suncu i Mesecu koja je zabeležio Veselin Čajkanović.

Verovanja o Suncu

Sunce su Srbi, kao uostalom i drugi narodi, zamišlјali (predstavlјali) sasvim konkretno, kao vatren predmet, u prvom redu kao vatren kotur. U zagonetkama sunce se najčešće upoređuje sa koturom voska, dakle otprilike sa voštanom svećom ili svitcem koji osvetlјava svet („jedna gruda voska cijelu svijetu dosta”). Vrlo je verovatno da je u našoj staroj religiji bilo i praznika namenjenih suncu, o letnjim ili zimskim solisticijama: oni bi dolazili u sezoni Ivanjdana i Božića, i vezani su za ta dva hrišćanska praznika. Za božanski značaj sunca govori i činjenica da se njime često zaklinju. „Tako mi žarkoga sunca, koje sav svijet obasjava”.

Jedno od gorućih pitanja u vezi sa religijom sunca jeste: šta biva sa suncem preko noći. Razumlјivo je da je narodna mašta na to davala različite odgovore. Prema jednom objašnjenju, „sunce na kraju dana čim zađe umre, i ono sunce što za tim izjutra obasije, nije ono nego se je drugo rodilo, i tako svaki dan sija drugo sunce” (Karadžić, I, 210, verovanje iz Bosne). Sličnu teoriju nalazimo i kod grčkih filozofa koji su je svakako postavili polazeći od narodnih verovanja: Heraklit misli da svakoga dana imamo novo sunce. I kod našeg naroda postoji verovanje da sunce noću prolazi kroz donji svet, kroz koji ga prenosi bog toga sveta. Možda u toj vezi treba razumeti i zagonetku: „O delijo, delijo, kuda si svu noć hodio?” – „Sam sam hitro letio, po svijeta težio”.

Verovanja o Mesecu

Mesečev kotur izaziva, kod lјudi koji ga posmatraju, asocijaciju oka, i zato je on smatran za nebesko ili božansko oko – isti slučaj koji smo videli i kod sunca. Ni o jednom od drugih nebeskih tela nije se verovalo da ima tolikoga uticaja na celokupan lјudski život i lјudske akcije (poslove) kao što je to slučaj sa mesecom. Nјegov veliki značaj za prosperitet kulturnih bilјaka, domaćih životinja, i za prosperitet samog čoveka opisao je, na osnovi narodnih verovanja, još Heziod (VII vek pre Hrista). Pri tome su, naravno, metamorfoze mesečeve bile od presudnog značaja; naročito veliki značaj pripisivan je mladini i punoći meseca. Verovanja o mesečevom uticaju na polјoprivredu, i zdravlјe čovekovo, starinska su. Mesec je vrlo izdašno iskorišćavan i za vradžbine, naročito lјubavne. Lekovite bilјke ponekad su morale biti skuplјene prema mesečini.

Kao noćno svetlilo, mesec ima veze sa demonima noći i donjega sveta; takvo shvatanje bilo je poznato još u indoevropskoj starini. Na mesecu, prema starim grčkim verovanjima, nalaze se duše mrtvih. U vezi sa htoničnom prirodom mesečevom su još neka narodna verovanja i običaji: na primer, verovanje da je guja, za koju znamo da je htoničan demon, mesečeva sestra. Naročito je veliko interesovanje postojalo oduvek za sliku na mesecu. Srpskih verovanja ima mnogo: prema njima, na mesecu je Kajin, ili Kovač, ili drvoseča koji je krao drva nedelјom, ili konjska glava – Šarac Marka Kralјevića.

Izvor:
Čajkanović, Veselin, Stara srpska religija i mitologija, priredio Vojislav Đurić, Beograd: SKZ – BIGZ – Prosveta – Partenon, 1994.

Delotvornost maka praha – šta zapravo maka može?

Dragan Antić

фебруар 4, 2019

Maka je bila jedan od najuvaženijih plodova kod Inka, naroda iz Perua, a danas predstavlja sve aktuelniji proizvod na tržištu. Razlog sve veće upotrebe se krije u tome da je dovoljna samo jedna kašika maka praha da se unese dnevno kako bi se osećali i energičnije i izdržljivije.

Maka (maca) je koren koji pripada porodici rotkvica i uglavnom je dostupan u obliku praha. Potiče iz Perua i gaji se na visokim nadmorskim visinama, čak između 3700 i 4300 metara, a kako je sve više tražen proizvod širom sveta, potreba za uzgojem raste. Iako se u jednom periodu malo znalo o lekovitosti ove biljke, šezdesetih godina dvadesetog veka su peruanski i američki naučnici vratili slavu koju maka zaslužuje. Danas je veoma poznata biljka koja se sve češće i više traži i koristi i u našim krajevima.

Ono što je zasigurno velika prednost ovog proizvoda je to što zlatna maka nema nikakve nuspojave i nema nijedan dodatak drugog porekla, te ne čudi što milionima ljudi širom sveta uliva sigurnost. Maka prah je veoma delotvoran i za žene i za muškarce i veoma je cenjen i kao hrana i kao prirodni lek. U daljem tekstu ćete imati prilike da pročitate koje su sve to delotvornosti maka praha, kao i šta zapravo ovaj prah može.

Kako zlatna maka deluje?

Maka pomaže, ne samo u regulisanju već i u kontroli normalnog funkcionisanja kompletnog organizma. Zlatna maka je veoma lekovita i delotvorna, te pruža brojne blagodeti kada je u pitanju zdravlje. Ova biljka pripada grupi najefikasnijih adaptogena, a oni su definisani kao supstance koje utiču na harmonizaciju tela sa svim fizičkim, psihičkim, biološkim, unutrašnjim i spoljašnjim nadražajima.

Poznato je da kuvanje pomaže pri smanjenju stresa, ali nije poznato da nas kuvanje sa maka prahom čak duplo više smiruje. Naime, maka prah je idealan ako ste konstantno nervozni, jer glukozinolati koji ulaze u sastav make veoma štite nervni sistem i na taj način smanjuju stres. Svi bitni alkaloidi koje ovaj prah sadrži deluju na pravilan rad hipofize i hipotalamusa u ljudskom mozgu. Ono što zlatna maka radi ljudskom organizmu je kompletan balans hormona, jer je veoma pogodna za održavanje čitavog endokrinog sistema.

U maka prahu nalaze se brojne sterole koje u kombinaciji sa aminokiselinama vrše direktan uticaj na povećanje energije, fizičke i mentalne snage, izdržljivosti i očuvanju vitalnosti svih organa u ljudskom telu. Zlatna maka deluje na ljude svih godina i na oba pola.

Kada je u pitanju upotreba, do 5 grama dnevno za odrasle je dovoljno kako bi maka prah pogodno uticao na kompletan organizam. Ljudi koji počinju sa konzumiranjem ovog praha, preporučuje se da korste do 2,5 grama prve nedelje, a zatim da nastave da koriste uobičajenu dozu od 5 grama. Za decu od 4 do 12 godina, dovoljna je dnevna doza do 2,5 grama, što čini jedna kafena kašičica.

Najbolje je maka prah mešati u smutiju, šejku, mleku, vodi ili soku, kako vam najviše odgovara. Promešajte odgovarajuću količnu praha u tečnost za koju ste se odlučili i ostavite da odstoji nekoliko minuta pre nego što popijete. Najdelotvornije je piti neposredno pre neke fizičke ili mentalne aktivnosti, ali vi sami možete odrediti kada vama najviše odgovara da konzumirate maka prah.

Maka prah za sve ženske probleme izazvane lošim radom hormona

Mnogo je žena koje pate od nekog hormonskog disbalansa i koje se sa tim problemima muče ceo život. Ono u čemu zlatna maka ima vodeću ulogu je regulisanje hormona kod žena. Naime, veoma je pogodna kao zamena za hormonalnu terapiju, ali i u uklanjanju simptoma PMS-a. Takođe, ono čemu su joj žene veoma zahvalne svakako je otklanjanje menstrualnih bolova od kojih pati veliki procenat žena danas, kao i u regulisanju neredovnih menstruacija.

Korišćenje maka praha je veoma pogodno za kožu, jer pomaže kod pojava akni, suvoće kože, kao i kod svih drugih promena na koži i licu izazvanih hormonalnom disfunkcijom, te upotrebom zlatne make možete doći do savršene kože. Starije žene koje su zagazile u menopauzu, koriste zlatnu maku jer im delotvorno uklanja simptome menopauze, kao što su noćno znojenje, problemi sa štitnom žlezdom, velike promene raspoloženja. Takođe, maka prah je veoma pogodan za plodnost, te ga mnoge žene koriste rado u svojoj ishrani.

Zlatna maka za više snage i energije kod muškaraca

Iako mnogi smatraju da je maka ženska biljka, ovaj prah je veoma delotvoran i na muškarce. Naime, upotreba jedne kašike dnevno maka praha veoma utiče na energiju i fizičku izdržljivost, te je idealan način da se reši konstantan ili trenutni pad energije. Jedan od glavnih razloga zašto je koriste muškarci je taj što pomaže pri stvaranju mišićne mase i to na potpuno prirodan način.

Maka prah je koristan za uklanjenje i sprečavanje pojava svih nepravilnosti na koži. Kod muškaraca je koristan jer podiže nivo testosterona, pomaže kod impotencije, povećava pokretljivost i broj spermatozoida i ublažava simptome andropauze.

Kako je prah koji su u ishrani koristili Inka narodi, ovaj koren je smatran svetim, i sve do danas se na zlatnu maku gleda kao na svetu biljku. Upotrebom maka praha ne možete odmoći sebi, već samo možete doprineti svome zdravlju i organizmu. Ukoliko do sada niste probali ovaj lekoviti prah, odvažite se i učinite da vam vaše telo i organizam budu zdravi, puni energije i veoma zahvalni na zdravoj ishrani.

Najbolji automobili za žene u proteklih 10 godina

Dragan Antić

фебруар 1, 2019

Kažu da žene biraju automobile koji odgovara njihovom karakteru, pa ne čudi što su automobili koje vozi nežniji pol neretko jarkih boja, sa dosta dodatnih detalja. Prodavci navode da će se žena retko odlučiti za automobil čija spoljašnjost i unutrašnjost ne odgovaraju njenom ukusu. Sam automobil mora da bude lepih i pravilnih linija, a boja sedišta mora biti uklopljena sa bojom karoserije.

Zaključci brojnih istraživanja navode da mnoge stvari koje biramo govore o našem karakteru, te tako mnogi ljudi donose sud o drugima na osnovu kola koja voze. Nije neobična činjenica da i žene, kao i muškarci, veoma pridaju značaj odabiru automobila, iako možda iz različitih razloga. I ženama i muškarcima je veoma bitno pravilno ponašanje u saobraćaju i vozača i pešaka, jer postoje brojni primeri nepravilnog ponašanja dece u saobraćaju, ali i odraslih pešaka.

Ono po čemu se žene vozači razlikuju od muških vozača nije samo u tome što one nemaju takozvani “gen za vožnju”, već žene na automobile gledaju kao na korisno pomagalo kojim se mogu prevesti od tačke A do tačke B, dok je auto za muškarca ipak nešto mnogo značajnije od pukog prevoznog sredstva.

Žene najviše vole da voze same ili sa prijateljicom, dok najveću tenziju osećaju upravo u prisustvu partnera, te teško prevazilaze strah i suočavaju se sa istim ukoliko voze sa partnerom. Nesumnjivo je da ženski vozači nisu preterano opterećene svojim “ljubimcem” i da izbor automobila najviše temelje na čistoj estetici. U daljem tekstu ćete imati prilike da pročitate koji su to najbolji modeli automobila namenjeni ženama u proteklih deset godina.

Citroen, C2 – veoma praktičan i lep automobil

Na listi automobila koje žene rado biraju svakako se nalazi Citroen C2. Kako dame ističu, ovaj model automobila je veoma praktičan za gradsku vožnju, jer je idealnih dimenzija, pa je i dovoljno komotan i veoma pogodan za parkiranje. Citroen generalno nije veliki potrošač, a i mali servis za Citroen C2 je povoljan, te je ujedno i cena jedan od razloga zašto se žene veoma rado odlučuju za ovaj model automobila.

Ono što nežniji pol privlači kada je u pitanju Citroen C2 je veoma lep spoljašnji dizajn i veoma prijatna unutrašnjost. Istraživanja pokazuju da se za ovaj model uglavnom opredeljuju umetnice, ekscentrične žene koje se izdvajaju iz gomile, te ne čudi što se na ulicama može videti veliki broj Citroena C2 u svim bojama.

Renault, Clio – idealan mali gradski automobil

Jedan od najboljih ženski automobila je Renault i to model Clio. Naime, za ovaj automobil se sve čeće opredeljuju žene kako zbog povoljne cene i održavanja, tako i zbog unutrašnjost i spoljašnjosti. Ono što pripadnice lepšeg pola ostavlja bez daha nesumnjivo je sofisticiran izgled koij Renault Clio ima, kao i veoma usklađen i prijatan unutrašnji dizajn.

Istraživanja navode da ovaj model automobila najviše voze mlade žene vozači, te im veoma dugo ostaju verne jer je neretko Renault Clio izbor prvog automobila velikog broja žena. Takođe, ovom modelu su naklonjene sve žene bez obzira na ljubavni i poslovni status.

Fiat, Punto – automobil koji odgovara velikom broju ženskih zahteva

Fiat Punto je jedan od idealnih automobila za koji se odlučuju žene već mnogo godina unazad. Naime, ono što ovaj automobil izdvaja u moru automobila je veoma laka upravljivost i vožnja, kao i lakoća parkiranja. Takođe, Fiat Punto karakterišu manje dimenzije i veoma dobro usklađena unutrašnjost i spoljašnjost. Punto je sve češći izbor nežnijeg pola i to ne samo zbog idealnog dizajna već i zbog štedljivosti i povoljne cene.

Zaključci do kojih su došli psiholozi radeći istraživanja govore da Fiat Punto voze žene sitnije građe, osetljive žene i žene koje odlikuje visok nivo ženstvenosti. Ne treba da čudi podatak da je Fiat Punto jedan od najprodavanijih automobila u proteklih pet godina koji su kupile upravo žene.

Mini, Cooper – ženska ikona u automobilizmu

Šezdesetih godina, poznati Mini Cooper bio je ikona automobila kada je u pitanju ženska vožnja. Iako je ovaj model poznatiji kao Mini, on se zvanično nikada nije tako zvao. Najčešće je poznat kao klasični, Austin ili Rover Mini. Ono što privlači žene da voze ovaj auto svakako je elegantan izgled i sigurna i laka vožnja po gradu.

Kako je malih dimenzija, veoma ja jednostavan kada je parkiranje u pitanju. Njegova popularnost je dovela do razvijanja drugačijih automobila na njegovoj osnovi. Ono što je veoma interesantno je da žene koje voze ovaj model neretko ukrašavaju farove trepavicama, pa ne čudi što se na ulicama može videti veliki broj Mini Cooper-a kojima se duge trepavice viore na vetru.

Volkswagen, Buba – automobil po meri žene

Stručnjaci tvrde da Volkswagen vole sve žene bez obzira na godine starosti. Kako VW Buba apsolutno liči na auto koji bi žena dizajnirala, uopšte nije neobično što su žene najviše privržene ovom modelu Volkswagen automobila. Preslatka Buba je upakovana baš po meri pripadnica lepšeg pola.

Ono za šta se žene sve češće opredeluju kada je VW Buba u pitanju, pored zatvorenog modela, svakako je kabriolet. Nema žene koja nije poželela da joj vetar mrsi kosu prilikom vožnje uz omiljenu pesmu na radiju.

Smart – malo čudo od automobila

Idealan automobil za grad i gradsku vožnju nesumnjivo je Smart. Vrlo praktičan autić sa kojim možete naći mesto za parkiranje gde god poželite. Ono što je mana ovog automobila je komfor jer ga odlikuje dvosedišni karakter. Smart nikako nije porodični auto. Kako je veoma povoljan, čest je izbor mladih devojaka, naročito onih urbanijih koje često voze gradske vožnje.

Istraživanja pokazuju zanimljive činjenice koje govore da su upravo žene te koje češće kupuju automobile od muškaraca. Neki tvrde da zapravo pripadnice nežnijeg pola diktiraju trendove u autoindustriji, pa nije neobično što se na sajmovima automobila, ali i ulicama sve više mogu videti automobili jarkih boja, kao što su pink, žuta, ljubičasta…

Žene se možda ne razumeju u automobile kao muškarci, pa uglavnom prilikom nekog kvara zovu muža, brata ili prijatelja, ali je zasigurno da imaju bolje oko kada je sam dizajn u pitanju. Ono za šta automobili služe ženama u većini slučajeva je kao prevozno sredstvo koje im olakšava kretanje u saobraćaju, te im je zapravo pored estetike i bezbedna i sigurna vožnja na prvom mestu.

1...737475...80 Page 74 of 80

Istorijske činjenice o Marku Kraljeviću

Osobine Marka Kraljevića u narodnim junačkim pesmama

Markova pravdoljubivost u junačkim pesmama

Odgovori su uvek u vama

Najčešće suicidne misli

Ne povlačite se u svoj oklop

Kako da pomognete sami sebi

Sve započinje prvim korakom

U molitvi je spas

Šumski požari

Štetne ptice i divljač

Insekti napadaju zdrava stabla

Misli o jeziku i pravopisu

Izgubljena ostrva

Nada za budućnost

Zanimljivosti o crvenim pandama

Odbrane i prvi govori

Filipike

Filipika uvedena kao pojam

Branilac mira

Smrt u Posejdonovom hramu

Citati Demostena

#10 Mamurluk u Las Vegasu (The Hangover)

#9 Ima li pilota u avionu (Airplane!)

#8 Glupan i tupan (Dumb and Dumber)

#7 Gospođa Dautfajer – Mrs. Doubtfire

#6 Dan mrmota – Groundhog Day

#5 Riba zvana Vanda – A Fish Called Wanda

#4 Veliki diktator – The Great Dictator

#3 Veliki Lebovski – The Big Lebowski

#2 Neki to vole vruće – Some Like It Hot

#1 Žitije Brajanovo – Life of Brian

Verovanja o Suncu

Verovanja o Mesecu

Kako zlatna maka deluje?

Maka prah za sve ženske probleme izazvane lošim radom hormona

Zlatna maka za više snage i energije kod muškaraca

Citroen, C2 – veoma praktičan i lep automobil

Renault, Clio – idealan mali gradski automobil

Fiat, Punto – automobil koji odgovara velikom broju ženskih zahteva

Mini, Cooper – ženska ikona u automobilizmu

Volkswagen, Buba – automobil po meri žene

Smart – malo čudo od automobila

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY