Kako vratiti obrisane fajlove sa hard diska, fleš memorije…

март 16, 2019

Ako se pitate da li je moguće vratiti obrisane fajlove sa hard diska, odgovor će vas obradovati. Postoje zaista sjani alati koji vam potpuno besplatno mogu vratiti vaše omiljene greškom obrisane porodične slike ili video snimke.

Kako vratiti obrisane fajlove sa hard diska?

Pre nego što počnemo, važno je posebno naglasiti jednu stvar:

Izbrisane datoteka sa hard diska, memorijske kartice, fleš diska, mobilnog telefona ili nekog drugog uređaja je moguće delimično ili potpuno povratiti pomoću nekoliko besplatnih i krajnje jednostavnih softverskih alata.

Mi vam naravno, ne možemo garantovati da se vaš slučajno izbrisani fajl (slika, video ili bilo kaja važna datoteka) može vratiti, ali postoji zaista dobra šansa, posebno ako nije prošlo puno vremena od kada je izbrisan.

Ono što trebate znati, a tiče se slučajnog ili namernog brisanja fajlova – datoteke koje se brišu obično nisu zaista izbrisane, već su samo skrivene, i neće biti obrisane do trenutka dok neki drugi fajl ne “poželi” da se smesti na njegovo mesto u memoriji. Možete iskoristiti ovu činjenicu da povratite nazad svoje izbrisane datoteke!

Sledite jednostavne korake ispod, kako biste maksimalno povećali šansu za oporavak izbrisanih fajlova sa uređaja:

Preduslovi za uspešno vraćanje fajlova

Potrebno vreme: U zavisnosti od toga koliko je dugo datoteka izbrisana, i vaših navika pri pražnjenju korpe za otpatke i gomile drugih faktora, oporavak izbrisanih datoteka može da potraje nekoliko minuta do nekoliko sati.

Kada primetite da je datoteka izbrisana, najvažnije je da prestanete da koristite računar, telefon ili drugi uređaj na kome je bila smeštena pomenuta datoteka! Pored specifičnih zadataka koji će biti opisani u nastavku teksta, najpametnija moguća stvar koju možete da uradite je da zaustavite bilo kakav unos podataka na disk jedinici koja sadrži izbrisanu datoteku.

Kao što smo već pomenuli, datoteke koje su izbrisane su zapravo samo skrivene. Jedini način na koji datoteka koju želite da povratite potpuno nestaje je ako se isti fizički prostor koji je zauzimao na disk jedinici zauzme neki drugi fajl. Dakle… ne radite ništa što bi moglo da dovede do toga.

Radnje poput instalacije softvera, preuzimanja audio ili video zapisa, itd ne moraju nužno zauvek izbrisati vašu datoteku, ali šanse se povećavaju što ih više radite.

Vratite izbrisane datoteke iz korpe za otpatke. Verovatno ste već gledali u korpu za otpatke, ali ako ste to propustili, uradite to odmah. Ako ste dovolјno srećni da je niste ispraznili pošto ste izbrisali fajl, možda je ovde i u savršenom radnom stanju.

Softver za vraćanje obrisanih datoteka

Na internetu možete pronaći veliki broj besplatnih programa za vraćanje izbrisanih datoteka. Ako su fajlovi koje tražite već ispražnjeni iz korpe za otpatke, Recuva je naš glavni izbor na listi najboljih besplatnih programa, ali ako vam se iz nekog razloga ne sviđa, ili ako pokušate i ne pronađete fajl koji je potreban da se oporavite, svakako pokušajte i sa nekim od sličnih programa.

Pored Recuve možete probati i nekim drugim softverom kao što je EaseUS Data Recovery Wizard ili Disk Drill…

Preuzmite program i ukoliko se nalazi u ZIP formatu koji Windows podržava, ekstraktujte ga na fleš memoriju (unziping je jednostavan u Windows-u).

Ako niste imali drugog izbora nego da koristite svoj hard disk, nemojte koristiti particiju na kojoj su se nalazili izbrisani fajlovi.

Koristite alatku za oporavak fajlova kao što ćete skenirati željenu lokaciju, ovaj proces može potrajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta ili duže, u zavisnosti od toga koliko je velika disk jedinica.

Tačna procedura se razlikuje od programa do programa, ali to obično uklјučuje izbor opcija, kao što su: tip fajla, lokaciju, tip skeniranja itd. a klikom na dugme Skeniraj, pokreće se pretraga.

Kada se skeniranje završi, pronađite datoteku sa liste, izaberite je, a zatim izaberite opciju Recover.

Detalјi i podešavanja programa su specifični za alat koji ste izabrali i mogu se razlikovati.

Recuva osnovni koraci

Recuvu je razvila kompanija Piriform a ova ista kompanija nam donosi još dva pouzdana softvera CCleaner i Defraggler.

Napomena: Preporučujemo vam da preuzmete „portabl“ verziju Recuva-e ili bilo kojeg drugog programa za vraćanje obrisanih fajlova i da direktno sa fleš diska ili sa nekog drugog diska osim sa onog koji sadrži fajlove koji nedostaju.

Kada po prvi put pokrenete Recuvu, pojavlјuje se jednostavan čarobnjak koji vas vodi kroz proces oporavka.

Sada izaberite vrstu datoteke koju želite da oporavite. Ako niste sigurni onda kliknete na drugo (Other) da biste prikazali sve datoteke, ovo je zgodno i za nejasne tipove datoteka.

Izaberite lokaciju na kojoj je datoteka locirana. Možete da izaberete prenosive medije, određene direktorijume ili da pretražujete svuda na računaru.

Sačekajte dok Recuva skenira vaš sistem u potrazi za izbrisanim datotekama.

Postoje neke zaista dobre opcije koje možete čekirati kako čime bi se promenio način skeniranja izbrisanih fajlova. Jedna od najznačajnijih je dubinsko skeniranje koje detalјnije pretražuje, ali je za izvršenje potrebno više vremena u zavisnosti od vašeg sistema.

On će pronaći izbrisane podatke čak i ako su izbrisani iz korpe za otpatke. Najbolјa praksa je da ovo koristite čim budete shvatili da je datoteka izbrisana.

Pogledajte i tekst o prečicama na tastaturi koje će vam olakšati rad na računaru.

Aristotel čovek kome su se divili velikani (biografija Aristotela)

Predrag Konatarević

март 14, 2019

Od mislilaca svih vremena Aristotel je najviše uticao, direktno ili indirektno, na filozofiju i razmišlјanje savremenog čoveka. Marks mu se divio. Bergson je govorio da njegova metafizika najviše odgovara prirodi lјudskog duha. Vekovima, filolozi, filozofi i istoričari proučavaju Aristotelovo delo i dan danas još uvek nije u celini prostudirano.

Danas, posle toliko vekova, to ogromno delo, koje je toliko uticalo na našu civilizaciju, liči nam na bogato intelektualno nasleđe koje svi mi koristimo i koje će se koristiti dok je čoveka. Nјegov autor bio je bez sumnje genijalan čovek ali i neumorni radnik, čovek koji je u životu imao i srećnih i nesrećnih trenutaka, koji je spoznao i bol i gorčinu. Imao je mnogo istinskih prijatelјa među koje se brojao i Platon.

Atina i Akademija

Aristotel je rođen na Halkidikiju, u gradiću Stagiri, 384. godine pre naše ere. Detinjstvo je proveo u Peli, Makedonija, gde mu je otac, Nikomah, bio lekar kralјa Amintasa III Makedonskog. Ostavši rano siroče, u 17. godini (367 p. n. e.) otišao je u Atinu da upotpuni svoje obrazovanje. U to doba Atina je bila centar grčke civilizacije.

Tamo je imao prilike da se upozna sa društvenom stvarnošću svoga vremena i njenim političkim, ekonomskim i kulturnim pojavama. Imao je prilike da uživa u čuvenim „atičkim besedama“ retora i profesora retorike koje su obuhvatale sva znanja i procene lјudskih vrednosti.

U to vreme u Atini je radila Akademija, koju je osnovao Platon. I Aristotel se u nju upisao i proveo u njoj čitavih dvadeset godina uz Platona i njegove slavne prijatelјe.

Dvadeset godina razmišlјanja, studija, istraživanja i plodnih diskusija, pisanja i beseda, u kojima se istakao svojom revnošću i inteligencijom, smelošću svoga duha, strogošću svoje dijalektike. Sve mu je to, bez sumnje, omogućilo da se razvije u originalnu ličnost.

Vaspitač Aleksandra Velikog

Nakon Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom (Platonovim učenikom) odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. U Asosu, u Maloj Aziji, je osnovao svoju prvu školu.

Tri godine kasnije, napustio je Asos pa prešao na ostrvo Lezbos, u Mitilenu, gde je dve godine obavlјao biološka istraživanja i razmišlјao o mnogim pitanjima. Zatim, 342 p. n. e., odazivajući se pozivu makedonskog kralјa Filipa II, napušta Mitilenu i nastanjuje se u Peli, gde postaje vaspitač mladog naslednika prestola koji će jednog dana postati Aleksandar Veliki, a koji je tada imao svega 13 godina. U periodu od 342. do 340. p. n. e. bio je potpuno zaokuplјen tom obavezom, te je istraživanja mogao da nastavi tek posle 340. p. n. e. Filip je 340. godine do temelјa spalio Aristotelov rodni grad, Stagiru, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi.

Godine 335. p. n. e. počinje najznačajnija etapa njegovog života. Oko 335. godine, a nakon što Aleksandar odlazi u pohod na Aziju, Aristotel koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlučuje se na povratak u Atinu i osnivanje vlastite škole koju naziva Licej (u čast Apolona Likijskog). Na njenom čelu zadržaće se dvanaest godina ističući se svojim izuzetnim kvalitetima kao mislilac i učitelј razmišlјanja, istraživač ali i metodični organizator naučno-istraživačkih ekipa.

Uporedo sa nastavom, Aristotel je upotpunjavao svoje ogromno delo dajući mu konačni oblik. Utvrđujući principe lјudskog razmišlјanja, on je doprineo da ga danas smatramo duhovnim učitelјem čovečanstva.

U Atini 323. p. n. e. je došlo do snažnog antimakedonskog pokreta i, naravno, Aristotel je postao meta progona. To je dovelo do toga da je upravu nad svojim Licejem poverio Teofrastu, napustio Atinu i prešao u Kalkis, postojbinu svoje majke. Tamo je umro nekoliko godina kasnije, kao ogorčeni izgnanik, 322. godine pre naše ere.

Ogromno delo

Aristotel je iza sebe ostavio ogroman broj radova. Ono što je do nas stiglo samo je četvrtina kompletnog filozofskog dela u kojoma on raspravlјa o raznim granama nauke o logici, fizici, biologiji, metafizici, moralu, politici, psihologiji itd.

U svojim delima sabrao, sredio i probudio sva znanja iz svog vremena. Iz njegovog dela, sa izvesnim izmenama, razviće se arapska i srednjevekovna filozofija.

Andre Žid: Saveti mladom piscu

Predrag Konatarević

март 9, 2019

„Nisam napisao nijednu knjigu a da nisam imao duboku potrebu da je napišem“ – zapisao je francuski pisac Andre Žid u svom Dnevniku. Ovo je samo jedna od misli – saveta koje je ovaj francuski pisac, najpoznatiji po romanu Kovači lažnog novca i Nobelovoj nagradi za književnost (1947), uputio svom čitaocu. Evo nekih saveta Andrea Žida koji ti mogu pomoći da poboljšaš svoje delo:

Saveti mladom piscu

„Jedinstvo tvoje knjige nalazi se u jedinstvu tvog žara. Piši, ako hoćeš, kad si opijen; ali, kad ponovo čitaš šta si napisao, budi trezan.

Piši uvek što je moguće jednostavnije; prvo je da čovek pred samim sobom ne stvara iluziju; čuvaj se uvek svoje vlasite popustljivosti i budi neprestano na oprezu da sam sebe ne prevariš.

Izbegavaj što je moguće više superlative; jedino ćeš tako nekima od njih sačuvati njihovo puno značenje. Gde slabić preteruje, jak se suzdržava. Snaga zadržane reči deluje na duh čitaoca. Ona ostaje bez delovanja ako je razliješ po hartiji.

Ne nastoj da stekneš lak uspeh čoveka koji lepo govori. Tvoja je uloga da slušaš. Veliki umetnik je prvo veliki slušalac. Prvi uslov da se dobro sluša je tišina.

Ako se upustiš u svet, neka to bude kao ronilac. Budi uveren da u društvu sjaji samo ono što nije zlato.

Pohvalu slušaj samo jednim uhom, a kritiku s oba.

Ne boj se da ljude začudiš i da im se ne dopadneš.

Duboke vrednosti nekog dela ostaju u početku nezapažene. Savršeno umetničko delo ne pada u oči.“

Kao čitalac, Andre Žid je naročio cenio delo Šarla Bodlera: „Onde sve je red, lepota, raskoš, spokoj i naslada“.

Kao čitalac, Andre Žid je naročio cenio delo Šarla Bodlera: „Onde sve je red, lepota, raskoš, spokoj i naslada“. Red, lepota, raskoš fome i stila dela, spokoj i naslada u čitanju važni su elementi i u književnom stvaranju Andrea Žida.

Kratka biografija Andrea Žida

Andre Žid je bio francuski književnik, dobitik Nobelove nagrade za književnost 1947. Rođen je u Parizu 1869. Odrastao je u Normandiji, uglavnom kao usamljenik. Prvi roman pod imenom „Sveske Andre Valtera” objavio je 1891. godine. Od 1893. do 1894. je putovao po severnoj Africi.

U Alžiru se sprijateljio sa Oskarom Vajldom. Žid je bio jedan od osnivača književnog časopisa „Nova francuska revija“ 1908. i kasnije bio njegov glavni urednik. Andre Žid sa svojim pogledima na moral, religiju i društvo ostao je jedna od najkontraverznijih ličnosti svetske književnosti dvadestog veka.

Najbolje destinacije za letovanje u Španiji

Dragan Antić

март 6, 2019

Španija je smeštena na jugozapadu Evrope, a mesta na njenoj mediteranskoj obali predstavljaju neke od omiljenih destinacija za letnji odmor turista iz celog sveta.

Španija, zemlja divne arhitekture, bogate istorije, nasmejanih ljudi i sunčanih letnjih dana, nudi mnogobrojna letovališta za pamćenje. Odlična i sve popularnija, letnja putovanja u Španiju mnogima su omiljena opcija za letovanje. Ako i sami želite da letujete na obalama atraktivne Španije, sigurno ste u potrazi za najboljim destinacijama za ovo zadovoljstvo. Odlučili smo da vam u potrazi i pomognemo i nabrojimo prelepe, morske kutke Španije, te da vam na taj način olakšamo potragu.

Maspalomas – kanarski peščani raj

Kanarska ostrva smeštena su na Severnom Atlantiku, nadomak Maroka, a pripadaju Španiji. Ova ostrva predstavljaju sasvim posebnu egzotiku, a Gran Kanarija je treće najveće ostrvo Kanarskog arhipelaga i jedno od najpopularnijih letnjih destinacija Španije.

Ovo špansko ostrvo ima mnogobrojna mesta za savršeni letnji odmor, a jedno od najboljih definitivno je Maspalomas. Imozantne peščane dine sastavljene od najsitnijeg peska, kao i svetlo plava obala, Maspalomas čine pravim letnjim rajem. Maspalomas je podeljen na 4 regije od kojih su neke odlične za porodični odmor, dok druge obećavaju nezaboravne žurke na plaži i sjajnu letnju zabavu, te tako Maspalomas predstavlja odličnu destinaciju za sve!

Costa Brava – letnji pejzaži za pamćenje

Severno od Barselone i blizu španske granice sa Francuskom, obalni region poznat kao Costa Brava jedan je od najpopularnijih i nama najbližih destinacija za nezaboravno letovanje u Španiji, a mnogi Costa Bravu opisuju kao poludivlju i impresivnu.

Ogroman broj resorta za letovanje, barova, restorana i šarmantnih ribarskih sela Španije smešten je u ovoj regiji, a najpopularnija letovališta Španije u Costa Bravi su Lloret de Mar i Tossa de Mar.

Ljoret de Mar savršeno letovanje pretvara u sasvim posebno iskustvo puno mnogobrojnih zanimljivih aktivnosti na plaži, kao i širokih mogućnosti za noćni provod. Tossa de Mar, s druge strane, idealna je za one koji su u potrazi za divnim letnjim pejzažima i plažnim barovima.

Ibica – prelepe plaže i nezaboravne noći

Balearsko ostrvo, svetski poznato po nezaboravnom noćnom, ali i dnevnom životu, i to na plaži – ovo bi ukratko bio najprecizniji opis španske Ibice. Prelepe, peščane plaže u sezoni su pune turista koji iz celog sveta dolaze s namerom da dožive Ibicu koju mnogi opisuju kao jedinstvenu i autentičnu. Sem ovih plaža, na Ibici se uvek mogu pronaći usamljena i zabačena mesta kraj mora koja su savršena za one koji bi da se odmore i uživaju u intimnosti.

Retko koje mesto je uopšte slično Ibici. Hipi kultura, šarenilo, muzika koja se ni danju ne gasi, kao i mnoge druge impresivne stvari autentične za Ibicu nigde na svetu se ne mogu pronaći tako lepo i zanimljivo sastavljene kao što je to slučaj upravo na ovom ostrvu.

Tenerife – atraktivna destinacija puna iznenađenja

Najveće od svih Kanarskih ostrva upravo je Tenerife čija je obala tako lepa da svake godine na njoj letuje ogroman broj turista. Ipak, s obzirom da je ovo ostrvo itekako razvilo svoj turistički potencijal i usluge – uvek ima dovoljno mesta na njegovim plažama i u smeštaju za sve!

Topla voda mora, impresivne plaže, prvoklasni noćni život i neverovatno lepi pejzaži glavni su atributi Tenerifa. Uz bezbroj mogućnosti za rashlađivanje vrhunskim koktelom na nekoj od plaža, Tenerife nudi i puno prilika svojim posetiocima za vodene sportove i zabavne aktivnosti na plaži.

El Medáno je, na primer, jedna od najboljih destinacija za surfovanje na svetu, a u Los Gigantesu postoji mogućnost da odete na neku od impresivnih pecaroških ekspedicija na dubokim vodama, a možda vidite i kitove sa obale. Za nešto još neobičnije – zaputite se na Las Galletas plažu gde možete videti sipe u svom prirodnom staništu.

Palma de Majorka – letovanje koje se prepričava

Od svih španskih Balearskih ostrva, Majorka je najveća. Sa plažama od sitnog, belog peska, čistim i prijatnim morem, Majorka predstavlja fantastično mesto za beg na letnji raj. Magaluf plaža je jedna od najpopularnijih na ostrvu, a njena promenada puna je suvenirnica, španskih restorana i barova, kao i noćnih klubova, pa predstavlja mesto na kojem ćete verovatno želeti da provedete koji dan, a svakako i noć.

Iako većina turista koji se upute na Majorku dane provode na plažama najbližim svojim hotelima, Palma de Majorka ima još mnogo plaža koje su dostupne za istraživanje, među kojima najviše preporučujemo Cala Figueru, smeštenu među planinama, a sa spektakularnim pejzažima i tek nekoliko ljudi na njoj. Nema sumnje da je Majorka među onim letovalištima sa čijeg se tla utisci mesecima prepričavaju.

Sigurno ste od ovih pet najboljih destinacija za letovanje u Španiji pronašli onu koja je baš po vašem ukusu. Polako pakujte kofere jer leto samo što nije, i ne zaboravite da probate autentičnu špansku kuhinju i vrhunska vina. Takođe, ovo je i odlična prilika da naučite nešto od španskog jezika za koji mnogi tvrde da je jedan od najlepših na svetu – nema sumnje da će ovo za vas biti jedno od najlepših putovanja.

10 razloga zašto je obrazovanje važno

Dragan Antić

март 5, 2019

Obrazovanje ima veliki značaj za svaku osobu koja želi da bude uspešna u životu. Učenje pomaže u izgradnji karaktera, u razvoju mišljenja i intelekta. Svaki čovek ima svoje ideje i svoje poglede na svet i život, bez obzira na to koliko je obrazovan, ali učenje i edukacija su od presučnog značaja za razvoj istinskog intelekta i kod svakog čoveka su bitan preduslov za izgradnju dobre pozicije u društvu.

Dobro obrazovanje može zaista pomoći budućim naraštajima da uspeju u mnogim sferama života. Edukacija i učenje od malih nogu pomažu u izgradnji moralnih vrednosti i raznih intelektualni veština uz pomoć kojih će se dete razviti u otvorenog uspešnog pojedinca, uvek spremnog na pozitivne promene u svom životu.

Predstavljamo vam 10 razloga zašto je važno učiti i obrazovati se čitavog života. Neke od njih možete iskoristiti u situacijama kada pokušavate da objasnite vašoj deci zašto je škola važna. Sledeći put kada vas vaše dete pita zašto mora da uči o određenoj temi koja mu je dosadna, ponudite mu jedan od ovih odgovora:

#1 Učenje jača samopouzdanje

Još na niskom uzrastu, dok proširuje svoj rečnik i uči da čita i piše, dete jača samopouzdanje. Uvek kada nauči nešto novo, mališan postaje sigurniji u svoje intelektualne sposobnosti i stiče sve više poverenja u sebe. Kako njegovo znanje bude raslo, tako će rasti i njegovo samopouzdanje.

#2 Učenje doprinosi razvoju karaktera

Kroz učenje o različitim kulturama i jezicima i o tome kako ljudi žive u ostalim krajevima sveta, obrazovanje doprinosi izgradnji karaktera deteta.

#3 Razvoj komunikacijskih sposobnosti

U obrazovnim ustanovama stiču se i veštine potrebne za uspostavljanje dobrog odnosa sa drugim ljudima i za pravilnu komunikaciju sa njima. Bilo da su u pitanju vršnjaci ili mališani različitog uzrasta, deca u školi sama uspostavljaju međusobnu komunikaciju. Kroz proces školovanja i obrazovanja dete će naučiti kako da razvije odnos prema drugoj deci i kako treba da se ponaša prema drugima u društvu. Takođe, dete se uči timskom radu, kroz različite školske projekte koje sprovodi zajedno sa svojim školskim drugovima.

#4 Postavljanje i ispunjavanje ciljeva

Kroz obrazovanje u školi dete će naučiti da postavlja sebi ciljeve i da bude ponosno kada uspe da ostvari zacrtani cilj. Vremenom, dete će imati veće ciljeve, a ispunjavanje jednog od njih, kada dete odraste, imaće ključnu ulogu u postizanju životnog uspeha, bilo da je u pitanju privatan život ili posao.

#5 Stiču se važna znanja

Učenje nisu samo knjige za decu. Kroz učenje, dete stiče razna znanja iz raznih oblasti kao što su umetnost, istorija, muzika i o raznim drugim oblastima. U stvari, nebo je jedina granica. Celog svog života čovek stalno stiče nova znanja, čita knjige, posećuje muzeje, prisustvuje predavanjima i seminarima. Nije važno koliko ste mladi ili stari, uvek težite da saznate nešto novo.

#6 Znanje jača kritičko mišljenje

Obrazovanje pomaže deci da razvijaju sopstveno kritičko mišljenje. Kako kod deteta bude rastao nivo obrazovanja, tako će njegovo kritičko mišljenje i njegov lični stav postajati čvršći i razvijeniji.

#7 Učenje pravih vrednosti

Iako u okviru porodice dete može naučiti puno o moralu i ljudskim vrednostima koje treba poštovati, redovno čitanje, učenje i edukacija će detetu proširiti vidike. Kroz knjige, stručnu literaturu i druge edukativne sadržaje može se puno naučiti o raznim kulturama i o moralnim vrednostima koje su cenjene kod drugih naroda. Na taj način, dete će od malih nogu razvijati otvoren pogled na svet.

#8 Učenje ispunjava osnovne životne potrebe

Kada ste dovoljno edukovani, bićete u stanju da sami ispunjavate i obezbeđujete osnovne životne potrebe. Tokom školovanja naučićete mnoge praktične životne veštine. Kasnije, kada dete odraste obrazovanje će mu pomoći da pronađe posao i da tako obezbedi sebi i svojoj porodici normalan život.

#9 Obrazovanje otvara razne mogućnosti

Ako ste stekli dovoljan nivo obrazovanja, ako imate praktična ili teorijska znanja, stalno će vam se otvarati nove mogućnosti da poboljšate sopstveni život.

#10 Stabilan život

Morate biti obrazovani ako hoćete da pronađete dobar posao, koji vam može obezbediti finansijsku sigurnost u životu. Bez obzira da li posedujete stručno znanje u vezi neke specifične oblasti, ili ste svestrani i trudite se da stalno stičete nova znanja iz različitih sfera nauke i života, obrazovanje će svakako imati presudan uticaj na vašu uspešnu karijeru.

Krivi toranj u Pizi – najpoznatija zakrivljena građevina na svetu

Predrag Konatarević

март 4, 2019

Krivi toranj u Pizi je turistička atrakcija i deo svetske baštine Uneska. Najpoznatija je zakrivljena građevina na svetu i predstavlja zvonik katedrale smeštene u gradu Pizi u središnjem delu Italije u okviru italijanske pokrajine Toskane. Grad je izgrađen u nekad močvarnoj ravnici pored reke Arno, svega par kilometara pre ulivanja u Tirensko more, zapadno od grada.

Krivi toranj u Pizi naučnici neprestano kontrolišu i beleže svaki pokret ove drevne građevine.

Grad Piza, čuveniji je po jednoj neuspeloj građevini, nego po bilo čemu drugom. Zapravo, krivi toranj u Pizi predstavlja jedno od svetskih čuda, što sigurno nije mogao ni da nasluti, davne 1173. godine, njen nesrećni graditelj Bonano Pizano. Videvši da njegovo zdanje tone u mek, podvodan teren, obustavio je radove, objavivši da će nastaviti sa gradnjom tek pošto se tlo slegne. Bonano to nije doživeo, pa su drugi majstori nastavili i dovršili građevinu 1350 godine. To znači da je izgradnja tornja trajala gotovo 200 godina.

Dimenzije tornja

Krivi toranj u Pizi od zemlјe do niže strane visok je 55,86 metara, a od zemlјe do više strane 56,7 metara. Deblјina zidova pri dnu je 4,09 m, a pri vrhu 2,48 m. Najveća zakrivljenost tornja bila je 5,5%. Težina tornja procenjena je na približno 14.453 tona. Kula ima osam spratova, uklјučujući i prostorije za zvona. Prvi sprat se sastoji od 15 mermernih lukova. Svaki od narednih šest spratova sadrži 30 lukova koji okružuju toranj. Na poslednjem spratu, koji ima 16 lukova nalazi se prostorija u kojoj su smeštena zvona. Unutar tornja nalazi se spiralno stepenište koje se sastoji od ukupno 296 stepenika koje vodi do vrha.

https://www.youtube.com/watch?v=pYG1wY7Jjic

Današnji građevinari znaju da je Bonano prevideo odlike mekog tla u Pizi, koje podnosi najveće opterećenje od jednog kilograma po kvadratnom centimetru. Krivi toranj, čija visina iznosi 55 metara, ovu dozvoljenu granicu premašuje čak dvanaest puta.

Merenja nagiba tornja

Merenja nagiba tornja vrše se svakodnevno, a sve u cilju sigurnosti konstrukcije ali i svih turista koji poseću toranj.

Do 1965-godine kula se pomerala prosečno 0,7 mm godišnje, a od 1965 – 1971. godine za 1,13 mm. Od 1973. godine veličina nagiba je počela iznenada da raste, pa se povećala na 4,8 mm godišnje. Ovo nije duže potrajalo i “padanje” tornja se ubrzo normalizovalo. Za više od osamsto godina postojanja toranj u Pizi je delimično potonuo u zemlju okrenuvši se pri tome oko svoje ose u jugozapadnom smeru.

Tada je izračunato da tornju preostaje još čitava dva metra ovakvog uspognog “padanja”, pre nego što potpuno izgubi ravnotežu.

Ispravljanje tornja u Pizi

Toranj je za turiste bio zatvoren 1990. godine, jer se toliko iskrivio da je bezbednost turista bila ugrožena. Jedna od najvećih i najposećenijih turističkih atrakcija Evrope bila je zatvorena, i to je bio razlog da u najkraćem mogućem roku bude započeta sanacija koja je trajala više od jedne decenije. Arhitekte koje su radile na ovom projektu uspeli su da vrate toranj u položaj koji je imao 1838. godine, nagib je sa 5,5% vraćen na 3,99%, a cela operacija koštala je preko 30 miliona eura. Toranj je ponovo bio otvoren za posetioce 2001. godine.

Kula svake godine privuče nekoliko miliona posetilaca iz svih krajeva sveta (3 miliona prodatih karata godišnje + 6 miliona ljudi na Trgu čuda).

Sa tolikim brojem turista koji ulaze da vide nakrivljeni toranj… zašto bi lјudi iz Pize hteli da se uspravi?

Kula će ostati sigurna narednih 200 godina i to je jedino što je važno lokalnom stanovništvu, posetiocima i Unesku, koji je 1987. godine uvrstio Trg čuda i krivi toranj u Pizi na listu svetske baštine.

Legende o tornju

Objašnjenja koja je za iskrivljenje tornja imao narod, pretvorila su se, u maštovite, ali često i zastrašujuće legende. Po jednoj od njih, svemu su bile krive gradske vlasti, koje su odbile da isplate graditelja. U gnevu, on je uzviknuo: “Dobro, ja odlazim, ali zamnom će poći i toranj”. Ovo je kažu, bio razlog zbog kojeg se toranj ubrzo počeo naginjati u pravcu graditelja. Uplašene vlasti su odmah isplatile svoje graditelje, ali je ostala sramota u obliku iskrivljenog tornja.

Po drugim pričama, čuveni fizičar Galileo Galilej, rodio se upravo u toj kuli, dok je zakone gravitacije proučavao bacajući razne predmete sa njenog vrha. Danas istoričari smatraju da to predstavlja samo deo obaveznog “naučnog folklora”.

ŠATROVAČKI JEZIK: Odakle potiče i kako ga naučiti

Mirjana Bojanić Ćirković

март 2, 2019

Često možemo čuti da neko u svakodnevnom govoru koristi reč „šatro“ da bi označio nešto što je „tobože“, „kao“. Ova reč potiče iz šatrovačkog jezika.

Šatrovačkim jezikom služi se određena društvena grupa, a to su najčešće mladi u urbanim sredinama. U pitanju je nestandardni tip jezika koji je, uprkos popularnosti, često na meti kritike zbog pojedinih opscenih (sramotnih) leksema. Međutim, opsceno i vulgarno je „nasušno u govoru i jeziku“ i svakako danas nije tabu tema. Šatrovački govor odavno je predmet naučnog proučavanja, a opscena leksika koja čini veliki deo njegovog fonda intenzivno se naučno proučava od 90-ih godina prošlog veka. Vuk Karadžić u drugom izdanju Srpskog rječnika (1852) nije zaobišao pominjanje šatrovačkih leksema; međutim, Vuk je ovaj govor nazivao „gegavačkim“ (od glaloga „gegati se“, njihati se u hodu).

Ovaj tip jezika naziva se i frajerskim. Reč frajer (freier) potiče iz nemačkog jezika i isprva je označavala neženju, kandidata za ženidbu, prosca, a potom, kada je počela da se koristi u srpskom jeziku, dobila je nova značenja: lakomislen, besposlen mlad čovek, naivčina, bezveznjak, huligan. Ubrzo je nastao i glagol „frajerisati se“, kojim se označavao slobodan „frajerski“ život. „Frajerisanje“ je moda koja ne jenjava.

Zašto se koristi šatrovački jezik

Šatrovački jezik se koristi radi razonode, slikovitog izražavanja, izazivanja drugačijeg utiska, konkretnog isticanja, ublažavanja ozbiljnosti, olakšavanja društvene interakcije, pokazivanja pripadnosti, postizanja tajnovitosti.

Ovim jezikom se čovek oslobađa od stega društvenih konvencija u ponašanju i govoru. Stoga se naziva i „kritički naoružanim jezikom“. Mladi ovaj govor koriste iz potrebe za isticanjem, intelektualnom superiornošću i originalnošću.

Svaka generacija ima poneku specifičnu šatrovačku reč. Na primer, 50-ih godina se upotrebljavala reč „paliti se“, 60-ih, za isto „stanje“ upotrebljavala se reč „ložiti se“, potom, osamdesetih, mladi su u svoj žargon uveli reč „primati se“, a 90-ih – „pržiti se“. Danas se paralelno mogu čuti sve ove reči, u istom značenju. Među najstarijim šatrovačkim glagolima koji su i danas popularni jeste i „gotiviti“.

Sve su to ozbiljne stvari, a ne gola zajebancija

Šatrovačkim jezikom razobličava se i ismeva ono što je lažno. Stoga šatrovački jezik nimalo nije „šatro“; on je neposredan, direktan, ogoljen vid „obračuna“ sa negativnim društvenim pojavama i ponašanjima.

(„Balegaju, avetaju, klepeću… Svako prodaje bubašvabe i pravi se klikeraš, a kad ga uslikaju napuni gaćeronce.“ Miroljub Todorović, Boli me blajbinger)

Šatrovačkim jezkom slikovito se opisuju stanja; evo primera kako se u jednom šatrovačkom romanu opisuju bolest i neraspoloženje („skenj“):

„Do daske sam u ofsajdu. Skembala me velika žara. Boli me tintara, riknuo nameštaj (telo). Nikad nisam bio u takvoj buli. Falične koske. Falični čvorovi. Panja (hrana) mi se gadi.“ (Miroljub Todorović, Boli me blajbinger)

Ili:

„Vatali smo zjala
Pa im čupali
krilca“ (Miroljub Todorović, Žurka)

Na stilskom planu, ovaj jezik je zvučan, slikovit i bogat je asocijativnošću. Često je ironičan i sarkastičan, ali neizbežno sadrži humorne elemente.

Veliku ulogu u formiranju šatrovačkih leksema imaju kreativni i imaginativni faktor. Stoga, koliko god on postao jezik određenog kolektiva, on u sebi zadržava nešto od subjekta samog stvaraoca.

Kako se tvori šatrovački jezik

Najpre, gotovo svaka reč standardnog jezika može biti šatrovačka ukoliko joj se prida novo značenje. Među takvim primerima su „bomba“ („sjajno“, „vrlo lepa devojka“), „anđeo“ (u značenju „policajac“, aluzija na „anđela čuvara“ u Bibliji), „barbika“, „pacov“, „štakor“ (profesor).

Među šatrovačkim leksemama ima i pozajmljenica. Iz grčkog jezika preuzeta je reč „kefalo“, iz italijanskog – „kontati“. „Apaš“, „mondiš“ i „švaler“ preuzete su iz francuskog jezika, a „keva“, „moša“, „skenjati“ iz albanskog. Reč „roljati“ je anglicizam (pozajmljenica iz engleskog jezika). Najčešći germanizmi među šatrovačkim leksemama su „gelipter“, „šmokljan“, „kuršlus“, „šacovati“. Od turcizama zastupljeni su „čerečiti“, „zaćoriti“ i dr. „Mamlaz“je preuzet iz mađarskog jezika. Reći stranog jezika se u šatrovačkom često modifikuju i morfološki prilagođavaju našim leksemama.

Neke šatrovačke reči nastaju od inicijala određenog imena ili ustanove (npr. „C – Z“, „ce – ze“), skraćivanjem reči („bus“, „folk“), slaganjem („mudroser“, „blatobran“ – uvo).

Žvaka

Šatrovcima je jako važno smisliti dobru „žvaku“ (priču). Nasuprot dobroj (gotivnoj, laćo – dobroj, krševitoj, zmaj – žvaki), priča (žvaka) može biti negotivna, divča („laž“). Kakva god, šatrovačka žvaka nikako nije šatro!

Književnost na šatrovačkom jeziku

Šatrovački jezik koriste autori pesama, priča, romana. Među prvima, šatrovački jezik je u pesme uveo Miroljub Todorović (zbirka KYBERNO, 1970). Šatrovački jezik ovaj autor koristi i u Šatro pričama, romanima (Boli me blajbinger), te u ciklusima haiku poezije.

O šatrovačkom govoru možeš se informisati u Šatri – rečniku šatrovačkog govora autora Tomislava Sabljaka, u Beogradskom frajerskom rečniku autora Petrita Imamija.

O ovom jeziku korisne informacije možeš naći i u Dvosmernom rečniku srpskog žargona Dragoslava Andrića i Opscenim rečima u srpskom jeziku autora Danka Šipke.

Postoje i rečnici koji sadrže popis šatrovačkih reči zastupljenih na određenom području naše zemlje. Takve reči mogu se naći u Rečniku žargonizama južne pruge autorki Jordane Marković i Tatjane Trajković. Ovo je jedan od najnovijih rečnika žargonizama i najbliži je savremenom stanju (ne)standardnog jezika juga Srbije.

Egipat: znamenitosti koje obavezno treba posetiti

Dragan Antić

фебруар 27, 2019

Egipat je zemlja koja se smatra kolevkom civilizacije, a stari Egipat je svakako jedna od najintrigantnijih civilizacija koje su ikada postojale na ovom svetu. Smešten je na severoistoku afričkog kontinenta, sa delom teritorije koja se nalazi i u jugozapadnom delu Azije. Ova mediteranska zemlja izlazi na Sredozemno i Crveno more. Zahvaljujući svom bogatom kulturno-istorijskom nasleđu, koje je sastavni deo njegovog nacionalnog identiteta, Egipat privlači veliki broj znatiželjnih ljudi koji rado i sa oduševljenjem dolaze u ovu zemlju kako bi videli njene znamenitosti i otkrili sve tajne drevnog Egipta.

Sa fascinantnom istorijom koja seže do samog početka civilizacije, Egipat se smatra najstarijom turističkom destinacijom na svetu. Hramovi i piramide afričke nacije, koje izazivaju strahopoštovanje, hiljadama godina podstrekivale su maštu brojnih putnika.

Iako većina ljudi dolazi u Egipat kako bi sa divljenjem posmatrali ove drevne spomenike, prirodne atrakcije Egipta takođe privlače veliki broj turista. Obala Crvenog mora je poznata po koralnim grebenima i plažama, a putovanje kroz Saharu, iako iscrpljujuće, može dovesti one najhrabrije turiste do osvežavajuće slatkovodne izvorske oaze.

U nastavku teksta, pogledajte koja to najlepša mesta i najznačajnije lokalitete vredi posetiti kada se nađete u Egiptu.

#1 Hurgada – najposećenije i najatraktivnije letovalište Egipta

Hurgada je nekada bila prilično malo i nenametljivo ribarsko selo, smešteno na obali Crvenog mora. Danas je grad Hurgada potpuna suprotnost i postao je jedna od najposećenijih turističkih destinacija u Egiptu, sa više od 100 različitih hotela za smeštaj zainteresovanih turista, od kojih su mnogi na samoj obali mora. Zahvaljujući suvoj i umerenoj klimi tokom cele godine, peščanim, uređenim plažama i čistoj, mirnoj vodi koja zapljuskuje obale ovog letovališta, Hurgada letovanje je pravi izbor za sve hedoniste koji žele kvalitetan odmor.

Vode Crvenog mora su veoma čiste, ali i bogate podvodnim svetom, pa su glavne atrakcije za mnoge turiste ronjenje i gnjurenje. Već na samo desetak metara od plaže nalazi se prelepi, prirodni greben, a oko njega živopisni morski svet. Plaže se u Hurgadi mogu pronaći gotovo na svakom koraku, a svaka je opremljena svim neophodnim sadržajem za brojne turiste.

#2 Grobnice egipatskih faraona – čuvene Piramide

Egipatske piramide predstavljaju građevine koje su služile kao grobnice egipatskim faraonima. Nekada su se smatrale jednim od Sedam svetskih čuda, a danas one predstavljaju najveće spomenike i najspektakularnija dostignuća te civilizacije.

Lokacija koju svakako treba posetiti je Giza, grad na zapadnoj obali reke Nil, udaljen oko 20 kilometara od prestonice Kaira, gde se nalazi najveći broj najpoznatijih i najvećih piramida. Tu se nalazi Keopsova piramida, kao i dve nešto manje – Kefrenova i Menkorova piramida.

Piramide u Gizi su verovatno najpopularnija turistička atrakcija, kako sada, tako i od davnina. To su bile još u helensko doba, kada su i uvrštene na listu od Sedam svetskih čuda. Smatra se da je za izgradnju svake piramide bilo potrebno oko 20 godina neprekidnog rada.

#3 Dolina kraljeva – Luksor

Luksor je grad u Egiptu, na reci Nil, koji se danas smatra jednim od najvažnijih arheoloških nalazišta Egipta. Zahvaljujući toj činjenici, najznačajnija privredna delatnost ovog grada jeste turizam, s obzirom na to koliki broj ljudi iz godine u godinu posećuje ovaj značajan lokalitet. Mnogi od spomenika koji se nalaze u ovom gradu uvršteni su na UNESCO-vu listu zaštićenih spomenika kulture.

Popularan naziv ovog grada – “Dolina kraljeva”, dolazi zbog činjenice da se ispod grada nalaze drevne grobnice, sa više od 60 kovčega u kojima leže faraoni. Neki od njih su Tatankamon, Ramzes, njegova deca i drugi. Ulaz u Tutankamonovu grobnicu je dozvoljen za sve zainteresovane turiste, a unutra je moguće videti brojne drevne crteže i hijeroglife kojima je predstavljen put u zagrobni život.

#4 Drevni grad Aleksandrija

Aleksandrija je drugi po veličini grad na severu Afrike, odmah posle Kaira. Nalazi se u delti reke Nil, na samoj obali Sredozemnog mora. Čuvena je luka, preko koje se transportuje oko 80 % celokupnog egipatskog uvoza i izvoza.

Ovaj grad osnovao je u 4. veku p.n.e Aleksandar Veliki. U to doba, Aleksandrija je imala najveću i najbogatiju biblioteku na svetu, koja je bila deo prvog muzeja ikada. Ono po čemu je još legendaran ovaj grad jeste i nekadašnji Svetionik na Aleksandriji, koji je ubrajan u Sedam svetskih čuda starog veka.

#5 Prestonica Egipta – Kairo

Kairo je glavni i najveći grad u Egiptu. Predstavlja kulturni centar arapskog sveta, a pored toga izuzetno je značajan i turistički centar. Ljudi iz celog sveta dolaze u Kairo da vide spomenike i predmete drevnog Egipta. Pored piramida, u Kairu se nalazi i veliki broj drugih znamenitosti koje su izuzetno atraktivne turistima, među kojima su: Vavilonsko utvrđenje iz 6. veka; Pravoslavna koptska crkva (Viseća crkva), iz 3. veka; Amrova džamija, najstarija džamija u Africi iz 7. veka; Sinagoga Ben Ezra, izgrađena u 9. veku gde je prema verovanju pronađen Mojsije.

Egipat je zemlja u kojoj su se civilizacijski tokovi najbrže odvijali, zemlja bogate i značajne istorije, zemlja faraona, piramida, Crvenog mora i prelepih peščanih plaža, zemlja pustinje i kamila. Ovo je zemlja koju bi svakako trebalo posetiti, a ko jednom iskusi čari Egipta, sigurno će se tamo i vratiti.

Džinovska lignja – morsko čudovište koje može da ubije kita

Predrag Konatarević

фебруар 26, 2019

Velike hobotnice žive na pučini, na granici velikih okeanskih dubina i predstavljaju možda najmisterioznija bića naše planete.

Moreplovci koji su se sa njima susretali opisivali su ih kao opasna čudovišta koja svojim snažnim pipcima obaviju žrtvu pa je odvuku na morsko dno prevrnuvši čamac u kome se nalazila. Hobotnice su u stanju da zapodenu borbu sa drugim morskim divovima kao što su ajkule, a naročito sa kitovima. Slične priče nalazimo kod Plinija i Aristotela. Nјima su se inspirisali i Viktor Igo i Žil Vern.

Dugo se smatralo da postoji veše vrsta gigantskih lignja, međutim, nedavna genetska istraživanja pokazala su da postoji samo jedna vrsta.

Japanski istraživači su 2004. godine snimili prve slike žive divovske lignje u svom prirodnom staništu.

Te velike hobotnice koje uživaju tako rđav glas u stvari su lignje, mekušci cefalopodi iz grupe sipa, koje kao i one imaju deset pipaka, od kojih dva vrlo dugačka, a ispod omotača ostatke lјušture. Nјihovo, dugačko i uzano telo ima na zadnjem delu dva peraja.

Džinovska lignja je drugi po veličini mekušac i jedan od najvećih među postojećim beskičmenjacima. Prevazilazi ga samo kolosalna lignja.

Teže od tone

Džinovske lignje one koje nazivaju “velikim hobotnicama”, žive u grupama, na pučini, i spuštaju se u velike dubine. Hrane se na prvom mestu ribama, meduzama, malim kitovima itd. Ponekad se čak i međusobno proždiru. Odmaraju se po šuplјinama morskog dna, u nekoj vrsti podmorskih pećina koje se nalaze na ivicama kontinentalnih visoravni. Ulјešure tu dolaze da sa njima zapodenu borbu i na kraju ih pojedu, jer im one predstavlјaju najomilјeniju hranu. Na koži ulјešura posle tih borbi ostaju tragovi u vidu mnogobrojnih ožilјaka, izazvanih sisalјkama lignji koje su naoružane kandžom i krugom zuba. Kad se to zna, onda je potpuno shvatlјivo što su velike hobotnice tako opasne životnje.

No, srećom, čovek ih skoro nikad ne susreće. Masa njihovog tela često je teža od tone, a pipci su im često dugački šest do osam metara. Čak je pronađen jedan primerak, pripadnik vrste ARCHITEUTHIS, čija je ukupna dužina tela se pipcima, dostizala 17 metara. Naučnici tvrde da postoje još i veći primerci.

Zračenje svetlosti

Neke vrste koje se stalno drže morskog dna gde vlada potpuna tama, na trbuhu, u koži, imaju svetleće organe, koji mogu biti brojni ali rasejani, ili malobrojni (5 ili 6) ali tada specijalizovani. U tom slučaju, svaki od njih ima sastav oka ali to oko proizvodi svetlost umesto da je prima. Zavisno od vrste, to oko može da sadrži reflektor sa obojenim ćelijama, crvenim, plavim, žutim itd, koje po želјi mogu da se šire i skuplјaju. Prema tome, odbijena svetlost dobija boju od raširenih ćelija kroz koje prolazi. Ti svetlosni organi služe za traženje plena u tami, kao i za njegovo hvatanje, jer svetlost privlači neke životinje. Prilikom iznenadnog napada, neočekivano emitovanje svetlosti može da uplaši protivnika. Najzad, svetlosni organi mogu da igraju ulogu i pozicionih svetla: oni su tada znak za raspoznavanje između hobotnica iste vrste.

Lignje su vrlo plodne. Ženke snesu veliki broj jaja – nekoliko desetina hilјada (ponekad i više od 5 kg) – koje u trakama zalepe za stene, neku neravninu na morskom dnu, potoplјeni brod itd., pa ih zatim prepuste njihovoj sudbini. Prema tome ova vrsta se ne nalazi na putu da izumre.

5 saveta za učenje stranog jezika kod kuće

Dragan Antić

фебруар 23, 2019

Iako su jezici različiti, manje ili više komplikovani, za koji god strani jezik da se odlučite, trebaće vam puno vremena da biste mogli tečno da govorite tim jezikom. Potrebno je puno godina posvećenosti da bi ste zaista ovladali stranim jezikom kao da vam je maternji. Međutim, taj nivo znanja stranog jezika većini ljudi neće ni biti potreban, a važno je napomenuti da uz dobru strategiju učenja možete samostalno steći znanje koje će vam biti dovoljno da ostvarujete svakodnevnu konverzaciju na željenom jeziku.

Konverzacija predstavlja sposobnost nesmetanog razgovora sa osobom kojoj je taj jezik maternji korišćenjem osnovnih termina vezanih za normalan, svakodnevni život. Ako je vaš cilj da upoznate stanovnike neke zemlje i razumete njihovu kulturu, kao i da se uspešno integrišete u društvu, taj nivo znanja će biti sasvim odgovarajući. Naravno, ukoliko vam je zbog posla neophodno da strani jezik poznajete kao maternji, ili da poznajete stručnu terminologiju, onda ćete morati da uložite mnogo više truda i mnogo više vremena. Ali to nije tema ovog teksta.

Ako ste ikada bili u prilici da sretnete osobu koja govori više jezika, verovatno ste pomislili da ima nadljudske sposobosti učenja. Međutim, i poliglote su sasvim normalni i obični ljudi. Samo što poseduju neke osobine kao što su upornost, istrajnost, disciplinovanost, a njihov uspeh u učenju stranih jezika postižu tako što se pridržavaju određenih principa. U ovom tekstu predstavljamo vam 5 principa za samostalno učenje stranog jezika, uz koje možete za nekoliko meseci postići tečnost u komunikaciji na željenom jeziku.

#1 Neka učenje stranog jezika bude vaša svakodnevna navika

Mnogi ljudi se žale da ne mogu naučiti strani jezik jer je za njih to preteško i nisu talentovani za jezike. Međutim, istina je da je glavni razlog njihovog neuspeha u stvari nedoslednost i ne postojanje kontinuiteta u učenju.

Da bi ste brzo i efikasno savladali osnove bilo kog stranog jezika morate pre svega razviti svakodnevnu naviku učenja. Tako vaše učenje neće zavisiti od trenutne volje i od motivacije, već ćete iz navike svakoga dana raditi na unapređenju znanja.

Navika se stiče poštovanjem tri komponente: rasporeda (reda), rutine i nagrade.

Redosled određuje pokretanje akcija. Za učenje stranog jezika dovoljno će biti jednostavno postavljanje dnevnih podsetnika u vašem online kalendaru.
Rutina se stiče poštovanjem redosleda. Na samom početku to treba da budu najjednostavniji zadaci, otvaranje aplikacije koju koristite za učenje jezika, revizija (ponavljanje) 5 reči iz vaše poslednje lekcije i učenje 5 novih reči. Možda vam ovi zadaci deluju jednostavno i nedovoljno da bi se naučio strani jezik, ali baš zato što su laki, gotovo je nemoguće da ih ne ispunite, a njihovo ispunjenje će vas motivisati da postepeno prelazite na složenije zadatke.
Na kraju nagradite sebe, jer će vas nagrada još više ohrabriti da povećate vaše angažovanje na putu ka uspehu. Pri tome, za većinu ljudi samo saznanje da im dobro ide i da brzo napreduju u ostvarivanju zadataka je dovoljna nagrada.

Nemojte se vaditi na to da nemate dovoljno vremena, jer će vam u početku biti potrebno svega 10 minuta dnevno kako biste stekli naviku učenja. Prestanite da tražite izgovore i još danas pronađite odgovarajuće online kurseve. Već za nekoliko dana, steći ćete naviku svakodnevnog učenja.

# 2 Naučite prave reči na pravi način

Najčešći razlog koji ljudi navode kao smetnju za učenje stranog jezika jeste da imaju loše pamćenje. Međutim, pravi problem je manje povezan sa pamećenjem a više sa samom tehnikom učenja.

Evo 4 saveta koje možete slediti kako biste proširili svoj vokabular na praktičniji način:

Učite srodne reči

To su reči koje su skoro potpuno iste na različitim jezicima. U našem jeziku koristi se na hiljade reči koje su zajedničke sa brojnim drugim jezicima, na primer grčkim, turskim, nemačkim, engleskim itd. Izgovor i pisanje se donekle razlikuju, ali se lako prepoznaju, pa ih lako možete i upamtiti.

Naučite najčešće korišćene reči

Da bi ste postigli nivo znanja nekog stranog jezika kao da je vaš maternji, potrebno je da znate tečno da izgovarate najmanje 50.000 reči na tom jeziku. Međutim, da bi ste željeni jezik mogli da koristite u konverzaciji, biće vam potrebno znanto manje reči – oko 2.000 do 3.000 reči. To je zato što u svakom jeziku postoji manja grupa reči koje se puno koriste u svakodnevnom govoru i sa kojima ćete se susretati uvek kada slušate govor na tom jeziku. Za početak, zapišite i naučite te najčešće korišćene reči, a komplikovanije reči koje ne čujete tako često ostavite za kasnije, kada budete unapredili znanje.

Naučite reči koje su relevantne za vas

Uradite to tako što ćete se fokusirati na teme koje vas zanimaju i koje se pojavljuju u vašem svakodnevnom životu. One mogu biti povezane sa vašim poslom ili sa vašim slobodnim aktivnostima. Fokusiranjem na relevantne reči i izraze veća je verovatnoća da ćete strani jezik moći pre da upotrebljavate u stvarnom životu, a osim toga, te reči ćete lakše i zapamtiti.

Koristite beležnicu i nosite je svuda sa sobom

Kad god ste u prilici da slušate jezik koji želite da naučite, zapisujte odgovarajući vokabular. Iako danas na internetu lako možete pronaći prevod za svaki jezik i možete koristiti razne alate za čuvanje elektronskih podataka, bolje je da reči zapisujete u beležnicu, a ne da ih tipkate na uređaju. Mnogobrojne naučne studije pokazale su da kada nešto zapisujete umesto da kuckate, vaša sposobnost da se prisetite informacija je znatno veća. Stručnjaci veruju da je to zato što je zapisivanje sporije od tipkanja i zahteva dublju mentalnu obradu.

#3 Koristite besplatne resurse (koji odgovaraju vašem nivou znanja)

Zahvaljujući internetu samostalno učenje stranih jezika nikada nije bilo lakše. Korisnicima su dostupni razni resursi, alati, online kursevi sa audio i video zapisima, kao i aplikacije za učenje stranih jezika.

Idealno bi bilo da koristite online jezičke resurse koji su za samo jedan stepenik iznad vašeg trenutnog nivoa znanja. Drugim rečima, samo je potrebno da potpuno razumete ono što čitate i slušate. Stručnjaci savetuju da osim kurseva i aplikacija, koristite i resurese poput dokumentarnih i igranih filmova i emisija na željenom jeziku.

Na početnom nivou odlično je i gledanje programa za decu, jer se u njemu koristi jednostavniji rečnik prilagođen dečjem uzrastu. Takođe se preporučuje gledanje informativnih emisija, jer voditelji vesti govore vrlo tečno, jasno i polako, pa ih lako možete razumeti. Slika, u kombinaciji sa govorom pomoći će vam da lakše pratite i pamtite nove reči, čak iako ste apsolutni početnik.

Sa druge strane, dobra stvar kod slušanja stranog jezika (kao što je slušanje audio kurseva, ali i radijski program i pesme na jeziku koji učite), je to što ih možete slušati dok odlazite na posao, putujete u drugi grad, čekate u redu, dok ste u šetnji, kada odete na trčanje, ili dok se bavite raznim drugim aktivnostima.

#4 Trudite se da govorite jezik od prvog dana

Većina početnika misli da je bolje da prođe nekoliko meseci pre nego što počnu da javno testiraju svoje govorne veštine na jeziku koji uče. To je razumljivo, jer je potrebno imati dovoljno samopouzdanja.

Međutim, mnogo je bolje početi sa vežbanjem od samog starta. Što više grešaka pravite u govoru, brže ćete ih ispravljati i brže ćete savladati osnove stranog jezika. Za početak možete govoriti jezik koji učite sami sa sobom, da na jeziku koji ste počeli da učite sami sebi postavljate pitanja i dajete odgovore naglas. Naravno, trudite se da to radite isključivo kada vas niko ne čuje, jer u suprotnom ljudi mogu misliti da ste osobenjak. Možete naći i osobu (partnera, prijatelja) koji je takođe na početnom nivou znanja i sa njim vežbati konverziju na stranom jeziku.

#5 Uživajte u učenju jezika

Ljudi najčešće odustaju od učenja stranog jezika zato što koriste dosadne udžbenike koji previše pažnje poklanjaju složenoj gramatici, a pored toga pokušavaju da se oslone sa snagu sopstvene volje. Međutim, to je pogrešno. Dok učite jezik, trudite se da maksimalno uživate u tome. Na početku učite reči koje vas zanimaju i koje nisu teške i fokusirajte se na teme koje su vam intresantne. Složenije stvari ostavite za kasnije.

1...727374...80 Page 73 of 80

Kako vratiti obrisane fajlove sa hard diska?

Preduslovi za uspešno vraćanje fajlova

Softver za vraćanje obrisanih datoteka

Recuva osnovni koraci

Atina i Akademija

Vaspitač Aleksandra Velikog

Ogromno delo

Saveti mladom piscu

Kratka biografija Andrea Žida

Maspalomas – kanarski peščani raj

Costa Brava – letnji pejzaži za pamćenje

Ibica – prelepe plaže i nezaboravne noći

Tenerife – atraktivna destinacija puna iznenađenja

Palma de Majorka – letovanje koje se prepričava

#1 Učenje jača samopouzdanje

#2 Učenje doprinosi razvoju karaktera

#3 Razvoj komunikacijskih sposobnosti

#4 Postavljanje i ispunjavanje ciljeva

#5 Stiču se važna znanja

#6 Znanje jača kritičko mišljenje

#7 Učenje pravih vrednosti

#8 Učenje ispunjava osnovne životne potrebe

#9 Obrazovanje otvara razne mogućnosti

#10 Stabilan život

Dimenzije tornja

Merenja nagiba tornja

Ispravljanje tornja u Pizi

Legende o tornju

Zašto se koristi šatrovački jezik

Sve su to ozbiljne stvari, a ne gola zajebancija

Kako se tvori šatrovački jezik

Žvaka

Književnost na šatrovačkom jeziku

#1 Hurgada – najposećenije i najatraktivnije letovalište Egipta

#2 Grobnice egipatskih faraona – čuvene Piramide

#3 Dolina kraljeva – Luksor

#4 Drevni grad Aleksandrija

#5 Prestonica Egipta – Kairo

Teže od tone

Zračenje svetlosti

#1 Neka učenje stranog jezika bude vaša svakodnevna navika

# 2 Naučite prave reči na pravi način

Učite srodne reči

Naučite najčešće korišćene reči

Naučite reči koje su relevantne za vas

Koristite beležnicu i nosite je svuda sa sobom

#3 Koristite besplatne resurse (koji odgovaraju vašem nivou znanja)

#4 Trudite se da govorite jezik od prvog dana

#5 Uživajte u učenju jezika

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY