Kako motivisati decu da čitaju i bogate fond reči?

септембар 11, 2019

Carstvo knjige, krilato detinjstvo u svetu bajki i šarenoliki prizori unutar korica, a sa druge strane dete koje ume da se uživi i doživi. Dete koje upravo zahvaljujući doživljajnom čitanju iz rečenice u rečenicu raste, razvija maštu, postaje govorljivije, sigurnije u sebe i u svoje reči. Zar to nije ono što svaki roditelj želi za svoje dete? Iznosimo nekoliko korisnih i zanimljivih predloga roditeljima kako da podstaknu svoje dete na čitanje i tako im bogate fond reči.

Kako rastu reči?

Sve kreće od malih nogu. Roditelji, izuzetno je važno da bar sat vremena dnevno provodite vreme sa svojim detetom:

• čitajući mu;
• objašnjavajući mu šta znače reči za koje vas pita
• motivišući ga da što više razgovara s drugom decom, ali i odraslima.

Psiholozi savetuju da se s decom razgovara kao s odraslima, odnosno bez preteranog „maženja u govoru” – da bi se razvijala njihova artikulacija, ali i bogatio fond reči.
Dok su u mlađem uzrastu pokazujte im ilustracije u knjigama, učite decu da ih svojim rečima objasne.

Kada krenu u školu, počnu s ozbiljnijim časovima gramatike, otprilike u petom, šestom razredu:

• kupite deci neku knjigu koja na zanimljiv način objašnjava gramatiku i specifičnosti srpskoga jezika, kao što su: „Zanimljiva gramatika“, „Priče o rečima“, „Zašto se kaže?“ Milana Šipke.

Ako niste uzor detetu, neće ni ono imati volje da čita.

Zato se trudite da:

• umnožavate vašu kućnu biblioteku, da vas deca vide dok čitate, da razgovarate s njima o lektirama koje su radili u školi
• da ih učlanite u biblioteku

Ako je nadareno za recitaciju, pisanje ili glumu:

• podstičite ga i upisujte u kreativne radionice i sekcije.

Još jedan način da motivišete dete da čita, kao i za sve ostalo, jeste da mu obećate nešto zauzvrat. Ali ne bilo šta. Pre svega, dete treba da nauči da će razvojem svoje ličnosti ostvariti uspeh, a da su određena materijalna zadovoljstva prolazna. Zbog toga, nagradite ih, na primer:

• novom knjigom za koju je zainteresovano, zanimljivo ilustrovanim dnevnikom gde će beležiti svoje dogodovštine, odlaskom u bioskop, porodičnim vikend izletom, odlaskom u pozorište, novim hobijem…

Potrudite se da knjiga postane svakodnevnica:

• čitajte im priče pred spavanje
• ponesite knjigu i čitajte s detetom dok čekate red kod lekara, u banci, u prevozu, na plaži.
Da biste bogatili fond vašeg deteta pre svega bogatite svoj. Rečnik srpskoga jezika nalazi se i na internetu, a preporučujemo vam i štampano izdanje Matice srpske iz 2011. godine. Naravno, nećete ga čitati i nositi sa sobom svakoga dana, ali kada vas dete pita za neku reč:
• zavirite u rečnik i objasnite mu na jednostavan način.
Igrajte se rečima
• Tražite zajedno sinonime, ili koristite jednu reč na više načina. Recimo, takmičite se ko će da pronađe više zamena za reč pametan, veseo, dobar. Ili ko će na najzanimljiviji način da dopuni frazu hladan kao (led, frižider, kišna glista), dobar kao…
• Napravite zajednički rečnik u koji ćete upisivati nove ili neobične reči koje ste naučili.
Neka učenje jezika bude kreativno, a knjiga ne samo zamorna obaveza. Deca su ipak samo deca, i često stvore otpor prema knjizi koja im kvari igru i „otima” slobodno vreme. Zbog toga je važno da knjiga od detinjstva postane deo njihove kreativne svakodnevnice.

Tekst je posvećen deci koja još nisu otkrila kako da se sakriju u svet knjiga od „dečijih briga”, kao i da je znanje jedino što im sestra i brat ne mogu uzeti iz ormana. Između ostalog i jednoj Lani, koja tek otkriva zbog čega je „Malom princu“ ruža toliko važna.

Lenjivci – najsporiji živi sisari na svetu

Predrag Konatarević

септембар 7, 2019

Lenjivci žive u prašumama tropskog pojasa južne i centralne Amerike, spadaju u krezubice (edentati). Danas postoje šest vrsta lenjivaca, a najpoznatiji je troprsti lenjivac. Ime su dobili kao što možete i naslutiti po svom sporom metabolizmu i načinu kretanja (kada je na tlu kreće se brzinom od 2 metara u minuti). Žive usamljeničkim životima jedino se sreću sa drugim primercima svoje vrste kada treba da se pare.

Kada bi kojim slučajem mogao de vidi lenjivce, svoje daleke potomke, nejlenja bića na zemlji Megaterijum, džinovski sisar koji je živeo pre 1.000.000 godina sigurno ne bi bio preterano oduševljen. Epiteti koje je lenjivac dobio, bez obzira što nisu baš pohvalni, savršeno odgovaraju ovom stanovniku centraine i Južne Amerike. Naučnici još nisu uspeli da objasne kako je sa zemlje lenjivac prešao da živi na drveće i da takvim načinom života, smirenim i sporim, postane jedini preživeli potomak živahnih Megaterijuma. Ali, sasvim je sigurno da su mnoge stvari koje čine ove životinje pomogle da ona preživi prohujale milenijume.

Na prvi pogled, sve ono što se odnosi na lenjivce moglo bi se reći samo jednom rečju – polako, ali ako pažljivije razmotrimo detalje njegove konstitucije i način života videćemo niz zanimijivih i iznenađujućih stvari. lzuzetno spor način na koji se kreću, dišu ili vare hranu, u direktnoj je vezi sa veoma malim srcem u odnosu na telo. Naime, ako bi kojim slučajem lenjivec morao da potrči, Ili, ako ne bi spavao bar 15 časova dnevno uginuo bi od naprezanja.

Neverovatne sposobnosti

Iako je spor, lenjivac je izuzetno elastičan i gibak. U stanju je da visi na jednoj ruci ili nozi i istovremeno da se okreće, tako da izgleda kao da mu zglobovi prave krug od 360 stepeni.

Kao i sova lenjivac je u stanju da okrene glavu za neverovatnih 270 stepeni. Ovo je moguće zbog toga što on ima više vratnih pršljenova od drugih sisara i veoma dugačak dušnik, koji omogućava da vazduh prolazi kroz njega čak i kada je gotovo skroz uvrnut.

Lenjivci rađaju svoje mlade iskijučivo na zemlji. Nakon čina rađanje pažijivo uklone sve tragove i sa bebom, malom poput palčića penju se na drvo u zaklon. Na zemlji su totalno bespomoćni jer su im prednje duže i zadnje kraće noge predviđene za penjanje, a ne za trčanje. Interesantna je činjenica da su lenjivci izvrsni plivači i da su u stanju ostati ispod vode čak 30 minuta.

Na drvetu su prave akrobate i uzbudljivo ih je posmatrati kako koristeći nalete vetra prelaze sa grane na granu. Pravi su majstori da naročito za vreme oluja iskoriste te vazdušne jastuke dođu do najtananljih grana na kojima se nalazi njihova omiljena hrana.

Lenjivci pevaju

Dugo se mislilo da lenjivci celog svog života ne “progovore” ni jednu reč, ali, pažijivim slušanjem ipak se može čuti tiho “pevušenje” kroz zube. Kao da nežno uzdiše, lenjivac kroz zube ispušta glasove »ae-ee« i taj zvuk objašnjava zašto se u Brazilu ovo stidijivo stvorenje zove Al.

Kako se Lenjivac brani od neprijatelja

Da li zbog toga što nema prednje zube, i što smo ga uporedili sa nama, ljudi su stvorili predstevu da se na licu lenjivca stalno može videt osmeh “Mona-Lize”. Karakterističan izraz lica “sa osmehom” gubi se jedino u slučaju da je ova životinja ljuta zbog nečega.

Ono čime se lenjivac ne može baš pohvaliti je higljena. U nekoj vreti obamrlosti, trom sa slabim mišićima, on i ne pokušava da očisti svoje krzno od zelenih algi koje se tamo nahvataju, već to umesto njega čine neke vrste parazitskih moljaca koje žive u njegovom krznu. Zelene alge krznu lenjivca daju neku zelenkastu nijansu, koja im služi kao kamuflaža i krije ga od grabljivica kao što su orlovi i jaguari.

Pošto ne može da ugrize, lenjivac se od neprijatelja brani na zaista jedinstven način: Njegov odbrambeni mehanizam su podočnjaci ispod očiju, za koje se dugo mislilo de su nastali zbog toga što lenjivac spava i po 15 časova. Podočnjaci su zaista veliki i daju mu “strašni” izgled koji treba da otera neprijatelja, ali nisu posledica dugotrajnog spavanja, već odbrambeno oružje ove miroljubive životinje. Na sreću, lenjivac gotovo da i nema prirodnih neprijatelja. Jedini opasan trenutak njegovog života je onaj kada silazi sa drveta jednom nedeljno da obavi nuždu, stalno na istom mestu, kada može da ga napadne jaguar.

Dostojevski: Beležnik života i istine (biografija)

Milena Perić

септембар 5, 2019

Dela Dostojevskog nam iznova i iznova postavljaju osnovna etička pitanja, a odgovori na njih se često mogu naći između redova, a neretko su promenljivi i fluidni, donekle i neuhvatljivi. Dostojevski nam već dugo predstavlja borbu između dobra i zla, karakternih krajnosti, unutrašnju borbu između zveri i višeg bića. On postavlja veliki znak pitanja na pojam morala.

Analizom zla, tajni, animalnih nagona u čoveku, greha, zločina, poroka, raznih socioloških i kulturoloških devijacija, Dostojevski dolazi do čoveka u izvornom smislu reči. On razlistava njegov um, proučava i opisuje svaki segment njegove svesti.

Mnoga dela u oblasti filozofije i psihologije zasnivaju se na njegovim. Ona nam daju uvid u ljudsku psihu i njene najmračnije i najuzvišenije tajne.

Ko je bio „Novi Gogolj“

Godine 1821. u Moskvi, kao drugo dete u porodici, rođen je Fjodor Mihailovič Dostojevski. Porodica Dostojevski bila je skromna porodica beloruskog porekla, naseljena u Moskvi. Porodicu su činili otac Mihailo, majka Marija i njihovo sedmoro dece. Marija je bila slabog zdravlja i dugo je bolovala od tuberkuloze. Umrla je 1837. od ove bolesti. Nedugo zatim, zadesila ih je i smrt oca. Sumnja se da je, kao bivši vojni lekar, prilično zloćudan i preke naravi, kod ljudi izazivao gnev koji mu je i došao glave.

Fjodor i njegov brat Mihailo upisani su na vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Dok je Mihailo bio posvećeniji školi i okrenut praktičnim ciljevima, Fjodor se slabo interesovao za vojsku i sve dublje je zalazio u svet književnosti. Jedan od najvećih uzora bio mu je Onore de Balzak. Stoga je 1843. preveo njegovo nenadmašno delo „Evgenija Grande“. Ubrzo se aktivno posvetio pisanju i nakon tri godine izdao je svoj prvi roman pod nazivom „Bedni ljudi“. Ovim delom dostojno se predstavio javnosti i kritičarima.

Iste godine objavljuje i roman „Dvojnik“ u kojem akcenat stavlja na unutrašnji nemir podvojene ličnosti. Kroz ovaj roman on provodi glavnog lika od duševne nestabilnosti do bolesti i krajnje propasti.

Mrtvi dom

Od samih početaka Dostojevski je bio član mnogih književnih i političkih društava. Do 1847. bio je u kružoku braće Beketovih. Kada se ovaj raspao prešao je u kružok Petraševskog. Kružok Petraševskog bio je skup intelektualaca unutar kog su se širile ideje socijalizma i u kome se raspravljalo o literaturi koja je bila strogo zabranjena od strane vlasti i crkve. Mihail Petraševski bio je istaknuti ruski revolucionar i socijalista, kao i osnivač društva. Dostojevski je Petraševskog upoznao preko zajedničkog prijatelja.

Godine 1849. članovi kružoka, među kojima je bio i Dostojevski, su privedeni pod sumnjom da šire previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju po vlast. Zatvoreni u Petropavlovskoj tvrđavi, optuženi su čekali presudu čak sedam meseci. U novembru im je presuda konačno izrečena i njome su svi bili osuđeni na smrt streljanjem. Mesec dana kasnije, na dan izvršenja smrtne kazne, car Nikolaj I je zarad male političke igre i „lakih poena“ pomilovao petraševce. Smrtna kazna preinačena je u osam godina teškog rada u Sibiru, od kojih je Dostojevski odslužio četiri.

U pismima koja je pisao bratu iz Sibira više je puta naglasio kako bi kaznu bolje podnosio da može da piše i kako u zatvoru stalno nailazi na nove teme za pisanje.

Nakon odležane kazne služio je u vojsci i posvetio se povratku u normalan životni kolosek. Za to vreme napisao je pokajničko pismo prema kojem su mu omogućili da se 1860. vrati u Sankt Peterburg i nastavi sa književnim radom. Roman inspirisan mukotrpnim robijaškim životom „Zapisi iz mrtvog doma“ objavio je 1861.

Kockar

Posle bratovljeve smrti 1864. počinje aktivno da se kocka kako bi spasao bede porodicu koju je ostavio za sobom. Zapao je u ozbiljne dugove i našao se u situaciji u kojoj je nemoguće odbiti novac. Nije mu preostalo ništa drugo sem da napiše roman koji će ga spasiti. Tako je nastalo delo „Zločin i kazna“ 1866.

Međutim, ni ovo nije bilo dovoljno da vrati Dostojevskog na pravi put. Iste godine biva uslovljavan od strane izdavača da u što kraćem roku napiše još jedan roman ili gubi sva autorska prava. Dostojevski uzima stenografkinju Anu Grigirijevnu uz čiju pomoć završava roman na vreme. Njihova saradnja prerasla je u brak 1867. godine. Iako 27 godina mlađa, Ana uspeva da unese mir u njegov život i da ga spasi kocke. Tih godina izdaje svoja najzapaženija dela. Oformio je i uređivao uspešan književni časopis „Piščev dnevnik“.

Hrišćanstvo kod Dostojevskog

Prvi dodir sa hrišćanstvom imao je preko majke koja je, kao i cela njena porodica, bila veliki vernik i ispoljavala sve hrišćanske vrline čemu je učila i svoju decu. Čitanje i pisanje naučio je upravo preko Biblije. Nakon majčine smrti Fjodor se okreće politici i društvu. Biblija mu se kasnije vraća u Sibiru kao jedina stvar koju sme da čuva kod sebe. Za vreme zatvorskih dana pomno je iščitavao Novi Zavet, a posebno Jevanđelje po Jovanu. Kada se vratio sa robije posvetio se crkvi i hrišćanstvu.

Jedna od nezaobilaznih tema u njegovoj književnosti jeste religija. Dostojevski svojim junacima kroz religiju daje oslonac i istrajnost. Nosioci hrišćanskog duha, kao što su Sofija Semjonovna i Zosima, održavaju celinu romana i šalju jasne poruke o dobroti, ljubavi i na prvom mestu pokajanju. Oni su tihi propovednici koji našim protagonistima osvetljavaju put. Dostojevski predstavlja veru kao jedini put ka pokajanju, a pokajanje opet ka spasenju. Vera jeste ono što junake njegovih romana deli na one plitke, nemoralne, zverski nastrojene i one uzvišene i pune ljubavi i dobrote; ono što može da uzdigne čoveka do anđeoskog oblika.

U mnogim njegovim delima pristup religiji je dosta kontradiktoran, ne samo između različitih likova, nego čak i unutar jednog lika. To dokazuje da je Dostojevski vodio borbu sa samim sobom, borbu između ateiste i posvećenog vernika. Pored ova dva ubeđenja, u njegovoj književnosti se ističe i skepticizam. Više ili manje izražena, kod njega je česta i sumnja u postojanje više sile.

Božanska bolest

Dostojevski se još od ranog detinjstva borio sa epilepsijom. Pored naslednih faktora ovu bolest je podržala i nestabilnost u porodici i traume iz ranog perioda. Od tada, on ima napade vrlo često, čak i u javnosti, o čemu svedoče njegovi poznanici, a bolest se rasplamsala za vreme progona u Sibir.

Veruje se da je prvi napad dobio u trenutku smrti svoga oca. Neki psihijatri i psihoanalitičari čak smatraju da je bolest nastala kao odgovor njegovog zdravog mozga na bolesno zadovoljstvo nakon vesti o ubistvu oca, te da je napad bio vrsta kajanja i samokažnjavanja zbog toga.

Njegov večiti suparnik Turgenjev jednom prilikom je rekao da Dostojevski ima „božansku bolest“. Taj termin je sinonim za epilepsiju, jer se verovalo da ljudi koji boluju od ove bolesti na tren odu u smrt i vrate se i na taj način doživljavaju raj. Dostojevski kroz lik kneza Miškina u romanu „Idiot“ detaljno opisuje osećaj blaženstva i ekstaze pred sam napad.

Umro je 1881. godine u Sankt Peterburgu. Njegova dela stara su vek i po, a kroz istoriju proučavali su ih Niče, Frojd, Adler i Hitler. Nad njima će, nadamo se, ostajati zapitani samo budući psiholozi i filozofi.

Potreba da se svidite drugima je kamen spoticanja

Slavica Bijelić

август 29, 2019

Čovek je izistinski srećan samo onda kada je zadovoljan sobom i kada prihvati sebe baš takvog kakav jeste. Ukoliko pokušavate da budete ono što niste nećete uspeti u tome. Ako se prilagođavate drugima kako bi zadobili njihove simpatije, ma koliko se trudili budite sigurni da nećete uspeti u tome. Potreba da se svidite drugima je nešto što će vas unazaditi. Budite svoji.

Uvek će postojati oni kojima se nećete dopadati bez obzira da li je u pitanju vaša frizura, boja glasa, način odevanja ili ponašanje.

Odakle proističe potreba da se svidite drugima?

Sigurno je svako od nas makar jednom bio u situaciji u najranijem detinjstvu da pokaže neko svoje umeće ili znanje. Nakon toga bi usledio gromoglasan aplauz bilo od strane roditelja, bilo od prisutnih.

To je bio čin na koji su nas roditelji navodili želeći da nas predstave drugima u što lepšem svetlu. Tako smo od malena na nesvesnom nivou usvojili obrazac ponašanja koji nam je tokom života više štetio nego koristio.

Od malena smo naučeni da pokažemo neko svoje umeće (čak i protiv svoje volje u datom momentu). Naviknuti smo da nam se drugi dive zbog toga. Ali kasnije kroz život to može da bude veliki kamen spoticanja.

Budite to što jeste

Ogromna želja većine ljudi je da se dopadaju drugima. Zbog toga su u stanju da rade besmislene stvari čak i na sopstvenu štetu kako bi zadobili simpatije drugih. Postoje ljudi koji smatraju da moraju da udovoljavaju drugima. Oni rade ono što misle da drugi očekuju od njih.

Takve situacije su nažalost prisutne i u nekim porodicama. Roditelji sve čine kako bi udovoljili detetu smatrajući da su na taj način dobri roditelji. Istovremeno izbegavaju da izazovu ljutnju ili bes kod deteta.

Postoje situacije i na poslu gde je pojedinac spreman da odradi neki posao umesto kolege. To radi kako bi zadobio simpatije šefa ili pohvalu kolege čijeg se posla prihvatio. Svakako treba pomoći kolegi kada mu je pomoć zaista potrebna, to je sasvim u redu. Ali odrađivati stvari za njega kako biste zadobili njegove simpatije je više nego suludo.

Nemojte gubiti svoj identitet da bi se svideli drugima

Verovatno i sami poznajete neke ljude koji su ljubazni i fini, ali na vrlo izveštačen način (što je i razumljivo, jer to ne rade srcem, već promišljeno). Oni to rade kako bi drugi o njima stekli lepo mišljenje, tj. kako bi ih kvalifikovali kao dobre. Ljudi koji konstantno udovoljavaju drugima kako bi zadobili njihove simpatije vrlo često to rade iz dva razloga.

Jedan od razloga je što ne žele da povrede drugog (zanemarujući pri tom svoja osećanja), a drugi razlog je da bi taj neko o njima imao bolje mišljenje.

U ogromnoj želji da se dopadnu svima, ljudi gube svoj identitet, jednostavno gube sebe, jer uporno pokušavaju da se ponašaju mimo svoje volje što vremenom dovodi do raznih frustracija. Želeći da se dopadnu drugima zanemaruju svoje istinske želje i potrebe i dolaze u lavirint iz koga teško nalaze izlaz.

Što se više budete trudili da se dopadnete drugim ljudima sve manje ćete se dopadati sebi, jer ćete vremenom zaboraviti koje je vaše istinsko JA, a koje je proisteklo da se svidite drugima.

Pazite da ne postanete žrtva zbog potrebe da se svidite drugima

Ukoliko se uporno trudite da zadobijete simpatije drugih ne zaboravite da lako možete postati žrtva manipulacije. Za razliku od ljudi koji imaju potrebu da se dopadnu svima, postoji i ona druga vrsta ljudi tzv. manipulatori koji su se tokom života izvežbali kako da manipulišu drugima da bi ostvarili svoje ciljeve.

Ako u svom nastojanju da zadobijete simpatije drugih naletite na manipulatora, budite spremni da će vas laskavim rečima „prevesti žedne preko vode“ kako bi ostvario neki svoj cilj. Imajte u vidu da u tom slučaju nećete zadobiti simpatije manipulatora. Najčešće će vas gledati sa omalovažavanjem a da vi toga niste ni svesni. Koristiće svaku priliku kako bi vas upotrebio za ostvarenje svojih želja i ciljeva.

Potreba da se svidite drugima je bespotrebno trošenje energije

Ukoliko stalno težite da se dopadnete drugima ne zaboravite da ćete potrošiti mnogo energije, da ćete vremenom istrošiti sve mentalne resurse. Ali nikad, ama baš nikad nećete moći da se dopadnete svima. Nekome se neće dopadati vaš mentalni sklop, nekome način odevanja, nekom drugom vaš fizički izgled, ponašanje, frizura itd.

Ako svoj život provedete udovoljavajući drugima ili želeći da se po svaku cenu dopadnete svima budite svesni da vi zapravo ne živite. Vi žmureći hodate kroz život, zanemarujući sebe, svoje istinske potrebe kako bi svesno ili ne udovoljili ukusima i potrebama ljudi koji vas okružuju. Razmislite malo o tome!

Zašto je Beograd popularna turistička destinacija?

Dragan Antić

август 28, 2019

Kada biramo lokaciju koju ćemo posetiti, postoje brojni razlozi koji nas navedu da otputujemo na neko konkretno mesto. Neki se vode težnjom za istraživanjem istorijskih lokaliteta, drugi traže predah od napornih poslova, a treći avanture i izlaske.

Zbog toga što turistima nudi baš sve što im je potrebno, brzorastuća milionska balkanska prestonica – Beograd, nalazi se na mapi mnogih svetskih putnika. Šta je to što Beograd čini tako atraktivnim?

Istorija i znamenitosti Beograda – za turiste koji vole da istražuju

Da li ste znali da Beograd mnogi nazivaju večitim gradom i da je to jedan od najstarijih gradova u Evropi?

Na teritoriji srpske prestonice nalaze se naseobine stare najmanje 7000 godina, a nedaleko od centra grada se nalazi kultura starija od mesopotamijske. Reč je o vinčanskoj kuturi, koja je jedna od najnaprednijih kultura Bronzanog doba.

Tragovi burne istorije kao posebna atrakcija

Beograd je grad koji je bio večita meta osvajača iz različitih krajeva sveta, od Rimljana, preko Turaka do Austrougara. Svi ovi narodi, uključujući nas, ostavili su trag u bogatoj arhitektonskoj panorami grada.

Beogradom su u 5. veku harali i Huni, a kako jedna legenda kaže, ispod Kalemegdana, baš na ušću Dunava i Save, nalazi se grob Atile Hunskog. Beogradska tvrđava je nekada bila utvrđenje i bojno polje, a danas je ne samo nezaobilazna, već i prva stanica svih posetilaca Beograda.

Kalemegdan je zaštitni znak Beograda, pa se na gotovo svim suvenirima može videti tvrđava koja sa panoramom grada i rekom u pozadini. O njenoj bogatoj istoriji i dan danas se pišu brojne legende, a osim prelepe prirode i arhitekture, ona se odlikuje i uzbudljivim podzemnim hodnicima.

Beograd ispod Beograda predstavlja posebnost ovog grada, pa ne čudi što se redovno organizuju ture za obilazak pećina, kanala i tunela koji se nalaze ispod Kalemegdana. Podzemni Beograd svedoči o nekadašnjoj vladavini mnogobronih carstava i država.

Susret sa umetnošću i kulturom uz beogradske muzeje

Beograd je kao otvoreni muzej u čiji je svaki kutak utkana istorija. Osim toga, on obiluje muzejima i galerijama koji definitivno treba da se nađu na mapi svakog turiste. Među najpopularnijim su Muzej Istorije Jugoslavije zajedno sa Kućom cveća, Muzej Nikole Tesle, kao i Muzej Vazduhoplovstva.

Posebnu atrakciju predstavlja nedavno obnovljeni Narodni muzej, čija nova, stalna postavka, obuhvata ogromni hronološki opseg od dalekog paleolita, pa sve do umetnosti 20. veka. Nema sumnje da će se svaki turista najbolje upoznati na istorijom i kulturom naše zemlje uz posetu ovom muzeju, a takođe ne bi smeli da ga zaobiđu ni građani Beograda.

Zemun je još jedna grad-muzej destinacija koju svakako treba da obiđete ako se nađete u Beogradu, zbog njegovog autentičnog šarma. Takođe, u toku je i restauracija Zavičajnog muzeja u Zemunu, koji će na turistima na jednom mestu ponuditi istorijsko blago koje seže do neolita i dati prostor za različit kuturni sadržaj.

Beograd je odličan izbor destinacije i za ljubitelje arhitekture! Interesantne strane grada su i Novi Beograd, ali i sveopšta panorama socrealističke gradnje u ovom gradu koja počinje da privlači sve više pažnje i divljenja svetske umetničke javnosti.

Obilazak najlepših pravoslavnih građevina

Da li ste znali da se u Beogradu nalazi najveća pravoslavna građevina na Balkanu? Naravno, reč je o Hramu Svetog Save na Vračaru. Ovo religijsko zdanje se može pohvaliti centralnom kupolom visine 70 metara i atraktivnim pozlaćenim krstom visokim od 12 metara. Osim što je najveći pravoslavni hram na Balkanu, Hram Svetog Save predstavlja jednu od najvećih pravoslavnih crkava na svetu.

Takođe ne bi trebalo da propustite priliku i obiđete Crkvu Svetog Marka, ušuškanu pokraj Tašmajdanskog parka. Ona je izgrađena u srpsko-vizantijskom stilu, po uzoru na crkvu manastira Gračanica i važi za jednu od najlepših religijskih građevina kod nas.

Prirodne lepote Beograda – za predah i beg od obaveza

Beograd, iako urban i gusto naseljen, obiluje parkovima i šumama, pa predstavlja idealnu destinaciju za predah i odmor od svakodnevnih obaveza. Posetioci se uvek oduševe Košutnjakom koji je savršeno mesto za jednodnevne izlete, ispijanje kafe u prirodi, ali i kupanje na bazenima u hladu koji omogućava raskošna šuma.

Ukoliko volite prirodu, sigurno će vam se dopasti poseta Topčiderskom parku sa stoletnim drvećem i bogatom istorijom deluje zaista umirujuće, a možete se odlučiti i za vožnju kočijom za potpun doživljaj. Za malo divljine u sred grada, posetite Banjičku šumu.

Blizina Avale, ali i Kosmaja savršeno odgovara onima koji žele da objedine opuštanje u prirodi i posetu značajnim istorijskim spomenicima poput spomenika Neznanom junaku, sa smeštajem u udobnom gradskom hotelu.

Beogradsko kupalište Ada Ciganlija nezaobilazna je destinacija leti. Ovde će posebno uživati ljubitelji sportskih aktivnosti, jer možete uživati u skijanju na vodi, vožnji rolera i bicikle, a za najhrabrije tu je i bandži džamping.

Titulu najveće oaze mira u gradu nosi Botanička bašta Jevremovac, primer prelepe arhitekture, pejzažne arhitekture, ali i ultimativno mesto za posetu svim ljubiteljima prirode koji ovde mogu da se upoznaju sa neverovatnom kolekcijom biljaka.

Grad obiluje i brojnim malim spa centrima, pa je to još jedna od opcija za opuštanje tokom vikenda, a ono što turiste sve više oduševljava su i brodske ture, u okviru kojih sa broda posmatrate znamenitosti Beograda, ploveći njegovim prelepim rekama.

Provod u Beogradu – među najboljima u Evropi

Beograd je znamenit i po velikom broju mesta za izlaske. Strance uvek oduševi to što ovaj grad živi u bilo koje doba dana i noći. Ukoliko ste ljubitelji tamburaša i kafanske atmosfere, prvi izbor za vas treba da bude Skadarlija.

Ukoliko želite da upoznate alternativni život grada i urbanu omladinu, kafići Cetinjske su nezaobilazna ruta. Beograd je čuven i po svojim splavovima na Savi i Dunavu, koji svakodnevno okupljaju sve one koji su u potrazi za letnjom zabavom nad vodom. Različiti muzički pravci i najšira moguća ponuda koktela i drugih pića je nešto što ne treba da propustite.

Beograd se može pohvaliti i sa velikim brojem manjih pivara gde možete osetiti ukuse lokalnih kraft piva i uživati u svirkama koje se organizuju na gotovo dnevnom nivou. Večeri sa akustičnom muzikom su sve popualrnije i u čuvenim nargila barovima.

Oni koji nisu za đuskanje do zore se mogu provesti na večeri u beogradskim restoranima. Ako opuštanje tražite u hrani i ako se pitate gde jesti u Beogradu, ova metropola će vas oduševiti ponudom najraznovrsnijih domaćih i svetskih specijaliteta.

Fuzija različitih istorijskih momenata najbolje se može osetiti u domaćoj kuhinji, ali ukoliko volite italijansku, kinesku, i druge internacionalne kuhinje, ponuda restorana ne manjka ni u ovoj sferi gastronomije.

Veliki broj turista iz celog sveta

Tokom protekle godine Beograd je posetilo više od milion turista, a ovo leto beleži još veći broj poseta i noćenja u prestonici. Na ulicama srpske prestonice moći ćete da sretnete ljude sa svih krajeva sveta, a najviše turista dolazi iz Kine, Nemačke, Turske i Izraela.

Kako broj posetilaca raste iz godine u godinu, tako se i turističke organizacije sve više trude da turistima pruže što bolji užitak u glavnom gradu, pa ćete gotovo na svakom koraku naići na mlade vodiče koji će vas upoznati se najpopularnijim beogradskim turama.

Ukoliko ste već posetili srpsku prestonicu, a čini vam se da niste sve obišli, to je sasvim dovoljan razlog da joj se vratite! Beograd je grad koji se može otkrivati godinama. On svakodnevno raste i menja se, pa uvek ima da nam ponudi nešto novo. Beograd ne poznaju do detalja čak ni njegovi stanovnici, pa ovaj tekst može biti odličan podsticaj i za njih da istraže sve lepote svog grada!

Najveće ostrvo na svetu

Predrag Konatarević

август 25, 2019

Ostrvom se smatra bilo koja zemljina površina koja je potpuno okružena vodom, osim ako ta površina nije dovoljno velika da predstavlja kontinent. Kada se izuzmu kontinenti, najveća zemljina površina koju potpuno okružuje voda je Grenland.

Grenland se graniči na jugu sa Atlantskim okeanom, na istoku sa Grenlandskim morem, na severu sa Severnim ledenim okeanom i Bafinovim zalivom na zapadu. Grenlandu je najbliži Island na istoku i Kanada na zapadu.

Hrabri istraživači Islanda i Danske naselili su Grenland još daleke 986. godine, a jedan od tih lјudi bio je čuveni viking, Erik Crveni.

Grenland se i dalјe zaklinje na odanost Danskoj iako je kralјica Danske tehnički „zadužena“ oni imaju svog izabranog premijera.

Ostrvo je većim delom prilično neprivlačno za lјudsko stanovanje jer je osim uskog priobalnog pojasa uglavnom okovano ledom (81% ostrva je prekriveno snegom i ledom). Prosečna godišnja temperatura Grenlanda varira od -9 do 7 ° C.

Grenland je najveće ostrvo na svetu, ali istovremeno i najveća zavisna teritorija. Kada smo kod superlativa, na najvećem ostrvu na svetu se takođe nalazi i najveći nacionalni park na svetu.

Kako je Grenland dobio ime

Ime Grenland potiče od skandinavskih doselјenika, a u prevodu znači „zelena zemlјa”. Ako je verovati legendama, viking Erik Crveni bio je proteran sa Islanda zbog ubistva. Kada se sa svojom porodicom i robovima iskrcao na jugozapadni deo ostrva, nazvao ga je Grenland, ne bi li privukao još lјudi da se nasele. Možda vam zvuči nelogično nazvati ostrvo okovano ledom zelenom zemljom ali treba napomenuti da je južni deo ostrva zelen, bar preko leta. Zelen je zbog strujanja Golfske struje uz obalu tog dela ostrva. Sva naselјena mesta na Grenlandu nalaze se pored obale koja nije prekrivena ledom.

Priroda na Grenlandu

Prirodne lepote Grenlanda oduzimaju dah. Kao što lјudi Grenlanda često kažu, „Osećate se vrlo sitno“ u veličanstvenom okruženju koje uklјučuje lednike, fjordove, planine i neverovatnu faunu. Ledeni pokrivač, ponegde je debeo i do 3.800 metara

Poslednjih godina naučnici upozoravaju da se ogromna ledena kapa Grenlanda smanjuje. Mnogi to pripisuju klimatskim promenama koje su izazvali lјudi.

Klimatske promene znače manje leda i više prostora za ljude, a topljenjem leda postaju dostupne dragocene sirovine: poput nafte, retkih metala, prirodnog gasa itd.

Stanovništvo Grenlanda

Grenland je samoupravna autonomna teritorija koja je pod suverenitetom Danskog kralјevstva. Ima površinu od 2.166.086 kvadratnih kilometara, ali veoma mali broj stanovnika, svega 56.452. Glavni grad Nuk ima oko 18000 stanovnika! Grenland ima najnižu gustinu naseljenosti ako izuzmemo Antarktik. Bez obzira što je Grenland geografski i etnički bliži Severnoj Americi, politički i istorijski više je povezan sa Evropom. Populaciju Grenlanda čine 85% Inuita dok su preostali stanovnici uglavnom Danci.

U severozapadnom delu Grenlanda poznatom pod imenom Severni Grenland (Thule region), u regionu veličine Nemačke, živi svega 1.000 stanovnika.

Grenland danas ima nekoliko savremenih gradova sa aerodromima, prometnim prodavnicama, obrazovnim ustanovama, ugodnim kafićima i bioskopima. Ali takođe čuva svoje male gradove i tradicionalna naselјa, gde je još uvek glavni izvor prihoda lov na tulјane.

Na ostrvu ne postoje putevi ili željeznica koji bi spojila raštrkane gradove i sela. Da bi došli iz jednog grada u drugi, Grenlanđani putuju avionima, brodovima, helikopterima, motornim ili psećim sankama.

Većina stanovnika Grenlanda živi od ribolova, ribare ispod leda. Međutim, ribarska industrija nije u stanju da održi toliko radnih mesta kao nekada. Zato Grenlandska vlada istražuje načine kako da profitira od mineralnih resursa ostrva, koji uklјučuju zlato, prirodni gas, dijamante, olovo i cink.

Lov

Posebno važan deo kulture Grenlanđana predstavlja lov, to je ujedno i jedan od osnovnih načina preživlјavanja u ovom izolovanom i negostoljubivom delu sveta. Kao odeću i obuću lovci nose medveđe i irvasovo krzno. Međutim, poslednjih godina, a pod pritiskom organizacija za zaštitu prirode i životinja, Grenlandska vlada je morala ograničiti lov na većinu vrsta posebno na polarne medvede. Od januara 2006. kvota je maksimalno 150 polarnih medveda godišnje.

Turizam

Grenlanđani se bave i organizovanjem trka pasa sa saonicama tokom čitave godine a ove aktivnosti su zadnjih godina počele privlačiti i turiste. Broj turista preko noći porastao je za više od 50% od 2000. godine na ovamo. Turisti uživaju u pogledu na ledene bregove, grbave kitove, polarne medvede, mošusne volove, morževe, jelene i morske orlove.

Transatlantski kabl: Kako je postavljen prvi kabl po dnu okeana?

Predrag Konatarević

август 20, 2019

Na samom začeku prvih komunikacionih uređaja nije se moglo ni zamisliti da bi se bilo kakva komunikacija mogla obavljati preko okeana! Pre prvih transatlantskih kablova trebalo je najmanje deset dana da se neka poruka brodom dostavi sa jedne na drugu stranu Atlantika, dok su putem telegrafa, bile u pitanju samo minute. To bi bilo neizvodljivo da neki umni i inovativni ljudi nisu uložili puno svog znanja i strpljenja ali i puno novca u polaganje kablova po dnu okeana. Spajanjem svih kontinenata započeto je novo doba u komunikaciji.

Ideja za postavljanje kabla

Američki biznismen Cyrus W. Field, koji je napravio revoluciju u industriji papira, je 1854. godine izašao sa idejom o polaganju kabla na dno okeana kojim bi povezao Evropu i Severnu Ameriku. Kanadski investitor Frederic N. Gisborne je nakon razgovora s Fieldom pristao da pruži finansijsku potporu ovom više neko ambicioznom projekta. Field je u međuvremenu pokrenuo istraživanje lokacija pogodnih za postavljanje kabla.

Nije bilo lako

Postavljanje telegrafskog kabla i povezivanje Severne Amerike i Evrope zahtevalo je veliku domišlјatost, ali više od svega bilo je potrebno zaista mnogo upornosti. Bilo je brojnih spoticanja pre nego što je napokon postojala direktna veza preko Atlantika.

Jedan od najvećih problema, koji je trebalo rešiti pre no što se pristupilo postavlјanju kablova duž okeanskog dna, bio je izolacija žice. Trebalo je naći način da iz nje ne otiče električna struja. Posle mnogih eksperimenata, ustanovljeno je da razni materijali, ukoliko se obaviju oko kabla, uspevaju da ga u potponosti izoluju.

Prvi eksperimenti ogledali su se u postavlјanju kablova koji su povezivali različite tačke, ne toliko udaljene. Tokom 1841 —1842. godine položen je prvi podvodni telegrafski kabl, ispod njujorške luke, a 1850. Lamanš je dobio svoj prvi podvodni telegrafski kabl. Posle Engleske i Francuske, kablom su spojene i Škotska sa Irskom, Švedska sa Danskom, Italija i Korzika.

Najzad u periodu od 1857. do 1858. godine posle mnogih napora i neminovnih razočaranja, konačno je postignut uspeh. SAD i britanska vlada obezbedile su dva ratna broda kako bi se taj plan ostvario. Svaki brod je poneo polovinu kabla. Kabl je spojen nasred okeana i onda odmotavan dok su se brodovi pri tome kretali u dva suprotna pravca, ka dvema suprotnim obalama.

Nijagara, američki brod koji je poslednji kilometar prekoatlantskog telegrafskog kabla položio avgusta 1858. godine u blizini američke obale. FOTO: ROGER VIOLLET COLLECTION / GETTI IMAGES

Prilikom polaganja, kabl je nekoliko puta pukao. Na opštu radost posao je nekako završen i 13. avgusta 1858. godine prva poruka prešla je okean. Poruka je glasila: “Najveća slava Bogu i mir, dobrota svim ljudima na Zemlji”. Ali kabl je funkcionisao svega 3 meseca i onda izgoreo. Električna struja bila je suviše velika za izolaciju kabla. Tek 1865. godine došlo je do novog pokušaja da se kabl zameni. Tada je već bio pronađen telegrafski aparat koji nije zahtevao tako veliku struju.

Britanski brod „Great Eastern“, koji je u to vreme bio najveći brod na svetu, opremlјen je za polaganje kabla. Prvi kabl pukao je otprilike na dve trećine dužine od Irske. Godine 1866. položen je jedan drugi kabl koji je čitav stigao do Nјufaundlenda. Onda je pronađen i drugi deo izgubljenog kabla i ponovo spojen, tako da su u to vreme dva kabla obavlјala posao. Tako je nastalo novo doba u sistemu komunikacija. Ovaj poslednji poduhvat finansirala je Velika Britanija, odnosno investitori koji su ulagali na britanskom, u to vreme najvećem tržištu kapitala.

U početku je prenošeno 8, a kasnije i 17 reči u minuti, jedna reč je koštala 5 američkih dolara.

Ultra brzi prenos podataka

Kablovi se i dan danas polažu po okeanskom dnu. Pre par godina položen je kabl za brzi prenos podataka koji se proteže od Bilbaoa u Španiji do Virdžinija Biča na istočnoj obali SAD-a. Preko njega može da se prenosi neverovatnih 160 terabita po sekundi, 16 miliona puta brže nego prosečna kućna internet konekcija.

Upoznajte najatraktivnijeg stogodišnjaka na svetu – brushalter!

Srbijanka Stanković

август 18, 2019

brushalteri-u-različitim-bojama — Foto: Pixabay.com

Otkad je sveta i veka ljudi nose donji veš. Naučna istraživanja su potvrdila da su komadi odeće poput gaćica ili pak grudnjaka postojali još u doba Antičke Grčke i Starog Rima. To su najčešće bili materijali na snalažljiv način obmotani oko grudi ili pak, posebnom tehnikom namešteni komadi platna oko genitalija.

Razume se, ovi primerci donjeg veša nisu bili poput današnjeg, ali je činjenica da je potreba muškarca i žene da pokrije i zaštiti intimne delove svog tela postojala još tada.

Ne može se pouzdano datirati nastanak donjeg veša kao takvog. Vreme je pokazalo da su neka verovanja, poput onog da žene u srednjem veku nisu nosile grudnjak, zapravo, su tačna. Jedno naučno otkriće iz 2008. godine potvrdilo je da su žene u Austriji nosile brushalter, odnosno „vrećice za grudi“ još 1300. godine.

Da li su žene srednjeg veka nosile grudnjak?

Postoje čitave polemike u naučnim krugovima o tome da li je žena srednjeg veka nosila donji veš. Ono što se sa izvesnom sigurnošću znalo i priznavalo kao tačno među istraživačima ovog perioda jeste to da su muškarci nosili majice i donji veš sličan današnjem šortsu. Žene su, sa druge strane, nosile košulje slične keceljama, nešto što se danas naziva smock dress, odnosno laka haljina. Ispod ove „kecelje“ nisu imale gaćice.

Neka istorijska istraživanja su pokazala da žena u 15. veku, na primer, nije imala ono što se u savremeno doba naziva grudnjakom odnosno brushalterom, ali da je pronašla način da svoje grudi podigne i drži čvrsto u haljini. Tako neki spisi iz 1300. godine opisuju kako žene stavljaju grudi svako jutro u vrećice, odnosno torbe. Reč je o komadu odeće sličnom majici sa „šoljicama“ tj. korpama ili torbama za grudi. Kada je u jednom zamku u Austriji, početkom 21. veka pronađen komad donjeg veša koji sliči modernom grudnjaku, i materijalnim dokazom su potvrđene te pretpostavke. S obzirom na mesto pronalaska, velika je verovatnoća da su žene plemićkog porekla bile privilegovane da nose brushaltere.

Posmatrano iz te perspektive, deluje prosto neverovatno da je u moderno doba dovoljan samo jedan klik na adresu Extreme Intimo online prodavnica i da grudnjak ili gaćice budu u vašoj fioci.

žena-u-brushalteru-i-gaćicama-pije-kafu — Foto: Unsplash.com

Najatraktivniji stogodišnjak – grudnjak

Ukoliko po strani ostavimo predistoriju modernog grudnjaka, brushalter kakav danas znamo i nosimo nastao je pre nešto više od sto godina. Tačnije, ovaj revolucionarni izum 20. veka pripisuje se Pjeru Poaru, koji ga je osmislio 1907. godine.

Sedam godina kasnije, 1914. godine, Amerikanka Meri Felps Džejkob patentirala je korset bez leđa. Prema nekim izvorima taj korset koristila je sama Meri Felps i krug njenih najbližih prijateljica, sve dok nisu počela da joj pristižu anonimna pisma sa zahtevima za prodaju. Tako se brushalter pojavio na tržištu.

Smatra se da je razvoju grudnjaka najviše doprinela Ajda Rozental. Rozentalova je kreirala modele koji će svima odgovarati, i to zahvaljujući tome što je uzimala mere grudi i leđa nekoliko desetina Amerikanki, od devojaka u pubertetu do zrelijih žena.

Pravu ekspanziju i procvat, brushalter je doživeo osamdesetih godina dvadesetog veka. Tada počinju da se prave grudnjaci sa elastičnim držačima, sa korpama i fišbajnima što podižu grudi. Vrhunac ovih inovacija svakako je vonderbra – brushalter koji podiže grudi, koji žene i danas obožavaju.

Nije svejedno kakav brushalter nosite

Neka istraživanja su pokazala da žena u proseku promeni šest veličina grudnjaka u svom životu. Sa rastom grudi i razvojem tela, treba birati i adekvatan brushalter. Mali broj žena zna da će upravo neodgovarajući grudnjak uticati na čvrstinu grudi u negativnom smislu. Pored toga što dojke mogu izgubiti svoju prirodnu čvrstinu, zbog lošeg brushaltera možete dobiti i bolove u leđima.

Zabrinjavajuća je činjenica da u proseku 80% žena nosi pogrešnu veličinu grudnjaka, kako tvrde stručnjaci iz industrije donjeg veša. Sudeći prema ovome, odabir brushaltera nije lak ni običan izbor. Treba pronaći adekvatnu dubinu, širinu i oblik korpi. Isto važi i za bratele. Dakle, nije reč samo o estetici i zavođenju, u pitanju je i zdravlje!

Trik – savet: Jedna francuska kompanija za izradu donjeg veša objavila je mali trik koji bi ženama trebalo da olakša odabir veličine brushaltera. Naime, pri zakopčavanju novog grudnjaka, ne bi trebalo da možete zavući više od dva prsta u leđnom delu. Ukoliko možete, to znači da je grudnjak velik i da nema svrhe nositi ga. Takođe, treba imati u vidu da se nov brushalter zakopčava na trećem paru kopči, te da vremenom treba pomerati prema prvom paru kopči, kako se grudnjak opušta.

Još jedan savet podrazumeva merenje. Prema proizvođačima donjeg veša, ne sme se gubiti iz vida da se veličina i obim grudi menjaju vremenom, sa porastom, odnosno gubitkom kilaže. Zato se preporučuje da se obim grudi meri na šest meseci i prema tom merenju kupuje brushalter odgovarajuće veličine.

žena-u-crnom-brushalteru — Foto: Pixabay.com

Nije svejedno ni koju boju donjeg veša birate

Jednom kad odaberete odgovarajuću veličinu i model grudnjaka, važno je pozabaviti se i njegovom bojom. Iako deluje površno i nebitno, za većinu žena širom sveta to nije nešto što će izabrati bez razmišljanja. Italijanke veruju da crveni donji veš koji obuku za Novu godinu donosi sreću i ljubav u celoj godini. Isto to veruju i Argentinke – samo ukoliko obuku pink donji veš. Sa druge strane, u Brazilu je važno za Novu godinu obući potpuno nov donji veš. Boju biraju po ukusu.

Što se boje tiče, neka istraživanja su pokazala da se žene koje biraju pamučni beli donji veš mogu opisati kao bezizražajni tip žene, u seksualnom smislu. Prema tom uzorku, kod ovih žena razvijena je sklonost ka minimalnom održavanju brige o sebi. Poređenja radi, istraživači napominju da je ovo slično tome da žena dozvoli muškarcu da je vidi bez šminke. Sa druge strane, mnoge žene biraju upravo pamučni beli donji veš zbog udobnosti.

Bez obzira na to u kojoj boji ga nose, činjenica je da žene nisu upoznale atraktivnijeg stogodišnjaka od brushaltera. Grudnjak je, uz malo šminke i parfem, već ceo vek najbolji prijatelj žene.

Vudstok festival – 50 godina mira i muzike

Milena Perić

август 16, 2019

Pre pola veka, na zapadnoj strani Atlantika, zabrujali su zvuci mira i ljubavi, a čuli su se dalje nego što je to iko očekivao. Nedaleko od američkog grada Vudstoka održan je festival koji će pamtiti ne samo generacija cveća, nego svi poštovaoci rock’n’roll kulture. Ljudi su u ogromnom broju posetili Vudstok u potrazi za mirom koji su našli u muzici inspirisanoj ljubavlju i skladom. Nadahnut pacifizmom, festival je opisan kao „tri dana mira i muzike“.

Vudstok – muzički festival

Jedan od najvećih muzičkih festivala održan je u Vajt Lejku kod Betela u blizini Vudstoka 1969. godine. Organizovali su ga Majkl Lang, Arti Kornfeld, Džoel Rozenman i Džon Roberts.

Festival koji će slaviti mir, ljubav i rock’n’roll, i koji će predstavljati najveći skup dece cveća još od „leta ljubavi“ 1967. godine, zakazan je za proleće ’69. godine u Midltaunu. Zbog lokalnog nezadovoljstva ovom idejom festival je odložen dok se ne nađe pogodnije mesto za realizaciju projekta.

Nakon dogovora sa Maksom Jazgurom koji je prihvatio da im iznajmi svoj posed, organizatori su za konačne datume održavanja festivala odredili 15, 16. i 17. avgust. Lokalno stanovništvo je bilo šokirano ovom idejom. Po okolnim mestima širile su se glasine o prljavim, zaraznim, promiskuitetnim i opasnim narkomanima koji će napraviti haos od njihovog kraja.

Očekivani broj od 50 000 posetilaca, zbog velikog interesovanja, popeo se na 200 000, a do trenutka održavanja, „Vudstok“ je postao jedan od najmasovnijih skupova 20. veka sa skoro pola miliona posetilaca. Do 15. avgusta karte su se prodavale po ceni od 18 dolara, a mesto održavanja festivala bilo je ograđeno i u taj krug se dolazilo uz proveru ulaznice.

Međutim, ljudi su masovno nastavljali da dolaze bez karata, blokirali su obližnji put i sami probijali prolaze na Jazgurov posed. Od tog trenutka događaj je postao besplatan i otvoren za sve. Drumski saobraćaj je bio blokiran. Ljudi zbog gužve nisu bili u mogućnosti ni da dođu na festival ni da sa istog odu. Nabavka hrane, vode i održavanje higijenskih uslova bilo je onemogućeno.

Međutim, porodica koja je brojala više od 400 000 članova živela je u savršenom skladu tokom sva tri dana. Ljubav je bila slobodna. Ljudi su se družili i pevali, pili i zabavljali. Kruže priče da flaša iz tog doba u otkupu alkoholih pića može doneti čitavo bogatsvo.

Nije tajna da je na festivalu bilo alkohola i opijata. Ipak, nije zabeležen ni jedan incident niti konflikt, uprkos govorkanju o potencijalnom nasilju i prisustva vojske koja je bila spremna da ga zaustavi. Dva smrtna slučaja u okviru festivala bila su posledica nesrećnih okolnosti.

Za tri dana nastupilo je preko 30 izvođača. Između ostalih i „Džeferson erplejn“, „Hu“, Dženis Džoplin i Džimi Hendriks. Publika je uživala u fantastičnoj muzici, a pre svega u osećaju slobode i jedinstva. To dokazuje i činjenica da čak ni oluja, koja je prekinula program na određeno vreme, nije mogla da je rastera.

Festival muzike i umetnosti Vudstok 15. avgusta 1969. godine zvanično je počeo nastupom Ričija Hejvensa. On zapravo i nije trebao biti prvi na sceni, ali je jedini bio spreman da započne kada je događaj već uveliko kasnio. Prvobitni bend Svitvoter zapeo je u saobraćaju – tema koja je nastavila da muči ovaj veličanstveni događaj i u naredna tri dana. Dan se završio uz Džoan Baez i njen nastup koji je posvetila svom mužu Dejvidu Harisu. Dejvid je u to vreme bio lišen slobode zbog izbegavanja vojnih obaveza. U doba u kom je Amerika vršila nasilnu mobilizaciju nad svojim stanovnicima kako bi učestvovali u Vijetnamskom ratu ovo je bila česta pojava.

Subotu je obeležio nastup grupe „Santana“ koja je svojim upečatljivim ritmom pokupila mnoge simpatije svirajući muziku komponovanu u američkom stilu na potpuno drugačiji način. Karlos Santana i njegov bend uspeli su da održe jedan od najupečatljivijih nastupa na festivalu.

Nedelju su najavili „Hu“ i „Džeferson Erplejn“. Njihova pevačica Grejs Slik nastup je najavila kao „jutarnju muziku za manijake“, a pesma „Volunteers“ ostavila je trag u istoriji rok muzike kao pesma koja otvoreno kritikuje sistem i poziva na otpor.

https://www.youtube.com/watch?v=MwIymq0iTsw

Festival je u ponedeljak ujutru zatvorio levoruki mag na gitari – Džimi Hendriks. Hendriksov nastup, planiran je kao kulminacija festivala. Najneverovatnija je bila njegova interpretacija američke himne sa bojama i ukrasima koji jasno prikazuju himnu kao simbol države koja sprovodi nasilje. Time je jasno stavio do znanja da država ne treba da se slavi kroz mržnju prema drugima, a da himna ne treba da podseća na rat. Za kraj je odsvirao svoju čuvenu „Hey Joe“.

Bob Dilan je propustio ovaj događaj u blizini grada u kom je živeo zbog neprijatnih iskustava sa tamošnjim stanovništvom. Bendovi „Led Zepelin“ i „Dors“ odbili su učešće sumnjajući u kvalitet festivala. Džoni Mičel odabrala je nastup na drugom događaju, ali je kasnije ovekovečila „Vudstok“ kroz istoimenu pesmu. U vreme održavanja festivala Mik Džeger je bio u Australiji, a Kit Ričards je dobio sina, tako da ni slavni sastav „Roling Stons“ nije nastupio.

Uz stari američki folk, kantri, bluz i rok publika je osetila muziku na pravi način. Muzika je spojila ljude različite dobi i porekla i od njih napravila veliku porodicu koja je tri dana živela u skladu i ljubavi. Pored muzike, posetioci su uživali i u opijatima kao što su marihuana i LSD. U jeku seksualne revolucije niko nije imao potrebu da skriva svoje telo, a u pogledu odnosa vladala je velika sloboda.

Hipi era

Hipi pokret je nastao kao reakcija mladih na veliku društvenu nestabilnost u SAD tih godina. Mladi ljudi su sve češće bili nezadovoljni društvenim sistemom i vrednostima koje sistem promoviše. Rasizam, seksizam, ograničenja, rutina i mržnja, neke su od stvari koje su navele samosvesne ljude da se otrgnu od sveta i krenu u mirnu revoluciju i borbu za slobodnu i zdravu naciju.

Pored toga, ovu kontrakulturu pokrenula je sve veća svetska kriza, mržnja i nasilje. U vreme hladnog rata, kubanske revolucije, rata u Vijetnamu, deo američkog stanovništva skupio je hrabrosti da iskaže svoj revolt i krene putem ljubavi, tolerancije i nenasilja. Ljubav je bila rešenje svih konflikata. Kao jednim od osnovnih simbola, hipici su se cvećem suprotstavljali oružju. Ljubavlju su odgovarali na silu.

„Vudstok“ je upamćen kao vrhunac ove ere.

Ko je “izmislio” telefon, Bel, Meuči ili Rajs?

Predrag Konatarević

август 11, 2019

Suvišno je govoriti o značaju telefona u modernoj komunikaciji, zato i nećemo o tome. Pričaćemo o samom pronalasku i njegovom tvorcu. Verujemo da ste čuli da je tvorac prvog telefona Alekandar Grejam Bel (Bel je prvi patentirao, telefon). Međutim, posle ovog teksta nećete biti baš sigurni ko je zaista izmislio telefon?

Priča o pronalasku telefona je veoma zanimljiva, kako bi mogli potpuno da je razumete objasnićemo vam kako telefon funkcioniše!

Kada govorite, vaše glasne žice trepere. Ta treperenja prelaze na molekule vazduha tako da iz vaših usta izlaze zvučni talasi, odnosno vibracije u vazduhu. Ti zvučni talasi udaraju o aluminijumsku pločicu ili membranu na mikrofonu, te pločica zatreperi isto onako kao što su treperili molekuli vazduha. Ta treperenja šalju promenljivu struju kroz telefonsku liniju. Ova čas jača čas slabija struja čini da pločica u prijemniku na drugom kraju linije treperi isto onako kao što je treperila membrana na mikrofonu, te se u vazduh odašilju sasvim isti talasi kao što su bili oni koje ste vi poslali u slušalicu. Kad ti zvučni talasi stignu do uha osobe na drugom kraju linije, oni deluju isto kao da su došli neposredno iz vaših usta.

Alekandar Grejam Bel bio je jedan od glavnih pronalazača telefona, radio je puno u oblasti komunikacije za gluve i imao više od 18 patenata.

Ko je bio Alekandar Grejam Bel?

Alekandar Grejam Bel bio je naučnik i pronalazač rođen u Škotskoj, najpoznatiji po pronalasku prvog telefona 1876 godine.

Bel je uspeh postigao svojim zvučnim eksperimentima a sve zahvaljujući interesovanjima njegove porodice za pomoć gluvima u komunikaciji.

Porodica i rani život

Alekandar Grejam Bel rođen je u Edinburgu u Škotskoj, 3. marta 1847. Imao je dva brata koji su umrli od tuberkuloze.

Tokom mladosti, na Bela su snažano uticali porodica i okruženje. Belov rodni grad Edinburg, bio je poznat kao „Atina severa“ po svojoj bogatoj kulturi umetnosti i nauke.

Nјegov deda i otac bili su stručnjaci za mehaniku glasa. A Belova majka, Eliza, postala je izvrsna pijaniskinja uprkos tome što je bila gluva, nadahnjujući ga na velike izazove.

Eliza je kući školovala svog sina i usadila mu beskonačnu radoznalost prema svetu oko sebe. Jednu godinu formalnog obrazovanja dobio je u privatnoj školi a dve godine na Royal High School u Edinburgu.

Kako je Bel izumeo telefon

10. marta 1876 godine, posle godina rada, Bel je usavršio svoj najpoznatiji izum i obavio svoj prvi telefonski poziv.

Između 1873. i 1874 godine, zahvaljujuči lokalnim sponzorima, Bel je provodio duge dane i noći pokušavajući da usavrši tzv. harmonični telegraf. Ali tokom eksperimenata, zainteresovao se za drugu ideju, za prenošenje lјudskog glasa preko žice.

Bel-ova diverzija frustrirala je njegove sponzore, a Thomas Vatson, vešt električar, angažovan je da preusmeri Bela nazad na harmonični telegraf. Međutim, Vatson se ubrzo zalјubio u Belovu ideju prenosa glasa i njih dvoje su stvorili veliko partnerstvo.

Drugog juna 1875 godine Bel je u Bostonu vršio oglede, vođen idejom da preko jedne žice pošalјe istovremeno nekoliko telegrafskih poruka. Upotreblјavao je uređaj sa perima od opružnog čelika. On je bio u jednoj sobi, sa prijemnikom, dok je njegov pomoćnik Tomas Votson u drugoj sobi radio na odašilјaču.

Votson je dirnuo čelično pero da bi izazvao treperenje, a to je proizvelo zvonak zvuk. Na to je Bel dojurio iz druge sobe, vičući: „Ne dirajte ništa! Šta ste to sad uradili? Pokažite mi”. I tada je otkrio da je čelična šipčica, trepereći nad magnetom, prouzrokovala promenlјivu struju koja je potekla kroz žicu, a usled toga je pero u Belovoj sobi zatreperilo i takođe proizvelo zvonak zvuk.

Sutradan je napravlјen prvi telefon, i zvuci glasa mogli su se raspoznati preko te prve telefonske linije, koja je sa krova zgrade vodila naniže preko dva sprata. Sledeće godine, tačnije 10. marta, začula se prva rečenica: “Gospodine Votsone, molim vas dođite, potrebni ste mi”.

Telefonska kompanija Bel oformljena je 9. jula 1877 godine a Bel je u januaru 1915. pozvan da obavi prvi transkontinentalni telefonski poziv. Iz Nјujorka je razgovarao sa svojim bivšim saradnikom Votsonom u San Francisku.

Sporovi oko pronalaska

Četiri godine pre Bela, Amerikanac italijanskog porekla Antonio Meuči je radio na prenosu govora putem električne energije. On je 1871 podneo obaveštenje o patentiranju svog izuma, prvog telefona ali nije imao dovoljno novca da to i sprovede u delo.

Belova kompanija se ubrzo na sudu suočila sa suparničkom kompanijom Globe Telephone Company koja je bila Meučijev pokrovitelj. Nakon dugogodišnjeg sudskog spora, sud je presudio u korist Bela jer je ovaj ipak imao patent, iako je u presudi navedeno da je Meuči bio prvi koji je “preneo govor mehaničkim putem pomoću žičanog telefona.”

Kongres Sjedinjenih Američkih Država 11. juna 2002 godine usvojio je Rezoluciju koja između ostalog navodi da je telefon izmislio Amerikanac italijanskog porekla Antonio Meuči. Meuči je svoj pronalazak predstavio u lokalnim novinama 1860 godine.

Još jedno ime se vezuje za izum telefona, a to je ime nemačkog pronalazača Filipa Rajsa, koji je punih petnaest godina pre Belovog patenta, tačnije 1861. godine predstavio telefon na predavanju u Fizikalnom društvu u Frankfurtu. Njegov telefon prenosio je glas samo s jednog mesta na drugo.

1...636465...78 Page 64 of 78

Kako rastu reči?

Ako niste uzor detetu, neće ni ono imati volje da čita.

Potrudite se da knjiga postane svakodnevnica:

Neverovatne sposobnosti

Lenjivci pevaju

Kako se Lenjivac brani od neprijatelja

Ko je bio „Novi Gogolj“

Mrtvi dom

Kockar

Hrišćanstvo kod Dostojevskog

Božanska bolest

Odakle proističe potreba da se svidite drugima?

Budite to što jeste

Nemojte gubiti svoj identitet da bi se svideli drugima

Pazite da ne postanete žrtva zbog potrebe da se svidite drugima

Potreba da se svidite drugima je bespotrebno trošenje energije

Istorija i znamenitosti Beograda – za turiste koji vole da istražuju

Tragovi burne istorije kao posebna atrakcija

Susret sa umetnošću i kulturom uz beogradske muzeje

Obilazak najlepših pravoslavnih građevina

Prirodne lepote Beograda – za predah i beg od obaveza

Provod u Beogradu – među najboljima u Evropi

Veliki broj turista iz celog sveta

Kako je Grenland dobio ime

Priroda na Grenlandu

Stanovništvo Grenlanda

Lov

Turizam

Ideja za postavljanje kabla

Nije bilo lako

Ultra brzi prenos podataka

Da li su žene srednjeg veka nosile grudnjak?

Najatraktivniji stogodišnjak – grudnjak

Nije svejedno kakav brushalter nosite

Nije svejedno ni koju boju donjeg veša birate

Vudstok – muzički festival

Hipi era

Ko je bio Alekandar Grejam Bel?

Porodica i rani život

Kako je Bel izumeo telefon

Sporovi oko pronalaska

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY