Socijalna anksioznost i kako je prevazići

децембар 14, 2019

Socijalna anksioznost predstavlja strah od društvenih situacija u kojima osoba može biti posmatrana ili negativno okarakterisana od strane drugih ljudi. Bazira se na ubeđenju osobe da se može obrukati, biti ponižena, kritikovana ili ismevana od strane drugih. Osobe koje pate od socijalne anksioznosti preterano brinu kakav će utisak ostaviti na druge ljude, odnosno da li će ih drugi ljudi prihvatiti, pohvaliti i sl.

Činjenica je da je svako od nas ponekad doživeo nelagodnost u nekoj nepoznatoj društvenoj situaciji, posebno kada je reč o javnom nastupu. Ali strah od javnog nastupa i socijalna anksioznost nisu isto.

U pitanju je iracionalni strah

Ljudi koje pate od socijalne anksioznosti imaju osećaj kao da gube tlo pod nogama. Ponestaje im dah, prisutno je crvenilo lica kao i znojenje ruku. A to je svakako daleko ozbiljnije od blage nelagodnosti ili prisutne treme.

Vrlo često se dešava da je osoba svesna da se radi o iracionalnom strahu, ali mu se i pored toga ne može odupreti. Umesto da se suoči sa problemom i krene ka rešavanju istog, najčešće se dešava da svesno izbegava takve situacije. A to vremenom dovodi do asocijalnosti.

U osnovi socijalne anksioznosti je neprihvatanje sebe, verujući da smo manje vredni u odnosu na druge. Zbog ovakvog stava prema sebi socijalno anksiozne osobe ulažu velike napore kako bi se drugim ljudima prikazale u što boljem svetlu. Veruju ( što je svakako pogrešno) da treba da fasciniraju druge bilo talentom, inteligencijom ili lepotom. Smatrajući da bi na taj način od drugih sakrili sopstveno osećanje neadekvatnosti.

I što se više trude da ostave utisak na druge, dokazujući im da su vredni pažnje i divljenja istovremeno pojačavaju unutrašnji osećaj manje vrednosti. A na taj način sve više urušavaju samopouzdanje.

Nemojte se truditi da se dopadate svima

Postoje situacije u kojima želimo da ostavimo dobar utisak, kao što je upoznavanje novog partnera, razgovor sa poslodavcem i sl. To je sasvim normalno, jer samoprezentacija donosi neku dobit. Za razliku od ovakvih situacija, osobe kod kojih je prisutna socijalna anksioznost su duboko ubeđene da moraju da fasciniraju druge ljude u svim situacijama. Naravno da to nije uvek izvodljivo (jer niko od nas se ne može i ne treba dopadati svima). A to kod socijalno anksioznih osoba dovodi do konstantne strepnje da u tome neće uspeti. Takvu vrstu neuspeha smatraju pogubnom. Istovremeno je doživljavaju kao potvrdu sopstvene bezvrednosti,što ih dodatno obeshrabruje a strah ih parališe.

Zašto se javlja stidljivost?

Socijalna anksioznost ne samo da se vezuje za samoprihvatanje i samovrednovanje, već je tesno povezana sa stidom i depresijom. Zapravo, kako socijalno anksiozna osoba živi u neprestanom strahu da će se obrukati i da će drugi ljudi primetiti njene nedostatke, to je čini još stidljivijom.

Ako dođe u takvu situaciju ( da ne uspe da fascinira sve oko sebe, što je sasvim normalno i razumljivo),postaje ubeđena da će joj se to dešavati uvek a to istovremeno predstavlja put ka depresiji. Socijalno anksiozne osobe su preterano stidljive, a stid je pokazatelj da se neko ne oseća voljenim i prihvaćenim, odnosno da se oseća odbačenim.

Uzroci socijalne anksioznosti

Uzrok socijalne anksioznosti, prema mišljenju psihologa treba najpre tražiti u detinjstvu kao i periodu adolescencije. Deca čiji su roditelji preterano strogi, prezahtevni, kritički nastrojeni a istovremeno hladni, bez pokazivanja emocija prema detetu najčešće izrastaju u socijalno anksiozne osobe. Kasnije, nailaze najčešće na neprihvatanje u vršnjačkim grupama što dodatno povećava njihovo nisko samopoštovanje i pojačava osećaj odbačenosti. Što je želja da se dopadnu drugima (po svaku cenu) veća, utoliko je strah zbog neprihvatanja sve jači i izraženiji.

Zbog ovakvih porodičnih odnosa ta deca a kasnije i zreli ljudi razvijaju niz negativnih uverenja o sebi. Upravo iz tog razloga kasnije tokom života teže da se dopadnu svima, a kako uvek ne uspevaju u tome, kod njih dolazi do socijalne anksioznosti.

Pojedini stručnjaci smatraju da je socijalna anksioznost naučeno ponašanje, gde ključnu ulogu ima okolina. Ima i onih stručnjaka koji tvrde da se do socijalne anksioznosti dolazi zbog iracionalnih misli, a ima i onih koji smatraju da i genetika ima važnu ulogu u svemu tome. Svaka od ovih teorija ima svoje objašnjenja, ali se međusobno ne isključuju. Smatra se da je socijalna anksioznost znatno češća kod ženskog dela populacije nego kod muškaraca.

Simptomi socijalne anksioznosti

Simptomi socijalne anksioznosti mogu biti kako emocionalni, tako i fizički a svakako se mogu i manifestovati kroz promenu ponašanja. Emocionalni simptomi se manifestuju kroz iracionalni strah od društvenih okupljanja i negativne procene okoline. Socijalno anksiozna osoba oseća preteranu teskobu u svakodnevnim situacijama, ekstremni strah od eventualnog podsmeha i poniženja kao i pojačanu nervozu. Fizički simptomi se vezuju za znojenje dlanova, vrtoglavicu, crvenilo u licu. Prisutan je ubrzan rad srca, podrhtavanje glasa kao i mucanje i zastoji u govoru.

Da li odgađate susrete za kasnije?

Osobe koje pate od socijalne anksioznosti najčešće odgađaju susrete sa drugima, izbegavaju javna okupljanja, ograničavaju društvene aktivnosti a sve to dovodi do nekvalitetnog života kao i zatvaranja u sebe. Naravno, sve gore pomenuto ne mora nužno da znači da je osoba socijalno anksiozna, jer da bi se dijagnostikovala socijalna anksioznost potrebno je sagledati sve aspekte društvenog života. Najteži slučajevi socijalne anksioznosti dovode do potpune usamljenosti, nezaposlenosti kao i prepuštanje raznim vrstama zavisnosti (alkohol, droga i sl.).

Smernice za prevazilaženje socijalne anksioznosti

Kako biste se oslobodili socijalne anksioznosti važno je da postepeno počnete da se suočavate sa situacijama koje vam izazivaju nelagodnost ili koje vam izazivaju strah. Uostalom kao i za sve i ovde važi pravilo – suočite se sa problemom, umesto da ga ignorišete. Pokušavajte da zamislite neku situaciju koju biste najrađe izbegli, ali tako da sagledate sve pozitivne aspekte te situacije i fokusirajte se na njih. Vežbajte tehnike opuštanja i trudite se da one postanu vaš svakodnevni ritual. Tu se prvenstveno podrazumeva kontrolisano disanje, zatim fizička aktivnost, šetnja kao i muzika za opuštanje.

Odagnajte uverenje da se morate svima svideti – ne samo da ne morate, već i ne treba. Pokušajte da se prisetite makar jedne osobe na svetu koja se svima svidjala i o kojoj su svi imali lepo mišljenje. Verujte mi nećete uspeti, jer takav neko ne postoji. Zašto mislite da biste to trebali biti vi? Takođe, ono što je veoma važno u prevazilaženju socijalne anksioznosti je razvijanje komunikacijskih veština.

Ukoliko ste elokventni lakše i brže ćete podići samopouzdanje tokom razgovora sa drugim ljudima. Naravno, ukoliko imate ozbiljnih problema i smatrate da ste socijalno anksiozni najbolje je potražiti stručnu pomoć.

Tekstovi poput ovog mogu da vam budu zanimljivi za čitanje ili ne, ali najdelotvornije od svega je suočiti se sa problemom, prihvatiti ga i potražiti pomoć stručnjaka.

Fiksne proteze za lep osmeh od Egipćana do danas

децембар 11, 2019

Teško je poverovati da je pre samo desetak godina ocena stomatologa da je nošenje proteze neophodno zvučalo kao presuda. Niko nije želeo da nosi protezu 24 časa dnevno i tako svakog dana godinu ili dve. Posebno osetljivi na „metalni osmeh“ bili su tinejdžeri, jer su proteze ispravljale zube i kvarile društveni život.

Međutim, danas se sve više i tinejdžera i odraslih odlučuje za ovo ortodontsko pomagalo. Zahvaljujući razvoju stomatologije, fiksne proteze su postale pravi mali ukrasi u ustima.

Ipak, malo ko zna da su prve proteze nosili još drevni Egipćani. Sasvim je izvesno da nisu bile lepe kao ove danas, ali su služile svrsi.

Ljudi oduvek žele ravne zube i lep osmeh

Smatra se da su prve prave zubne proteze ljudi izumeli na početku 19. veka, međutim, neka arheološka otkrića pokazala su da su ljudi oduvek težili tome da imaju ravne zube i lep osmeh. Tehnike i načini ispravljanja zuba od antičkog doba do danas razlikovalo se od kulture do kulture, ali je činjenica da su postojali pokušaji još u vreme drevnih Egipćana.

Proteze na mumijama

Slično kao što se u savremenim ortodontskim ordinacijama izvodi ortodontska žica duž zuba s ciljem da smanji rastojanje, u drevnom Egiptu se u ove svrhe koristio štap napravljen od creva životinja. Prve ovakve jednostavne modele proteza arheolozi su našli na nekim egipatskim mumijama, starim više od 3000 godina.

Lepi zubi za večni život Etruraca

Još jedan drevni narod je voleo lepe i ravne zube, a arheolozi imaju i potvrdu za to. Naime, otkriveno je da su Etrurci, narod koji je živeo na terenu današnje Italije u periodu od 770. do 270. godine pre nove ere, u svom pogrebnom obredu imali jedan detalj što se ticao zuba. U pitanju je bio mali zubni uređaj koji se stavljao pokojniku u usta, ne bi li se sačuvao razmak i sprečio kolaps zuba. Ovaj aparat imao je zadatak da pokojnik izgleda dobro i lepo kad zakorači u zagrobni život.

Pronađeni su zubni mostovi napravljeni od čistog zlata, a interesantno je da su ih nosile samo žene. Kozmetika, estetika i taština rezervisane samo za žene još tada? Zanimljivo, zar ne?

Zlatni Rimljani i njihove proteze

Velike su šanse da su Rimljani i pre nove ere izumeli zubni uređaj nalik na današnje proteze. U mnogim rimskim grobnicama arheolozi su na zubima pokojnika otkrili malu zlatnu žicu. Pretpostavlja se da je ona korišćena da pričvrsti luk na nosač i da je bila vezana za zube sa ciljem da primora zube da se pomeraju i tako popuni eventualne praznine.

Provat ortodoncije u 19. i 20. veku

Termin proteza upotrebljen je na početku 20. veka, međutim, zlatne godine razvoja ortodoncije odbrojavaju se od početka 19. veka. Rani model zubne proteze 1819. godine izumeo je Francuz Kristof Fransoa Delabr, napravivši žičanu konstrukciju koja se postavljala iznad svakog seta od dva zuba. Ovaj model unapredio je doktor Edvard Mejnard 1843. godine tako što je prvi upotrebio elastične gumice da unapredi poravnanje zuba. Od tada sve do današnjih dana, razvoj ortodoncije i zubnih proteza išao je sve brže i brže.

Stomatolozi su eksperimentisali sa materijalima, modelima i načinima postavljanja proteze dok se nije došlo do famoznog “nevidljivog modela” i sve popularnijih proteza sa raznobojnim gumicama.

Proteze danas

Jedna od vodećih zabluda koje se tiču fiksnih proteza jeste da se one postavljaju isključivo iz „kozmetičkih“, odnosno estetskih razloga. Istina je, zapravo, da je ortodontsko lečenje često neophodno, te da ispravljanje neusklađenih zuba i te kako može sprečiti seriju paradontalnih problema, nepotrebno trošenje zuba, pa čak i njihov prerani gubitak.

Ortodonti u većini slučajeva daju svoju procenu kada je dete u uzrastu od 6 do 12 godina. Međutim, sa ortodontskim lečenjem se uglavnom počinje od 12. godine, kada dete ima sve stalne zube. Ipak, sve češće se u praksi nalaze slučajevi gde odrasli ljudi traže da nose protezu ne bi li ispravili svoje zube.

Šta rade proteze zubima, u stvari?

Stalnim blagim pritiskom u pravcu željenog kreatanja proteze omogućavaju celokupnu promenu položaja zuba. Pritisak se vrši na paradontalni ligament, te telo automatski stvara prostor na željenoj novoj lokaciji, istovremeno popunjavajući prostor u kojem su se nalazili zubi.

Jako je bitno da se ne primeni previše sile odjednom ili pak u kratkom vremenskom periodu, jer tako može doći do gubitka zuba. Iz tog razloga nošenje proteze zahteva redovne posete stomatologu, radi neophodnih korekcija. Ortodont prati kretanje zuba, nagleda ga i prilagođava, jer je ono kod svakog pacijenta individualno.

Proteze se nose onoliko dugo koliko je to potrebno da do željenog pomeranja zuba dođe. Optimalno vreme je jedna do dve, dve i po godine. S obzirom na to da je stomatologija toliko napredovala i da nudi estetska i udobna rešenja za sve koji treba da nose protezu, to i nije tako dugačak period. Posebno ako sa sobom nosi garanciju lepog osmeha.

Ivo Andrić kultna ličnost srpske književnosti – biografija nobelovca

Brankica Crnoglavac

децембар 3, 2019

Ime Ive Andrića (1892–1975) jedno je od najznačajnijih imena srpke književnoti – bio je pesnik, pripovedač, esejista, romanopisac, književni kritičar. Bio je izuzetno svestrana ličnost, a njegov dugogdišnji rad i posvećenost književnosti stvorili su obiman književni opus.

Život i rad Ive Andrića

Gotovo da nema osobe koja nije čula za Andrića, njegove romane ili da nije citirala njegove mudre reči, prožete životnim iskustvom, snažnom verom u svet i lјude, vedrinom i optimizmom. Ivo Andrić rođen je u Docu kraj Travnika (tadašnja Austrougarska), ali je čitavo detinjstvo i ranu mladost proveo u Višegradu, prema odluci njegove majke Katarine Andrić, koju su pritiskale finansijske neprilike, ali i sama činjenica da je ostala bez muža, a dvogodišnji Ivo bez oca, te da je jedino rešenje bilo da se vrati roditelјima.

U Višegradu je Andrić završio osnovnu i srednju školu, a ovaj period, tačnije, gimnazijski dani bili su obeleženi prvim Andrićevim koracima ka književnosti. Doduše, bila je to poezija, ali neosporna je činjenica da se još tada naslućivalo da je srpska književnot dobila velikana.

Prvu pesmu pod naslovom U sumrak, objavio je 1911. godine u Bosanskoj vili, a kasnije je objavlјivao u antologiji Hrvatska mlada lirika. Studije slovenske književnosti i istorije započete u Zagrebu, nastavio je u Beču, kasnije u Krakovu. Kao pripadnik političko-revolucionarnog poreta Mlada Bosna, Andrić Prvi svetski rat teško doživlјava – bio je u zatvorima gde mu je zdravlјe narušeno. Od teških misli i mračne zatvorske atmosfere branio se čitanjem i pisanjem. U tom periodu su i nastala njegova najveća književna ostvarenja. Pored pisanja, poznata je i činjenica da je Andrić bio aktivan i angažovan intelektualac, te da je imao razvijenu političku i društvenu karijeru ( radio je i kao činovnik u minitarstvima i diplomata u konzulatima). Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti.

Književni rad

Što ne boli to nije život, što ne prolazi to nije sreća. – Ivo Andrić

Književni rad je započeo poezijom, koja je obeležila njegove gimnazijske dane. Pesme su bile objavlјene u Bosanskoj vili i antologiji Hrvatska mlada lirika (1911– 1914). Prozni poetski zapisi Ex Ponto i Nemiri, nastali su pod jakim uticajem zatvorske atmosfere i čine produkt Andrićevih težnji da se reši negativnih misli. Ipak, Andrić je najpoznatiji po svojim pripovetkama i romanima.

Prva objavlјena pripovetka Put Alije Đerzeleza predstavila je zrelog pripovedača fine inspiracije i bogatog jezika. Tri knjige pripovedaka potvrdiće Andrića kao vrhunskog pripovedača i hroničara Bosne koji sa pasijom naučnika ulazi u sve detalјe i finese života Bosne, uzimajući za junake Srbe, muslimane, Jevreje, Hrvate, strance. Andrićev čovek, ma koje vere bio, uvek je složena i jedinstvena ličnost, sa izraženim unutrašnjim životima, sa uzavrelim strastima, čudnim nagonima, nerazjašnjenim postupcima. To su uglavnom ličnosti koje se pojavlјuju u više pripovedaka, gradeći na taj način ciklus o pojedincima – fra Petru, fra Marku Krleti, Vitomiru Tasovcu, Ćorkanu. U osnovi njegove poetike jeste i to da njegovi likovi gube životne bitke.

Najobimnija Andrićeva dela, romani Na Drini ćuprija (1945), Travnička hronika (1945), Gospođica (1945), Prokleta avlija (1954), Omer–paša Latas (1976), pokazala su pravi talenat i umeće Andrića kao romansijera. Bilo je nesumnjivo da je će ova dela imati svetsku slavu. Takođe su poznati i Znakovi pored puta (1976), koji pripadaju meditivnoj prozi, kao i Sveske (1981).

Mostovi u Andrićevim delima

I kad mislim na mostove, u sećanju mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najviše prelazio, nego oni koji su najviše zadržali i zaneli moju pažnju i moj duh. – Ivo Andrić

Most je čest motiv u Andrićevim delima. Nije sučajno što je Andrić izbrao da piše o mostovima. Posvetio im je esej gde je precizno i sa puno pažnje ukazao na njihov značaj. Oni za njega nisu samo obična građevina koja spaja jedan kraj s drugim, već mnogo više. Andrić je smatrao da su oni simbol vremena, slika lјudi, prilika i neprilika; govorio je da mostovi povezuju lјude, odolevaju vremenu i svakom zlu, te tako ukazuju na istrajnost u nedaćama; smatrao je da te građevine ne umiru, ne nestaju kao lјudi, već ostaju da svedoče o vremenu koje je postojalo, ostaju da budu zagonetka budućim naraštajima, da ih paze i poštuju, kao što će poštovati svoju istoriju i pretke, da se diče jer imaju mostove, a imati most znači mnogo.

Motiv mosta čini osnovu pripovetke Most na Žepi, gde je izneta sudbina vezira koji odlučuje da sagradi most na Žepi, te će na neki način motiv most biti uspostavlјenje veze sa zavičajem iz koga je ponikao. U najpoznatijem Andrićevom romanu Na Drini ćuprija, most nosi drugu poruku – lјudski život je kratkotrajan, stoga, dok vreme prolazi, pojedinci nestaju, generacije se smenjuju, most ostaje; on će preživeti sve bune, ratove, poplave i pomore – trajaće, odolevaće vremenu; i to je njegova glavna osobina. U ova dva dela, most je tematsko središte romana, jer se, pre svega, nalazi u naslovu pripovetke, odnosno romana i skoro da su svi likovi grupisani oko ove građevine. Opčinjen mostovima, Andrić je izjavio da su to trajna čuda od kamena, koja su važnija od kuća i bilo kojih drugih građevina, te da su oni trajni i neuništivi.

Ivo Andrić i Nobelova nagrada za književnost

Godina 1961. bila je izuzetno važna za književno stvaralaštvo Iva Andrića. Te godine njegova dela, njegov mukotrpan rad i nepresušna inspiracija, epska snaga kojom je oblikovao teme i način na koji je prikazao sudbine lјudi tokom istorije svoje zemlјe, nagrađeni su Nobelovom nagradom za književnost. Ova prestižna nagrada koja se dodelјuje kako u oblasti književnosti, tako i u oblasti hemije, fizike, pihologije i medicine, još jednom je potvrdila Andrićevo umeće i svetsku slavu. Zahvalnost na dodeli ove nagrade, Andrić je izrekao govorom O priči i pričanju, gde se dotakao teme samog književnog procesa, njegove poente, zatim se osvrnuo na vreme, prilike i neprilike, koje utiču da neko delo nastane, ali i na poistovećenost autora sa lјudima o kojima piše. Nesumnjiva je činjenica da je ova nagrada ubrzala Andrićevu popularnost u svetu, jer nastaje veliko interesovanje za ovog čoveka i njegova dela koja se intenzivno prevode na mnogo svetske jezike, svuda širom sveta.

Praštanje, kao olakšanje (praštajte ljudi, praštajte…)

Slavica Bijelić

децембар 2, 2019

Verovatno je svako od nas u nekom životnom periodu bio u situaciji da bude povređen, izneveren i razočaran. Zbog toga smo se danima osećali tužno i bezvoljno. Psiholozi tvrde da svaka osoba ima urođenu potrebu i da se osveti i da oprosti. Ali „mehanizmi“ kao što je praštanje i spremnosti da se to zaista i učini variraju od čoveka do čoveka.

Zavise od ličnosti, karaktera i okolnosti. Činjenica je da osveta nikome ne može doneti zadovoljstvo ( ma koliko se osvetnički nastrojen čovek u datom momentu osećao kao pobednik), jer osveta hteli to da priznamo ili ne uvek ostavlja prazninu i nedorečenost koju je jako teško nadomestiti. Stručnjaci tvrde da potreba za osvetom ima koren u agresiji, dok potreba za praštanjem ima koren u dobroti.

Mržnja uvek više iscrpljuje onog ko mrzi (ne volim ovu reč, prejaka je), nego onog ko je predmet mržnje. Praštanje, ma koliko ga neki ljudi doživljavali kao slabost ni slučajno ne predstavlja slabost, već naprotiv, predstavlja veličinu onoga ko prašta. Praštanje je plemenita osobina koja prvenstveno donosi olakšanje onome ko prašta i „pročišćava“ mu dušu. Neretko se dešava da ljudi kažu – „Mogu da oprostim, ali ne i da zaboravim“, a to je još gori vid samokažnjavanja. Ako nismo zaboravili nanetu nam uvredu, znači da smo je samo potisli, a sve potisnuto može da se vrati kao bumerang. Ono što je potisnuto, kada se vrati, tj. kada posle nekog vremena izbije na površinu uvek donosi više štete nego prvobitni problem.

Kako oprostiti?

Čovek bi trebao da prašta prvenstveno zbog sebe. Uvek kada se dvoumite da li biste trebali da oprostite ili ne, pomislite samo da već sutra može biti kasno. Šta ako se toj osobi nešto desi, ako iznenada ode sa ovog sveta (a znamo da su životne okolnosti nepredvidive), ako je nikada više ne vidite? Ostaćete uskraćeni za mogućnost oproštaja njoj, a vi ćete nastaviti da živite sa teretom koji ni najmanje neće biti lak. Da li će vam tada biti svejedno ili ćete pokušati da potisnete emocije sve do momenta dok ne izađu na površinu? Tada ćete biti nemoćni, jer će biti kasno. Nemoć je glavni sastojak psihičke patnje, a nastaje onda kada ništa ne možemo da promenimo.

Praštanje je proces koji uključuje osećanje dubokog razumevanja kao i mudrosti. Praštanje je takođe stvar slobodnog izbora, a praštanje i dobijanje oproštaja su tesno povezani. Ukoliko nismo spremni da oprostimo drugima, onda ne možemo očekivati ni da drugi opraštaju nama. Da bismo oprostili potrebno je da sebe zamislimo u poziciji onih koje okrivljujemo. Razumeti one koje okrivljujemo kao i razumevanje njihovih pogrešnih postupaka predstavljaju osnovu za opraštanje. Praštanjem ispravljamo nesporazume i olakšavamo prvenstveno sebi a tek onda onome kome praštamo. Praštanjem se oslobađamo prošlosti i istovremeno mudriji, zadovoljniji i rasterećeniji stremimo ka budućnosti.

Zašto je važno oprostiti

Bol koji potiskujemo u sebi zbog nepraštanja je veliki a da toga najčešće nismo ni svesni. Optuživanje, mržnja i osveta nas iscrpljuju i uvek nas čak i protiv svoje volje vuku u nazad. Ukoliko smo ophrvani takvim mislima, automatski smo sprečeni da ponovo nekome poklonimo poverenje, jer će se dešavati da na svaku novu situaciji gledamo sa rezervom prisećajući se situacije koja nas je povredila i opteretila. Nepraštanje usporava naš duhovni razvoj. Sjajno je izdići se iznad svega i oprostiti nanetu nam uvredu koja je možda nekome i nehotice „izletela“, jer često u svojoj brzopletosti zaboravljamo da „jezik može da poseče gore nego mač.“

Istinsko praštanje je ustvari i najuzvišeniji čin ljudskog ponašanja. Praštanjem se oslobađa i rasterećuje onaj koji prašta, možda čak i više od onoga kome je oprostio. U praštanju se ogleda ljudska veličina. Uostalom još davno je rečeno – „Ljudski je grešiti a božanski je praštati.“

Postoji jedna prelepa pesma na temu praštanja, napisao je Nedeljko Popadić i mislim da bi svako od vas trebao da je čita redovno, čisto kao podsetnik.

Neki te ne vole ljudi – Nedeljko Popadić

Postoje ljudi, moj sine,
koji te ne vole, tako…
Al’ nemoj da te to brine,
ne može voleti svako…

Svejedno da li ih koriš,
ili im daruješ cveće.
Predaš se ili se boriš…
Neki te voleti neće…

Zajedno teku vam dani.
Za isti sto ćete sesti.
Ali ste svetovi strani
koji se ne mogu sresti.

I možeš pružiti ruku,
vaditi srce iz grudi,
priznati patnje i muku…
Neki te ne vole ljudi.

I možeš brod kad im tone
džinovskom snagom ga dići,
opet će da te se klone!
I svom će ostrvu ići…

I zato nastavi dalje.
Neodlučni su slabi…
Gospod ti vetar šalje!
Ne osvrći se i grabi!

Razapni jedra i maštaj.
Pobeđuj metar po metar.
I praštaj. Praštaj im. Praštaj.
Nije im naklonjen vetar!

A kada stigneš do duge
i svet kad pronađeš novi,
nek’ te ne pobede tuge.
Opet ih, opet pozovi…

Nedeljko Popadić

Ako vam je potreban dobar prevodilac i dobar prevod ovo morate znati

Predrag Konatarević

децембар 1, 2019

Ukoliko ste se ikada našli u situaciji da vam je potreban kvalitetan prevod, znate da je danas teže nego ikada pronaći kvalitetnog prevodioca kome možete u potpunosti prepustiti ceo proces.

Iz tog razloga, ovim tekstom smo se potrudili da ukažemo na to koje su odlike dobroj prevodioca, a samim tim i dobrog prevoda.

Šta je dobar prevod?

Prevodioci koji zaista brinu o svojim prevodilačkim „veštinama“ imaju osećaj refleksije svog rada i neretko se zapitaju: „Šta čini prevod dobrim“?

Ovo pitanje je od suštinskog značaja, kako za samog prevodioca, tako i za osobu koja sam prevod naručuje.

Zato, navešćemo 4 karakteristike dobrog prevoda.

#1 Prevod mora da bude tačan

Ovo bi moralo da se podrazumeva, ali količina nekvalitetnih i nerazumljivih prevoda pokazuje da tačnost nije uvek prioritet. Probajte da koristite Google Translate ili neki od mnogobrojnih automatskih alata za prevođenje i videćete šta se dešava kada je prevod urađen nekvalitetno. Reči su netačno prevedene, rečenice su „sklepane“, a u najgorem slučaju značenje mnogih delova teksta je iskrivljeno.

Ovako loš kvalitet prevoda može da se očekuje od automatskih softvera za prevođenje, ali zapanjujuće je to što se oni koriste veoma često. Ako preduzeća ili državne ustanove štede novac na profesionalnom prevodu, neće dobiti tačan prevod, a možete li zamisliti koje su posledice moguće kada neki npr. državni dokument prevedete na ovaj način?

Iako bi ovo moglo da potpadne pod „verovali ili ne“, zaista su ovakvi slučajevi mogući.

#2 Dobar prevod mora da bude jasan

Ovo je još jedan očigledan, ali često zanemaren kriterijum. Dobri prevodioci obično sačinjavaju dobre prevode. Nažalost, dobri prevodioci nemaju uvek dobro napisan tekst koji treba da prevedu, pa iz tog razloga dobar prevodilac obično mora da u svom prevodu objašnjava ono što je neprecizno navedeno u originalu teksta. Ovo je jedan od razloga zašto mnogi pisci ne znaju kako da jasno pišu. Njihove rečenice su previše duge, njihovi pasusi su previše veliki, a reči možda nisu prikladne za čitaoce. Jedna od veština dobrog prevodioca je da zadrži originalno značenje teksta i da ga pritom učini lakim za čitanje.

#3 Prevedeni tekst mora da bude prirodan

Još jedan od kvaliteta koji odlikuje dobrog prevodioca je to da nekoliko puta uzastopno „prođe“ kroz prevod kako bi bio siguran da je profesionalno odrađen. Prevodilac to ne čini samo da bi izvršio lekturu prevoda i kako bi bio siguran da mu se nisu potkrale slovne i štamparske greške, već kako bi bio siguran da prevod zvuči što je moguće prirodnije. Prevodi lako mogu da izgledaju visokoparno sve dok ih prevodilac ne preuredi tako da budu „uglačani“ i laki za čitanje.

#4. Prevod mora da bude kulturološki prilagođen čitaocima

Jedna od karakteristika po kojoj se profesionalan prevodilac razlikuje od početnika ili amatera jeste sposobnost da prilagodi prevod onima koji će da ga čitaju. Nekvalitetan prevod nije samo netačan, neprirodan i nejasan; on uznemirava i zbunjuje čitaoce. Tačno je da ovo nije tako važno za sve vrste prevoda. Prevod naučnih tekstova više traži preciznost i objašnjenja nego kulturološku adaptaciju. Termin kojim se obično označava prevod prilagođen ciljnoj grupi jeste lokalizacija.

Šta čini dobrog prevodioca?

Očigledan odgovor na pitanje šta čini dobar prevod je – dobar prevodilac!

Međutim, koje to tačno osobine krase dobrog prevodioca, pitanje je sad?

1. Prevodilac mora da bude specijalista kako za ciljani, tako i za izvorni jezik

Pomenuta veština je najpodrazumevanija karakteristika profesionalnog prevodioca. Prevodilac mora tečno da govori jezik sa kojeg prevodi i onaj na koji prevodi. Jedan od tih jezika je prevodiočev maternji jezik a drugi je ciljani. Prevodilac specijalista je onaj prevodilac koji razume nijanse u jeziku, i koji besprekorno „pliva“ po vokabularu i gramatici.

2. Prevodilac mora da ima iskustva u prevođenju jedne ili više oblasti

Prevodioci su retko „majstori“ za sve i najčešće su specijalizovani za jednu ili više oblasti. Tako npr. postoje prevodioci stručnjaci za prevod sa spskog na engleski pravnih dokumenata ili marketinških materijala, prevodioci naučnih tekstova, književni prevodioci (pomenuli smo samo neke sfere.) Jedna od karakteristika dobrog prevodioca je da poseduje iskustvo u prevođenju upravo te oblasti sa kojom radi. Prevodioci materijala iz medicine, na primer, koji mnogo vremena posvećuju medicini bolje će da prevode tu oblast nego oni prevodioci koji slabo poznaju tu nauku.

3. Prevodilac mora da poseduje integritet

Prevodioci često imaju posla sa veoma poverljivim dokumentima. To mogu da budu pravna dokumenta, poslovna dokumentacija i korespodencija ili privatna finansijska dokumentacija. Klijenti treba da znaju da mogu da imaju puno poverenje u prevodioce i prevodilačku agenciju kojoj povere dokumente, i očekuju da im je zagarantovana poverljivost.

4. Obavljanje prevoda na vreme

Još jedno obeležje dobrog prevodioca jeste sposobnost da proceni koliko vremena mu je potrebno za prevođenje određenog materijala i da odredi krajnji rok za završetak posla. Ova veština nije nešto što se lako nauči, a postiže se nakon što prevodilac obavi mnogo prevodilačkih projekata.

Zaključak

Nadamo se da smo ovim tekstom uspeli da vam približimo dve stvari:

na šta trebate obratiti pažnju prilikom angažovanja prevodilačke agencije
ako ste već imali negativnih iskustva sa prevodima, iskoristite smernice iz ovog teksta i garantujemo vam da ćete sledeći put imati mnogo bolje iskustvo i da ćete dobiti mnogo bolju prevodilačku uslugu – ukoliko obratite pažnju na sve smernice koje smo prešli.

Ono što vam svakako možemo preporučiti je da i sami naučite neki strani jezik, a koje su prednosti učenja stranih jezika pročitajte OVDE.

Skadarlija – boemska bašta Beograda

Srbijanka Stanković

новембар 29, 2019

Skadarlija, boemska ulica u srcu Beograda – ulica sa mnogo značenja i bogatom istorijom. Popločana kaldrmom iz turskog doba ona je za Beograđane izvor ponosa, a za turiste atrakcija kakva se retko gde može videti.

Muzika, kafane, duh prošlih vremena u kojima su živeli veliki pesnici i glumci – sve ovo je Skadarlija.

Ko poseti Skadarliju posećuje prošlost

Svakome ko kroči na tlo Skadarske ulice jasno je da prelazi granicu između dva vremena. Svojom dužinom od pola kilometra, usred brzog i urbanog Beograda, a u neposrednoj blizini Narodnog pozorišta, Skadarlija predstavlja svojevrsan vremeplov. Veseli umetnički duh beogradski s početka 20. veka i dalje čeka posetioce ove ulice.

Skadarlija je jedan od najvećih razloga što je Beograd na mapi turista, ljubitelja sve popularnijih jednodnevnih izleta u evropske prestonice. Takozvani city break privlači sve više putnika da u Beogradu iznajme stan na dan i uživaju u čarima srpske boemije.

Kratka istorija Skadarlije

Romantična i boemska Skadarlija živi pre svega u legendama i anegdotama o poznatim pesnicima i glumcima koje se prepričavaju i danas. Sve do Drugog svetskog rata ovaj mali beogradski kutak bio je centar poezije, glume i romantičarskog sveta. Skadarlija je bila glavno sastajalište književnika, pesnika, slikara, muzičara, umetnika, ali i svih onih koji su želeli da budu u njihovom društvu.

Sve dok su Turci bili u Beogradu, Skadarska ulica je nosila naziv Šićin mala, što u prevodu sa turskog na srpski jezik znači Ciganska mala. Iz beležaka ondašnjih putopisaca saznajemo da je to bio sirotinjski kraj nastanjen uglavnom Romima.

Naziv Skadarska ulica zvanično postoji od 1872. godine, a zanimljivo je da se u istoj godini u kući pod brojem 34 nastanio pesnik i slikar Đura Jakšić, čija statua i danas budno bdi nad boemskim svetom koji tuda prolazi. Osim njega, u ovoj ulici stanovali su slavni glumci Narodnog pozorišta Čiča Ilija Stanojević i Milorad Gavrilović, a u kafanama su često boravili književnici Stevan Sremac, Branislav Nušić, Anton Gustav Matoš, Tin Ujević, Rade Drainac i mnogi drugi.

U urbanističkom planu Beograda iz davne 1878. godine stoji da se u Skadarskoj ulici nalazilo 68 objekata. Od ovog broja danas je sačuvano nekoliko zgrada, među kojima je kuća Đure Jakšića, stara pekara i popularne kafane „Tri šešira“ i „Dva jelena“.

Dva jelena i Tri šešira – kafane koje ne smete zaobići

Sasvim je izvesno da su“ među najznamenitijim simbolima Skadarlije, pa i Beograda kafane „Dva Jelena“ i „Tri šešira. Jedna uz drugu, ove dve kafane privlačile su beogradske boeme s početka 20. veka jednakom snagom kao i danas.

Od slavnog srpskog komediografa Branislava Nušića saznajemo da se na mestu kafane „Tri šešira“ nalazila radionica šešira, te da su na radionici bila istaknuta tri šešira od lima, koja su tu ostala mnogo kasnije po zatvaranju fabrike. Prema Nušiću, kafana je bez ikakvog posebnog naglašavanja spontano ponela to, sada već ceo vek staro, ime „Tri šešira“.

Po rušenju čuvene kafane „Dardaneli“ koja se nalazila na današnjem Trgu republike, boemski svet koji se tu okupljao preselio se u „Tri šešira“. Čiča Ilija je ovu kafanu nazivao svojom drugom kućom, a osim njega redovni gosti bili su književnik Bora Stanković, čuvena glumica Žanka Stokić, Dobrica Milutinović i mnogi drugi.

U „Dva jelena“ redovno su zalazili pesnici Laza Kostić i Đura Jakšić. Svojom duhovitošću i šalama mnoge je za sto pored privlačio satiričar Milovan Glišić. U ovoj kafani su stvarali i Rade Drainac, Tin Ujević, Anton Gustav Matoš. Bila su to mesta značajnih okupljanja, pravi mali centri stvaranja jedne kulture novog veka.

Zovem se Skadarlija

Jedan od najlepših opisa Skadarlije, onakve kakva je bila kada su njome koračali Branislav Nušić, Rade Drainac i Čiča Ilija, dao je karikaturista i putopisac Zuko Džumhur. On je zabeležio:

„Zovem se Skadarlija ili Skadarska ulica“, kako hoćete. Ja nisam ni bulevar, ni avenija, ni magistrala. Ja sam običan, strmi krivudavi i loše kaldrmisani sokak usred Beograda. I to bi bilo sve što bi vredelo reći o meni da nema moje duge povesti, da nema mojih trošnih krovova, rasklimatanih stolica i rasporenoga jendeka.

Moji gosti su, od davnine, bili čuveni ljudi od pera. Moji gosti su bili prvi beogradski glumci, pesnici, reditelji, slikari i pripovedači. Srdačno sam dočekivala prijatelje iz Zagreba, iz Sarajeva, iz Skoplja, iz Ljubljane. U mojim bledim noćima onis su se bratimili.

Dolazili su meni i ministri, i uvaženi načelnici, i sarači, i bozadžije, čevabdžije, i propali đaci, i učeni profesori. Pod mojim krovovima i na mojoj kaldrmi svi su pevali, sevdalisali, lumpovali…

Danas, čitav vek kasnije, Skadarlija je sve to isto, gostoprimljiva, vesela i široko otvorena za svaku dušu koja zna da oseća muziku, kafanu, pesmu, stih.

Grip – uzrok, simptomi i lečenje

Srbijanka Stanković

новембар 28, 2019

Grip je zarazna virusna infekcija disajnih puteva koja napada nos, grlo i pluća. Može se javiti u obliku epidemije. Često je bezazlen i kod većine ljudi prolazi sam od sebe. Međutim, komplikacije koje nastaju zbog sekundarnih infekcija mogu biti ozbiljne, a ponekad i sa fatalnim ishodom.

Osobe kod kojih postoji veći rizik od razvoja komplikacija gripa su pre svega deca mlađa od 5 godina, posebno bebe u prvoj godini života, potom osobe starije od 65, trudnice i porodilje, osobe sa slabijim imunitetom, kao i osobe koje pate od hroničnih bolesti bubrega, jetre, srca ili dijabetesa i astme.

Koji su simptomi gripa?

Nije retka pojava da grip započne kao obična prehlada sa uobičajenim simptomima: curenje iz nosa, grlo koje boli, kijavica. Međutim, ono što predstavlja glavnu razliku između gripa i prehlade jeste brzina kojom bolest napreduje. Dok se prehlada obično postepeno razvija, grip ume naglo da napadne organizam i „slomi“ čitavo telo.

Simptomi koji ukazuju da je organizam napao virus gripa su povišena telesna temperatura, i to iznad 38°C, malaksalost i bol u mišićima, umor i slabost, znojenje, upaljeno grlo i uporan suvi kašalj, zapušenost nosa i glavobolja. Osobe obolele od gripa imaju osećaj da gube dah, ređe mokre, a mogu osetiti i stezanje i bol u grudima.

U većini slučajeva grip prolazi uz mirovanje, lek protiv temperature i sirup za suvi kašalj. Međutim, ponekad ova respiratorna infekcija ume da ima ozbiljne posledice, te lekari preporučuju obaveznu vakcinaciju pre sezone gripa.

Uzroci gripa

Grip izaziva virus, influenca tipa A, B ili C. Virus A je najopasniji, a virus C najbezazleniji. Često se javlja zimi, kada otpornost organizma na viruse slabi zbog hladnoće. Virusi gripa prenose se kapljično, što znači da putuju vazduhom i da se možete zaraziti pored osobe koja kašlje, kija ili sa vama razgovara. Kapljice možete udahnuti direktno ili pak pokupiti klice sa nekog predmeta kao što su telefon i tastatura na računaru.

Što se perioda inkubacije tiče, osoba je infektivna i nosilac virusa od onog dana pre pre nego što se simptomi prvi put pojave do pet dana otprilike nakon što simptomi počnu da se javljaju. Deca i ljudi sa oslabljenim imunitetom mogu biti zarazni neko duže vreme.

Ukoliko ste ranije imali grip, telo je već napravilo antitela za borbu portiv tog specifičnog soja virusa. Problem je u tome što se virusi gripa stalno menjaju, pri čemu se redovno pojavljuju novi sojevi. Ako dođete u kontakt sa virusom gripa koji je sličan onom sa kojim ste se i ranije sretali ranije, antitela formirana u vašem organizmu mogu sprečiti infekciju ili umanjiti njenu ozbiljnost.

Međutim, ova antitela nisu zaštita od novih sojeva virusa, što znači da vas nekad ni vakcina, ni već preležan grip ne mogu odbraniti od razvitka infekcije.

Faktori rizika

Iako se od virusa gripa može razboleti svako, postoje izvesne rizične grupe, odnosno faktori koji mogu povećati rizik od pojave i razvoja ove respiratorne infekcije. Pre svega tu je uzrast,tj. starost. Sezonski grip cilja na decu mlađu od 12 meseci, kao i na odrasle osobe starije od 65 godina.

Uslovi u kojima živite i radite takođe u velikoj meri mogu uticati na to hoćete li vas napasti virus gripa. Ljudi koji žive ili rade u ustanovama sa mnogo ljudi, poput bolnica, staračkih domova ili vojnih kasarni, verovatnije će razviti influencu. To važi i za već hospitalizovane osobe.

Slab imuni sistem predstavlja otvorena vrata virusu gripa. Imunitet značajno mogu narušiti ozbiljne bolesti krvi, invanzivne medikamentne terapije kao što je hemioterapija, kao i dugotrajna upotreba steroida.

Rizičnoj grupi pripadaju trudnice, posebno u drugom i trećem tromesečju, kao i porodilje u prve dve sedmice nakon porođaja. Veću šansu da se zaraze virusom gripa imaju gojazni ljudi sa indeksom telesne mase (BMI) 40 ili više.

Komplikacije gripa

Kod mlađih i zdravih osoba sa gripom infekcija prolazi bez posledica i komplikacija. Međutim, kod dece i starijih odraslih mogu se razviti komplikacije, a najčešće su upala pluća, bronhitis, srčani problemi, infekcije uha, od kojih je upala pluća najozbiljnija. Za starije odrasle osobe i osobe sa hroničnom bolešću upala pluća može biti fatalna.

Prevencija gripa

Najbolji način da se zaštitite od gripa jeste vakcinacija. Preporuka lekara jeste da se osobe starije od 6 meseci vakcinišu na godišnjem nivou. Vakcina protiv sezonskog gripa sadrži zaštitu od tri ili četiri virusa influence za koje se očekuje da će biti najčešća tokom sezone.

Osim toga, sve što možete da učinite da ojačate imuni sistem smatra se prevencijom gripa. Dakle, pravilna i redovna ishrana, dovoljan unos tečnosti i vitamina i namirnica bogatih gvožđem, fizička aktivnost i – velike su šanse da će vas grip zaobići.

Kako se leči grip

Odmaranje u krevetu, unošenje velikih količina tečnosti u vidu vode, supica i biljnih čajeva obično su dovoljna „terapija“ za ovaj respiratorni virus. Lekovito bilje koje sasvim izvesno pomaže u borbi protiv gripa su majčina dušica, zova, crni slez i divizma. Takođe, unos vitamina kroz voće i povrće od nemerljivog je značaja.

U težim oblicima gripa lekar može propisati i neki antivirusni lek. Međutim, simptome gripa uglavnom će u velikoj meri ublažiti odmor. Dakle, ležanjem u krevetu i spavanjem pomažete svom imunom sistemu da se bori protiv infekcije. Ovo je ujedno i dobar način da se spreči širenje virusa u okolini.

Ukoliko je to moguće, pobrinite se za to da grip ne preležite „na nogama“. Primirite se i pomozite svom organizmu da što pre savlada virus.

Anksioznost i kako je prevazići

Slavica Bijelić

новембар 23, 2019

Anksioznost je neprestano, nervozno isčekivanje da će se nešto loše desiti. Drugim rečima anksioznost podrazumeva neprestano strahovanje, bilo da je u pitanju realan ili imaginaran strah. Stanje anksioznosti je krajnje neprijatno a anksiozna osoba se oseća iscrpljeno, bezvoljno, beživotno. Neprestano je nervozna isčekujući negativan ishod svake situacije. Sve to je propraćeno ogromnim strahom da neće moći da se izbori sa novonastalom situacijom. Osobe koje se bore sa anksioznošću često imaju osećaj da će izgubiti kontrolu i da će eksplodirati.

Suočite se sa problemom

Psiholozi tvrde da do povišene anksioznosti dolazi zbog „guranja problema pod tepih“ odnosno da se anksioznost javlja kod osoba koje se nisu na pravi način suočavale sa životnim problemima. To su najčešće osobe koje izbegavaju suočavanje sa negativnim emocijama, izbegavajući da rešavaju unutrašnje konflikte. Kod osoba koje imaju anksiozni poremećaj autonomni nervni sistem se lakše aktivira nego kod drugih ljudi. Tako da se anksiozne osobe mnogo češće uplaše od iznenadnih zvukova. A to kod njih dovodi do drugih simptoma kao što su ubrzan rad srca, gubitak daha, pojačano znojenje.

Kod osoba koje pate od povišene anksioznosti najčešće dolazi do besa usmerenog ka sebi, jer takve osobe su deprimirane zbog svog stanja. Sve ove dodatne emocije produbljuju problem sa sa povišenom anksioznošću i usled toga dolazi do sve većeg straha. Anksiozna osoba se najpre plaši nekih situacija (zatvorenog prostora, vožnje liftom, visine). Po glavi joj se stalno vrzmaju pitanja – šta bi bilo kad bi bilo? Uglavnom se radi o umišljenim strahovima, tako da vremenom osoba dolazi u situaciju da ima strah od straha.

Šta hrani anksioznost?

Postoje neke aktivnosti za koje smatramo da će nam pomoći da kontrolišemo anksioznost, ali na taj način stvaramo kontraefekat. Tako samo hranimo anksioznost i produžavamo agoniju. Anksiozne osobe su u stalnoj borbi između fizičkog i mentalnog. Koliko god anksiozna osoba pokušavala da kontroliše svoje opsesivne misli, na fizičkom nivou dolazi do grčenja mišića. Svesno ili ne anksiozna osoba steže mišiće što dovodi do hronične tenzije u mišićima ramena, potiljka, vrata, dijafragme i nogu. Što se osoba više bori, anksioznost postaje sve jača i dugotrajnija. A osoba se oseća umorno, napeto i iscrpljeno.

Odagnajte brige snagom svojih misli

Karakteristično za osobe koje se bore sa anksioznošću je uporno izbegavanje situacija kojih se plaše (osoba koja ima agorafobiju – izbegava da izlazi iz kuće; osoba koja se plaši vožnje liftom – rađe će ići stepeništem, bez obzira što joj je to fizički daleko napornije). Vrlo često se dešava da anksiozne osobe pokušavaju da kontrolišu svoje misli, postupke i osećanja ne bi li sprečile napad panike i držale celu situaciju pod kontrolom. Naprotiv, na taj način samo pojačavaju dejstvo negativnih misli tj. takvim ponašanjem dolazi do kontraefekta.

Povišena anksioznost opstaje, jer je osoba dodatno uznemirena verujući da ukoliko anksiozno stanje potraje, to može prerasti u neki ozbiljan poremećaj odnosno „ludilo.“ Činjenica je da je anksioznost rasprostranjena i da se dosta ljudi „bori“ sa njom. Najveću brigu stvara zabrinutost za zdravlje, zatim misao o tome da li je sve u redu, kao i zabrinutost šta drugi misle o vama, odnosno kakav utisak ostavljate na okolinu.

Kako se osloboditi anksioznosti?

Prvo i najvažnije je da se suočite sa svojim strahovima. Kada se osmelite i prvi put se suočite sa svojim strahom (iracionalnim), a pri tom shvatite da niste umrli i da vam se ništa loše nije desilo od svega što ste umišljali, bićete ponosni sami na sebe. Uostalom, neka misao koja vas pokreće bude – „Ako treba da umrem, bolje da umrem sad i odmah, nego što ću u mislima umirati neprestano.“ Kada se prvi put suočite sa svojim strahom i iz te situacije izađete kao pobednik, ne samo da ćete biti ponosni na sebe, već ćete korak po korak uspeti da se izborite sa svojim strahovima.

Živite ovde i sada

Dalje, važno je da se fokusirate na sadašnji trenutak a ne ni na prošlost ni na budućnost. Prošlost je ono što je iza vas i vi tu ne možete ništa da izmenite. Budućnost je ono što će tek doći, ali ukoliko stalno živite u strahu od nekih situacija, smišljajući najgori scenario koji se možda nikada neće desiti, vi ste na dobrom putu da postanete anksiozni. Ukoliko što pre ne izađete iz tog „začaranog kruga“ ne zaboravite da vrlo lako možete upasti u depresiju, jer su anksioznost i depresija u tesnoj vezi.

Pravilno disanje (a činjenica je da mnogo ljudi ne diše pravilno) vam takođe može pomoći u borbi protiv anksioznosti. U svakom slučaju nije sramota potražiti stručnu pomoć i koristiti propisanu terapiju. Sve je bolje od ignorisanja problema i izbegavanja da se suočimo sa istinom. Ukoliko pokušate da se prisetite nekih situacija u kojima ste bespotrebno brinuli, sigurna sam da ćete i sami uvideti da vas preterana briga nikada, ali baš nikada nije dovela do rešenja problema. I ovde bih rado primenila svoju misao – „Ne uzimaj posao Bogu“- koja je inače moj životni moto.

5 najvećih proizvođača traktora na svetu

Srbijanka Stanković

новембар 16, 2019

Traktor je najznačajnija mašina i glavni pomoćnik svakog poljoprivrednika već 100 godina u svetu, a u Srbiji nešto više od pola veka. Prvi traktor proizveden je u Americi krajem 19. veka, a njegova masovna proizvodnja i prodaja počela je dvadesetih godina 20. veka. Od tada se fabrike koje ih prave utrkuju u kvalitetu proizvodnje i bore na tržištu za prvo mesto.

Činjenica je da je se od prvog traktora sa benzinskim motorom do ovih traktora danas desilo mnogo velikih i značajnih promena u proizvodnji ove mašine, pa samim tim i u agronomiji. Razvoj tehnologije ide u prilog ovim napravama. To potvrđuju i međunarodni sajmovi poljoprivrede i poljoprivrednih mašina, na kojima se svake godine pojavi neki novi model traktora, sa boljim i inovativnijim performansama nego prethodne godine.

Za poljoprivrednike je kupovina traktora nekad veća glavobolja od kupovine automobila, stoga u tekstu koji sledi predstavljamo pet najvećih i najpoznatijih proizvođača traktora u svetu.

#1 Massey Ferguson

Renomirani svetski proizvođač traktora i jedan od najstarijih je Massey Ferguson. Osim što se izdvaja po kvalitetu, tu je i prihvatljiva i isplativa cena poljoprivrednih mašina koju nudi. Počeci ove firme vezuju se za daleku 1847. godinu, kada je Daniel Massey otvorio radionicu za popravljanje poljoprivrednih mašina. Prototip prvog traktora „Ferguson Black“ napravljen je pak 1933. godine.

Deceniju kasnije prvi traktor „ferguson“ pojavljuje se na britanskom tržištu. O ugledu, uspehu i kvalitetu svedoči i nagrada „Evropski traktor godine“ 2004. godine. Modeli ferguson traktora ovenčani su i nagradom „Mašina godine“, i to 2012. i 2019. godine.

Na domaćem tržištu Massey Ferguson je jedan od omiljenih, a u proteklom veku i jedini izbor srpskog poljoprivrednika, jer je upravo po njihovoj licenci proizveden prvi traktor u tadašnjoj SFR Jugoslaviji. Industrija mašina i traktora ili prepoznatljiv IMT pravio je traktore i priključne mašine za domaće i strano tržište i smatra se da je do 2005. godine proizvedeno impozantnih 800 hiljada traktora.

Prodaja traktora 539 u Srbiji, jednog od najpopularnijih modela, cvetala je sve do gašenja fabrike 2015. godine. IMT je 2018. godine kupila indijska kompanija TAFE, još jedan od vodećih u svetu po proizvodnji traktora. Kako je već 2019. godine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu predstavljen novi traktor u njihovoj proizvodnji, velike su šanse da će ove mašine tek obrađivati srpske njive i na pravi način koristiti potencijale srpskog sela.

#2 John Deere

Jedan od najpopularnijih proizvođača traktora u svetu je i američka fabrika John Deere, osnovana daleke 1837. godine. Međutim, u posao proizvodnje traktora ući će tek 1918. godine i u toj prvoj godini rada prodaće čak 5 634 traktora. Ova velika kompanija pored poljoprivrednih mašina proizvodi i građevinske mašine, vozila za golf igrališta, kao mašine za uređenje različitih vrsta terena i dvorišta. Ovaj proizvođač poznat je po velikim traktorima za obradu zemljišta površine 200, 300, pa čak i 500 hektara. Nezamislivo je gajenje pšenice na ovolikim površinama bez traktora, zar ne?

Fabrika John Deere dosta drži do svoje tradicije, te ima i svoj Muzej traktora i mašina u saveznoj državi Ajova, gde se posetioci mogu informisati o istoriji proizvodnje traktora, kao i fazama kroz koje je prošao najvredniji poljoprivredni četvorotočkaš.

#3 New Holland

Da su Amerikanci vodeći proizvođači traktora u svetu potvrđuje i fabrika New Holland, koja postoji od 1895. godine. Od osnivanja u Pensilvaniji do današnjih dana ova kompanija je postala svetsko ime, tako da ima svoja prodajna mesta ne samo širom Amerike, već i u Evropi, Aziji, Africi i Australiji. Dobri poznavaoci fudbala sigurno znaju da je upravo New Holland bio sponzor fudbalskog kluba Juventus od 2007. do 2010. godine.

Pod okriljem ove kompanije Henri Ford pustio je u proizvodnju Ford traktor, takozvani Fordson 1917. godine i to je prvi masovno proizvedeni traktor sa benzinskim motorom. Sasvim je izvesno da se traktori ovog proizvođača danas prepoznaju kao jedan od kvalitetnijih i zbog svoje okretnosti i komfora. Neki od poslednjih modela New Holland traktora imaju specijalizovanu osovinu sa i bez kočnica, koja omogućava da se oni voze mnogo brže nego ostali, bez obzira na tip terena. Dakle, rukovalac traktorom može sam podesiti krutost i visinu osovine prema uslovima tla, može voziti jednako brzo i na polju i na putu, a pritom biti bezbedan.

#4 Fendt

Nemačka fabrika Fendt proizvela je prvi evropski traktor 1930. godine i od tada beleži vrtoglavi uspeh ne samo u Evropi, već i u svetu. Svoje mesto na listi pet najboljih proizvođača traktora Fendt je zavredio zahvaljujući kvalitetu u proizvodnji velikih i moćnih mašina, namenjenih velikim gazdinstvima. Tako ne iznenađuje što je ove godine na 86. međunarodnom poljoprivrednom sajmu model „Fendt 1050 vario“ poneo titulu najskupljeg traktora. Opremljen najsavremenijom opremom ovaj traktor procenjen je na famoznih 360 000 evra, i to bez poreza na dodatu vrednost. Ovo je ujedno i najsnažniji i najveći traktor trenutno na tržištu sa svojih 517 KS.

#5 Valtra

Još jedan svetski priznat proizvođač traktora iz Evrope je finska fabrika Valtra. Iako je osnovana još u 19. veku, proizvodnju traktora započela je 1951. godine. Devet godina kasnije fabrika je otvorila pogon u Brazilu. Valtra je poznata u svetu po svojim inovacijama, koje su postale industrijski standard. Neke od odlika ovih traktora zbog kojih su posebno hvaljeni i od stručnjaka i od korisnika, jeste visok stepen udobnosti, efikasnosti i svestranosti. Traktori se u Skandinaviji tradicionalno leti koriste za obradu zemljišta, a zimi za rad u šumi, tako da su specijalizovani za šumarske poslove, odnosno za rad pri seči drveća.

Poslednji modeli traktora proizvedeni u Valtri visoko su modernizovani, te imaju naslon za ruke sa ekranom osetljivim na dodir, višenamenskim džojstikom i hidrauličnom upravljačkom palicom. To znači da onaj koji upravlja njime ima u svakom trenutku pristup i kontrolu nad gotovo svim postavkama motora, nad hidraulikom, kao da podešavanje automatskog upravljanja. Upravo ovo je nov način rada sa traktorskim terminalima.

Gvožđe u ishrani – 10 namirnica bogatih gvožđem

Srbijanka Stanković

новембар 14, 2019

Manjak gvožđa u krvi poznato kao nepopularna anemija može vam zadati mnogo nevolja i tegoba. Umor, slabost, malaksalost, glavobolje, vrtoglavice, pa čak i nesvestice, sve ove simptome možete pripisati nedostatku ovog minerala u vašem organizmu.

Iako je put do poboljšanja krvne slike zahtevan i težak, ipak nije nemoguće dostići odličan nivo gvožđa, i to kroz pravilnu i adekvatnu ishranu. Predstavljamo vam deset namirnica bogatih gvožđem. Ukoliko ih svakodnevno imate u tanjiru, vaša krvna slika biće savršena.

#1 Džigerica

Džigericu ili volite ili ne, ali ukoliko imate problema sa gvožđem, sva je prilika da vam se ova namirnica ne dopada. Poznato je da je džigerica jedan od najboljih izvora gvožđa, te da se u 100 grama nalazi skoro 20 miligrama ovog minerala (17,9 miligrama, tačnije), što je bezmalo petina njenog sastava. Ipak, zbog velike koncentracije vitamina A, ne treba preterivati sa njenim konzumiranjem. Preporučuje se da džigerica bude na vašem tanjiru jednom u dve – tri nedelje.

Za one koji ne mogu da podnesu jak ukus i miris džigerice, postoje načini da ona u toku pripreme omekša i dobije blaži ukus. Najbolje ju je pripremiti sa povrćem i aromatičnim začinima ili pak sa drugim vrstama mesa i začinjenim sastojcima. Ukoliko je pripremate za decu, najbolje ćete je „sakriti“ u hamburgerima, pljeskavicama ili pak sosu za špagete.

#2 Crvena mesa: junetina, govedina, teletina

Crvena mesa su odličan izvor gvožđa, a procenjuje se da u 100 grama govedine, na primer, ima 2, 7 miligrama ovog minerala. Meso ima zadovoljavajuću nutritivnu vrednost, jer osim gvožđa, u svom sastavu ima i veliki procenat cinka, selena, vitamina B i proteina. Bilo da ga pripremate kao šnicle, u gulašu ili sa pečurkama i povrćem, meso u vašem tanjiru u isto vreme predstavlja ukusan obrok i dozu zdravlja i energije.

#3 Sardine u konzervi

Sličan stepen gvožđa u svom sastavu kao crvena mesa imaju sardine, koje u 100 grama sadrže 2,9 miligrama ovog minerala. Ono što je dobro i praktično kod ove namirnice jeste to što nema nikakvog posla oko njene pripreme. Sardine mogu biti dobar izbor za vaš doručak. Sve što je potrebno jeste da otvorite konzervu i eventualno naseckate luk.

#4 Mahunarke – Pasulj, grašak, soja

Nikad lakše do dobre krvne slike ukoliko redovno u svom tanjiru imate soju, pasulj ili grašak. Soja je po procentu gvožđa u svom sastavu odmah iza džigerice sa čak 15,7 miligrama u 100 grama. Grickajte je uz film ili pripremite od nje pljeskavice ili pitu. Pasulj, grašak, boranija, već su tradicionalno na srpskoj trpezi, a pored njih u ishranu treba da uključite i leblebije i kikiriki, jer su odličan izvor gvožđa.

#5 Brokoli, spanać i zeleno povrće

kupus-namirnica-bogata-gvožđem — Foto: Pixabay.com

Zeleno, volim te, zeleno! Imajte svakog dana bar jedno zeleno povrće u tanjiru i oprostite se sa anemijom zauvek. Hoće li to biti spanać, brokoli, kupus ili kelj, svejedno je, a nećete pogrešiti ni ako kombinujete više vrsta lisnatog povrća.

#6 Semenke bundeve

Ljubitelje grickanja slanih semenki obradovaće vest da je ovo namirnica bogata gvožđem. Njenoj visokoj nutritivnoj vrednosti doprinosi i to što u svom sastavu ima kalijum, cink i magnezijum. Slično kao kikiriki, soja i leblebije, i semenke bundeve mogu biti odličan izbor uz film umesto čipsa i drugih nezdravih grickalica.

#7 Žitarice

Ne treba zaboraviti na značaj žitarica u svakodnevnom jelovniku. Kao one sa visokim procentom gvožđa u sebi ističu se spelta i ovas. Možete uvek izabrati da sami umesite integralni hleb ili pak da se opredelite za lakšu varijantu u vidu ovsene kaše, važno je da imate ove namirnice na stolu i da ih redovno unosite u svoj organizam.

#8 Kopriva

Kopriva se posebno preporučuje trudnicama koje imaju problema sa gvožđem, tj. sa njihovim manjkom u krvi, najviše zato što pored ovog minerala sadrži i folnu kiselinu, značajnu za pravilan razvoj ploda. Koprivu možete pripremiti na nekoliko načina, a najjednostavniji je sigurno onaj gde od nje spravljate šoljicu čaja.

# 9 Cvekla

Ovo crveno povrće čini čuda za krvnu sliku, a u svom sastavu pored gvožđa ima mnogo vitamina C i drugih nutrijenata. Zbog toga važi za namirnicu koja popravlja celokupno zdravstveno stanje i preporučuje se kao dodatak mesu. Može se jesti sirova i kuvana, a za one koji je baš i ne vole ukusnija postaje kada se jede uz citruse – limun, mandarine i kivi.

#10 Tamna čokolada

Najslađe smo ostavili za kraj – crna čokolada! Čokolada sa većim procentom kakaa ujedno je i jedna od namirnica bogatih gvožđem. Čak 11,9 miligrama gvožđa nalazi se u 100 grama čokolade. Naravno, ne morate pojesti celu čokoladu odjednom, dovoljno je da svakog dana pojedete kockicu ili štanglu da sebi osigurate rast nivoa gvožđa u krvi.

1...636465...80 Page 64 of 80

U pitanju je iracionalni strah

Nemojte se truditi da se dopadate svima

Zašto se javlja stidljivost?

Uzroci socijalne anksioznosti

Simptomi socijalne anksioznosti

Da li odgađate susrete za kasnije?

Smernice za prevazilaženje socijalne anksioznosti

Ljudi oduvek žele ravne zube i lep osmeh

Proteze na mumijama

Lepi zubi za večni život Etruraca

Zlatni Rimljani i njihove proteze

Provat ortodoncije u 19. i 20. veku

Proteze danas

Šta rade proteze zubima, u stvari?

Život i rad Ive Andrića

Književni rad

Mostovi u Andrićevim delima

Ivo Andrić i Nobelova nagrada za književnost

Kako oprostiti?

Zašto je važno oprostiti

Neki te ne vole ljudi – Nedeljko Popadić

Šta je dobar prevod?

#1 Prevod mora da bude tačan

#2 Dobar prevod mora da bude jasan

#3 Prevedeni tekst mora da bude prirodan

#4. Prevod mora da bude kulturološki prilagođen čitaocima

Šta čini dobrog prevodioca?

1. Prevodilac mora da bude specijalista kako za ciljani, tako i za izvorni jezik

2. Prevodilac mora da ima iskustva u prevođenju jedne ili više oblasti

3. Prevodilac mora da poseduje integritet

4. Obavljanje prevoda na vreme

Zaključak

Ko poseti Skadarliju posećuje prošlost

Kratka istorija Skadarlije

Dva jelena i Tri šešira – kafane koje ne smete zaobići

Zovem se Skadarlija

Koji su simptomi gripa?

Uzroci gripa

Faktori rizika

Komplikacije gripa

Prevencija gripa

Kako se leči grip

Suočite se sa problemom

Šta hrani anksioznost?

Odagnajte brige snagom svojih misli

Kako se osloboditi anksioznosti?

Živite ovde i sada

#1 Massey Ferguson

#2 John Deere

#3 New Holland

#4 Fendt

#5 Valtra

#1 Džigerica

#2 Crvena mesa: junetina, govedina, teletina

#3 Sardine u konzervi

#4 Mahunarke – Pasulj, grašak, soja

#5 Brokoli, spanać i zeleno povrće

#6 Semenke bundeve

#7 Žitarice

#8 Kopriva

# 9 Cvekla

#10 Tamna čokolada

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY