Sve prednosti primene LED rasvete u industriji

јануар 28, 2020

Industrijska rasveta se koristi u raznim uslovima i obično mora zadovoljiti mnoge propise i kvalitativne norme. Odabir prave rasvete može doneti niz prednosti koje potom utiču na razne funkcije u industrijskim delatnostima, na bezbednost i sigurnost, mogu stvoriti nove, fleksibilne prostore za obavljanje raznih poslovnih procesa ili podići kvalitet rada.

U vremenu stalnog porasta cena energije i sve strožijih zakonodavnih obrazaca, pravilan izbor industrijske rasvete nam može doneti uštedu energije, a s tim u vezi i smanjenje troškova.

Pored svih ekonomičnih karakteristika LED rasvete, treba naglasiti i vizuelnu udobnost koji ovo rešenje pruža, budući da ne deluje agresivno na čulo vida, a uz to savršeno osvetljuje čitav prostor i njegove elemente, uz mogućnost akcentnog osvetljenja.

Jednostavno rečeno – kad jasnije vidimo, bolje radimo!

Mala potrošnja energije i ušteda u budžetu

Industrijska LED rasveta zahteva radna okruženja, i tada ona može ispoljiti sav svoj potencijal i potencijal posla kom pripomaže. Jedna od najbitnijih stavki kada u poslu jeste ušteda sredstava a da pritom ne “zakidamo” na kvalitetu usluge koju pružamo. Industrijske LED svetiljke su odličan izbor i za zahtevna radna okruženja, imaju nisku potrošnju energije i visoko su pouzdane.

U poređenju sa halognim sijalicama koje imaju isti efekar, industrijska LED rasveta ima 80% manju potrošnju energije ali i mogućnost prilagođavnja svetlostne jačine, delu dana ili vrsti zadatka koji se obavlja.

Samim tim što ne zahteva stalnu promenu sijalica i redovno održavanje rasvete, ovaj tip osvetljenja predstavlja značajnu uštedu za industrijske i radne prostore, a kada se tome dodaju i drugi benefiti LED rasvete, jasno je da ona predstavlja najefikasnije rešenje za ovaj tip prostora.

Vizuelni komfor uz smanjen rizik od povrede

Koliko ste puta osetili umor prilikom rada a da niste sigurni odakle se on stvorio tako brzo?

Osvetljenje je jedan od osnovnih činilaca uređenja prostora, naročito kada je reč o okruženju u kome se radi. Upravo je osvetljenje ono što uspostavlja poseban “ton” u prostoru, koji značajno može da utiče na koncentraciju i produktivnost onih koji tu borave.

Jedna od najznačajnijih prednosti LED rasvete je vizuelni komfor koji obezbeđuje, budući da ovakvo osvetljenje ne umara, niti deluje napadno na one koji u prostoriji borave. Ovo je velika razlika u odnosu na konvencionalno osvetljenje koje često ume da bude glavni faktor preteranog umaranja prilikom rada, a da mnogi toga nisu ni svesni.

Dobra osvetljenost je važna za kvalitetno obavljanje posla, ali i za izbegavanje povreda u radu sa mašinama, alatima i sličnim radnim materijalima. Akcentna rasveta je naročito značajna u kontekstu industrijskog osvetljenja, jer ovakav tip rasvete je često potreban u halama ili nekom drugom tipu industrijskog prostora.

LED rasveta je dizajnirana tako da pruža mogućnost fokusiranja svetla i usmeravanja na specifične tačke bez upotrebe spoljašnjih reflektora, pri tom doprinoseći većoj produktivnosti na radu i u proizvodnji.

Ekološka prihvatljivost – dug životni vek bez UV zračenja

Ekološka svest je danas izuzetno proširena, a oni koji razmišljaju i rade u skladu sa ekološkim principima uvek biraju LED rasvetu koja ima dug životni vek, pa nema potrebe za čestim menjanjem, što nije slučaj sa običnim osvetljenjem.

Izvanredno trajanje LED osvetljenja doseže i do 100.000 sati, što znači da uz izbor kvalitetnog proizvođača godinama nećete morati da se bavite zamenom ovih sijalica. Čak i kada ispune očekivani vek trajanja, LED sijalice uglavnom ne pregorevaju poput običnih – one uglavnom počnu da emituju manje svetlosti na osnovu čega se vidi da su spremne za zamenu.

Takođe, LED rasveta nije osetljiva na prečesto uključivanje/isključivanje svetlosti. Naprotiv, pokazala se otpornom i na ovu vrstu uticaja, dok obične sijalice ne mogu da se pohvale ovakvom otpornošću. Obično osvetljenje upravo iz ovih razloga često zahteva popravku ili zamenu.

Osim toga, materijali koji se koriste pri izradi i postavljanju LED rasvete su u najvećoj meri podložni reciklaži. Nivo UV zračenja kod upotrebe LED osvetljenja je na minimumu, što ga čini pogodnim za svaki tip prostora, uključujući i industrijski.

Otpornost na visoke/niske temperature i vremenske prilike

LED rasveta je izuzetno otporna na različite vremenske prilike, što joj pruža dodatnu prednost u odnosu na obično osvetljenje. Ova osobina osvetljenja je naročito važna u kontekstu industrijskog prostora, koji često podrazumeva raznovrsne uslove rada ili spoljno osvetljenje koje je izloženo vremenskim neprilikama.

Ipak, ovakva rasveta se pokazala kao najbolje rešenje za industrijski prostor, s obzirom na to da podnosi jako niske, ali i izuzetno visoke temperature. Ukoliko je reč o spoljnoj rasveti, možete biti sigurni da LED rasveta nije podložna čestim i brzim kvarovima usled raznih vremenskih uslova, pa tako nema potrebe da se njeni delovi menjaju u kratkim vremenskim rokovima.

Sve navedene karakteristike LED rasvete ih čine najekonomičnijim i najefikansijim vidom industrijske rasvete, a praksa je pokazala da LED rasveta u svim slučajevima više odgovara na potrebe ovakvih prostora u odnosu na tradicionalno osvetljenje.

Ono što je najbolja osobina LED rasvete je odličan odnos cene i kvaliteta uz veliku uštedu, jer je reč o pristupačnoj, a ujedno i dugotrajnoj rasveti koja kvalitetno ispunjava svoju svrhu tokom upotrebe.

Sveti Sava – utemeljivač ljubavi u srpskoj istoriji i kulturi

Brankica Crnoglavac

јануар 25, 2020

Sveti Sava – jedno od najznačajnijih imena srpske istorije, kulture, crkve, ali književnosti. Bez ove svestrane srednjovekovne ličnosti gotovo da ne možemo zamisliti kulturnu baštinu srpskog naroda. Život i rad Svetoga Save nadaleko se pominju. Nije bio cenjen samo u njegovo vreme, već i kasnije. Postao je uzor i inspiracija mnogim stvaraocima, književnicima, istoričarima, teolozima.

Svemu čega se dotakao, Sveti Sava je dao smisao i značaj. Zato ga vekovima slavimo i pominjemo.

Rođenje i detinjstvo Svetoga Save

Veruje se da su Stefan Nemanja i njegova žena Ana s razlogom čekali da im Bog podari još jednog sina. Njihove molitve bile su toliko iskrene, jer su silno želeli sina mezimca, naslednika carske krune i budućeg velikog vladara srpske zemlje.

Gospod im je ispunio želju i negde oko 1175. godine, podario im sina Rastka. Od malena se videlo da će izrasti u neobičnog čoveka, jer Rastko nije bio kao druga deca. Dok su se ona igrala, Rastko je sedeo kod kuće i čitao knjige o monaškom životu, podvizima, isposnicama i prvim svecima. Tada se u njegovoj glavi začela misao da bi i on voleo da živi takvim životom.

Kada je malo porastao, Rastko je od oca Stefana Nemanje dobio na upravu Zahumlje. Dok je otac maštao o vojničnim podvizima, majka Ana je maštala o ženidbi sina.

Ali on, Rastko, imao je drugih snova.

Na Svetoj gori snovi su postali realnost

Rastka nikada nije interesovao život na dvoru, carska kruna niti raskoš. Odricao se muzike, zabave, druženja kojima su se prepuštali mladići njegovog uzrasta. U srcu je gajio čistu i veliku ljubav prema manastirskom životu.

I njegove želje postale su stvarnost. Tako je Rastko dočekao svoj trenutak. Skinuo je carske rize i sa ruskim monasima otišao sa očevog dvora na Svetu goru.

Nakon nekog vremena svi su primetili da mladića nema, verovali su da se zadržao u lovu. Stefan Nemanja je čak poslao stražu da širom kraljevstva traže Rastka.

Ipak, bilo je kasno. Mladić Rastko, postrizao je vlasi i u manastiru Vatoped primio monaški čin. Tako je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i njegove žene Ane, Rastko, postao monah Sava.

Savin monaški život

Sava je bio monah čistog srca i nesebične ljubavi. Njegova životna snaga dopirala je iz želje da služi Bogu, ali i da pomaže drugim ljudima. Monasi i igumani su ga iskreno voleli. Okarakterisali su ga kao vrednog i poštenog, disciplinovanog i pažljivog. Novac i druge dragocenosti koje su roditelji slali od kuće, Sava je nesebično davao manastirima, kako bi se radilo na njihovom uređenju.

Kasnije mu se otac, Stefan Nemanja pridružio u monaškom životu (kao monah Simeon). Sava i on su obnovili već postojeći manastir Hilandar, učinivši ga najznačajnijim središtem srpske kulture i duhovnosti.

Sava kao prvi srpski arhiepiskop

Poznato je da se Sava mnogo zalagao za srpsku pravoslavnu crkvu. U vreme kada je on bio iguman manastira Studenica, srpska crkva nije bila samostalna. Pošto je imao zvanje arhimandrita, Sava je bio najviše negrčko svešteno lice u Srbiji.

Složene političke okolnosti na Balkanu (13. vek) i nezavidna crkvena situacija u Srbiji, bile su povod za Savinu misiju u Nikeju. Razultat ove verske misije ogledao se u tome što se Sava izborio za autokefalnost srpske pravoslavne crkve, a odlukama donetim u Nikeji, ujedno je i hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa.

Potom se pozabavio crkvenim uređenjem, naišavši na niz političkih, pravnih i crkvenih problema. Kada je konačno organizovao i uredio srpsku arhiepiskopiju, srpsku crkvu priznale su i druge pravoslavne crkve, potvrdivši Savin rad.

Prvi srpski prosvetitelj i književnik

Sava se posebno trudio da uči svoj nepismeni narod. Težio je prosvećenju i oplemenjivanju stanovništva, ne praveći razliku među njima. Njegov značaj bio je veliki za srednjovekovnu srpsku školu i kulturu. Sava je otvarao škole u manastirima, učio ih je čitanju i pisanju, dobrim delima i poštenju. Trudio se da obrazovanje i nauka svakome budu dostupni, čak i čobančetu.

Zbog svog rada i truda koji je nesebično trošio i usmeravao ka srpskom narodu, prozvan je srpskim prosvetiteljem i isceliteljem.

Savin život je bio ispunjen ljubavlju prema knjigom. On nije samo čitao, već je i pisao. Pisao je o životu svoga oca, ali i druga crkvena dela, te se smatra prvim srpskim književnikom i začetnikom osamostaljene srpske srednjovekovne književnosti.

Njegova prva spisateljska delatnost odnosila se na pisanje crkvenih dela – Karejski i Hilandarski tipik, ali ona nisu književna. Tek će sa Pismom igumanu Spiridonu i kasnije sa Žitijem Svetoga Simeona, Sava potvrditi svoju književnu delatnost.

Tradicionalno, 27. januar obeležava se kao Savindan i slavi se u svim školama širom Srbije. Učenici i prosvetni radnici zahvaljuju mu za sve što je školi ostavio. Crkve čuvaju i brane ono za šta se izborio. Muzeji neguju sve što je pripadalo njegovom otačastvu. Narod ga pominje kroz priče, pesme, molitve.

Sve dok postoji svest o tome koliko smo dužni Svetom Savi i ljubavi kroz koju nam je pružio veru, nauku, slobodu, bogatu istoriju, biće srpske kulture i srpskog naroda.

Muzeji u Beogradu koje obavezno morate posetiti

Brankica Crnoglavac

јануар 22, 2020

Kalemegdan, Beogradska tvrđava, Knez Mihailova – poseta prestonici uglavnom prođe uz kraći obilazak grada i to najčešće onih mesta koji su atrakcija svim turistima. Za to vreme muzeji u Beogradu strpljivo čekaju svoje posetioce.

Sasvim je sigurno da oni mlađi „turisti“, dolaskom u Beograd ne propuste priliku da uživaju u Zoološkom vrtu i velikim šoping centrima, te se čini da brojna kulturna zdanja ostanu zapostavljena, kao na primer muzeji.

A Beograd je definitivno grad muzeja! Verujemo da većinu muzeja još uvek niste posetili i zato nemojte čekati neku posebnu priliku da to uradite. Sledeća poseta Beogradu – pravac u neki od njih! Tako ćete shvatiti da je s pravom prestonica Srbije.

Odakle početi?

Pošto se kultura ne da upoznati kroz par sati, a to znači da vam je potreban kvalitetan san, za početak iznajmite stan na dan u centru Beograda ili negde na periferiji grada, naspavajte se, dobro odmorite i krenite u nova saznanja, razgledanja, uživanja. Osetite ljubav koju nam kultura i umetnost pružaju, jer da biste u njoj zaista uživali, ne morate biti umetnik, pesnik, istoričar… Dovoljna je volja, moć zapažanja i nograničeno vreme, jer ono što vam muzeji u Beogradu nude ne može stati u par sati!

Nemojte da propustite priliku da otkrijete njihove tajne i uopšte zagonetnost umetnosti i istorije. Budite pravi kritičari, ali i poštovaoci kulturno-tradicijske baštine.

Počnite od raspoloženja i znatiželje, ličnog ukusa i afiniteta – ako ste ljubitelj elektronike i interesuju vas tehnička dostignuća, pohitajte onda u Muzej Nikole Tesle!

Pored ovog muzeja, dajemo vam još neke predloge muzeja koje vredi posetiti.

Narodni muzej

Ovu riznicu kulture nikako ne treba zaobići! Veoma je zanimljiv i njen istorijat – Narodni muzej je osnovan davne 1844. ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića. Osnivanje ove ustanove imalo je zadatak da sačuva sve starine vredne pomena i da ih ostavi budućim generacijama za ponos i diku. U tome i jeste svrha njegovog osnivanja – da štiti i promoviše ogromno kulturno nasleđe centralnog Balkana i Evrope i to u razdoblju od praistorije, pa sve do danas (arheološka, umetnička, numizmatička građa).

Prilikom posete ovog muzeja, bićete u prilici da vidite brojne povelje, rukopise, štampane knjige, pečate, posude i alatke. Takođe, u muzeju se nalaze i bronzani portret cara Konstantina, Temnićki natpis, ali i brojna druga dela i zaostavštine najrazličitijih umetnika bogate srpske kulture.

Muzej primenjene umetnosti

Ovo je umetnički muzej specijalizovanog tipa i njegovo osnivanje je posvećeno čuvanju i prikupljanju predmeta primenjene umetnosti, kako iz naše tradicije, tako i iz drugih evropskih kultura.

Među predmetima koji privlače najveću pažnju, tu su predmeti od zlata, kao i oni rezbareni u drvetu, drvorezne i slikane ikone, predmeti od metala, stakla, porcelana, keramike i tekstila (neki su pripadali poznatim srpski dinastijama), nameštaj, nakit (srednjovekovni, najčešće, ali i druga juvelirska remek-dela), novac Stare Grčke. Takođe su i veoma zanimljivi i predmeti savremene produkcije.

Etnografski muzej

Za sve ljubitelje srpske tradicije i folklora, vrata Etnografskog muzeja širom su otvorena. Srpski istoričar Stojan Novaković imao je zamisao da ovaj muzej bude posvećen izučavanju narodnog života. Pažnju je posvetio njegovim najvažnijim elementima – običaji, verovanja, stvari koje su svakodnevno korišćene.

Brojna višedecenijska terenska istraživanja i prikupljanja omogućila su bogati etnografski asortiman, koji godinama privlači pažnju posetioca. Danas se u ovom muzeju mogu videti brojne zemljane i metalne posude, narodno oružje, alati, nakit, amajlije, tkanina i drugi odevni predmeti. Iako je kroz istoriju burno prošao, Etnografski muzej se do danas čvrsto održao i prava je atrakcijama posetiocima.

Istorijski muzej Srbije

Ukoliko ste ljubitelj istorije i zanima vas prošlost vašeg naroda, obavezno posetite i Istorijski muzej Srbije. Jedna poseta je dovoljna da se uverite u lepote i značaj svega vrednog koji ovaj muzej čuva. Znanje o prošlosti Srbije i srpskog naroda, ali i drugih naroda na našoj teritoriji spada u domen opšte kulture i informisanosti, te ovaj muzej ne smete zaobići.

U njemu je sačuvano sve ono što upućuje na burnu prošlost srpskog naroda, pogotovo na borbe za nacionalno oslobođenje. Tako se u njemu, sasvim očekivano, čuva brojna vojnička opema i oružje, uniforme, medalje, znamenje, zastave, povelje, značke, trake, karte, pečati…

Muzej iluzija

Ovo je muzej koji je po mnogo čemu drugačiji od ostalih. U poslednje vreme postao je prava atrakcija svim generacijama. Ne iznenađuje što su deca najveći obožavaoci ovog muzeja. Ovde imaju priliku vide ono što je srodno njihovim maštarijama i nezamenljivom dečijem svetu u kome je sve moguće.

Ukoliko se uputite u ovaj drugačiji, ′moderniji′ muzej, ne propustite priliku da zavirite u svaki njegov kutak. Osetite čaroliju koju vam pruža soba ogledala ili amnes soba, čiji uglovi čini da se zapitate šta je sa vašom visinom. U Muzeju iluzija mladima je najinteresantnija tzv. obrnuta soba, ali i rupa bez dna, anti-gravity soba, glava na tacni i ostalo.

Ako ste za avanturu, obavezno posetite i ovaj muzej i prepustite se čaroliji koju vam on pruža. Jedno je sigurno, posle ovih obilazaka biće vam žao što muzeji u Beogradu nisu bili ranije na vašoj listi prioriteta.

Galileo Galilej – biografija, izumi i zanimljive činjenice

Predrag Konatarević

јануар 19, 2020

Nije tajna da su mnogi veliki umovi u vremenu u kome su živeli bili neshvaćeni i da su umesto poštovanja za svoja otkrića dobijali podsmehe, pogrde i progonstva. Galileo Galilej italijanski matematičar, fizičar, astronom i filozof, doživeo je sličnu sudbinu.

Rođenje i prvi koraci u nauci

Galileo se rodio 1564. godine u plemićkoj porodici a svoje osnovno obrazovanje stekao je u manastiru Valombroza pored Firence. Od 1581 do 1585. godine je studirao na univerzitetu u Pizi, naposletku je napustio univerzitet bez stečene diplome i nekoliko godina držao privatne časove u Firenci i Sijeni.

Njegovi roditelji želeli su da im sin postane doktor ali je Galileo svoj životni poziv video u pronalaženju istina koje će obogatiti ljudsko znanje i ispostaviće se postaviti temenje modernoj mehanici i fizici. Ta će odluka proslaviti njegovo ime, ali mu doneti i mnogo nevolja. Još kao mladić, Galileo je pokazivao sjajne sposobnosti. Uprkos naučnom napretku, Galileov prvi posao bio je učitelј umetnosti. Sa 24 godine počeo je da predaje umetnost u Firenci. Nije se dugo zadržao na ovom poslu, ubrzo su primećene njegove naučne i matematičke sposobnosti i 1589. godine, sa samo 25 godina, dobio je katedru za matematiku na Univerzitetu u Pizi.

Bio je vrlo cenjen i po svemu sudeći činilo se da će mu život biti posut ružama, ali to nije bilo suđeno ovom velikom naučniku i čoveku.

Galileo je postao slavan još i pre njegovog profesorskog zvanja, još u doba svojih studentskih dana. Dok je jednog dana sedeo u mesnoj katedrali njegovu pažnju privuklo je njihanje lustera (svećnjaka). Naime on je koristeći svoje otkucaje srca kao vremensku odrednicu, primetio da je lusteru potrebno potpuno isto vreme da napravi zamah, ma koliko da je luk kojim se njihao bio dugačak. To ga je navelo na eksperimente sa njihanjem tegova. On je u eksperimentu koristio dva klatna iste dužine, jedno je zaljuljao jače jedno slabije, rezultat koji je dobio potvrdio je njegove sumnje. I jednom i drugom klatnu je bilo potrebno isto vreme da napravi zamah. Kao rezultat ovog otkrića izumljen je časovnik sa klatnom.

Pogled u zvezde

Godine 1592 Galileo je postao profesor matematike u Padovi u to vreme izumeo je termoskop tzv. „Galilejev termometar“ (instrument za merenje temperature) tada se već moglo pretpostaviti da će Galileo postati jedna od najslavnijih osoba svog doba. Ime mu je bilo poznato po celoj Evropi i čitave gomile ljudi hrlile su na njegova predavanja iz prirodne filozofije. Godine 1608 holandski optičar Hans Liperši je izumeo durbin, a godinu dana nakon toga istu je spravu izgradio i Galileo.

Naime, Galileo je iskoristio otkriće holanskog kolege, adaptirao ga i dosetio se da njime posmatra noćno nebo. Na samom početku, ovakav durbin mogao je uveličati sliku najviše tri puta, međutim, posle Galileovih adaptacija uz dodavanje staklenog sočiva, nastao je prvi pravi teleskop koji je mogao uveličati posmatrane objekte za oko trideset puta.

Usmerivši teleskop prema zvezdanom nebu promatrao je i planine na Mesecu i otkrio četiri velika Jupiterova satelita i spoznao da se Zemlja okreće oko Sunca.

Galileo Galilej i njegov sukob za crkvom

Galileovo otkriće bilo je u suprotnosti sa verskim uverenjima tog doba. Kad je naposletku napisao knjigu sa svojim postavkama bio je izveden pred svemoćnu inkviziciju i optužen kao heretik. Galileo Galilej je dosta hrabro branio svoje mišljenje i odgovarao na pitanja kojima su ga obasipale sudije, braneći svoj stav po svaku cenu. Na kraju zbog hereze Galileo biva osuđen na kućni pritvor. Postoje tvrdnje da je Galileo po presudi izrekao onu čuvenu rečenicu “Ipak se okreće!“). Međutim ova legendarna izjava više je stvar legende, nego istine, i svakako nedokaziva.

U kućnom pritvoru, sa ograničenom društvenom komunikacijom, Galileo je nesmetano nastavio svoja istraživanja.

Iako su njegove ideje na kraju pobedile, Galileo je za nauku platio visoku cenu: poslednjih osam godina svog života proveo je u kućnom pritvoru, a Katolička crkva je zabranila objavlјivanje svega što je napisao.

Gubitak vida i smrt

Pred kraj svog života u poslednjim godinama zatočeništva Galileo Galilej je počeo da sve vise gubi vid, da bi na kraju i potpuno oslepeo, ali su ga i onda posećivali mnogi veliki umovi tog doba među kojima i engleski pesnik Džon Milton.

Galileo je umro 1642 godine. Crkva nije dozvolila da bude sahranjen u bazilici Santa Kroče kraj grobnice svoga oca i svojih predaka jer je Galileo bio osuđeni heretik. Tek je 1737 godine preseljen na prvobitno zamišljenu lokaciju, gde mu je podignut i spomenik.

5 načina za najbolji monitoring ulaza u poslovni prostor

Predrag Konatarević

јануар 16, 2020

Vrlo je važno osigurati svoj poslovni prostor od moguće provale ili krađe. U slučaju da poslovne prostorije nisu zaštićene video nadzorom ili alarmnim sistemom, pod stalnim smo rizikom da rezultati našeg nesebičnog i mukotrpnog rada i ulaganja, za samo nekoliko minuta, završe u tuđim rukama. Bez adekvatne zaštite provale nisu registrovane vreme, te ishode neovlaštenog upada primećujemo tek satima kasnije, kada je za blagovremenu reakciju već kasno. Da bismo izbegli takva neprijatna iznenađenja, prioritetno je da obezbedimo svoj poslovni prostor. Način na koji ćete obezbediti svoj poslovni prostor i imovinu sami birate, ali predlažemo da odluku donesete u kontaktu sa stručnim licem.

Najmudrije je kamerama ili alarmnim sistemom pokriti celu površinu objekta, međutim postoje i ključne tačke, na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju. Jedan od takvih ključnih parametara jeste ulaz. Provalnik će, kada god može, za pristup izabrati ulazna vrata, jer će mu takav ulazak u prostorije omogućiti da pristupi neopaženo i u najbržem roku izvede kompletnu zamišljenu operaciju. Sam ulaz u objekat često je i najosetljivija tačka celog objekta, te obezbeđenje ovog parametra čini samo jezgro zaštite prostora i imovine.

Instalacija sistema video nadzora

Iako ulaz u poslovni prostor zvuči kao logična početna tačka za ugradnju sistema video nadzora, mnogi vlasnici lokala preskaču ovaj parametar. Vodeći se činjenicom da će provalnici verovatno pokušati da u objekat uđu kroz prozor, da bi ostali neprimetni, vlasnici često sve svoje resurse usmeravaju upravo na zaštitu prozora. Međutim, vrata za ulazak ipak neće koristiti samo oni koji imaju ključ, pristup ili šifru alarma. Ako već može da u prostorije uđe kroz vrata, zašto bi se lopov mučio i pokušao da se provuče kroz prozor?

Kamere za video nadzor mogu se postaviti tako da pokrivaju ulaz pod različitim uglovima, te se na ovaj način može ispratiti i promet u konkretnom objektu. Objektiv postavljenih kamera može fokusirati i bilo kakve sumnjive aktivnosti u okolini, dok mobilni monitoring dozvoljava da nadzornim kamerama pristupite sa bilo koje lokacije, u bilo koje vreme.

Instalacija alarmnih sistema

Nakon što ugrade video nadzor i na ovaj način obezbede svoj poslovni prostor, mnogi vlasnici pogreše, te smatraju da je instalacija alarmnog sistema samo dodatni i nepotrebni trošak. Ipak, odnos između alarmnog i sistema video nadzora nije ili-ili. Ova dva sistema funkcionišu na dva potpuno drugačija načina i, samim tim, štite vas i vašu imovinu na dva potpuno različita načina. Ugradnja oba sistema, zapravo znači da svoju bezbednost udvostručujete.

Alarmni sistem je odličan za detekciju i reakciju na sumnjivo ponašanje potencijalnih provalnika, naročito tokom neradnih sati. Alarmni sistemi mogu biti opremljeni i senzorima i detektorima, koji reaguju na dim, povećanu količinu ugljen-monoksida u vazduhu, vodu, zemljotres, lomljavu stakla i slične kritične promene. U takvim slučajevima će fizički alarm blagovremeno upozoriti sve prisutne na postojanje opasnosti, te će omogućiti efikasnu evakuaciju, bez povređenih.

Ono što dodatno može uneprediti instalirani alarmni sistem, jeste opcija povezivanja sa monitoring centrom. Stručnjaci u monitoring centru su aktivni 24/7 i odreagovaće momentalno na svaku zabeleženu promenu, tako što će kontaktirati nadležne organe ili postupiti prema unapred dogovorenoj proceduri.

Instalacija sistema kontrole pristupa

Sistemi kontole pristupa su najbolji način regulacije prometa kroz zone ograničenog pristupa. Sistem kontrole pristupa podrazumeva postojanje interfona ili kartica, koje poseduju isključivo zaposlenici. Instalacija ovakvog sistema je i jedan od najboljih načina monitoringa dolaska i odlaska zaposlenih, što dozvoljava dodatni nivo sigurnosti. Sistemi kontrole pristupa trebalo bi da pokrivaju kako ulaz u poslovne objekte i prostorije, tako i restriktivne zone, čime će se umanjiti šansa za neautorizovan pristup.

Instalacija biometrijskih brava

Biometrijske brave mogu se posmatrati kao novi nivo kontrole pristupa, pošto se na ovaj način može regulisati pristup zaposlenika prema smenama. Biometrijske brave mogu biti konstruisane tako da reaguju na otisak prsta. Otisak prsta je unikatna karakteristika svake osobe, te je ovakvu “lozinku” nemoguće lažirati.

Unaprediti pristup “digitalnom ulazu”

Vlasnici često zaboravljaju da njihovo poslovanje ima još jedan ulaz – onaj digitalni. Naime, svaki ozbiljan biznis danas sigurno ima internet stranicu, gde reklamira svoj asortiman ili pruža bitne informacije o svom poslovanju. Iako se neovlašten upad ovde ne može fizički osetiti, svakako može ostaviti osetne posledice na poslovanje. Važno je da svoj digitalni prostor zaštite jakim i kreativnim lozinkama, da redovno proveravate firewall i da edukujete zaposlenike o svim potrebnim koracima. Tek tada ćete ostvariti bezbednost na svim mogućim ulazima u poslovanje.

Ukoliko ste spremni da bezbednost svog poslovnog prostora podignete na viši nivo, VideoMont vam nudi širok dijapazon opreme i usluga. Kontaktirajte ljubazno osoblje za sve detaljnije informacije.

Kada je ulaz pokriven, mogućim provalnicima smo već osujeteli plan. Ukoliko je provalnik uhvaćen čim je pokušao da neautorizovano pristupi vašem objektu, ako ga oko kamere zabeleži, alarmni sistem ga uplaši i upozori zvučnim i svetlosnim signalima, a monitoring centar dobije informaciju o neželjenim promenama, on je svoju “karijeru” završio. Sisteme zaštite najbolje je instalirati već pri samoj izgradnji ili pri kupovini poslovnog objekta, budući da ste na ovaj način bezbrižni i zaštićeni još od samog početka i možete da se fokusirate na ono najbitnije – uspeh svog poslovanja.

Zubni implantati, otkriće koje je promenilo stomatologiju

Predrag Konatarević

јануар 11, 2020

Zdravi zubi su od davnina bili značajni za čovekov život, radilo se o pećinskom čoveku ili ovom današnjem modernom. Osnovna razlika je u tome što je ranije čovek zavisio od svojih zuba, dok današnjem čoveku oni pored osnovne uloge drobljenja hrane predstavljaju i važan estetski detalj.

Nedostatak zuba u vilici, oduvek je izazivao velike probleme u ishrani, to je nateralo lјude širom sveta da stalno tragaju i iznalaze načine da različitim vrstama implantata nadomeste zube koji im nedostaju. To je na kraju dovelo do toga da moderni zubni implanti od titanijuma sa keramičkim krunicama mogu potpuno zameniti prirodne zube. Ovaj proces nije bio nimalo lak ni jednostavan.

Danas je, ukoliko imate problema sa zubima lako, odete kod svog stomatologa i on vam nekim od zahvata očas posla vrati osmeh na lice. Nekada nije bilo tako jednostavno, ljudi su od davnina pokušavali da na različite načine nadomeste nedostatke zuba u vilici. U početku su zubi zamenjivani nekim primitivnim implantatima od drveta, kamena i metala, da bi se danas došlo do modernih titanijumskih šrafova sa keramičkom krunicom.

Drevna istorija

Već 2000. godine pre nove ere, rane verzije zubnih implantata bile su korišćene u civilizaciji drevne Kine. Izrezbareni klinovi od bambusa u početku su korišćeni za zamenu zuba koji nedostaju.

Prvi zabeleženi slučaj zamene zuba izrađenog od metala potiče iz tela egipatskog kralјa koji je živeo otprilike 1000 godina pre nove ere. Nјegova gornja vilična kost ima bakarni zavrtanj koji je bio zabijen u nju, mada nije sigurno da li je klin bio pričvršćen tokom života kao zamena zuba ili posle njegove smrti iz estetskih razloga.

U Peruu se nalazi muzej u kome se čuva lobanja Inka koja datira iz perioda 800 godina p.n.e. u čijoj se vilici nalaze 32 pojedinačno izmodelovana zuba. Ovi zamenski zubi izrađeni su od kvarca i ametista.

Arheološkim iskopinama u Francuskoj otkriven je jedan keltski grob, u kome je pronađen lažni zub od gvožđa za koji se veruje da potiče iz perioda od oko 300. godine pre nove ere. Međutim, stručnjaci veruju da je verovatnije da je zbog estetskih razloga ovo ubodeno u čelјust posle smrti, jer bi bol zbog njegovog postavlјanja tokom života bio prevelik.

U drevnoj istoriji je bilo relativno uobičajeno da se zubi koji nedostaju zamenjuju zubima životinja ili drugih lјudi. Arheolozi su takođe pronašli različite druge materijale u čelјustima drevnih lobanja, od retkih dragulјa poput žada do uobičajnih materijala kao što su morske školјke.

Tek vekovima kasnije napravlјeni su značajni pomaci u tehnikama korišćenim za zubne implantate.

Razvoj u tehnikama zubnih implantata

U osamnaestom veku, neki istraživači počeli su eksperimentirati sa korišćenjem zlata i legura za izradu zubnih implantata. Međutim, bezuspešno.

Godine 1886. jedan doktor je došao na ideju da na platinasti disk montira porcelansku krunicu, što takođe nije dalo pozitivne rezultate na duži rok.

Primarno pitanje koje je do ovog trenutka mučilo pionire u ovoj oblasti bilo je odbacivanje zubnog implantata kao stranog tela. Da bi implantat bio uspešan, zamenski zub i kost moraju se stopiti zajedno, procesom koji je poznat i kao oseointegracija.

Međutim 1951. Gottlieb Leventhal, američki ortopedski hirurg pronašao je rešenje za ovaj problem. On je koristio cilindar od titanijuma kako bi spojio butnu kost kunića u eksperimentu o zacelјivanju i regeneraciji kostiju. Prilikom ovog ogleda dobio je uspešnu oseointegraciju. Njegova pretpostavka bila je da se ta veza može koristiti i u drugim oblastima pa i u stomatologiji kod zubnih implantata. Prvi zubni implantat od titanijuma bio je postavlјen lјudskom dobrovolјcu 1965. godine od strane ortopedskog hirurga po imenu Branemark.

Uspeh prvog zubnog implantata od titanijuma brzo je doveo do značajnog pobolјšanja tehnika korišćenja za zamenu zuba. Ovo se razvilo tako da se danas koristi šraf od legure titanijuma, obično sa hrapavom površinom za koju se misli da pomaže pobolјšanju procesa oseointegracije. Šraf je pričvršćen u vilicu na mesto gde treba da bude zub da bi se posle perioda zacelјenja (3-6 meseci) na njega mogla postaviti krunica.

Sadašnjost i budućnost

U ovom trenutku, zubni implantati smatraju se najsavremenijim rešenjem kod zamene prirodnih zuba sa dugoročnom stopom uspeha do 97% u nekim stomatološkim ordinacijama.

Samo se ugradnjom implantata na mesto zuba koji nedostaju čuvaju okolni zubi, ali to nije jedina prednost, pritom se i sile koje nastaju prilikom žvakanja prenose na viličnu kost i na taj način sprečava se dalja resorpcija i slabljenje vilične kosti.

Implantati se ponašaju približno slično prirodnim zubima, i zasigurno predstavljaju najbolju zamenu za izgubljene zube. Zahvaljujući zubnim implantima moguće je povratiti osmeh i opšte samopouzdanje pojedinca a što je najvažnije sačuvati svoje zdravlje.

Biografija i mudre misli vladike Nikolaja Velimirovića

Slavica Bijelić

јануар 5, 2020

sveti-vladika-nikolaj-velimirovic — Foto: Putevima pravoslavlja

Nikola Velimirović se rodio 5.januara 1881.godine u Leliću od oca Dragomira i majke Katarine. Osnovnu školu je završio u manastiru Ćelije, a šestorazrednu gimnaziju u Valjevu. Potom je završio Bogoslovski fakultet u Beogradu. Jedno vreme je obavljao učiteljsku službu u Dračiću i u Leskovicama nadomak Valjeva. Teologiju je doktorirao na Teološkom fakultetu u Bernu, a filozofiju u Ženevi. Retko ko nije imao priliku da pročita ili čuje neke vredne misli vladike Nikolaja Velimirovića.Mudre misli vladike Nikolaja Velimirovića su nadaleko poznate i često citirane.

U životu Nikole Velimirovića dogodila se prekretnica 1909. godine. Posle duge i teške bolesti u manastiru Rakovica prima monaški čin i dobija ime Nikolaj. Svoje obrazovanje je zaokružio na Duhovnoj akademiji u Petrogradu. Nakon završetka školovanja započinje seriju beseda po Srbiji. Putuje kako po primorju, tako i po Italiji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Rusiji. Radeći kao profesor na Bogosloviji u Beogradu predavao je filozofiju, psihologiju, logiku, istoriju kao i strane jezike. Već u Bogosloviji ušao je u javni život, a njegove knjige i govornički dar su mu donele veliku popularnost.

Nikolaj – vladika žički i ohridski

Nikolaj je 1919.godine izabran za vladiku žičkog, a zatim ohridskog od 1920 – 1934.godine. Nakon ukidanja eparhije u Ohridu postavljen je za ohridsko-bitoljskog episkopa sa sedištem u Bitolju. Odatle je vraćen u Žiču kao episkop Žički sa sedištem u Kraljevu, gde je bio od 1935-1941.godine. Odmah nakon okupacije Srbije, Nemci su ga uhapsili i zatvorili u manastir Ljubostinju, zatim u Vojlovicu a odatle u logor Dahau. Po završetku rata Nikolaj odlazi u Ameriku gde je do zadnjeg dana delovao kao rodoljub, teolog i prosvetitelj. Umro je 18.marta 1956.godine i sahranjen je u porti crkve Svetog Save u Libertvilu. Njegove mošti su 12.maja 1991.godine prenete u rodni Lelić. I danas se nalaze u istoimenom manastiru Lelić. SPC ga je 2003.godine kanonizovala za svece.

Vladika Nikolaj je ostavio neizbrisiv trag. Mudre misli vladike Nikolaja Velimirovića kao i citati navode na razmišljane jer su dubokoumne i primenljive na sve segmente života.

https://www.youtube.com/watch?v=tz6sZMCuwJ0

Zalud usta puna molitve, ako je srce prazno

Tri su glavne vrline: vera, nada i ljubav. Vera u Boga. Nada u večni život. Ljubav prema Stvoritelju i stvorenjima.

Vera nam treba da bi se mogli nadati, nada da bi mogli živeti, a ljubav da bi mogli kao kulturan narod živeti.

Škola počiva na veri učitelja i učenika. Država počiva na veri građanina u građanina i u vlast. Brak postoji na veri u dobronamernosti obe strane. Prijateljstvo postoji na veri u iskrenost obe strane.

Drži veru pošto-poto i čekaj dok ljubav iz vere ne nikne. Izgubiš li ljubav, izgubio si mnogo. Izgubiš li veru izgubio si sve.

Kad sam bio dečak verovao sam u Boga, ali sada ne moram više da verujem, jer znam da Bog postoji.

Bog nije stvorio ljude za pogibiju nego za spasenje. Ima li baštovana koji sejući povrće želi da mu se povrće sasuši i propadne? Jednu želju Bog ima:da se svi ljudi pokaju i od zla povrate.

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!

Svako može biti prorok. Onome što zlo radi, reci da će zlo proći, a onome koji dobro čini da će biti nagrađen, pa nećeš nikada pogrešiti, jer je to večni zakon prirode.jer nikada u istoriji zlo nije ostalo nekažnjeno, niti dobro nenagrađeno.

O tri predmeta ne žuri da govoriš: o Bogu – dok ne utvrdiš veru u Njega,
o tuđem grehu – dok se ne setiš svoga, i o sutrašnjem danu – dok ne svane!

Smatraj svaki dan kao jedan ceo, otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

Obrazovan je onaj koji ima obraza – besedio je Nikolaj Velimirović

Školovan je onaj čovek koji je uspeo da očisti jezik od gadnih reči i svoje srce od smradnih želja i svoj um od bezbožnih misli. Ko nije ovo uspeo tome školovanje pomaže samo da jednom naučenom veštinom zarađuje sebi za hleb kao što školovan (na svoj način) medved zarađuje svojom veštinom igranja.

Lako je naučiti životinju, lako je naučiti prostaka, ali teško je naučiti onoga ko je nenaučen postao učitelj drugima.

Od mnogih koji jure za bogaćenjem čućeš ovakvo opravdanje: „Kad se obogatim moći ću činiti dobra dela.“ Ne veruj im, jer obmanjuju i tebe i sebe.

Kao što se sveća od sveće pali, tako i dobro delo od dobrog dela.

Voda se može upotrebiti za električnu vodenicu, ali i za potop sveta.

Od pamtiveka vuci kolju jaganjce,a nikada nijedno jagnje nije zaklalo vuka,
pa ipak je u svetu više jaganjaca nego vukova.

Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži uskislo vino.

Bogatstvo je dobro kad se može u dobro delo obratiti. Bogatstvo je zlo kad, mesto da da slobodu čoveku stavi svoga sopstvenika u službu.

Zavidi li ko gubavome? Ne zavidi. Zašto onda poneko zavidi zlome, kad je zlo veća bolest od gube? Guba je bolest tela a zlo je bolest duše.

Mrzi na zlo, no ne mrzi na čoveka koji čini zlo, jer je bolesnik. Ako možeš leči bolesnika, no ne ubijaj ga mržnjom svojom.

Ljudi koji ne mogu vladati svojim srcem, još manje mogu vladati svojim jezikom.

Meteorolozi iz prirode, biljke i životinje mogu predvideti loše vreme

Predrag Konatarević

јануар 1, 2020

Čuli ste verovatno u narodu kada neko kaže, “žiga me koleno ili rame, sigurno će kiša”. Možda ovo nije najbolji i nepogrešiv pokazatelj lošeg vremena, ali ima mnogo ljudi koji veruju da im bol na određenim mestrima (koleno, rame, stara rana itd) nagoveštava kišu i nepogode.

Čovek se se zahvaljujući svom udobnom životi kroz vekove lagano udaljavao od prirode i isto tako, lagano gubio sve one prefinjene osećaje i naročiti sposobnosti, čula kojima je mogao da predvidi neke od nadolazećih prirodnih promena.

Izvesno je čovek ranije imao izraženija čula jer je živeo u prirodi i bukvalno mu je život zavisio od toga. Danas nije tako, danas se čovek u većoj ili manjoj meri mora oslanjati na različite instrumente poput barometra, hidrometra, toplomera i sličnih naprava. Za razliku od čoveka mnoge životinje, pa i biljke imaju u sebi nepogrešive “merne instrumente” u čiju precinost ne treba sumnjati.

Biljke meteorolozi

Postoje biljke koje svojim naročitim pokretima reaguju na promenjen intenzitet svetlosti, na različit barometarski pritisak, na pojedine hemijske supstance, pa čak i na fizičko prisustvo čoveka ili životinje.

Običan maslačak po vedrom i sunčanom vremenu, svojom karakterističnom žutom bojom oboji čitave livade i polja. Ukoliko se iznenada naoblači, maslačak će brže bolje da zatvori svoje cvasti. Svojim tananim i osetljivim mehanizmima maslačak reaguje na promenu u intentitetu svetlosti, pa će se ubrzo, zahvaljujući oboj osobini potpuno izmeniti do tada božanstven krajolik. Naravno na prvi nagoveštaj lepog vremena maslačak će ponovo raširiti svoje cvasti, nudeći ih pčelama i drugim insektima na dar.

Cvetići mišjakinje su takođe obdareni sličnim sposobnostima, čak se može reći i da su odlični meteorolozi. Za vreme kiše su im krunice potpuno zatvorene, a po lepom i suvom vremenu su otvorene. Ako se desi da cvetići po lepom i sunčanom vremenu počnu da se zatvaraju, tada se sasvim pouzdano može očekivati kiša.

Cvet baštenskog nevena je ranoranilac i počinje da se otvara u prvim jutarnjim časovima. Ali, ako neven okasni i ne otvori se sve do sedam časova, znak je da je pred nama tmuran i kišovit dan.

Neke životinje prognoziraju vodostaj

Visok ili nizak vodostaj je pojava koja se teško može predvideti. Životinje koje žive u vodi ili pored nje rade to nepogrešivo, čak i mesecima unapred.

U proleće divlje patke prave gnezda najčešće na obalama reka i jezera u trsci ili nekom sličnom skrovištu. Mesto na kojem se nalazi gnezdo predstavlja krajnju granicu, do koje može da poraste vodostaj reke u sledeće tri ili četiri nedelje. Lovci i ribolovci iz svojih iskustava znaju, da gnežđenje divlje patke u krošnjama vrba predskazuje visok vodostaj reke u narednih mesec dana.

Pužiće koji žive uz reku neki tanani mehanizmi pokreću na užurbanu seobu prema krošnjama i stablima drveća, pre povećanja vodostaja.

Gatalinka za igru i prognozu

Uoči lepog vremena naročito glasno se vesele vrapci, ševe i petlovi. Lep dan najaviće i osice ukoliko ujutro porane, lasta kada visoko leti, ili ako se na svoje noćne šetnje pokrenu balegari. Povećana aktivnost slepih miševa takođe ukazuje i najavljuje lepe vremenske prilike. Pauci su takođe nepogrešivi kada je u pitanju vreme. Dva ili tri dana pred kišu, zahlađenje ili nevreme naprave čitavu invaziju na vrata prozore i druge otvore prizemnih prostorija.To je siguran znak da dolazi loše vreme.

Jedan od retko simpatičnih barometara, je mala zelena žabica zvana gatalinka, kreketuša ili Hyla arborea, kako je njeno naučno ime. Ona je pokretna, laka i živi u krošnjama drveća, a zbog skromnosti u pogledu ishrane i staništa može godinama da živi u povećej tegli sa vodom i mahovinom. Na ovaj način ova žaba se brzo može pripitomiti, postati vaš kućni ljubimac ali i odličan meteorolog. Ako izađe na vrh tegle ili u okolinu to je znak da predstoji lepo vreme, njeno spuštanje na mahovinu i u vodu, kao i uznemirenost i kreketanje, znak je da predstoji kiša i nevreme.

Kome zahvaliti na izumu veš mašine?

Brankica Crnoglavac

децембар 25, 2019

Ako je Ćopićevom deda Radu sat bio „čudesna sprava“, prema kojoj se odnosio sa puno poštovanja, kao prema najvećoj dragocenosti, sredinu 18. veka obeležila je pojava nove čudesne sprave koja je brojnim porodicama olakšala život.

Jedan od najvrednijih tehničkih kućnih uređaja bila je veš-mašina ili mašina za pranje veša. Njenoj pojavi najviše su se obradovali ženski članovi porodice, jer je konačno njihovim mukama i ručnom pranju došao kraj.

Veš mašina od nastanka do danas

Kada je jednom veš mašina ušla u domove, više nikada nije smatrana sporednim kućnim urađajem, već naprotiv, najosnovnijim. Sve do danas ona važi za jednu od najvrednijih stvari i gotovo da nema kuće u kojoj veš-mašina ne postoji! Od nastanka prve veš mašine, čiji je izgled i program bio jednostavniji, pa sve do danas – do savremene i moderne, kao što je na primer Bosch mašina za pranje veša, osnovni principi mašine su se zadržali, bez bitnijih promena.

Naravno, kao što se desilo sa svim uređajima, spravama, aparatima, tako ni veš-mašinu nije u početku mogao da ima svako. Bila je to prava dragocenost kojoj je trebalo puno vremena da obraduje svaki dom. Kada se ima u vidu da joj je prethodilo ručno pranje veša, onda je sasvim jasno zbog čeka je dočekana kao izum veka.

Ručno pranje veša – preteča prve veš-mašine

Mlađe generacije skoro da ne mogu da zamisle život bez mobilnih telefona, laptopova, televizora i drugih uređaja i aparata koji nesumnjivo olakšavaju i ulepšavaju život. Svako vreme ima svoje obeležje, novotarije i izume koje prethodno nije imalo. Tako su 20. i 21. vek u mnogo većoj prednosti u odnosu na davna i prošla vremena, jer je moderan i uraban način života doneo i napredovanje kada je u pitaju razvoj tehnologije.

Ipak, ako se zapitamo kako se živelo bez svih tih novotarija, bez kojih danas ne možemo i ne umemo, uvek ćemo naići na istu činjenicu i odgovor: „Veoma teško”!

Kako što je nekada teže bilo uspostaviti komunikaciju sa drugima bez telefona, tako je i do pojave prve veš-mašine bilo mnogo muke sa pranjem veša. Ipak, ljudi su se snalazili i na sve načine olakšavali sebi te svakidašnje poslove.

Ručno pranje prljavog veša bilo je jedino dostupno rešenje da se higijena ne zapostavi. Iako je ono umaralo, zahtevalo puno vremena i truda, drugog izbora nije bilo. Brojne majke i bake prale su prljav veš u improvizovanim koritima, loncima i drugim metalnim posudama, umarale svoje ruke unedogled trljajući fleke i mrlje sa odeće, ispirajući i ručno cedeći odeću kako finih tako i krutih materijala.

Ako pretpostavimo da je pranje rublja, pamuka i svilenih odnevnih predmeta bilo kud i kamo lakše, kako ćemo zamisliti pranje nekog prekrivača, ćilima, kaputa, težanih suknji i svih ostalih stvari koje su ljudi koristili tada. Naravno da ne možemo ni zamisliti tu sliku, a kamoli pokušati nešto takvo danas.

Pojava prve mašine – mukama je došao kraj

Jakob Kristijan Šefern – čovek koji je konstruisanjem prve veš mašine, 1767. godine olakšao život svim porodicama i ručno pranje veša zamenio pranjem u mehaničkim mašinama, koje određenim principom rada peru prljav veš bez ikakvog čovekovog učešća u njemu. Mnogi su se pitali kako, da li je to moguće, hoće li mašina ′progutati′ ili oštetiti veš. Kao pred svakom novinom ni ovoga puta ljudi nisu ostali ravnodušni. Radoznalost i čuđenje mešali su se sa činjenicom da će njihov umarajući posao preuzeti neko drugi, bolje reći – nešto drugo, novo.

Mašina za pranje veša konstruisana je tako da ima veliko udubljenje napravljeno od izbušenog lima, a služi da se veš ravnomerno rasporedi i okreće u njemu. Drugim rečima, bubanj, imao bi onu funkciju koju su imale ljudske ruke dok su okretale, gnjavile i trljale veš u koritu i drugim posudama. Ako pomislimo na to da je prosečna brzina bubnja 30-45 obrtaja u minutu, ne možemo ni zamiliti koliki je napor podrazumevalo ručno pranje veša.

Još neki od važnih delova svake veš-mašine jeste i grejač čija je uloga da zagreje vodu koju će kasnije izmeriti termostat, a onda prilikom rada elektromotora pokreće se bubanj veš-mašine. Pumpa za vodu i filter osmišljeni su tako da im je glavna uloga izbacivanje prljave vode i sprečavanje sitnih detalja da prođu kroz mehanizam veš mašine. Pomoću programatora omogućeno je podešavanje, uključivanje i isključivanje, kao i celokupno upravljanje veš mašine.

Sve ovo upućuje na nezaobilaznu činjenicu da izum veš mašine nije bilo kakva novotarija, a najmanje ne nepotrebna. Njena pojava bila je pravo malo otkriće, jer je jednom umarajućem problemu došao kraj. Ruke koje su obavljale sve te funkcije – u isto vreme bile i bubanj i programator i centrifuga, dobile su najboljeg prijatelja – mašinu koja će sve to sada raditi umesto njih.

Danas je veš mašina jedan od uređaja koji se podrazumeva i zato u kupatilu i ne obratimo pažnju na nju. Kako god, najvažnije da uvek imamo na umu koliko vredi, te da ona ne krasi prostor nego radi. Radi umesto vas.

Opadanje kose kod muškaraca – oslobodite se ćelavosti zauvek

Srbijanka Stanković

децембар 22, 2019

Postepeno ili naglo, umereno ili pojačano, opadanje kose kod muškaraca ume da predstavlja pravu glavobolju. Pored estetskih, gubitak kose pokreće i brojna zdravstvena pitanja, ali i brigu o društvenom životu i poslovnim dostignućima.

Ćelavost utiče na sve aspekte života jednog muškarca, upravo zbog psihološkog efekta koji ima. Sa kosom koja nestaje odlazi i samopouzdanje, samopoštovanje i sigurnost u svemu što se radi.

Iz straha da ne budu odbijeni, mnogi muškarci koji ćelave neće prići ženi koja im se dopada ili pak pokazati odlučnost prilikom prezentovanja rešenja nekog problema na poslu.

Koji su razlozi opadanja kose kod muškaraca i kako da se oslobodite ćelavosti zauvek?

Opadanje kose kod muškaraca – koji su uzroci?

Mnogi muškarci ostaju bez kose posle 65. godine života. Slabljenje korena dlake i njeno opadanje deo je normalnog procesa starenja. Međutim, šta kad kosa počne da opada kod muškaraca u najboljim godinama?

Lista uzroka ćelavosti je dugačka, a počinje genetikom. Gubitak kose mogu izazvati bolesti i neki lekovi i medicinski preparati, kao i stres. U zavisnosti od toga šta je pokrenulo opadanje kose traži se i adekvatno rešenje problema. Kod blažih i manje vidljivih oblika ćelavosti može pomoći upotreba blagih šampona, na primer. Tamo gde je neka bolest uzrok, primarno se teži ka ozdravljenju, pa se onda pristupa i lečenju kose koja opada.

Za trajno izgubljenu kosu najbolje rešenje je transplantacija kose. U presađivanju se koriste savremene metode, brze, učinkovite i bezbolne, i postoji sve veći izbor odličnih klinika za transplantaciju kose koje nude vrhunski tretman, a medicinsku uslugu upotpunjuju raznim dodatnim sadržajima. Primera radi, Elithairtransplant je klinika iz Istanbula koja svojim pacijentima iz raznih krajeva sveta osim vrhunske medicinske usluge obezbeđuje i luksuzni smeštaj u hotelu visoke kategorije sa mnoštvom sadržaja za uživanje, kao što je wellness. Tako pacijent ima mogućnost da svoje vreme ispuni kvalitetno dok se ceo tretman ne završi.

Koji su vodeći faktori za opadanje kose kod muškaraca?

Postoji nekoliko vodećih fakora koji za posledicu imaju gubitak kose.

Nasledni faktor – Alopecia androgenetica

Sasvim je izvesno da je najčešći uzrok muške ćelavosti genetika. Većina muškaraca koji ćelave nasledili su taj gen od svog oca ili dede. Dakle, ukoliko su u kasnim tridesetim vaš otac, stric i deda polako ostajali bez kose na temenu ili na čelu, velike su šanse da će se isto dogoditi i vama.

Gubitak kose je najpre vidljiv u čeonom delu, te se stvore zalisci u obliku slova M, a onda kosa počne da slabi i opada u predelu temena glave.

Glavnu ulogu u ovakvom gubitku kose, uz nasledni faktor, zapravo igraju muški hormoni (androgeni), a u prvom redu testosteron. Kada dođe do progresivnog opadanja kose zbog prevelike osetljivosti folikula dlake na androgene, govorimo o oboljenju alopecia androgenetica.

Kod androgenetičke alopecije dolazi do povećanog prelaska hormona testosterona u aktivne adrogene, odnosno u dihidrotestosteron ili DHT uz pomoć enzima 5 alfa-reduktaze. DHT je upravo androgen koji najviše utiče na kosu, i to tako što koči i sprečava, inhibira njen rast. Dakle, njegovom aktivnošću se folikuli dlake skupljaju, te iz faze u fazu normalnog ciklusa rasta kose postaju sve manji – dok na kraju ne nestanu potpuno. Nivo DHT-a u organizmu povezan je sa rastom kose obrnuto srazmerno – što je aktivniji DHT, sve manje kose imate.

Važno je da se napomene, ovako izgubljena kosa se ne može vratiti.

Alopecia areata

Opadanje kose kod muškaraca na pečate ili alopecia areata je još jedan čest oblik ćelavosti. Kosa opada u pramenovima ostavljajući ovalne ili okrugle glatke ćelave pečate na glavi. U pitanju je autoimuno oboljenje pri kome imuni sistem, iz još neutvrđenih razloga, napada sopstvene zdrave ćelije, a u ovom slučaju folikule dlake.

Kod većine obolelih gubitak kose nije ekstreman, karakteriše ga nekoliko ćelavih pečata, te na tim mestima u roku od šest meseci do godinu dana kosa ponovo izraste. Međutim, postoje i ozbiljniji oblici kao što je alopecia totalis, kada osoba kompletno ostaje bez kose na glavi, kao i alopecia universalis, kada dolazi do gubitka dlaka na celom telu.

Telogen effluvium – difuzno opadanje kose

Poznat još i kao difuzno opadanje kose, telogen efluvium je poremećaj u normalnom ciklusu rasta dlake. Naime, u svom prirodnom procesu rasta, dlaka prolazi kroz tri faze. Tu je pre svega anagena faza i to je faza rasta koja traje tri do pet godina. Nakon anagene sledi katagena faza i ona zapravo označava prestanak rasta dlake. Traje jednu do tri sedmice. Dlaka potom prelazi u fazu mirovanja. Reč je o telogenoj fazi koja traje tri do četiri meseca. U ovom periodu dlaka miruje i na kraju se odvaja od korena i opada.

opadanje-kose-kod-muškaraca — Foto: pixabay.com

Kada iz nekog razloga kosa naglo pređe iz anagene u telogenu fazu, dolazi do prekida rasta dlake, a onda i do njenog opadanja nakon otprilike tri meseca. Takav gubitak kose naziva se difuznim, jer kosa slabi i proređuje se u predelu celog vlasišta. Telogen efluvijum mogu izazvati neke bolesti, stres i ozbiljne traume, te šok povodom operacije ili nekog hirurškog zahvata.

Kosa uglavnom izraste spontano nakon šest meseci do godinu dana, ali neretko se događa da bude drugačije teksture i kvaliteta, pa čak i boje.

Bolesti

Mnoga srčana oboljenja, poremećaji u radu štitne žlezde, dijabetes, depresija, hipertenzija, ali i većina hormonskih poremećaja mogu biti uzrok opadanja kose kod muškaraca. Tada treba delovati tako da se najpre izleči primarno oboljenje. U većini slučajeva, izgubljena kosa će se nakon toga spontano vratiti.

Lekovi i medicinski tretmani

Mnogi lekovi koji su uključeni u terapiju oboljenja poremećaja štitne žlezde i rada srca mogu za svoju nuspojavu imati gubitak kose. Opadanje kose kod muškaraca izazvaće i invanzivni medicinski tretmani poput hemioterapije i radioterapije. Najčešće kosa ponovo izrasta nakon što se terapija završi ili pak promene lekovi.

Stres

Svakodnevni stres, ali i iznenadni stresovi mogu imati velikog uticaja na rast i zdravlje kose. Ovde je uključen i emotivni stres, te stres zbog bolesti ili smrti bliske osobe, zbog razvoda ili čak zbog (neželjene) selidbe. Kosa koja opada zbog stresa može opasti i naglo, a zabeleženi su i ekstremni slučajevi gde osoba ostaje bez kose preko noći.

Mehanički uzroci opadanja kose

Iako će muškarac ređe podvrgnuti kosu tretmanima koje sprovodi žena, kao što su feniranje, farbanje i stavljanje minivala, činjenica je da na gustinu kose muškarca jednako mogu uticati toplota i hemikalije.

Udarci, posekotine i druge traume glave spadaju u mehaničke uzroke opadanja kose. Nije retkost da kosa u predelu rane nikad više ne izraste, čak i pošto rana zaceli.

Opadanje kose kod muškaraca – lek postoji?

Muškarci koji se suočavaju sa problemom ćelavosti najviše brinu oko toga da li će ikada ponovo imati svoju lepu i zdravu kosu. Lek i lečenje alopecije je moguće, a treba ga uskladiti sa uzrokom opadanja kose. Gubitak kose nije nimalo prijatan, utiče na samopuzdanje, na sliku koju osoba ima o sebi, ali i na društveni život i učinak na poslu. Zbog toga je od izuzetne važnosti da svako lečenje bude ispraćeno i razgovorom sa bliskom osobom, porodicom, prijateljima, a tamo gde je neophodno i sa psihologom.

U zavisnosti od toga šta je izazvalo gubitak kose dermatolog će propisati tok lečenja. Pored posebnih tretmana, osoba koja se bori protiv ćelavosti moraće da promeni svoje navike u ishrani, da poveća unos vitamina, minerala i proteina. Potom, iz upotrebe treba izbaciti jake šampone, izbegavati oštre četke za češljanje i možda ono najbitnije – stres i nerviranje moraju biti svedeni na minimum.

Šta god da je uzrok opadanja kose, stresom će se ono samo ubrzati.

Presađivanje kose kao trajno rešenje

Zahvaljujući razvoju savremenih tehnologija, danas muškarac lako može nadoknaditi izgubljenu kosu bezbolnom metodom presađivanja. Transplantacijom kose ne samo da ćete se osloboditi ćelavosti zauvek, no i dobiti novi izgled i kosu bujniju no što ste imali. Stručnjaci u ovoj oblasti usavršili su tehnike uzimanja transplantanata, te tako nema rezanja kože, a ožiljci koji nastaju su mali i brzo zaceljuju. Kod muškaraca se najčešće kosa za presađivanje uzima sa zadnjeg dela glave, jer ona nema 5HT receptore za testosteron i DHT, te nisu osetljivi na androgene.

Osim toga, posevnim metodama transplantacije može se uticati i na gustinu, kao i na smer rasta dlake. Tako sa presađenom kosom, osoba dobija novu dozu nepovratnog samopouzdanja i muževnosti.

1...626364...80 Page 63 of 80

Mala potrošnja energije i ušteda u budžetu

Vizuelni komfor uz smanjen rizik od povrede

Ekološka prihvatljivost – dug životni vek bez UV zračenja

Otpornost na visoke/niske temperature i vremenske prilike

Rođenje i detinjstvo Svetoga Save

Na Svetoj gori snovi su postali realnost

Savin monaški život

Sava kao prvi srpski arhiepiskop

Prvi srpski prosvetitelj i književnik

Odakle početi?

Narodni muzej

Muzej primenjene umetnosti

Etnografski muzej

Istorijski muzej Srbije

Muzej iluzija

Rođenje i prvi koraci u nauci

Pogled u zvezde

Galileo Galilej i njegov sukob za crkvom

Gubitak vida i smrt

Instalacija sistema video nadzora

Instalacija alarmnih sistema

Instalacija sistema kontrole pristupa

Instalacija biometrijskih brava

Unaprediti pristup “digitalnom ulazu”

Drevna istorija

Razvoj u tehnikama zubnih implantata

Sadašnjost i budućnost

Nikolaj – vladika žički i ohridski

Zalud usta puna molitve, ako je srce prazno

Vera čovekova nije drugo nego otvaranje vrata duše i dopuštenje Bogu da uđe!

Obrazovan je onaj koji ima obraza – besedio je Nikolaj Velimirović

Zalud je bure od najskupljeg drveta, ako se u njemu drži uskislo vino.

Biljke meteorolozi

Neke životinje prognoziraju vodostaj

Gatalinka za igru i prognozu

Veš mašina od nastanka do danas

Ručno pranje veša – preteča prve veš-mašine

Pojava prve mašine – mukama je došao kraj

Opadanje kose kod muškaraca – koji su uzroci?

Koji su vodeći faktori za opadanje kose kod muškaraca?

Nasledni faktor – Alopecia androgenetica

Alopecia areata

Telogen effluvium – difuzno opadanje kose

Bolesti

Lekovi i medicinski tretmani

Stres

Mehanički uzroci opadanja kose

Opadanje kose kod muškaraca – lek postoji?

Presađivanje kose kao trajno rešenje

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY