Kako pokrenuti startup u Srbiji?

октобар 16, 2019

Već je odavno poznato da je domaće tle (čitaj:Srbija i region) veoma plodno za razvoj startapova najrazličitijih vrsta, pokretanje biznisa i razvijanje dobrih ideja. Pored toga što već znamo da osmislimo dobar posao, a ni mašte nam ne manjka, moramo znati da to u praksi najčešće ne bude tako jednostavno.

Pojam startupa kod nas se obično vezuje za IT tehnologije, ali to su samo predrasude. Dobar startup se može ticati gotovo svih industrija koje postoje.

Termin start-ap (izveden od engleske reči start up), postao je neverovatno popularan nakon osnivanja velikog broja .com kompanija na zapadu(poput Google.com). Sama reč znači započeti ili pokrenuti.

Ipak, bitno je znati da vam za dobru poslovnu ideju ne treba previše novca, ne treba previše tehničkog znanja, ali je potrebna upornost, dobra volja, strpljenje i osećaj. Bilo da želite da ga razvijate zarad sopstvenog poslovnog uspeha ili zarad prodaje investitorima (da, i to su motivi), hajde da se osvrnemo na to, za one koji nisu baš najsigurniji o čemu pričamo, šta sve može biti startap i na koji način ga pokrenuti kod nas.

Dobra ideja ili ipak ne?

Dobro je da se u startu pomirimo sa tim da su gotovo sve genijalne ideje već smišljene. Ne treba se opterećivati oko toga, već razmišljati u pravcu unapređenja ideja koje već postoje ili donošenje nekog novog pristupa tome, razmišljati kako nešto što već postoji možete dodatno unaprediti.

Primer: Ako će se vaš startup ticati zdrave ishrane, pokušajte da nađete nišu koja nije toliko zastupljena u ovoj oblasti, kao što su npr. zdravi namazi bez aditiva i fokusirajte se na razvoj takvih proizvoda. Svaka roba ima svoga kupca, samo valja znati način. Put do kupce je najteže trasirati ali ne i nemoguće. Kod pokretanja startupa ideja je ključna stvar i ono oko čega će se sve vrteti i što će vam biti motiv da ga razvijate. Već imate dobru ideju? Onda možemo da je sprovedemo u delo. U tom delu „nove“ tehnologije mogu napraviti razliku.

Da li moram da osnujem firmu zbog pokretanja startupa?

Po definiciji, startup jeste novoosnovano preduzeće koje pokušava da uspe na tržištu sa inovativnom idejom ili proizvodom. Najčešće je to malo preduzeće koje ima pažljivo osmišljenu kratkoročnu strategiju za uspeh. Kod strategije za uspeh se misli na brzo sticanje profita većih razmera, što nas opet vraća na to da je dobra ideja veoma važna. Jasno je da, sve što donosi profit, mora poslovati legalno, a u tom delu postoji par opcija gde je za početak najbolje konsultovati se sa knjigovodstvenom agencijom oko odabira načina poslovanja je uvek dobar izbor (a pritom i da se informišete oko cene knjigovodstvenih usluga kako biste znali i tu šta vas čeka).

Istraživanje tržišta is a must

Istraživanje tržišta pre lansiranja startupa je zaista neophodno, ali to ne mora biti tako komplikovano, niti zahtevati previše novca. Stručnjaci savetuju da pre svega date naziv svom startupu, zatim zakupite domen i hosting, napravite „one page“ web stranicu (IT stručnjaci znaju, a odnosi se na podešavanje sajta na način da to odgovara pretraživačima poput pomenutog Gugla) sa idejom o svom startupu gde ćete ga detaljno predstaviti, napravite naloge na adekvatnim društvenim mrežama za vaš biznis (LinkedIn, Facebook, Instagram, Youtube) i krenuti u promociju.

Ako uložite u reklamu i aktivirate se ovim putem, vrlo brzo ćete imati povratnu informaciju da li je vaša ideja dobra ili ne. A u tom trenutku ste, svakako, vidljiviji investitorima koje možete zainteresovati ovakvim vidom prezentacije. Da bi ljudi počeli da koriste ono što ste osmislili, potrebno je da se za to čuje, a za to vam ipak treba poneka marketinška veština ili možete (ako imate dovoljno sredstava) angažovati marketinšku agenciju da vam pomogne u ovom delu i da vam kaže da li je za vas najbolje da se pozicionirate offline, ili da investirate u SEO optimizaciju ili pak nešto sasvim treće.

Novac i investicije

Moguće je pokrenuti startap bez novčanih sredstava, ali je lakše ako imate određenu finansijsku injekciju. Zgodan način je da u startu potražite partnera (sa kojim ćete pre svega jasno definisati obaveze i uslove) koji bi mogao da pogura zajedničku ideju. Dobar način su i razni projekti, subvencije, investicije za početnike, zato morate biti u toku sa tim. Pričajte naglas o vašoj ideji, posećujte konferencije i okupljanja za networking, verujte u to što radite i ne stidite se da tražite. Posao jeste veliki, ali u današnje vreme – vrlo ostvariv.

Biznis plan

Za uspešan biznis, a samim tim i startap, neophodno imati dobar biznis plan koji će oslikavati kako finansijske projekcije, tako i aktivnosti koje su neophodne kako biste dospeli do svojih budućih klijenata.

U delu finansijske projekcije možda nije loše razmisliti o tome da – pre pisanja samog biznis plana se konsultujete sa finansijskim stručnjacima ili možda i sa knjigovodstvenom agencijom kako bi vam pomogli da sagledate sve direktne i indirektne troškove, a za biznis deo je neophodno dobro promisliti i osmisliti kanale prodaje i marketinga.

PR tekst

Znam kako se piše ne znam!

октобар 11, 2019

Jedna od najvećih dilema među školarcima, a neretko i odraslima jeste kako se piše „ne znam“. Profesori književnosti, ali i profesori drugih predmeta često nailaze na ovu grešku u učeničkim zadacima. Đaci pišu neznam, ne znajući da se rečca „NE“ piše odvojeno od ličnih glagolskih oblika, odnosno od glagola u ličnom obliku.

Nepravilno pisanje rečce ne spada u najčešće pravopisne greške.

Piše se NE ZNAM, bez izuzetka

Dakle, gde i kad god da pročitate, zapišete ili izgovorite neki glagol u aktivnom, ličnom i odričnom obliku, to znači da se odrična rečca ne piše odvojeno od tog glagola. To važi i za glagol ZNATI. Prema tome, pravilni oblici su: ne znam, ne znaš, ne zna, ne znamo, ne znate, ne znaju.

Primeri:

Marko ne zna da Marija ne voli horor filmove.
Milica ne želi da ne zna gramatiku.
Miloš ne zna da se ne sme trčati kroz muzej.
Ana i Nikola ne znaju da je kontrolni iz srpskog već zakazan za sutra.
Stevan i Ljilja ne dele mišljenje i ne znaju kako da pomire te razlike.

Da li sada znaš kako se piše ne znam?

Šta ako izuzetak od pravila ipak postoji?

Nastavnici srpskog jezika i književnosti umeju često da objasne neku pojavu u gramatici koja odstupa od paradigme kao „izuzetak koji potvrđuje pravilo“. Dakle, postoje pravila i postoje izuzeci. Kada je u pitanju pisanje odrične rečce NE sa glagolima, jasno je da je jedino pravilno kada se piše odvojeno.

Međutim, postoji nekoliko glagola gde imamo odstupanje. To je lekcija koju uče đaci u nižim razredima osnovne škole, pa se možda zato tako lako i zaboravlja. Dakle, rečca NE se piše spojeno sa pojedinim glagolima i to su sledeći oblici: NEĆU, NEMOJ, NISAM i NEMAM.

Događa se da učenici, povučeni baš ovim primerima, zaborave na pravilo odvojenog pisanja rečce NE sa glagolima, te prave grešku: piše se NEĆU, mora da se onda piše i NEZNAM.

To nije tačno! Rečca NE se piše spojeno sa glagolima samo u ova četiri oblika: neću, nemoj, nisam i nemam.

Primeri:

Marko nema pojma da Marija ne zna da gleda na sat.
Milovan ne zna lekciju iz geografije, ne želi i neće da je nauči.
Nisam kupio hleb, nemoj da se ljutiš, ne mogu ponovo do prodavnice.
Neću da me ispravljaš kad napišem neznam, hoću da znam da se piše ne znam!

Ako se piše ne znam, zašto se piše neznanje?

Dilemu i nesigurnost kod učenika često produbljuju primeri u kojima se rečca NE piše spojeno sa (obratite pažnju!) imenicama, pridevima i prilozima. Dakle, u istoj rečenici naiđu na sledeće primere: Miloš ne zna šta je neznanje. Osnovna razlika između ova dva primera, jeste u vrsti reči. U oba slučaja govorimo o odričnim oblicima, samo što je ne zna odrična reč sa glagolom, a neznanje glagolska imenica.

Odrična rečca NE piše se SPOJENO sa imenicama, pridevima i prilozima. Ipak, će zbog toga učenik biti neznalica, već samo neupućen ili neobavešten. Ako ne zna, nije upućen ili ne prati obaveštenja uvek može da nauči.

Znam kako se piše!

Dakle, da sumiramo na kraju:

odrična rečca NE + GLAGOL piše se ODVOJENO:

Ne želim, ne znam, ne sviram, ne čitam, ne vidim, ne umem, ne mogu

odrična rečca NE + IMENICA piše se SASTAVLJENO:

Neznanje, nezgoda, nepovoljnost, nerad, nered.

odrična rečca NE + PRIDEV piše se SASTAVLJENO:

Neplemenit, nedovoljan, neljubazan, nevidljiv, nezreo.

odrična rečca NE + PRILOG piše se SASTAVLJENO:

Neplanirano, neredovno, nepredvidljivo, neshvatljivo i slično.

Estetski zahvati – koje su prednosti i mane

Dragan Antić

октобар 7, 2019

Popularnost estetske hirurgije, ali i neinvazivnih estetskih zahvata ne samo da ne jenjava, već iz dana u dan postaje sve veća. Procenjuje se da će u narednim godinama profiti ove industrije okrenute postizanju modernih ideala lepote rasti. Sve je više onih, i u našoj zemlji, koji se odlučuju da svoje sitnije ili krupnije fizičke nedostatke koriguju u jednoj od mnogobrojnih klinika.

Na putu ka mladalačkom ili savršenom izgledu, tržište ima da nam ponudi bezbroj različitih procedura i centara i donošenje odluke o tome da se podvrgnemo nekom tretmanu postaje sve teže. Lako je pogrešiti u izboru načina da se podmladimo, ili zakucati na vrata klinika koje nemaju previše iskustva u procedurama kakve su nam potrebne.

Zbog toga je pre nego što se uopšte uputimo bilo kojoj klinici, važno razmotriti sve prednosti i mane estetskih zahvata, kako bi se napravili najpametniji mogući izbori.

Osnovne prednosti estetskih zahvata

Predstavljamo vam neke od osnovnih prednosti koje pristalice estetskih zahvata ističu kao razlog za primenu ovakve procedure.

Višestruki rezultati

Industrija estetskih zahvata sa porastom popularnosti, nudi sve prirodnije i sve bolje metode ispravljanja nedostataka. Dok su ranije dame ukoliko žele da se podmlade automatski razmatrale botoks koji podrazumeva ubrizgavanje toksina pod kožu, danas mogu da se odluče za nebrojeno mnogo procedura koje koriste prirodne sastojke koji ne štete našem zdravlju ni na koji način, a koji pritom imaju višestruko dejstvo i odražavaju se na ceo set nepravilnosti.

Jedan od takvih tretmana je mezoterapija, koji može da utiče na ceo niz nedostataka – ona tonira kožu, čini kosu sjajnijom i lepšom, smanjuje vidljivost bora, a može uticati čak i na strije i celulit – samo ubrizgavanjem u ciljano područje. Kokteli ovog tretmana sadrže vitamine, minerale i slične supstance koje se i prirodno mogu naći u našoj koži.

Slična je situacija i sa tretmanom podmlađivanja PRP plazmom, koji osim podmlađivanja, smanjuje proširene pore, ožiljke od bubuljica i utiče na pigmentaciju lica, a sve to koristeći elemente naše krvi zaslužne za regeneraciju tkiva.

Neinvazivne procedure

Još jedna od ključnih prednosti estetskih zahvata u 21. veku je to što svoj željeni izgled više ne moramo postići isključivo “odlaskom pod nož”. Osim plastične hirurgije, industrija lepote je danas iznedrila i neinvazivne procedure, kojima se na jednostavan način i bez drastičnih izmena izgleda i dugog vremenskog perioda oporavka možemo podmladiti.

Jedan od omiljenih sastojaka današnjih dama je moćni hijaluron. On se u svrhe podmlađivanja ubrizgava u formi filera, mikroiglicama. Glavna prednost hijalurona u odnosu na druge metode je u tome što je ovaj sastojak i u prirodi prisutan u našoj koži, samo se tokom starenja njegovo prisustvo smanjuje, te ga na ovaj način ubrizgavamo iznova.

Mane odlaska na estetske zahvate

U nastavku vam predočavamo neke od najčešćih mana estetskih zahvata koje mogu da odgovore osobe da im se podvrgnu.

Manjak samopouzdanja

Kozmetičke procedure su takve da im pristupamo onda kada nismo u potpunosti zadovoljni sopstvenim izgledom. Ipak, ukoliko naše nezadovoljstvo nije racionalno promišljeno, one jednako kao što nekoga mogu da učine zadovoljnijim sobom, mogu i da prodube nedostatak samopouzdanja kod nekih pojedinaca.

Učestalo podvrgavanje kozmetičkim zahvatima čini da više analiziramo svaku poru na svom licu i da budemo zabrinuti i nesigurni zbog svake promene. Ovaj problem dodatno se produbljuje onda kada nismo unapred promislili kakve rezultate želimo od određene procedure i finalno budemo nezadovoljni nakon što se zahvat obavi.

Troškovi

Finansijski element estetskih zahvata mnogima može predstavljati manu ove industrije lepote. U poređenju sa kozmetičkim sredstvima, estetski zahvati mogu biti višestruko skuplji, i svaka procedura predstavlja udar po lični budžet. Zbog toga je važno zahvate unapred planirati i štedeti za njih.

Tek kada precizno na umu imamo sve prednosti i mane estetskih zahvata, i kada jasno definišemo svoja očekivanja, možemo podvrgavanje njima posmatrati kao zrelu odluku zbog koje se kasnije zasigurno nećemo kajati.

Zbog toga, ne treba da dozvolimo da nas lične nesigurnosti ubrzaju i nateraju na nepromišljene korake, i treba dobro da se informišemo o svim mogućim procedurama i alternativama, te izaberemo najpouzdanije stručnjake uz pomoć kojih ćemo postići željeni izgled bez narušavanja sopstvenog samopouzdanja.

Top 10: Najbolje knjige svih vremena

Srbijanka Stanković

октобар 4, 2019

Knjigoljupci, strastveni čitaoci, ali i oni koji su tek na početku dugog i divnog čitalačkog puta, svi prave liste knjiga koje žele pročitati. Na tim listama, neizostavno, moraju se naći i knjige koje se svuda u svetu ocenjuju kao najbolje napisane. Književnost je umetnost lepe reči koju čovek stvara i u kojoj uživa otkad postoji i on sam na Zemlji. Kako onda odlučiti koje su to najbolje knjige svih vremena? U čiji sud i izbor poverovati?

U knjizi „The Top 10“, koju je uredio pisac i dugogodišnji urednik Njujork Tajmsa J. Peder Zejn, pronašli smo listu deset najboljih knjiga svih vremena prema oceni 125 svetskih pisaca. Ne treba da vas iznenadi što je Lav Tolstoj čak dva puta puta na tom spisku.

1. „Ana Karenjina“, Lav Tolstoj

Roman „Ana Karenjina“ omiljena je literatura širom sveta, pre svega zbog svoje intrigantne priče, ljubavnog zapleta i na kraju tragičnog raspleta heroine Karenjine. Ovaj roman Tolstoj je smatrao svojim prvim pravim romanom, a najpre je objavljivan u delovima u periodu od četiri godine (1873 – 1877). U romanu pratimo dva toka, jedan je u uskoj vezi sa životnom pričom i ljubavnom dramom mlade i lepe Ane Arkadijevne, a drugi prati Konstantina Dmitreviča Ljevina, mladog zemljoposednika i bliskog prijatelja Aninog brata Stive.

Ana je udata za grofa Karenjina kada sreće lepog grofa Aleksija Kiriloviča Vronskog. Zaljubljuju se jedno u drugo i ta strastvena ljubav će imati velikog uticaja ne samo na Anin brak i porodicu, već će se odraziti i na društvo u kome se kreću. Ana je osećajna žena u kojoj su nepomirene lične želje sa društvenim načelima. Zbog toga postaje žrtva, pre svega zbog sopstvenog unutrašnejg sukoba, a onda i svih okolnosti koje je snađu. Jedan od razloga zbog kog je ovaj roman među najbolje napisanim jeste i taj što je u njemu pažljivo i sa pravom veštinom psihologa i sociologa u njemu predstavljeno rusko društveno uređenje tog doba.

2. „Madam Bovari“, Gistav Flober

Glavni lik u romanu je Ema Bovari je još jedna junakinja svetske književnosti koja već dva veka privlači čitaoce. Kada je roman objavljen 1857. godine, izazvao je veliki skandal u Parizu, a pisac Gistav Flober je čak završio i na sudu. Šta je to toliko skandalozno u Emi, ženi dosadnog provincijskog lekara? Mnogi bi se složili da je to upravo Ema, takva kakva jeste. Ona je poput ptice u kavezu. Nežna, sentimentalna, sa velikim očekivanjima od života i braka.

Odrasla u samostanu, posvećena čitanju ljubavnih romana sa trivijalnim zapletima, Ema će razočarana u svoj dosadni i isprazni bračni život lakomisleno skliznuti iz braka u preljubu. Verujući da sve što čini ima temelje u pravoj i strastvenoj ljubavi, kada shvati da to nije istina Ema će se još više razočarati. Poput Ane Karenjine, i ona će naći izbavljenje tako što će tragično stradati. Iako je zabranjivan kad je objavljen, roman „Madam Bovari“ danas se smatra remek-delom francuskog realizma.

3. „Rat i mir“, Lav Tolstoj

Jedan od najkompleksnijih romana kako ruskog realizma, tako i celokupne svetske književnosti sigurno jeste Tolstojev roman „Rat i mir“. Kao klasično delo bez premca, „Rat i mir“ otkriva Rusiju u doba Napoleona, život aristokrata i seljaka, čoveka u miru i čoveka u ratu.

U neprevaziđenom katalogu likova, pred čitaocem se izdvajaju tri glavna junaka ovog četvorotomnog romana. Tu je najpre zanimljiv i nesvakidašnji životni put Pjera Bezuhova, nezakonitog sina seoskog kneza, koji nenadano dobija titulu i bogatstvo i tako ulazi u visoko rusko društvo. Njegov životni put ukrstiće se sa knezom Andrejem Bolkonskim, pravim predstavnikom ruske aristokratije. Bolkonski je primer časnog i visoko moralnog čoveka koji drži do univerzalnih vrednosti i zalaže se za opšte dobro. Zbog toga napušta porodicu i bori se u ratu protiv Napoleona. U životu Andreja Bolkonskog i Pjera Bezuhova veliku ulogu odigraće prelepa Nataša Rostova. Mnogi književni kritičari se slažu da je njen lik Tolstoj gradio po modelu savršene žene, onako kako je on video savršenstvo.

Ozbiljno remek-delo koje slika čoveka i društvo, značaj porodice i besmisao rata smatra se najboljim Tolstojevim romanom.

4. „Veliki Getsbi“, F. Skot Ficdžerald

Možda najbolji Ficdžeraldov roman i jedan od najznačajnijih romana američke književnosti 20. veka, „Veliki Getsbi“ decenijama prikuplja simpatije čitalaca širom sveta. Popularnost romana potvrđuju i brojne pozorišne i filmske adaptacije, a neke su se dogodile odmah po objavljivanju romana 1925. godine.

Centralna ličnost romana je mladi milioner Džej Getsbi, koji živi u „doba džeza“ i prohibicije. On je misteriozan i zanesen devojkom čarobne lepote Dejzi Bjukenon. O neobičnom životu Džeja Getsbija pripoveda nam njegov prvi sused Nik Karavej, koji je ujedno Dejzin rođak. Ispod sjajne, raskalašne i vesele površine čestih zabava koje bogati Getsbi priređuje, otkriva nam se jedna ne tako vesela ljubavna priča o mladom čoveku koji se sa dna društvene lestvice popeo na njen vrh.

5. „Lolita“, Vladimir Nabokov

Sasvim je izvesno da je roman „Lolita“ Vladimira Nabokova bio jedan od najvećih potresa u svetskoj književnosti 20. veka. Zanimljiv i originalan stil pisanja, ali i neobičan pristup po svemu provokativnoj temi učinili su ovaj roman vanvremenskim klasikom. Priča o ljubavi između zrelog muškarca i devojčice ispripovedana je tako da u čitaocu izazove kompleksna i protivrečna osećanja. Naime, pripovedač je glavni lik u romanu Hambert Hambert koji se seksualno zanosi dvaneastogodišnjom devojčicom Dolores Hejz. Ova priča je otvorila mnoge polemike u književnim krugovima, a kontraverzna tabu tema ne prestaje da intrigira čitaoce ni pola veka kasnije od objavljivanja.

6. „Midlmarč“, Džordž Eliot

Pravo remek-delo psihološkog realizma, roman „Midlmarč“ govori o životu u provinciji, što je posebno naglašeno podnaslovom „studija provincijskog života“. Roman je napisala engleska književnica Meri En Evans, koja je objavljivala pod pseudonimom. Muško im je izabrala da bi lakše izgradila karijeru kao pisac. Zbog toga i ne iznenađuje što i u romanu „Midlmarč“ prikazuje kako društvo utiče na pojedinca u maloj sredini i postavlja pitanje mogu li se pomiriti lične želje i osećanja sa propisanim pravilima, a sve to na primeru životnih izbora neobične mlade devojke Dorotee.

7. „Doživljaji Haklberi Fina“, Mark Tven

Zahvaljujući izuzetnom pripovedačkom daru Marka Tvena, uzbudljiv roman „Doživljaji Haklberi Fina“ privlači i odrasle i decu čitaoce. Priča o neobičnom bekstvu dečaka Haklberija i roba Džima, o brojnim pustolovinama koje doživljavaju ploveći rekom Misisipi, ali i kompleksnom odnosu između sina i oca alkoholičara više od jednog veka podseća generacije čitalaca koliko je za čoveka važna sloboda, ali i to da svaki čovek na slobodu ima pravo.

Tven se u romanu satirično odnosi prema mnogim društvenim pojavama, a posebno osuđuje rasizam. Mnogi književni kritičari smatraju ga svojevrsnim nastavkom romana „Doživljaji Toma Sojera“, te ova dva neobična dečaka idu ruku pod ruku u svetu američke književnosti.

8. „Novele“, Anton Pavlovič Čehov

Na listi najboljih deset knjiga svih vremena nalazi se još jedna koju je napisao Rus. Značajno ime ruske i svetske književnosti Anton Pavlovič Čehov poznat je po svojim dramama i novelama, ali i specifičnom pripovedačkom stilu. Smatra se da su novine koje je uveo pišući svoje novele u izuzetnoj meri uticale na razvoj moderne kratke priče.

„Dama s psetancetom“, „Tuga“, „Šala“, „Debeli i mršavi“ samo su neke od priča koje će vas osvojiti jednostavnošću svog jezika i kompleksnošću osećanja i motiva.

9. „U potrazi za izgubljenim vremenom“, Marsel Prust

Remek-delo francuske književnosti, Prustov roman „U potrazi za izgubljenim vremenom“, objavljen u sedam tomova, smatra se najdužim romanom svetske književnosti. „U Svanovom kraju“, „U seni devojaka u cvetu“, „Oko Germantovih“, „Sodoma i Gomora“, „Zatočenica“, „Nestala Albertina“ i „Nađeno vreme“ naslovi su sedam delova romana u kojima Prust predstavlja život umetnika.

Čitalac romana otkriva kakvo je bilo parisko društvo s početka 20. veka, a neke od tema su i uvek univerzalna ljubav, priroda umetnosti, potraga za smislom života i stvaranja. Glavni junak romana je Marsel. On se priseća svog života i toga kako je postao pisac. Pretpostavlja se da u romanu ima dosta autobiografskih elemenata. Delo se od samog pojavljivanja izdvojilo specifičnošću pripovedačkog stila i tematike, a to je ostalo nepromenljivo skoro čitav vek kasnije.

10.„Hamlet“, Vilijam Šekspir

Za Vilijema Šekspira se tvrdi da je najveći dramski pisac svih vremena, a među mnogobrojnim uspelim dramama koje je napisao svojom univerzalnošću i lepotom izdvaja se tragedija „Hamlet“. To je tragična priča o danskom kraljeviću Hamletu, koji se nakon školovanja vraća na dvor i zatiče ceo svoj svet preokrenut naopačke: njegov otac i kralj je mrtav, majka se već preudala za strica, koji je sam sebe proglasio za kralja. Hamletovu sumnju da nešto nije u redu potvrđuje duh oca, koji mu saopštava da je ubijen. To je dovoljno da danski kraljević preduzme sve ne bi li dokazao da je stric Klaudije ubio njegovog oca i na prevaru zauzeo presto koji mu ne pripada. Ipak, on je neodlučan kad treba da dela i ubije Klaudija, što će izazvati neke druge, manje ili više slučajne smrti.

Napetost koja se pojačava iz scene u scenu čini ovo delo privlačnim za čitanje, ali i za nebrojena izvođenja na sceni. Ovo je tragedija osvete, koja u sebi sadrži elemente bratoubistva, ubistva, ali i natprirodne pojave i uplitanja (kao što je duh Hamletovog oca). Možda najdragoceniji u ovom najdužem Šekspirovom komadu jesu Hamletovi monolozi i njegova promišljanja. Unutrašnja dilema i psihički lom danskog kraljevića jasno se vide u jednom od najpoznatijih citata iz drame:„Biti ili ne biti, pitanje je sad?“

Džejms Din: Biografija Holibudskog buntovnika

Milena Perić

октобар 2, 2019

Džejms Din rođen je osmog februara 1831. godine u Marionu u Indijani. U ranom detinjstvu zbog očevog posla Džejms biva primoran da se sa porodicom preseli u Kaliforniju i tamo krene u školu. Par godina nakon selidbe u svojoj osmoj godini suočava se sa smrću majke. Otac koji nije imao mogućnosti da izdržava i iškoluje dete odlučio je da Džejmsa pošalje na staranje rođacima u Fairmont u Indijani.

U Fairmontu je završio srednju školu. Bez obzira na psihičku nestabilnost koju je smrt majke unela u njegov život i na kratkovidost na koju tinejdžeri u to doba nisu baš blagonaklono gledali, Džejms je uspeo da izgradi popularnost u srednjoj školi. Iako prosečan u oblasti nauke u sportu i umetnosti nije mu bilo ravnog. Pretežno se bavio košarkom i atletikom, ali su važno mesto u njegovom životu zauzimali motori i moto trke. Bio je istaknut član dramske sekcije.

Okretanje glumi

Nakon srednjeg obrazovanja odlazi kod oca i njegove nove žene u Kaliforniju i tamo upisuje studije prava na koledžu Santa Monika. Ljubav prema umetnosti ga je uskoro navela da odustane od prava i upiše glumu na famoznom Kalifornijskom Univerzitetu u Los Anđelesu.

U isto vreme polazi i na časove glume kod glumca i reditelja Džejmsa Vajtmora. Zatečen njegovim talentom, Vajtmor ga 1951. šalje u Njujork da okuša sreću i krene u osvajanje glumačke karijere.

Pažnju najveće televizijske produkcije u Americi CBS privlači kao radnik parking servisa u blizini njenog sedišta i tako dobija angažman u TV reklami za popularno osvežavajuće piće Pepsi. Nedugo zatim Džejms Din se prvi put pojavljuje u teatru na Brodveju sa ulogom u predstavi See the Jaguar što je uslovilo njegovo učlanjenje u glumačku školu Actors Studio, a nakon toga je igrao i u komadu The Immortalist.

Pojava Džejmsa Dina u Holivudu

Uloga u predstavi The Immortalist navela je slavnog reditelja Elija Kazana da glavnu ulogu u TV adaptaciji romana Istočno od raja nobelovca Džona Stajnberka dodeli Džejmsu Dinu umesto Marlonu Brandu kako je bilo planirano.

Uloga Kala Traska donela je mladom glumcu nesvakidašnju slavu i po prvi put, dodelila epitet razuzdanog buntovnika. Kal Trask je veoma kompleksan i slojevit lik koji se nalazi u nekoliko sukoba, a najizraženiji jeste onaj sa ocem Adamom i starijim bratom Aronom. Ovo delo prikazuje praporodicu i pragreh koji je dočaran još u starom zavetu, a sada se pojavljuje i u početku dvadesetog veka i Prvog svetskog rata, što dokazuje univerzalnost ove teme.

Film se prvi put pojavio na velikom platnu marta 1955. godine i zabeležen je kao prvo ostvarenje u boji reditelja Elija Kazana. Nominovan je za Oskara u četiri kategorije a jedna nominacija pripala je Džejmsu Dinu. To je bio prvi slučaj gde je glumac nominovan za Oskara nakon smrti.

Simbol mladalačke pobune

Ubrzo je došla i glavna uloga u filmu Nikolasa Reja Buntovnik bez razloga. Ulogom Džima Starka u ovom filmu Džejms Din je pokazao vanserijski talenat kao i neverovatnu harizmu koju je posedovao. Posle filma Istočno od Raja ovim ostvarenjem je učvrstio status među američkom omladinom i postao sinonim za pobunu.

Džim Stark je mladić nove dobi koji ulazi u konflikt sa tradicionalnim shvatanjima oko sebe, a samim tim i sa svojom okolinom, a prvenstveno porodicom. Film dočarava nove ideje novi poredak mladih koji ne mogu da nađu razumevanje u društvu i okolini. Više puta je bio kritikovan od strane medija kao nešto što je nepovoljno uticalo na adolescente i bilo uzrok neredima i pobunama mladih širom Amerike šezdesetih godina.

Film je premijerno prikazan u Njujorku 26. oktobra 1955. godine, samo mesec dana nakon Dinove smrti.

Dinova lična ljubavna drama

Za Džejmsa Dina Bile su vezane mnogobrojne kontroverze, od afera sa poznatim glumicama i lepoticama do glasina o homoseksualnosti. Iako je Din bio veoma slobodnog duha žustro je odbijao glasine o svojoj sklonosti ka istom polu. Pored toga da je to bilo delo zavidnih kolega kružile su i priče da je sam glumac iz lične želje za slavom u javnost pustio informaciju o homoseksualnosti, ali svakako nije tajna da da je Džejms Din jedna od najpoznatijih gej ikona dvadesetog veka i da su o njemu pored žena maštali i mnogi muškarci.

Da bi ispravila pogrešnu priču kompanija Warner Bros počela je da širi priče o vezama između slavnog glumca i mnogih svetskih lepotica među kojima su bile i njegove koleginice Natali Vud i Elizabet Tejlor.

Međutim, jedina njegova ljubav koja je trajala i bila više od avanture i trača bila je italijanska glumica Ana Marija Pjeranđeli. Veza ovog glumačkog para bila je prekinuta neodobravanjem Ana Marijine majke. Glumica se kasnije venčala sa pevačem Vićem Damonom. Ovaj brak je Džejmsa duboko emotivno povredio. Kruže priče da je čak i posmatrao svadbu svoje voljene iz prikrajka. Poginuo je samo dva meseca nakon tog događaja. Pjeranđelijeva je umrla nedugo za njim, a sumnja se i da je izvršila samoubistvo predoziranjem lekovima.

Burnom životu usledila je i neverovatna smrt

Džejms je od ranih tinejdžerskih godina bio zaluđenik za brzinom i auto i moto trkama. Svoj prvi trkački automobil marke Porše 356 Spidster obezbedio je od prihoda filma Istočno od raja. Tada je počeo da učestvuuje na auto trkama i ostvaruje zapažene rezultate. Tokom snimanja filma Div prestao je da učestvuje u trkama jer mu je to bilo zabranjeno, ali ga to nije sprečilo da kupi novi Porše 550 Spajders kojeg je nazvao „Malo Kopile“.

Jeziva činjenica je da je nedelju dana pre kraja snimanja i njegovog povratka trkama njegov prijatelj i kolega Alek Ginis predvideo nesreću rekavši da nema dobar osećaj u vezi tog automobila. Tačno sedam dana kasnije Džejms Din je poginuo u saobraćajnoj nesreći.

Za ovaj događaj se vezuju dve ironične činjenice. Prva je da je nešto pre toga igrao u reklami koja promoviše bezbednu vožnju i ograničenje brzine. A druga da mu je neposredno pred udes napisana kazna zbog velike brzine.

Džejms Din, mlada holivudska zvezda na vrhuncu slave, tragično je završio svoj život 30. septembra 1955. u svojoj dvadeset i četvrtoj godini.

Briga, preterana zabrinutost i kako je prevazići?

Slavica Bijelić

септембар 25, 2019

Hteli da priznamo ili ne vrlo često smo u situaciji da brinemo zbog nekih stvari koje se možda nikada neće desiti. Činjenica je da se u svakodnevnom životu suočavamo sa različitim problematičnim situacijama i na nama je da nađemo najbolji način da ih rešimo. Uglavnom i kada uspemo da smislimo rešenje za neki problem nismo potpuno sigurni da li je to rešenje ispravno, tako da vagajući „za“ i „protiv“ razdire nas briga da li ćemo i kako rešiti neki problem?

Šta je zapravo briga?

Briga je ustvari (kako psiholozi smatraju) skup misli kojima se najčešće predviđa negativni ishod neke situacije. Pri tome se aktivira strah tj. dolazi do anksioznih poremećaja. Činjenica je da je strah od opasnosti gori nego sama opasnost. Svi manje-više zaboravimo na tu činjenicu kada se nađemo pred konkretnim problemom.

Ljudi često imaju osećaj bespomoćnosti, jer ne znaju kako da prevaziđu problem. Često brinu o problemima na čiji ishod mogu malo ili ne mogu uopšte da utiču. Kod takve vrste ljudi briga postaje proces koji ih opterećuje. Ponavlja se svakodnevno, izaziva stalnu napetost, umor, uznemirenost kao i problem sa koncentracijom i spavanjem.

Najčešće greške koje ljudi nesvesno prave

Mnogi ljudi poistovećuju brigu i odgovornost, što nikako nije isto. Smatraju da što su zabrinutiji to su odgovorniji ili posvećeniji problemu. Takođe veruju da ako stalno brinu da će biti pripremljeni na najgori scenario do koga možda nikad neće doći. A čak i ako dođe smatraju da će biti manje razočarani.

Što je više čovek zaokupljen brigom, rešenje mu je sve dalje. Fokusirani na zabrinutost takvi ljudi ne vide rešenje čak ni kada se pojavi. Strah od nemogućnosti rešavanja nekog problema parališe ih do te mere da nisu u stanju racionalno da funkcionišu.

Vrlo često ljudi koji su preterano zabrinuti (bez obzira da li je u pitanju racionalan ili iracionalan problem), skloni su samosažaljenju. To se dešava zbog nemogućnosti rešavanja problema i zbog toga su vrlo često uznemireni.

Neke od smernica za prevazilaženje stalne zabrinutosti

Najpre je važno da razmotrimo da li možemo da utičemo na rešavanje nekog problema ili je to izvan naše moći. Ukoliko brinete o banalnim stvarima kao što je (kašnjenje na posao, neki važan sastanak i sl.), važno je da se organizujete i isplanirate svoje vreme. Najvažnije od svega je da ne paničite, jer u takvoj situaciji panika će vas samo usporiti i zaista ćete zakasniti.

Preterana briga je sumnja u sopstvene kapacitete. Umesto da razmišljamo da li možemo da rešimo neki problem, mnogo je bolje da misli usmerimo na rešavanje problema. Odnosno na iznalaženje mogućih situacija kojima bismo rešili određen problem. Naravno, niko od nas ne može predvideti sve situacije i zato je potrebno fokusirati se samo na ono što je u našoj moći.

Nađite alternativno rešenje

Sve ono što ne zavisi od nas a o čemu brinemo je samo dodatno iscrpljivanje i bespotrebno trošenje energije. Umesto da preterano brinemo daleko je svrsishodnije razmisliti o alternativnim rešenjima. Možda pokušati pronaći nekoliko opcija kojima bi se problem adekvatno rešio. Naravno tada treba razmišljati samo o onom segmentu koji je u vašoj moći, jer sve drugo tj. ono što nije do vas nema svrhe ni razmatrati.

Takođe, postoje situacije kod osoba koje preterano brinu da i kada dođu do rešenja nastavljaju sa brigom. Preispituju se da li je to rešenje najbolje. To je obrazac ponašanja koji ljudi nesvesno koriste i ako ste se prepoznali u nekom delu ovog teksta vreme je da se ozbiljno pozabavite sobom.

Briga je prisutna kad nema vere

Kada se briga automatizuje i postane proces koji se redovno dešava u našoj glavi dolazimo u situaciju da gubimo kontrolu i nad svakodnevnim dešavanjima. Svaka situacija može predstavljati potencijalnu brigu, naravno i tamo gde ona realno ne postoji.

Vrlo često umem da kažem „Ne uzimaj posao Bogu“, što mi se čini kao veoma delotvorno rešenje. Mada isto tako u mojim poimanjima prisustvo brige i straha je nedostatak vere. Imamo jedan život i na nama je da se potrudimo da ga proživimo najbolje što možemo.

Zamislite život kao plutanje po talasima i pustite da vas voda nosi. Preteško je breme koje nosite ako živite pod stresom, ophrvani brigama. Ne tražite problem tamo gde ga nema i prepustite se Božijoj volji. Ne zaboravite, On vas nikada neće izneveriti.

Kako napisati dobar CV + CV obrazac

Srbijanka Stanković

септембар 22, 2019

Da li ste znali da poslodavci u proseku pregledaju jedan CV 6 sekundi? Samo 6 sekundi je dovoljno da se donese procena da li je nečija radna biografija zanimljiva i vredna razmatranja. To nam govori samo jedno: ukoliko želite da Vas neko pozove na razgovor za posao, morate imati dobar CV. Na kraju teksta možete preuzeti šablone – CV obrazac po vašem ukusu.

Šta je to loš CV?

Koliko puta Vam se dogodilo da u oglasima pronađete posao iz svojih snova, pošaljete svoju biografiju i ostanete bez odgovora? Iako ste kvalifikovani i sigurni u to da biste odlično obavljali taj posao, nije Vam pružena prilika da to i dokažete. Ukoliko dosad niste pozvani ni na jedan razgovor za posao, za to je kriv Vaš loš CV. Šta znači „loš CV“? To znači nije dovoljno zanimljiv da ga poslodavac nakon 6 sekundi nastavi da ga čita. Loš CV je nepročitan CV.

Mnogi veruju da je CV prepreka do posla, a zapravo ovo je moćan alat koji na najjednostavniji način može da pokaže sve Vaše kvalitete. Sve što je potrebno jeste da znate kako da ga sastavite.

Šta sadrži jedan dobar CV?

Kontakt informacije, obrazovanje, radno iskustvo, dodatne veštine, projekti u kojima ste uzeli učešće – sve je važno, ali je još bitnije na koji način ćete prezentovati sve ove informacije o sebi. Verovali ili ne, poslodavca neće oduševiti da čita tri stranice o Vašem volonterskom iskustvu ili slabom poznavanju španskog jezika. Budite sažeti, konkretni i jasni. Na prvom mestu, izaberite CV format koji će na najpregledniji način prikazati sve što ste dosad radili. Ne bojte se, čak i ukoliko nemate iskustva, moguće je napisati odličnu biografiju vrednu čitanja.

devojka-kuca-na-laptopu — Foto: Pixabay.com

Zašto kontakt informacije stavljamo na početak CV-ja?

Na Internetu ima mnogo dobrih primera kako jedan kvalitetan CV obrazac izgleda, a u svakom se poklapa odeljak o kontakt informacijama. Svi stručnjaci za razvoj karijere savetuju da upravo kontakt informacije stavite u zaglavlje CV-ja. Želite da zainteresujete potencijalnog poslodavca i želite da Vas kontaktira? To ćete postići tako što ćete na vidno mesto staviti sve adrese na kojima ste dostupni. Nijedan poslodavac neće tražiti Vaše ime ili broj telefona na četvrtoj strani CV-ja.

Dakle, u zaglavlje obrasca upisujete svoj kontakt. To podrazumeva da napišete svoje puno ime i prezime, tačan naziv zanimanja, tj. radni profil, potom je obavezna email adresa, broj telefona, LinkedIn profil i kućna adresa.

Budite obazrivi i iskreni u ovom delu, jer su sve šanse da će onaj koji čita Vaš CV proveriti i Vaš onlajn identitet. Ukoliko Vaš LinkedIn profil ne izgleda profesionalno ili se pak podaci o akademskom obrazovanju i radnom iskustvu ne poklapaju sa onim koje ste naveli u CV-ju, budite sigurni da Vas neće uzeti u razmatranje za posao.

Iskustvo je važno!

Sledeći odeljak u radnoj biografiji treba posvetiti nečemu što je važno, a mnogi su saglasni i da je najvažnije, kada je u pitanju ostavljanje utiska. U pitanju je radno iskustvo. Kako su kontakt informacije zapravo u zaglavlju Vašeg CV-ja, radno iskustvo je zapravo prvo o čemu obaveštavate potencijalnog poslodavca. Upravo ovom delu Vaše biografije biće posvećeno najviše pažnje. Tipična greška koju sadrži svaki prosečan CV jeste ta što kandidati u odeljku o radnom iskustvu jednostavno nabroje sve svoje prethodne radne pozicije. Pitate se zbog čega je to pogrešno? Poslodavca ne zanima gde ste i šta ste radili. Njega interesuje koliko dobro ste obavljali taj posao i šta možete ponuditi kao budući radnik.

Kako ćete to postići?

Istaknite svoja postignuća, a ne opis radnih obaveza.
Koristite glagole u aktivnom obliku: kreirao, analizirao umesto bio zadužen za kreiranje, analizu i slično.
Skrojite CV po meri pozicije za koju konkurišete. Proučite opis novog radnog mesta i prostudirajte koji će zadaci biti postavljeni pred Vas. Ukoliko ste nešto od toga radili i ranije, uključite i to u svoj CV, čak i ako Vam to nisu bila primarna zaduženja na prethodnim pozicijama.

Od izuzetnog značaja je da upravo u ovom odeljku istaknete svoja ključna dostignuća. Tom prilikom iznesite problem koji ste rešavali, na koji način i koji su bili konačni rezultati.

rukovanje-poslovni-dogovor — Foto: Pixabay.com

Obrazovanje vredi

Unošenje podataka o obrazovanju i stepenu diplome nije zahtevan posao. Ne upisujte koju ste srednju školu završili, osim ukoliko to nije najviši stepen Vašeg obrazovanja. Navedite godinu svog diplomiranja, stepen diplome i naziv visokoškolske ustanove na kojoj ste stekli diplomu. Ne morate detaljnije pisati o svojim akademskim dostignućima osim ukoliko ste tek diplomirali i bez iskustva.

Šta ako nemate iskustva?

Mnogi sveži diplomci su zabrinuti upravo zbog odeljka o radnom iskustvu. Nije retka pojava da odlični studenti ne mogu doći do radnog mesta, zbog toga što osim manjih volonterskih projekata nemaju iskustva u struci kojim mogu da se pohvale. Stručnjaci kažu da ipak nema mesta za brigu čak ni u ovom slučaju i savetuju mali trik: postavite odeljak o svom obrazovanju ispred odeljka o radnom iskustvu. To je prilika da pokažete da ste diplomirali sa visokom ocenom u nekoj prestižnoj ustanovi i da svoja akademska postignuća stavite u prvi plan. Ovde možete navesti naziv svog diplomskog ili master rada, odnosno naziv doktorske disertacije. Pored toga možete napisati koja su Vam omiljene oblasti istraživanja i neke relevantne kurseve koje ste pohađali.

Koje veštine će izgledati dobro u Vašem CV-ju?

Kada su veštine u pitanju, nisu sve od iste važnosti za posao za koji konkurišete. Obratite pažnju da u CV upišete samo relevantne veštine. O čemu se radi? Bez obzira na to što ste odlični u irskom plesu teško da će taj podatak značiti poslodavcu koji traži novog menadžera prodaje. Dakle, navodite samo ono što je važno za radno mesto koje želite. Pažljivo proučite koje su to veštine koje se traže od budućeg radnika i ako ih posedujete – obavezno ih uključite u svoju radnu biografiju. Imajte u vidu da je svaki strani jezik koji poznajete ili tečno govorite plus, ali je jako važno da o stepenu svog znanja govorite istinu.

Dodatne informacije

Pored svega navedenog u svoj CV možete uključiti i neke dodatne informacije o svom radu i aktivnostima. To se odnosi na neke publikacije, sertifikate, kurseve ili pak konferencije i seminare čiji ste bili učesnik. Studenti ovde mogu upisati i adresu svog ličnog bloga, interesovanje ili neki hobi. Glavna stvar kod ovog odeljka je u meri – ne treba preterivati. Upišite ono što smatrate da bi posebno cenili u kompaniji koja je raspisala konkurs.

Budite iskreni

Dešava se da iz preterane želje da se prikažu u najboljem svetlu kandidati lažu u svom CV-ju. Ne pravite takvu grešku. Sve što navedete kao svoje dostignuće i veštinu lako se može proveriti, ako ne pre, a onda na samom razgovoru za posao. Ne gradite reputaciju lažova u svojoj branši, već kvalitetnog radnika na kog se svaki poslodavac može osloniti.

Na kraju – pronađite pravi format (CV obrazac) za sve ove informacije

Format CV-ja nije nešto što će poslodavac zanemariti pri proceni. Zapravo, činjenice pokazuju da niko ne voli da se „snalazi“ u haosu biografskih podataka koje ste ukucali u WORD dokument. Srećom po sve, na Internetu postoji mnogo besplatnih i korisnih obrazaca u koje možete upisati informacije o svom obrazovanju i radnom iskustvu i tako dobiti savršen CV. Setimo se početka ovog članka: koji CV je dobar CV? Onaj koji poslodavac pročita i koji vas dovede do posla.

Ukoliko uz radnu biografju priložite i motivaciono pismo, budite sigurni da ćete biti primećeni.

Izaberite CV obrazac po vašem ukusu, evo primera:

CV obrazac – primer 1

CV obrazac – primer 2

CV obrazac – primer 3

Prvi rat u istoriji – kako je uništen grad Hamoukar

Predrag Konatarević

септембар 21, 2019

Na početku razvoja ljudskih zajednica nije bilo ratova, osim plemenskih sukoba zbog plena ili prava lova u pojedinim područjima. Pravi su ratovi počeli kad su grupe pokušale proširiti svoju teritoriju. U početku je borba bila zadatak svih sposobnih ljudi plemena. Kasnije, kad su nastali narodi, ratovanje je postalo zanimanje. Tako se pojavio prvi vojnik. On je katkad bio vojnik samo povremeno, a ponekad nije imao drugog zanimanja osim vojničkog i plaćalo ga je i izdržavalo stanovništvo, isto kao danas.

Prvo oružje

Prvo oružje čoveka bile su jednostavne kamene toljage. Kasnije je on počeo oblikovati kamenje i kosti u oružje s oštricom. No, ono je imalo vrlo ograničenu upotrebu u borbi i naredni stupanj razvoja bila je delimična izrada oružja od metala. Prvo oružje takve vrsti bilo je od bakra, koji je zatim zamijenjen bronzom, mnogo tvrđim i čvršćim materijalom. Naredni stupanj razvoja bilo je otkriće obrade gvožđa.

Polako se razvijalo i drugo oružje, pa su prvobitni bodeži prerasli u mačeve. Čovek je pronašao luk i strelu, prvo oružje kojim se moglo ubijati s veće udaljenosti.

Narod koji je imao oružje nepoznato njegovim neprijateljima bio je u velikoj prednosti. Takvo “tajno” oružje bila su i bojna kola koja su Hiksonci upotrebljavali u osvajanju Egipta otprilike oko 1800. godine pr. n.e. Pre toga Egipćani nisu nikad videli bojna kola, štaviše, nisu znali ništa o točkovima i njihovoj upotrebi.

Pre dolaska Hiksonaca, egipatska vojska je koristila jednostavne lukove od drveta ili trske sa dometom od oko 33 metra, dok je složeni luk bio u stanju da uputi snažan udarac na 200 metara.

Prva poznata bitka

Najraniji fizički dokazi o stvarnoj bici potiču iz drevnog grada Hamoukara koji se nalazio u današnjoj Siriji. Žitelji ovog grada bavili su se trgovinom kao i obradom bakra, a sudeći po iskopinama grad je bio zaista napredan za vreme u kome se razvijao. Grad je bio na klјučnom trgovinskom putu koji je vodio iz Anatolije (današnja Turska) preko severne Sirije i reke Tigar u južnu Mesopotamiju.

Ne zna se tačno kada je započeo taj prvi rat koji istoriji pamti ali najraniji dokazi ukazuju na vreme između 4.000. i 3.500 godine p.n.e. Tada je region koji je okruživao mladu gradsku državu, koja se nalazila na sadašnjem severoistoku Sirije, napadnut i kolonizovan širenjem carstva Uruka iz južne Mesopotamije, današnji jug Iraka. Uruk je bio masivan grad, u to vreme možda najveći grad na svetu. Za razliku od Hamoukara, nedostajalo mu je prirodnih dobara, poput drveta i metala. Na svom vrhuncu, Uruk je verovatno imao oko 80.000 stanovnika. Istoričari veruju da su stanovnici Uruka migrirali na sever, duž reka Eufrat i Tigar u Siriju tokom njihove ekspanzije u potrazi za resursima.

Moguće je da stanovnici Hamoukara nisu hteli da postanu vazali ovih čudnih stranaca i da su uzeli oružje da se obrane. Dokazi ukazuju da je usledila bespoštedna bitka u kojoj je uništen grad Hamoukar.

Obsidijan mogući uzrok sukoba

U okolini grada pronađene su velike količine obsidijana, što ukazuje na postojanje postrojenja za proizvodnju oružja i oruđa. Vulkanska stena ove vrste ne postoji u bližoj okolini Hamoukara, pa se naslućuje da je uvežena. Najbliža ležišta nalaze se na području planine Nemrut (današnja Turska), oko 170 km severno od grada. Ovo je potvrđeno i hemijskom analizom pronađenog obsidijana.

Nalazi su iznenadili mnoge arheologe, jer ukazuju na postojanje nezavisnih trgovačkih mreža u severnoj Mesopotamiji izvan uticaja južnih gradova, kao što su Ur i Uruk.

Projektilima od gline zasuli grad

Arheolozi sa Univerziteta u Čikagu su 2005. godine otkrili ostatke gradskih zidina u Hamoukaru koji su, čini se, protkani tragovima lomlјenog kamena, koji su napadači iz Uruka verovatno bacali na stanovnike ovog drevnog grada. Takođe je otkriven i veći broj metaka od gline. Ostaci čak 1.200 ovih projektila pronađeni su prilikom arheoloških iskopavanja, što ukazuje na epsku bitku, bar prema drevnim standardima.

Ostaci srušenih zgrada koji sadrže uglјenisane ostatke građevina Hamoukara takođe su otkriveni na ruševinama starog grada. Sve ovo u kombinaciji s artefaktima Uruka koji su pronađeni na vrhu prvobitnog naselјa pokazuje da su osvajači verovatno pobili, porobili ili rasterali prvobitne stanovnike, porušili grad i sagradili svoj vlastiti na njegovim ruševina.

„Napad mora da je bio brz i intenzivan. Zgrade su izgorele i urušile se zakopavajući sve u njima“, rekao je Clemens Reichel vođa tima Ekspedicije Hamoukar.

I dan danas Sirija je trusno područje, i dalje vodi svoje ratove, a ovaj poslednji preti da uništi mnoge vredne spomenike iz prastarih vremena pa i ostatke grada Hamoukara po drugi put u svojoj istoriji.

Najveći gmizavci na svetu – opasnost skrivena u vodi

Predrag Konatarević

септембар 19, 2019

Najveći gmizavci na svetu su zaista skromnih dimenzija ukoliko bi ih uporedili sa njihovim prarođacima dinosaurusima. Međutim, za današnje kriterijume najveći gmizavac zaista je impozantnih dimenzija. Može biti dugačak i do 7 metara, a težak gotovo jednu tonu. Reč je o jednoj vrsti krokodila, veoma opasnoj i nemilosrdnoj životinji, Estuarskom krokodilu (lat. Crocodylus porosus).

Kako bi imali predstavu koliko je ova životinja opasna, rećićemo vam nešto više o ovim krvoločnim gmizavcima. Krokodili i njihovi srodnici (aligator, kajmani, gavijali) najveći su gmizavci današnjice. Veoma su prilagodljivi, u vrebanju plena gotovo nevidljivi. Mogu se naći u rekama, jezerima, močvarama. Postoje 14 vrsta krokodila, 7 vrsta aligatora i kajmana i jedna vrsta gavijala. Mužjaci i ženke imaju uglavnom sličan izgled, mada su mužjaci dosta veći.

Estaurski krokodili najkrupniji od svih, u većini slučajeva naselјavaju tropske, vlažne regione oko slatkovodnih močvara i reka, često u sušnim periodima naseljavaju vode estaura (razlivenih rečnih ušća) a ponekad se mogu naći i u moru pa ih još nazivaju i morskim krokodilima.

Krokodili žive u tropskoj klimi s razlogom. To su hladnokrvne životinje što znači da ne mogu da stvaraju sopstvenu toplotu. Tokom hladnijih meseci upadaju u hibernaciju, a takođe mogu prespavati i duge sušne periode.

Ogromno krljuštima prekriveno telo, džinovske čeljusti i povijeni zubi daju krokodilima praistorijski izgled. Njihovi preci su se i razvili pre nekih 200 miliona godina, u vreme dinosaurusa.

Jedinstven način lova učinio je ovu vrstu gmizavaca veoma efikasnim predatorima i omogućio im da opstanu od praistorije do današnjih dana.

Zaseda i napad

Krokodili se hrane raznovrsnim plenom, počevši od riba i ptica, pa sve do krupnijih sirara, poput zebri i gnuova, a nije retkost da napadnu i druge grabljivice. Napadaju čak i ljude mada se to uglavnom dešava kada osete da im je teritorija ugrožena. Krokodili usmrte oko 1.000 ljudi godišnje.

Većina krokodila vreba svoj plen na način da plutaju gotovo stopljeni sa površinom vode uz obalu reke ili jezera, čekajući životinje koje silaze do vode kako bi utolile žeđ. Najčešće im iz vode vire samo oči i nozdrve i samo ih to može odati.

Krokodil ne može da žvaće hranu

Kada se žrtva dovoljno približi, krokodil napada munjevito i snažno se izbacuje iz vode, svojim čeljustima hvata žrtvu za nogu ili njušku i povlači je u vodu kako bi je udavio. Kada jednom sklopi čeljosti oko žrtve krokodil kreće da se okreće i okreće, poput čunka preslice kako bi raskomadao svoju žrtvu. Krupniji plen obično umre slomljene kičme od tog silnog uvrtanja u vodi. Krokodil je primoran na ovaj „ritual“ uvrtanja jer mu vilice nisu dovoljno razvijene i snažne kako bi otkidale parčiće mesa, a nije u stanju ni da žvaće. Stoga mora plen postepeno raskomadati na pozamašne zalogaje koje može progutati cele.

Oružje i oklop

Krokodili u svojim ustima imaju tri puta više zuba od čoveka – Nilski krokodil ih ima 68, a američki aligator čak 80, ali su oni relativno kratki i kupasti, a nisu ni previše oštri. Krokodili i aligatori imaju par velikih zuba pri sredini donje vilice kojima grabe plen. Kod krokodila se ovi zubi uklapaju u koštana udubljenja u gornjoj vilici pa se mogu videti i kad su čeljosti zatvorene. Interesantna je čenjenica da krokodilima neprekidno izrastaju novi zubi, te ukoliko se neki pohaba ili ispdne na njegovom mestu uskoro izraste novi.

Uprkos zdepastom izgledu, krokodili su veoma brzi i okretni. Kroz vodu ih pokreće snažan rep i daje im potrebnu snagu prilikom izbacivanja na obalu ili pri napadu na plen. Koža im je ojačana koštanim pločicama i predstavlja svojevrsni oklop. Nozdrve i uši se zatvaraju pod vodom. Kada pod vodom otvori usta kako bi komadao svoju žrtvu spustaju se specijalni poklopci na zadnjem delu grla koji sprečavaju ulazak vode u pluća.

Zanimljivosti o krokodilima

Najmanji krokodil je patulјasti krokodil koji može da dosegne dužinu od 1,8 metara i da teži svega 6-7 kilograma.
Kako bi potpomogli varenje progutane hrane, krokodili gutaju sitno kamenje koje drobi hranu u stomaku.
Zahvalјujući sporim metabolizmima, krokodili mogu mesecima da prežive bez hrane.
Naglasili smo da krokodilima rastu novi zubi čim se stari oštete, ovi gmizavci mogu tokom života na ovaj način zameniti i do 8000 zuba.
Kubanski krokodil jedna je od najugroženijih vrsta krokodila na svetu. Smatra se kritično ugroženim i ima populaciju od oko 4.000 jedinki.

Volfgang Amadeus Mocart – čudo od deteta

Predrag Konatarević

септембар 13, 2019

Volfgang Amadeus Mocart, poznati austrijski kompozitor, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih kompozitora klasične muzike. Rođen je 27. januara 1756 godine u Sacbulrgu i živeo do 5. decembra 1791 godine.

Muzika nije u notama, već u tišini između.
– Volfgang Amadeus Mocart

Komponovao od malih nogu

Mocart potiče iz muzičke porodice, otac Leopold mu je bio muzičar, radio je na dvoru za princa arhiepiskopa Salcburga i bio jedan od vodećih evropskih učitelјa muzike toga doba. Mali Volfgang je pokazalo ogroman muzički talent. Dok je imao 4 godine, Mocart je mogao da nauči pesmu na klaviru za samo 30 minuta. Kada je uočio nadarenost, Leopold je zapostavio svoj posao i potpuno se posvetio učenju i vaspitanju svog sina. Leopold je bio predan učitelј. Nastave je činio zabavnim, ali je i insistirao na snažnoj radnoj etici i savršenstvu.

Već u svojoj petoj godini mladi Mocart je odlično svirao na čembalu, a u šestoj, otac je zapisao njegovu prvu kompoziciju. Možda zvuči neverovatno ali je on još i ranije komponovao, ali je te kompozicije tek kasnije zapisao. Te, 1762. godine, sa, takođe nadarenom, starijom sestrom Marijom Anom, zvanom Nanerl, Amadeus je uspešno nastupio pred carem Josifom I i taj nastup je muzikalnoj deci otvorio vrata austrijskih aristokratskih salona.

Putovao svuda po svetu

Kao sedmogodišnjak mladi Mocart sa ocem i svojom starijom sestrom kreće na veliku turneju. Brat i sestra putovali su po dvorovima Pariza, Londona, Haga i Ciriha i nastupali po Austrougarskoj i Nemačkoj gde se upoznaje sa velikim pesnikom Geteom. Iste te godine odlazi i u Pariz i na dvoru svira pred Marijom Antoanetom (ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI).

Aprila 1764. godine Volfgang je u Londonu, gde se sreće s Hendlom. U novembru, dve godine kasnije, odlazi u Pariz, a zatim ponovo u Salcburg. Na putu po Zapadnoj Evropi Mocart je upoznao celokupno stvaralaštvo svoje epohe i shvatio da još mnogo toga mora da nauči… Sve vreme on uporno komponuje…

Odlazak porodice Mocart u Italiju doprinelo je međunarodnoj afirmaciji Amadeusa a i uobličavanju njegovog stila koji se i inače nalazio pod jakim italijanskim uticajem. Mocart je i kasnije nekoliko puta odlazio u Italiju i u Pariz – gde je pokušao da nađe utehu za patnju koju je izazvala neuzvraćena lјubav. Međutim, Pariz ga prima veoma hladno i suzdržano – pred njima više nije ono nekadašnje čudo od deteta.

Najplodniji period stvaranja

Kao i mnoge umetničke ličnosti, njegov život je karakterisala nestabilnost, a periodi blagostanja i entuzijazma bili su pomešani sa periodima depresije.

Godine 1781. Amadeus Mocart se ženi Konstancom Veber i nastanjuje se u Beču. Postaje prvi slobodan umetnik u istoriji muzike. Živi od koncerata, prodaje svoje kompozicije i drži privatne časove deci imućnijih Bečlija. Kako prolazi vreme biva sve siromašniji i bolesniji… Začudo, taj period kada živi u bedi istovremeno je i najplodniji period njegovog stvaranja.

Hajdn je jednom rekao Mocartovom ocu: „Kažem vam pred Bogom, i kao pošten čovek, vaš sin je najveći kompozitor koji mi je poznat po ličnosti i ugledu. Ima ukus a to je najveća veština u komponovanju.“

Misteriozna smrt

Mocartov život u Beču, kad postepeno zamire njegova izvođačka, a rasplamsava se stvaralačka delatnost kompozitora, polako se gasio u bedi i bolesti… Tokom poslednje godine života (1791) bio je na putu ka ličnom oporavku i bio je vrlo produktivan sve dok ga nije pogodila bolest.

Niko zapravo nije siguran u tačan uzrok njegove prerane smrti. Sahranjen je jednog zimskog decembarskog dana u sirotinjskoj grobnici, kao običan beskućnik…

Šta je ostalo iza ovog velikog umetnika

Tokom 35-godišnjeg života Volfgang Amadeus Mocart je napisao više od 600 kompozicija: 49 simfonija, 20 opera (među kjima su najpoznatije “Čarobna frula”, “Figarova ženidba”, “Don Giovanni”), 24 gudačka kvarteta, 42 sonate za violinu i klavir, 25 klavirskih koncerata…

Mocart je napisao neke manje opere dok je bio mlad, ali njegova prva zaista važna opera bila je Idomeneo. Ova opera je prvi put izvedena u Minhenu 1780 godine.

Čarobna frula bila je poslednja opera koju je Mocart komponovao, a premijerno je izvedena 30. septembra 1791. – otprilike tri meseca pre nego što je umro. Mocart je sam dirigovao orkestrom.

Mocart je imao šestoro dece, ali su ga nažalost nadživela samo dva sina – Karl Tomas (1784-1858) i Franc Ksaver (1791-1844). Ostala deca, dva sina i dve ćerke, nisu doživela ni svoj prvi rođendan.

Svakog leta Mocartovo rodno mesto Salcburg priređuje u njegovu čast muzički festival.

1...626364...78 Page 63 of 78

Dobra ideja ili ipak ne?

Da li moram da osnujem firmu zbog pokretanja startupa?

Istraživanje tržišta is a must

Novac i investicije

Biznis plan

Piše se NE ZNAM, bez izuzetka

Primeri:

Šta ako izuzetak od pravila ipak postoji?

Primeri:

Ako se piše ne znam, zašto se piše neznanje?

Znam kako se piše!

Osnovne prednosti estetskih zahvata

Višestruki rezultati

Neinvazivne procedure

Mane odlaska na estetske zahvate

Manjak samopouzdanja

Troškovi

1. „Ana Karenjina“, Lav Tolstoj

2. „Madam Bovari“, Gistav Flober

3. „Rat i mir“, Lav Tolstoj

4. „Veliki Getsbi“, F. Skot Ficdžerald

5. „Lolita“, Vladimir Nabokov

6. „Midlmarč“, Džordž Eliot

7. „Doživljaji Haklberi Fina“, Mark Tven

8. „Novele“, Anton Pavlovič Čehov

9. „U potrazi za izgubljenim vremenom“, Marsel Prust

10.„Hamlet“, Vilijam Šekspir

Okretanje glumi

Pojava Džejmsa Dina u Holivudu

Simbol mladalačke pobune

Dinova lična ljubavna drama

Burnom životu usledila je i neverovatna smrt

Šta je zapravo briga?

Najčešće greške koje ljudi nesvesno prave

Neke od smernica za prevazilaženje stalne zabrinutosti

Nađite alternativno rešenje

Briga je prisutna kad nema vere

Šta je to loš CV?

Šta sadrži jedan dobar CV?

Zašto kontakt informacije stavljamo na početak CV-ja?

Iskustvo je važno!

Obrazovanje vredi

Šta ako nemate iskustva?

Koje veštine će izgledati dobro u Vašem CV-ju?

Dodatne informacije

Budite iskreni

Na kraju – pronađite pravi format (CV obrazac) za sve ove informacije

Prvo oružje

Prva poznata bitka

Obsidijan mogući uzrok sukoba

Projektilima od gline zasuli grad

Zaseda i napad

Krokodil ne može da žvaće hranu

Oružje i oklop

Zanimljivosti o krokodilima

Komponovao od malih nogu

Putovao svuda po svetu

Najplodniji period stvaranja

Misteriozna smrt

Šta je ostalo iza ovog velikog umetnika

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY