Zubni implantati, otkriće koje je promenilo stomatologiju
Zdravi zubi su od davnina bili značajni za čovekov život, radilo se o pećinskom čoveku ili ovom današnjem modernom. Osnovna razlika je u tome što je ranije čovek zavisio od svojih zuba, dok današnjem čoveku oni pored osnovne uloge drobljenja hrane predstavljaju i važan estetski detalj.
Nedostatak zuba u vilici, oduvek je izazivao velike probleme u ishrani, to je nateralo lјude širom sveta da stalno tragaju i iznalaze načine da različitim vrstama implantata nadomeste zube koji im nedostaju. To je na kraju dovelo do toga da moderni zubni implanti od titanijuma sa keramičkim krunicama mogu potpuno zameniti prirodne zube. Ovaj proces nije bio nimalo lak ni jednostavan.
Danas je, ukoliko imate problema sa zubima lako, odete kod svog stomatologa i on vam nekim od zahvata očas posla vrati osmeh na lice. Nekada nije bilo tako jednostavno, ljudi su od davnina pokušavali da na različite načine nadomeste nedostatke zuba u vilici. U početku su zubi zamenjivani nekim primitivnim implantatima od drveta, kamena i metala, da bi se danas došlo do modernih titanijumskih šrafova sa keramičkom krunicom.
Drevna istorija
Već 2000. godine pre nove ere, rane verzije zubnih implantata bile su korišćene u civilizaciji drevne Kine. Izrezbareni klinovi od bambusa u početku su korišćeni za zamenu zuba koji nedostaju.
Prvi zabeleženi slučaj zamene zuba izrađenog od metala potiče iz tela egipatskog kralјa koji je živeo otprilike 1000 godina pre nove ere. Nјegova gornja vilična kost ima bakarni zavrtanj koji je bio zabijen u nju, mada nije sigurno da li je klin bio pričvršćen tokom života kao zamena zuba ili posle njegove smrti iz estetskih razloga.
U Peruu se nalazi muzej u kome se čuva lobanja Inka koja datira iz perioda 800 godina p.n.e. u čijoj se vilici nalaze 32 pojedinačno izmodelovana zuba. Ovi zamenski zubi izrađeni su od kvarca i ametista.
Arheološkim iskopinama u Francuskoj otkriven je jedan keltski grob, u kome je pronađen lažni zub od gvožđa za koji se veruje da potiče iz perioda od oko 300. godine pre nove ere. Međutim, stručnjaci veruju da je verovatnije da je zbog estetskih razloga ovo ubodeno u čelјust posle smrti, jer bi bol zbog njegovog postavlјanja tokom života bio prevelik.
U drevnoj istoriji je bilo relativno uobičajeno da se zubi koji nedostaju zamenjuju zubima životinja ili drugih lјudi. Arheolozi su takođe pronašli različite druge materijale u čelјustima drevnih lobanja, od retkih dragulјa poput žada do uobičajnih materijala kao što su morske školјke.
Tek vekovima kasnije napravlјeni su značajni pomaci u tehnikama korišćenim za zubne implantate.
Razvoj u tehnikama zubnih implantata
U osamnaestom veku, neki istraživači počeli su eksperimentirati sa korišćenjem zlata i legura za izradu zubnih implantata. Međutim, bezuspešno.
Godine 1886. jedan doktor je došao na ideju da na platinasti disk montira porcelansku krunicu, što takođe nije dalo pozitivne rezultate na duži rok.
Primarno pitanje koje je do ovog trenutka mučilo pionire u ovoj oblasti bilo je odbacivanje zubnog implantata kao stranog tela. Da bi implantat bio uspešan, zamenski zub i kost moraju se stopiti zajedno, procesom koji je poznat i kao oseointegracija.
Međutim 1951. Gottlieb Leventhal, američki ortopedski hirurg pronašao je rešenje za ovaj problem. On je koristio cilindar od titanijuma kako bi spojio butnu kost kunića u eksperimentu o zacelјivanju i regeneraciji kostiju. Prilikom ovog ogleda dobio je uspešnu oseointegraciju. Njegova pretpostavka bila je da se ta veza može koristiti i u drugim oblastima pa i u stomatologiji kod zubnih implantata. Prvi zubni implantat od titanijuma bio je postavlјen lјudskom dobrovolјcu 1965. godine od strane ortopedskog hirurga po imenu Branemark.
Uspeh prvog zubnog implantata od titanijuma brzo je doveo do značajnog pobolјšanja tehnika korišćenja za zamenu zuba. Ovo se razvilo tako da se danas koristi šraf od legure titanijuma, obično sa hrapavom površinom za koju se misli da pomaže pobolјšanju procesa oseointegracije. Šraf je pričvršćen u vilicu na mesto gde treba da bude zub da bi se posle perioda zacelјenja (3-6 meseci) na njega mogla postaviti krunica.
Sadašnjost i budućnost
U ovom trenutku, zubni implantati smatraju se najsavremenijim rešenjem kod zamene prirodnih zuba sa dugoročnom stopom uspeha do 97% u nekim stomatološkim ordinacijama.
Samo se ugradnjom implantata na mesto zuba koji nedostaju čuvaju okolni zubi, ali to nije jedina prednost, pritom se i sile koje nastaju prilikom žvakanja prenose na viličnu kost i na taj način sprečava se dalja resorpcija i slabljenje vilične kosti.
Implantati se ponašaju približno slično prirodnim zubima, i zasigurno predstavljaju najbolju zamenu za izgubljene zube. Zahvaljujući zubnim implantima moguće je povratiti osmeh i opšte samopouzdanje pojedinca a što je najvažnije sačuvati svoje zdravlje.
