Perfekcionizam je zapravo bolest – da li ste znali?

фебруар 12, 2020

Često ćete čuti za nekoga da kaže za sebe da je perfekcionista. Ljudi greše kada ovom pojmu daju pozitivnu konotaciju. Uglavnom kada se pomene pojam „perfekcionizam“ podrazumeva se da smo vredni, radni, savršeni. To svakako nije moguće jer niko nije savršen. Savršenstvo ne postoji. Perfekcionizam nije pozitivna osobina! Vrlo često smo u situaciji da čujemo da se o nekome priča kao o perfekcionisti u pozitivnom kontekstu. Perfekcionizam se pogrešno shvata kao način koji će nam pomoći da ostvarimo svoje ciljeve.

Često se dešava da tokom života perfekcionizam pokaže i onu drugu ružniju stranu. Kao mladi možda donekle i možemo da se nosimo sa perfekcionizmom. Problemi nastaju kasnije kada dolazi do povećanih zahteva na raznim životnim poljima. Ma koliko se trudili da sve što radite radite maksimalno uspešno, nikada nećete biti u potpunosti zadovoljni. A to je put koji vodi u stres i koji može ozbiljno da naruši naše samopouzdanje.

Razlika između zdravog i nezdravog perfekcionizma

Perfekcionizam se deli na zdrav i na nezdrav. Zdrav perfekcionizam je adaptivni, a nezdrav je disfunkcionalni. Zdrav perfekcionizam podrazumeva postavljanje visokih standarda. Odgovoran i savestan rad sa željom da se postigne određeni cilj. Nakon ostvarenja tog cilja, čovek je ponosan, zadovoljan i srećan. Zatim postavlja sebi nove ciljeve. Iz toga proizilaze novi napori i nova dostignuća.

Nezdrav tj. disfunkcionalni perfekcionista sebi postavlja nerealno visoke ciljeve. Pri tom je preokupiran greškama iz prošlosti. Strepi od svakog novog pokušaja. Uvek je pun nedoumica. Vrlo često loše procenjuje svoje sposobnosti. A kada pogreši danima će se loše osećati zbog toga i biti kivan na sebe. Uvek je u grču da ne pogreši nešto, tako da je u stanju danima da radi na istom zadatku. Perfekcionisti imaju silnu želju za uspehom koja im postaje opsesija. Čak i najmanja greška ih vodi ka odustajanju zbog čega se osećaju veoma loše. Disfunkcionalni perfekcionisti imaju problem sa samopoštovanjem i kod njih je prisutan nizak nivo samopouzdanja.

Perfekcionizam je oduzimanje sopstvenog prava na grešku

Svi ljudi koji za sebe smatraju da su perfekcionisti imaju zajedničku osobinu. A to je oduzimanje prava na grešku. Smatraju da ako greše, ne vrede. Nisu dostojni pažnje a njima je jako bitno mišljenje drugih ljudi.

Oni imaju iracionalnu ideju da moraju biti savršeni u svemu što rade. U protivnom, neće biti dovoljno voljeni, poštovani, uvažavani. Dokazano je da ljudi koji sebe smatraju perfekcionistima, stalno žive u grču zbog mišljenja drugih ljudi. Njima je (verovatno podsvesno) bitnije šta će okolina reći, nego kako se oni zaista osećaju. Činjenica je da se kriterijumi savršenosti razlikuju od čoveka do čoveka. Ne postoji ni jedno univerzalno pravilo o tome šta je to savršeno u bilo kojoj sferi života i rada.

Savršenstvo kao uverenje koje nam je usađeno od detinjstva

Psiholozi tvrde da uzrok perfekcionizma leži u ranom detinjstvu. Tada smo usvojili neke obrasce ponašanja kojima i danas robujemo. Ako spadate u kategoriju onih koji su tokom odrastanja stalno slušali roditeljske poruke „Ili radi kako treba, ili nemoj raditi.“ „Važno je biti prvi u svemu!“ „Daj sve od sebe i pobedićeš“… i dr. Verovatno je da kod vas preovlađuje disfunkcionalni perfekcionizam.

Roditelji su nas vaspitavali najbolje što su umeli i sa najboljim namerama. Na tim roditeljskim porukama dete formira sliku o sebi kao o manje vrednom, nedovoljno dobrom, nedovoljno uspešnim, smotanim. Kasnije tokom života ti ljudi postavljaju sebi jako visoke kriterijume. Na taj način žele da eliminišu doživljaj lične neadekvatnosti. Tako zapravo nastaje perfekcionizam. Održava se stalnim insistiranjem na idejama o savršenosti koje su najčešće iracionalne.

Niko nije savršen, ne trudite se ni vi da budete

Perfekcionisti ne dozvoljavaju sebi da naprave grešku. Oni se zapravo plaše i svake potencijalne greške. Zbog toga vrlo često ostaju pasivni i ništa ne preduzimaju. Neretko se dešava da postanu i agresivni tako što odgovornost za učinjenu grešku prebacuju na druge. Oni nikada nisu krivi i ne priznaju svoju krivicu. To rade iz straha od odbačenosti i straha da bi mogli ostaviti na okolinu loš utisak. A to im nikako ne ide u prilog. Oni se hrane pohvalama koje pristižu sa strane, čak i od ljudi koji su im totalno nebitni u životu.

Ljudi koji imaju izražene perfekcionističke sklonosti često odlažu obaveze. To ne rade zbog lenjosti već iz straha da ne urade pogrešno. Oni na svaku grešku gledaju kao na nešto katastrofalno a to im dodatno urušava samopouzdanje i samopoštovanje. Uvek kada se upuste u neki posao obavljaju ga sa grčem u stomaku. Neprestano sebi nameću pitanje – Šta će drugi reći? Karakteristično za perfekcioniste je da se najpre plaše da neće uspeti, da će pogrešiti. A nakon obavljenog posla prebacuju sebi da su mogli i bolje.

Odustanite od perfekcionizma

Svako odustajanje od perfekcionizma život čini srećnijim i poboljšava ga. Promenite način razmišljanja i ugao gledanja. Shvatite da su greške sastavni deo života. Odustanite od kriterijuma savršenosti. Dopustite sebi rizik u pravljenju grešaka. Svaka greška koju realno sagledate pre će vas dovesti do cilja. Ne osudjujte sebe i ne podcenjujte svoj rad i trud. Ne zaboravite da je bolje i pogrešiti nego uopšte i ne pokušavati. I što je najvažnije ne zaboravite da je perfekcionizam siguran put u depresiju. Vaša komplikovana perfekcionistička filozofija će vas dovesti do depresivnih reakcija. A to sigurno ne biste voleli, zar ne?

Najlepša mesta na svetu – TOP destinacije

Predrag Konatarević

фебруар 9, 2020

Na našoj zemaljskoj kugli postoji toliko mnogo prelepih mesta koja bi trebalo da posetite ako vam se ikada bude ukazala prilika, da ih je teško svesti na svega nekoliko najlepših. Baš je bilo teško odlučiti se, ali smo mi ipak pronašli neka zaista lepa mesta, vođeni sopstvenim ukusom. Ako i ne budete u prilici da obiđete sve ove destinacije, nije naodmet uživati u njihovim lepotama bar ovako digitalno. Ovo su za nas najlepša mesta na svetu, ukoliko vi imate neko koje je na vas ostavilo jak utisak, a da nije na spisku slobodno ga dodajte u komentarima.

Bez obzira da li ste lјubitelј prirode, istorijskih znamenitosti ili bi se radije prepustili čarima muzeja ili pak želite da doživite posebnu atmosferu u nekoj nepoznatoj zemlјi, mi imamo nešto za vas. Najlepša mesta na svetu čekaju samo na vas!

1. Ha Long – Vijetnam

Izuzetni zaliv Ha Long nalazi se na krajnjem severu Vijetnama, blizu granice sa Kinom. Možda znate ovaj impresivni pejzaž iz čuvenog filma o Džejms Bondu „Sutra nikad ne umire.“

U sastavu zaliva Ha Long nalaze se 3.000 ostrva, ostrvaca, pećina i morskog stenja. Ha Long je dobio ime po legendi prema kojoj je ostrva formirao zmaj Halong, zapravo Ha Long znači „gde se zmaj spustio u more“.

Ako se nekada nađete ovde, preporučujemo: najam čamca i kupanje u tirkizno plavom moru, kažu neopisivo iskustvo!

2. Koloseum – Italija

Možete da posetite bezbroj atraktivnih lokacija u glavnom gradu Italije, Rimu, ali ne propustite priliku da posetite jedinstveni Koloseum. Ogromna arena namenjena najvećim spektaklima toga doba, bila je domaćin neverovatnih gladijatorskih borbi u čast vladajućeg cara. Njega su konstruisali carevi Flavijevske dinastije, pa je Koloseum u Rimu prvobitno bio nazvan „Flavijev amfiteatar“. Izgradnja ovog neverovatnog zdanja započeta je 72. godine n.e. Amfiteatar je građen od peska i betona i najveći je ikada izgrađen. Po nekim procenama mogao je da primi negde između 50 i 80 hilјada lјudi. Uzbudlјivo iskustvo!

3. Amazonske prašume – Južna Amerika

Duboko zelenilo puno života: to su klјučne činjenice amazonske prašume. Verovatno ne postoji još jedna džungla na svetu koja je toliko impresivna. Svoje ime duguje reci Amazon, drugoj najdužoj na svetu ali prvoj po količini vode. Šume Amazona zauzimaju negde oko 5,5 miliona kvadratnih kilometara površine. Prostire se na površini devet južnoameričkih država. S dobrim razlogom, Amazon nazivaju i „zelenim plućima zemlјe”. Možda ovo nije toliko izvesna destinacija za putovanje ali je tolika lepa i puna života da je nismo nikako mogli izostaviti.

4. Piramide u Gizi – Egipat

Ako postoji neko istorijsko mesto na svetu koje makar jednom u životu morate posetiti, to su Egipatske piramide u Gizi! Ogromne građevine u sred pustinje i mistika vezana za izgradnju ovih impozantnih grobnica staroegipaskih faraona. Neverovatni glavni grad Kairo. Preporučujemo da sve ovo ne propustite tokom boravka u Egiptu. Čuvene piramide u Gizi, ukupno 6 komada, ubrajaju se među najstarije zgrade na svetu. Bićete očarani!

5. Tadž Mahal – Indija

Tadž Mahal je verovatno najglamuroznija grobnica na svetu, ali i najposećenija atrakcija u Indiji. Znamo i zašto, jer je ovo mesto više nego impresivno! Simetrična građevina od belog mermera u kontrastu sa azurno plavetnim nebom.

Tadž je građen između 1631. i 1654. godine, a u izgradnji je učestvovalo više od 22.000 ljudi. Iza izgradnje ovog u biti mauzoleja, stoji jedna velika ljubavna priča. Šah Džahan (1594 -1666) inače jedan od najvećih vladara u Indiji, zavoleo je i oženio ćerku persijskog plemića, kojoj je kasnije dao počasno ime Mumtaz Mahal (dragi ukras planete). Njihova ljubav je imala tragičan kraj. A posle njene smrti i velike tuge Šah je odlučio da podigne najlepšu grobnicu na svetu.

Ako ste u Indiji, poseta gradu Agra je obavezna.

6. Angkor Vat – Kambodža

Nemojte napustite divnu zemlјu Kambodžu a da propustite „Grad hramova“, veliki arheološki kompleks sačinjen od mnogobrojnih drevnih hramova i drugih spomenika. Verovatno najpoznatiji hram je Angkor Vat, posetite ga pri izlasku sunca i doživećete najlepše iskustvo!

Angkor Vat zauzima površinu od 2 km² i predstavlјa najveći verski objekat na svetu. Sagrađen je početkom 12. veka kao državni hram i posvećen bogu Višnuu. Danas je simbol Kambodže, a njegova silueta krasi zastavu ove zemlje.

7. Veliki kanjon Kolorada – SAD

“Grand kanjon” je ogroman kanjon sa dužinom od 447 km i dubinom od 4428 metara jedan je od najvećih kanjona na svetu. Možda nije najveći ali jedan od najposećenijih nacionalnih parkova sa preko 6 miliona posetilaca godišnje. Možete da otkrijete čuda prirode na različite načine, počev od vidikovaca pa do uzbudljive vožnje čamcima brzacima reke Kolorado.

8. Veliki Kineski zid – Kina

Hilјade kilometara dug i više od 2000 godina star Veliki Kineski zid predstavlja impozantnu građevinu koju svakako treba obići makar jednom u svom životu. Iako se često priča kao da je to jedna neprekidna građevina, legendarni kineski Veliki zid je zapravo niz kamenih utvrđenja koji prolaze kroz promenlјivi pejzaž zemlјe od korejske granice do pustinje Gobi.

Iako važi uverenje da je Kineski Veliki zid jedini objekat građen ljudskom rukom koji se može videti sa Meseca golim okom, to svakako nije tačno. Međutim, budite sigurni da je mnogo lepši i impresivniji izbliza.

9. Luvr – Francuska

Luvr je muzej u Parizu, jedan od najvećih i najpoznatijih. U njemu se čuvaju mnoga najpoznatija remek dela zapadne civilizacije, uklјučujući Mona Lizu Leonarda da Vinčija i Milosku Veneru. Veliki broj slika izloženih u muzeju bio je u vlasništvu raznih kralјeva koji su živeli u Louvru u vreme kada je to bila kralјevska rezidencija. Sa svojih 8 miliona posetilaca godišnje, Luvr je najposećeniji muzej na svetu. Ukoliko se odlučiite da posetite ovo zdanje, bićete svedoci prebogate istorije zapadne kulture.

10. Maču Pikču – Peru

Maču Pikču je opiplјiv dokaz urbanog carstva Inka na vrhuncu svoje moći i dostignuća – građevine od klesanog kamena spojenog bez maltera tako čvrsto da se u njihove pukotine ne može probiti nožem.

Kompleks palata, hramova i kuća možda je izgrađen kao svečano mesto, vojno uporište ili odmaralište vladajućih elita – njegova dramatična lokacija sigurno je pogodna za bilo koju od tih namena. Ruševine leže na visokom grebenu, na nespristupačnim padinama planinskog lanca Urubamb na najvišem delu istočnih Anda na visini od 2.350 metara.

Ukoliko nemate uslova da posetite neko od ovih mesta, nemojte očajavati, postoje prelepa mesta i tu u našoj okolini, pogledajte najlepša mesta u Srbiji.

Zaboravnost – zaboravljate neke stvari – ima li razloga za paniku?

Slavica Bijelić

фебруар 7, 2020

Verovatno vam se dešava da zaboravljate neke stvari. Zaboravljate da se javite nekome. Zaboravljate gde ste ostavili neki predmet. Zaboravljamo da odemo na neki nevažan sastanak. Ima li mesta panici, kada je zaboravnost u pitanju ili je to nešto što se svima nama događa? Možda će vam čitanje ovog teksta dati odgovor na neka pitanja.

Činjenica je da sa godinama naš organizam slabi. Snaga nestaje. Ne možete u starosti biti brzi i jaki kao što ste bili u mladosti. I to je sasvim uredu. Sa godinama ljudski organizam se menja. Samim tim menja se i mozak. Menjaju se neuronske veze koje nam pomažu da nešto zapamtimo ili zaboravimo. I ne samo to. Hteli da priznamo ili ne, ranije smo više koristili mozak. Nisu postojale električne naprave koje bi pamtile umesto nas. Nekada u vreme dok nisu postojali mobilni telefoni svako od nas je znao napamet brojeve koje često poziva. Za one druge postojao je imenik u koji smo zapisivali broj. Priznaćete sada ne znamo napamet ni broj nekog bliskog. A i zašto bismo se trudili da pamtimo? Telefon to radi umesto nas.

Zašto dolazi do gubitka pamćenja?

Ljudi se najčešće plaše Alchajmerove bolesti. To je opravdan strah ukoliko se zna da je to jedan od najčešćih uzroka zaboravljanja. Svakako nije jedini. Nedostatak vitamina B12 može da dovede do gubitka pamćenja. A upravo ovaj vitamin je ključan za pravilan rad mozga. Problemi sa tiroidnom žlezdom takođe dovode do gubitka pamćenja. Sa gubitkom pamćenja je povezana depresija ali i dehidratacija.

Imate li razloga za zabrinutost?

Postoji mnoštvo situacija koje su nam se dešavale ili koje nam se dešavaju, ali ne predstavljaju znak za uzbunu. Postoje momenti kada je potrebno zastati i prizvati nešto u sećanje. Postoje i oni drugi kada vam gubitak pamćenja otežava svakodnevno funkcionisanje. U nastavku teksta vam donosimo neke situacije kojima ste sigurno i sami svedočili. A na vama je da procenite da li je nešto razlog za zabrinutost i odlazak kod lekara ili ne. Uostalom vi najbolje poznajete svoj organizam. Samo ga treba slušati i pratiti. On vam daje nepogrešive signale.

Zaboravili ste koji je datum ili koji je dan

Dešava nam se ponekad da ne znamo koji je dan ili koji je datum. To je sasvim u redu ukoliko ste na odmoru. I niste jedini. Većina ljudske populacije ima ovaj problem. Odmor je, rasterećeni ste od obaveza. Prepuštate se uživanju. Na momenat zastanete, ali vrlo brzo se setite i dana i datuma. Nemojte ovo da vas plaši. Ali ukoliko vam je teško da se orijentišete u vremenu i ne možete da se setite šta se dešavalo juče ili pre par dana ne bi bilo loše da potražite pomoć.

Postoji vežba koja je vrlo delotvorno kako biste izoštrili svoju memoriju. Uveče pre nego zaspite prisetite se svega što vam se dešavalo tog dana. Počnite od ujutru. Prisetite se i situacija i ljudi sa kojima ste bili u kontaktu. Možda nećete uspeti odmah, ali pokušajte da se setite nekih detalja. Pokušajte da se setite garderobe vaših sagovornika. I ako ne uspete odmah, nema mesta za paniku. Upornim vežbanjem doći ćete do rezultata. Izoštrićete pamćenje, tako da će vam biti lako da se setite i onih manje važnih detalja.

Gde su mi ključevi od auta?

Sigurno vam se dešavalo da se pitate gde ste ostavili ključeve od auta ili neki važan predmet. Niste jedini neka vas to ne brine. Vrlo često neke stvari radimo mehanički ne razmišljajući o njima. Tražeći ključeve zavlačite ruku u torbu ( u kojoj ima svega sem ono što vam treba). Proveravate džepove. Praznite činiju na stolu u kojoj su razne sitnice. Što više tražite organizam je u sve većem grču. Nervoza i napetost rastu a to smanjuje mogućnost da racionalno razmišljate. Prava vežba za ovo je biti svestan svakog trenutka. Ukoliko svesno radite neke stvari, nećete upasti u ovu zamku. Pokušavajte što češće da budete svesni svakog svog pokreta.Budite svesni svake radnje ma koliko vam se to činilo kao rutina. Na taj način ne dozvoljavate mislima da lutaju a vi ćete biti svesni svakog svog pokreta.

Zašto li dođoh ovde?

Da li vam se dešava da uđete u neku prostoriju a zatim zastanete kako biste se setili zašto ste došli? To se vrlo često dešava bez obzira na godine. I nije nešto što bi trebalo da vas brine. Mehanički radimo neke stvari i trudimo se da što više stvari uradimo za što kraće vreme. Uvek kada se nađete u takvoj situaciji najbolje je da se vratite na početnu tačku. Vratite se u prostoriju odakle ste krenuli. Pri tom otpustite tu misao. Čim je otpustite u trenutku ćete se setiti šta je to što vam je trebalo iz druge prostorije. I ovde važi pravilo svesnosti svakog trenutka. Što više budete vežbali da živite u trenutku vaš mozak će biti rasterećeniji a vi produktivniji. Ukoliko vam se desi da se izgubite u delu grada koji poznajete ili da ne umete sami da se vratite kući, to već može biti znak za uzbunu.

Kako sprečiti zaboravnost?

Mozak treba što više koristiti kako ne bi atrofirao. Uključite u ishranu bobičasto voće, orašaste plodove, kakao i crnu čokoladu. Konzumiranje ovih namirnica dovodi do poboljšanja kognitivnih funkcija. Trudite se da čitate što više. Naučite nešto novo. Rešavajte sudoku, ukrštene reči. Pratite kvizove. Potrudite se da nađete neki hobi koji zahteva planiranje. Ukoliko budete fokusirani na to što radite, vežbaćete svoj mozak. I ono što je najvažnije, ako nemate realan razlog za brigu, ne brinite. A ukoliko je u pitanju nagoveštaj demencije obavezno posetite lekara.

Čovek i civilazacija – kako su nastala prva zanimanja

фебруар 2, 2020

O dalekoj istoriji naših predaka, ne zna se baš puno, o njihovom životu mogu se izvoditi zaključci jedino kroz arheološke iskopine. Prema pronađenim predmetima, može se na neki način zaviriti u život s početka razvoja ljudske civilizacije i pojave prvih zanimanja. Od kamenog doba (preistorija se deli na kameno, bronzano i gvozdeno doba) pa na ovamo, ljudi su težili napretku, težili da obezbede svoju egzistenciju i poboljšaju uslove života.

Kameno doba je dobilo naziv po kamenu od kog su izrađivana oruđa u to vreme. Ovo je veoma dug period, a pretpostavlja se da je trajao oko 3,4 miliona godina. Razvojom obrade metala došao je kraj kamenom dobu, pretpostavka je negde između 8700 p. n. e. i 2000 p. n. e.

Ratarstvo i stočarstvo – prva zanimanja

U dobavljanju hrane najstariji se ljudi nisu mnogo razlikovali od životinja. Oni su živeli od lova i divljih plodova, primitivnih žitarica i bobica. U jednom trenutku došli su na zamisao da sami uzgajaju svoju hranu, da seju žito i drugo semenje. Tome su se verovatno dosetili primetiši kako se biljke sve više množe, pošto na tlo u njihovoj blizini iz biljaka otpadne seme. Negde u isto vreme počeli su i pripitomljavati životinje kako bi ih koristili i uzgajali za hranu. To su bili počeci ratarstva i stočarstva. Na taj način ljudi su mogli spremati hranu i za ona godišnja doba kada je bilo malo hrane u okolini i kada bi inače gladovali. Prvi su ratari lutali od mesta do mesta sejući žito, žanjući ga i odlazeći na novu zemlju.

Naredni napredak bio je čovekovo otkriće oranja i navodnjavanja zemlje. Tek uzastopnim obrađivanjem jedne površine zemlje pružila se čoveku mogućnost da se zadrži na jednom mestu. Tako je započeo seoski život.

Lončarstvo

Kada su ljudi naučili da obrađuju zemlju više nisu morali toliko brinuti o tome kako će preživeti, pa su imali više vremena za poboljšavanje svojih životnih uslova. Za vreme tog istog razdoblja – novog kamenog doba – oni su naučili izrađivati primitivne glinene posude. A onda su otkrili da se te posude pečenjem stvrdnu i postaju otporne na vodu i druge tekućine. Do te spoznaje su verovatno došli stavljanjem običnog glinenog lonca na vatru. Vrlo je zanimljivo kako su ti stari lonci bili ukrašeni. Oblikovali su ih od lončarske gline u kosturu od pruća, koji je držao glinu, a to je pruće na gotovoj posudi ostavljalo šare. To je navelo najstarije lončara da posude i sami počnu ukrašavati.

Za vreme novog kamenog doba ljudi su usavršavali svoje oruđe i oruđa svojih predaka ali i pronalazili novo. Oruđe je već tada bilo glatko, korisnije i lakše upotrebivo.

U prvom ratu poznatom istoriji koji se odigrao između 4.000. i 3.500 godine p.n.e korišćeni su projektili načinjeni od gline, što znači da su i oružja toga doba izrađivana na jedan do tada nezamisliv način.

Ciglarstvo

Najstariji ljudi živeli su u pećinama ili i skrovišta koja su gradili njihovi potomci bile su jednostavna, načinjena od šiblja. Prve “kuće” su bile grubo izgrađene kolibe, koje su se sastojale od drvenog kostura prekrivenog kožom ili stvrdnutim blatom. Veliki korak napred učinjen je kada su ljudi shvatili da se kuća može sagraditi od malih komada gline koje mi nazivamo opekama. Opeke su izrađivane mešanjem gline sa slamom ili trskom, što je držalo glinu u jednom komadu. Tu su mešavinu zatim oblikovali i sušili. Ostaci starih građevina od opeka pronađeni su najviše na mestima bogatim glinom. Mnogo ih je otkriveno u Iraku.

Čudotvorni metali

Neke metale poput zlata srebra i gvožđa moguće je naći u zemlji u vrlo malim količinama u čistom prirodnom obliku. Od tih komadića ljudi su najpre naučili izrađivati oružje, oruđe i ukrase, a kasnije mrveći ih u tanke pločice počeli su izrađivati različite predmete. Zatim su otkrili da se metali grejanjem tope i da se tada mogu izlivati u kalupe i oblikovati u željeni oblik. Topljenjem se odvaja metal od minerala i na taj način se dobija metal u neuporedivo čistijem stanju. Ovako dobijeni metali bili su tvrđi i jači od onih sa primesama nečistoća. Neki ljudi postali su vešti u obradi metala i to su bili prvi kovači. Tadašnji ljudi smatrali su ih bogovima i čarobnjacima jer su znali pretvarati kamen u metal.

Prvi rudari

Za dobijanje metala iz minerala trebalo je pronaći područja bogata mineralima. Na tim mestima kopali su zemlju, ali ne duboke rudnike kao što su oni kasnijeg doba jer to nisu znali. Umesto toga kopali su plitke jame. Iskopavši mineral grejali su ga u grubo načinjenim pećima sve dok se metal ne bi otopio i iscureo iz minerala, a tada bi metal kovali i oblikovali. Visina temperature i način kovanja zavisili su od vrste metala.

Svetlo u tami

Otkriće vatre je zajznačajniji događaj u životu primitivnog čoveka. Iako je on sasvim sigurno strahovao od te vrste energije u njenom prirodnom obliku, vremenom je shvatio njenu vrednost. Ona mu je služila da se ugreje u hladnoj pećini i da njome rasteruje divlje zveri. Ne znajući kako se pali vatra ljudi su u početku održavali vatru generacijama. U pećinama u kojima je nekada obitavao pećinski čovek pronađene su hrpe pepela visoke i po šest metara.

Otkrićem vatre čoveku je bilo omogućeno da kuva hranu i da je dimljenjem sačuva što duže, što je značilo veliki napredak u borbi protiv gladi. Ako pogledate delatnosti koje smo napred naveli, a koje je čovek kroz svoju istoriju razvijao možete lako doći do zaključka da je gotovo u svakoj vatra bila neizostavna. Bilo da je čovek pripremao hranu, pravio grnčariju i pekao opeke ili se bavio rudarstvom. Vatra je ta koja je osvetlila put modernoj civilizaciji.

Svi benefiti mlečnih proizvoda – značaj za organizam

Dragan Antić

јануар 31, 2020

Na piramidi pravilne ishrane mleko i mlečni proizvodi se nalaze na istom nivou kao meso, riba i jaja, s tim što je preporuka da se konzumiraju dva do tri mlečna obroka dnevno – ne preko toga.

Mleku se već vekovima pripisuju brojna preventivna i terapijska svojstva i ono je već u svojm izvornom obliku funkcionalna hrana. Mleko i mlečni proizvodi prepoznati su kao namirnice važne za održanje zdravlja još od daleke istorije.

Danas industrija mleka i mlečnih proizvoda razvija i upoznaje potrošače s novom generacijom proizvoda, koji su po svojim funkcionalnim učincima zdraviji i imaju višu nutritivnu vrednost nego konvencionalna hrana.

U nastavku ćemo se upoznati sa svim prednostima mlečnih proizvoda i saznati koji su sve benfiti njihovog korišćenja.

Obogaćivanje mlečnih proizvoda vitaminima i mineralima

Određeni mlečni proizvodi domaće proizvodnje imaju brojne zdravstvene benefite po čoveka, posebno kada su u pitanju deca i mladi, a do skora samo trend u svetu – obogaćivanje mlečnih proizvoda određenim vrstama vitamina i minerala, stigao je i kod nas.

Svetski trendovi obogaćivanja hrane, a posebno mleka, prihvaćeni su i u našim krajevima, te se danas vrlo često susrećemo s mlekom posebno obogaćenim kalcijumom, vitaminima, vlaknima i omega-3 masnim kiselinama.

Dostupna su nam i mleka bez laktoze s višim ili nižim udelom mlečne masti. Važno je da napomenemo da se konzumiranjem mleka s nižim udelom masti ne gube vredni sastojci koje ono sadrži.

Sastav mleka pogodan za ljudski organizam

Dobro je poznato da je mleko najvažniji izvor kalcijuma, a odrasla osoba može podmiriti svoje potrebe za ovim mineralom, koji je osnovni gradivni element kostiju i zuba, s tri velike čaše mleka.

Studija provedena na Kansas State univerzitetu u SAD-u, proglasila je mleko najekonomičnijim izvorom kalcijuma jer osigurava najveću količinu ovog minerala po jedinici potrošenog novca, u poređenju s drugim namirnicama koje se često konzumiraju.

U sastav mleka ulaze proteini, ugljenihidrati (laktoza), mlečna mast, minerali, vitamini i enzimi. Vitamini topljivi u mastima, A, D, E i K nalaze se uglavnom u mlečnoj masti, dok su vitamini B kompleksa locirani u vodenoj fazi mleka.

Najzastupljeniji minerali u mleku – kalcijum i fosfor su posebno potrebni u velikim količinama odojčadi i deci tokom rasta. Kalcijum je naročito pogodan za formiranje kostiju i razvoj mekih tkiva, a u adolescenciji i zreloj životnoj dobi za postizanje optimalne koštane mase i prevenciju osteoporoze.

Značaj mleka i mlečnih proizvoda u ishrani

Mlečni proizvodi u ukupnoj ishrani čoveka osiguravaju: 73 % kalcijuma, 33 % fosfora, 31 % vitamina B2, 19 % proteina, 16 % magnezijuma, 21 % vitamina B12, 17 % vitamina A, 10 % vitamina B6 i značajne količine vitamina D (jedna velika čaša mleka zadovoljava navedene postotke u preporučenom dnevnom unosu).

Imamo li na umu da mlečni proizvodi osiguravaju samo 10 posto ukupnog energetskog unosa, možemo zaključiti da je sastav mleka zaista impresivan. Dodatna prednost fermentisanih mlečnih proizvoda jeste ta što sadrže vredne bioaktivne sastojke – probiotike koji čuvaju zdravu crevnu mikrofloru.

U sastavu masti kravljeg mleka nalazi se i konjugovana linolna kiselina, višestruko nezasićena masna kiselina koja dospeva u mleko i meso iz trave koju životinje jedu tokom ispaše. U poslednjoj deceniji pripisivane su joj mnoge zdravstvene pogodnosti, kao što je antioksidativno i antikancerogeno delovanje te poboljšanje mišićnog i masnog tkiva, zbog čega često nalazi primenu kod sportista u obliku dodatka ishrani.

Fermentisani mlečni proizvodi

Fermentisani mlečni proizvodi (jogurt, kiselo mleko, kefir), uz hranjive materije, sadrže i kulture dobrih bakterija (najčešće iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium), koje nazivamo i prijateljske bakterije jer potiskuju rast nepoželjnih i potencijalno patogenih mikroorganizama u debelom crevu. Novija generacija fermentisanih mlečnih proizvoda, uz prijateljske bakterije (probiotike), sadrži i neprobavljiva vlakna, prebiotike, koji služe kao hrana probioticima.

Sir i njegove blagodeti po organizam

Sir je namirnica koja se najčešće proizvodi od kravljeg, ovčjeg i kozjeg mleka. Nastao je pre 4000 godina, kad su ljudi započeli s procesiranjem životinjskog mleka. Kao izvor visokokvalitetnih proteina, koji mogu ubrzati metabolizam, kalcijuma i drugih važnih nutrijenata, daje vredan doprinos ukupnom sadržaju nutrijenata u ishrani. Prema nekim podacima, osigurava otprilike osam posto ukupnog unosa proteina i oko 23 posto ukupnog unosa kalcijuma u organizam.

Jasno je koliko su mlečni proizvodi pogodni za ljudski organizam i koliko zdravstvenih i preventivnih benefita mogu doneti. Svakako prekomerna konzumacija bilo kog proizvoda nije preporučljiva, pa tako ni mleka i mlečnih proizvoda, pa je važno da budete umereni i ne prekoračujete preporučeni dnevni unos.

Sve prednosti primene LED rasvete u industriji

Dragan Antić

јануар 28, 2020

Industrijska rasveta se koristi u raznim uslovima i obično mora zadovoljiti mnoge propise i kvalitativne norme. Odabir prave rasvete može doneti niz prednosti koje potom utiču na razne funkcije u industrijskim delatnostima, na bezbednost i sigurnost, mogu stvoriti nove, fleksibilne prostore za obavljanje raznih poslovnih procesa ili podići kvalitet rada.

U vremenu stalnog porasta cena energije i sve strožijih zakonodavnih obrazaca, pravilan izbor industrijske rasvete nam može doneti uštedu energije, a s tim u vezi i smanjenje troškova.

Pored svih ekonomičnih karakteristika LED rasvete, treba naglasiti i vizuelnu udobnost koji ovo rešenje pruža, budući da ne deluje agresivno na čulo vida, a uz to savršeno osvetljuje čitav prostor i njegove elemente, uz mogućnost akcentnog osvetljenja.

Jednostavno rečeno – kad jasnije vidimo, bolje radimo!

Mala potrošnja energije i ušteda u budžetu

Industrijska LED rasveta zahteva radna okruženja, i tada ona može ispoljiti sav svoj potencijal i potencijal posla kom pripomaže. Jedna od najbitnijih stavki kada u poslu jeste ušteda sredstava a da pritom ne “zakidamo” na kvalitetu usluge koju pružamo. Industrijske LED svetiljke su odličan izbor i za zahtevna radna okruženja, imaju nisku potrošnju energije i visoko su pouzdane.

U poređenju sa halognim sijalicama koje imaju isti efekar, industrijska LED rasveta ima 80% manju potrošnju energije ali i mogućnost prilagođavnja svetlostne jačine, delu dana ili vrsti zadatka koji se obavlja.

Samim tim što ne zahteva stalnu promenu sijalica i redovno održavanje rasvete, ovaj tip osvetljenja predstavlja značajnu uštedu za industrijske i radne prostore, a kada se tome dodaju i drugi benefiti LED rasvete, jasno je da ona predstavlja najefikasnije rešenje za ovaj tip prostora.

Vizuelni komfor uz smanjen rizik od povrede

Koliko ste puta osetili umor prilikom rada a da niste sigurni odakle se on stvorio tako brzo?

Osvetljenje je jedan od osnovnih činilaca uređenja prostora, naročito kada je reč o okruženju u kome se radi. Upravo je osvetljenje ono što uspostavlja poseban “ton” u prostoru, koji značajno može da utiče na koncentraciju i produktivnost onih koji tu borave.

Jedna od najznačajnijih prednosti LED rasvete je vizuelni komfor koji obezbeđuje, budući da ovakvo osvetljenje ne umara, niti deluje napadno na one koji u prostoriji borave. Ovo je velika razlika u odnosu na konvencionalno osvetljenje koje često ume da bude glavni faktor preteranog umaranja prilikom rada, a da mnogi toga nisu ni svesni.

Dobra osvetljenost je važna za kvalitetno obavljanje posla, ali i za izbegavanje povreda u radu sa mašinama, alatima i sličnim radnim materijalima. Akcentna rasveta je naročito značajna u kontekstu industrijskog osvetljenja, jer ovakav tip rasvete je često potreban u halama ili nekom drugom tipu industrijskog prostora.

LED rasveta je dizajnirana tako da pruža mogućnost fokusiranja svetla i usmeravanja na specifične tačke bez upotrebe spoljašnjih reflektora, pri tom doprinoseći većoj produktivnosti na radu i u proizvodnji.

Ekološka prihvatljivost – dug životni vek bez UV zračenja

Ekološka svest je danas izuzetno proširena, a oni koji razmišljaju i rade u skladu sa ekološkim principima uvek biraju LED rasvetu koja ima dug životni vek, pa nema potrebe za čestim menjanjem, što nije slučaj sa običnim osvetljenjem.

Izvanredno trajanje LED osvetljenja doseže i do 100.000 sati, što znači da uz izbor kvalitetnog proizvođača godinama nećete morati da se bavite zamenom ovih sijalica. Čak i kada ispune očekivani vek trajanja, LED sijalice uglavnom ne pregorevaju poput običnih – one uglavnom počnu da emituju manje svetlosti na osnovu čega se vidi da su spremne za zamenu.

Takođe, LED rasveta nije osetljiva na prečesto uključivanje/isključivanje svetlosti. Naprotiv, pokazala se otpornom i na ovu vrstu uticaja, dok obične sijalice ne mogu da se pohvale ovakvom otpornošću. Obično osvetljenje upravo iz ovih razloga često zahteva popravku ili zamenu.

Osim toga, materijali koji se koriste pri izradi i postavljanju LED rasvete su u najvećoj meri podložni reciklaži. Nivo UV zračenja kod upotrebe LED osvetljenja je na minimumu, što ga čini pogodnim za svaki tip prostora, uključujući i industrijski.

Otpornost na visoke/niske temperature i vremenske prilike

LED rasveta je izuzetno otporna na različite vremenske prilike, što joj pruža dodatnu prednost u odnosu na obično osvetljenje. Ova osobina osvetljenja je naročito važna u kontekstu industrijskog prostora, koji često podrazumeva raznovrsne uslove rada ili spoljno osvetljenje koje je izloženo vremenskim neprilikama.

Ipak, ovakva rasveta se pokazala kao najbolje rešenje za industrijski prostor, s obzirom na to da podnosi jako niske, ali i izuzetno visoke temperature. Ukoliko je reč o spoljnoj rasveti, možete biti sigurni da LED rasveta nije podložna čestim i brzim kvarovima usled raznih vremenskih uslova, pa tako nema potrebe da se njeni delovi menjaju u kratkim vremenskim rokovima.

Sve navedene karakteristike LED rasvete ih čine najekonomičnijim i najefikansijim vidom industrijske rasvete, a praksa je pokazala da LED rasveta u svim slučajevima više odgovara na potrebe ovakvih prostora u odnosu na tradicionalno osvetljenje.

Ono što je najbolja osobina LED rasvete je odličan odnos cene i kvaliteta uz veliku uštedu, jer je reč o pristupačnoj, a ujedno i dugotrajnoj rasveti koja kvalitetno ispunjava svoju svrhu tokom upotrebe.

Sveti Sava – utemeljivač ljubavi u srpskoj istoriji i kulturi

Brankica Crnoglavac

јануар 25, 2020

Sveti Sava – jedno od najznačajnijih imena srpske istorije, kulture, crkve, ali književnosti. Bez ove svestrane srednjovekovne ličnosti gotovo da ne možemo zamisliti kulturnu baštinu srpskog naroda. Život i rad Svetoga Save nadaleko se pominju. Nije bio cenjen samo u njegovo vreme, već i kasnije. Postao je uzor i inspiracija mnogim stvaraocima, književnicima, istoričarima, teolozima.

Svemu čega se dotakao, Sveti Sava je dao smisao i značaj. Zato ga vekovima slavimo i pominjemo.

Rođenje i detinjstvo Svetoga Save

Veruje se da su Stefan Nemanja i njegova žena Ana s razlogom čekali da im Bog podari još jednog sina. Njihove molitve bile su toliko iskrene, jer su silno želeli sina mezimca, naslednika carske krune i budućeg velikog vladara srpske zemlje.

Gospod im je ispunio želju i negde oko 1175. godine, podario im sina Rastka. Od malena se videlo da će izrasti u neobičnog čoveka, jer Rastko nije bio kao druga deca. Dok su se ona igrala, Rastko je sedeo kod kuće i čitao knjige o monaškom životu, podvizima, isposnicama i prvim svecima. Tada se u njegovoj glavi začela misao da bi i on voleo da živi takvim životom.

Kada je malo porastao, Rastko je od oca Stefana Nemanje dobio na upravu Zahumlje. Dok je otac maštao o vojničnim podvizima, majka Ana je maštala o ženidbi sina.

Ali on, Rastko, imao je drugih snova.

Na Svetoj gori snovi su postali realnost

Rastka nikada nije interesovao život na dvoru, carska kruna niti raskoš. Odricao se muzike, zabave, druženja kojima su se prepuštali mladići njegovog uzrasta. U srcu je gajio čistu i veliku ljubav prema manastirskom životu.

I njegove želje postale su stvarnost. Tako je Rastko dočekao svoj trenutak. Skinuo je carske rize i sa ruskim monasima otišao sa očevog dvora na Svetu goru.

Nakon nekog vremena svi su primetili da mladića nema, verovali su da se zadržao u lovu. Stefan Nemanja je čak poslao stražu da širom kraljevstva traže Rastka.

Ipak, bilo je kasno. Mladić Rastko, postrizao je vlasi i u manastiru Vatoped primio monaški čin. Tako je najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i njegove žene Ane, Rastko, postao monah Sava.

Savin monaški život

Sava je bio monah čistog srca i nesebične ljubavi. Njegova životna snaga dopirala je iz želje da služi Bogu, ali i da pomaže drugim ljudima. Monasi i igumani su ga iskreno voleli. Okarakterisali su ga kao vrednog i poštenog, disciplinovanog i pažljivog. Novac i druge dragocenosti koje su roditelji slali od kuće, Sava je nesebično davao manastirima, kako bi se radilo na njihovom uređenju.

Kasnije mu se otac, Stefan Nemanja pridružio u monaškom životu (kao monah Simeon). Sava i on su obnovili već postojeći manastir Hilandar, učinivši ga najznačajnijim središtem srpske kulture i duhovnosti.

Sava kao prvi srpski arhiepiskop

Poznato je da se Sava mnogo zalagao za srpsku pravoslavnu crkvu. U vreme kada je on bio iguman manastira Studenica, srpska crkva nije bila samostalna. Pošto je imao zvanje arhimandrita, Sava je bio najviše negrčko svešteno lice u Srbiji.

Složene političke okolnosti na Balkanu (13. vek) i nezavidna crkvena situacija u Srbiji, bile su povod za Savinu misiju u Nikeju. Razultat ove verske misije ogledao se u tome što se Sava izborio za autokefalnost srpske pravoslavne crkve, a odlukama donetim u Nikeji, ujedno je i hirotonisan za prvog srpskog arhiepiskopa.

Potom se pozabavio crkvenim uređenjem, naišavši na niz političkih, pravnih i crkvenih problema. Kada je konačno organizovao i uredio srpsku arhiepiskopiju, srpsku crkvu priznale su i druge pravoslavne crkve, potvrdivši Savin rad.

Prvi srpski prosvetitelj i književnik

Sava se posebno trudio da uči svoj nepismeni narod. Težio je prosvećenju i oplemenjivanju stanovništva, ne praveći razliku među njima. Njegov značaj bio je veliki za srednjovekovnu srpsku školu i kulturu. Sava je otvarao škole u manastirima, učio ih je čitanju i pisanju, dobrim delima i poštenju. Trudio se da obrazovanje i nauka svakome budu dostupni, čak i čobančetu.

Zbog svog rada i truda koji je nesebično trošio i usmeravao ka srpskom narodu, prozvan je srpskim prosvetiteljem i isceliteljem.

Savin život je bio ispunjen ljubavlju prema knjigom. On nije samo čitao, već je i pisao. Pisao je o životu svoga oca, ali i druga crkvena dela, te se smatra prvim srpskim književnikom i začetnikom osamostaljene srpske srednjovekovne književnosti.

Njegova prva spisateljska delatnost odnosila se na pisanje crkvenih dela – Karejski i Hilandarski tipik, ali ona nisu književna. Tek će sa Pismom igumanu Spiridonu i kasnije sa Žitijem Svetoga Simeona, Sava potvrditi svoju književnu delatnost.

Tradicionalno, 27. januar obeležava se kao Savindan i slavi se u svim školama širom Srbije. Učenici i prosvetni radnici zahvaljuju mu za sve što je školi ostavio. Crkve čuvaju i brane ono za šta se izborio. Muzeji neguju sve što je pripadalo njegovom otačastvu. Narod ga pominje kroz priče, pesme, molitve.

Sve dok postoji svest o tome koliko smo dužni Svetom Savi i ljubavi kroz koju nam je pružio veru, nauku, slobodu, bogatu istoriju, biće srpske kulture i srpskog naroda.

Muzeji u Beogradu koje obavezno morate posetiti

Brankica Crnoglavac

јануар 22, 2020

Kalemegdan, Beogradska tvrđava, Knez Mihailova – poseta prestonici uglavnom prođe uz kraći obilazak grada i to najčešće onih mesta koji su atrakcija svim turistima. Za to vreme muzeji u Beogradu strpljivo čekaju svoje posetioce.

Sasvim je sigurno da oni mlađi „turisti“, dolaskom u Beograd ne propuste priliku da uživaju u Zoološkom vrtu i velikim šoping centrima, te se čini da brojna kulturna zdanja ostanu zapostavljena, kao na primer muzeji.

A Beograd je definitivno grad muzeja! Verujemo da većinu muzeja još uvek niste posetili i zato nemojte čekati neku posebnu priliku da to uradite. Sledeća poseta Beogradu – pravac u neki od njih! Tako ćete shvatiti da je s pravom prestonica Srbije.

Odakle početi?

Pošto se kultura ne da upoznati kroz par sati, a to znači da vam je potreban kvalitetan san, za početak iznajmite stan na dan u centru Beograda ili negde na periferiji grada, naspavajte se, dobro odmorite i krenite u nova saznanja, razgledanja, uživanja. Osetite ljubav koju nam kultura i umetnost pružaju, jer da biste u njoj zaista uživali, ne morate biti umetnik, pesnik, istoričar… Dovoljna je volja, moć zapažanja i nograničeno vreme, jer ono što vam muzeji u Beogradu nude ne može stati u par sati!

Nemojte da propustite priliku da otkrijete njihove tajne i uopšte zagonetnost umetnosti i istorije. Budite pravi kritičari, ali i poštovaoci kulturno-tradicijske baštine.

Počnite od raspoloženja i znatiželje, ličnog ukusa i afiniteta – ako ste ljubitelj elektronike i interesuju vas tehnička dostignuća, pohitajte onda u Muzej Nikole Tesle!

Pored ovog muzeja, dajemo vam još neke predloge muzeja koje vredi posetiti.

Narodni muzej

Ovu riznicu kulture nikako ne treba zaobići! Veoma je zanimljiv i njen istorijat – Narodni muzej je osnovan davne 1844. ukazom tadašnjeg ministra prosvete Jovana Sterije Popovića. Osnivanje ove ustanove imalo je zadatak da sačuva sve starine vredne pomena i da ih ostavi budućim generacijama za ponos i diku. U tome i jeste svrha njegovog osnivanja – da štiti i promoviše ogromno kulturno nasleđe centralnog Balkana i Evrope i to u razdoblju od praistorije, pa sve do danas (arheološka, umetnička, numizmatička građa).

Prilikom posete ovog muzeja, bićete u prilici da vidite brojne povelje, rukopise, štampane knjige, pečate, posude i alatke. Takođe, u muzeju se nalaze i bronzani portret cara Konstantina, Temnićki natpis, ali i brojna druga dela i zaostavštine najrazličitijih umetnika bogate srpske kulture.

Muzej primenjene umetnosti

Ovo je umetnički muzej specijalizovanog tipa i njegovo osnivanje je posvećeno čuvanju i prikupljanju predmeta primenjene umetnosti, kako iz naše tradicije, tako i iz drugih evropskih kultura.

Među predmetima koji privlače najveću pažnju, tu su predmeti od zlata, kao i oni rezbareni u drvetu, drvorezne i slikane ikone, predmeti od metala, stakla, porcelana, keramike i tekstila (neki su pripadali poznatim srpski dinastijama), nameštaj, nakit (srednjovekovni, najčešće, ali i druga juvelirska remek-dela), novac Stare Grčke. Takođe su i veoma zanimljivi i predmeti savremene produkcije.

Etnografski muzej

Za sve ljubitelje srpske tradicije i folklora, vrata Etnografskog muzeja širom su otvorena. Srpski istoričar Stojan Novaković imao je zamisao da ovaj muzej bude posvećen izučavanju narodnog života. Pažnju je posvetio njegovim najvažnijim elementima – običaji, verovanja, stvari koje su svakodnevno korišćene.

Brojna višedecenijska terenska istraživanja i prikupljanja omogućila su bogati etnografski asortiman, koji godinama privlači pažnju posetioca. Danas se u ovom muzeju mogu videti brojne zemljane i metalne posude, narodno oružje, alati, nakit, amajlije, tkanina i drugi odevni predmeti. Iako je kroz istoriju burno prošao, Etnografski muzej se do danas čvrsto održao i prava je atrakcijama posetiocima.

Istorijski muzej Srbije

Ukoliko ste ljubitelj istorije i zanima vas prošlost vašeg naroda, obavezno posetite i Istorijski muzej Srbije. Jedna poseta je dovoljna da se uverite u lepote i značaj svega vrednog koji ovaj muzej čuva. Znanje o prošlosti Srbije i srpskog naroda, ali i drugih naroda na našoj teritoriji spada u domen opšte kulture i informisanosti, te ovaj muzej ne smete zaobići.

U njemu je sačuvano sve ono što upućuje na burnu prošlost srpskog naroda, pogotovo na borbe za nacionalno oslobođenje. Tako se u njemu, sasvim očekivano, čuva brojna vojnička opema i oružje, uniforme, medalje, znamenje, zastave, povelje, značke, trake, karte, pečati…

Muzej iluzija

Ovo je muzej koji je po mnogo čemu drugačiji od ostalih. U poslednje vreme postao je prava atrakcija svim generacijama. Ne iznenađuje što su deca najveći obožavaoci ovog muzeja. Ovde imaju priliku vide ono što je srodno njihovim maštarijama i nezamenljivom dečijem svetu u kome je sve moguće.

Ukoliko se uputite u ovaj drugačiji, ′moderniji′ muzej, ne propustite priliku da zavirite u svaki njegov kutak. Osetite čaroliju koju vam pruža soba ogledala ili amnes soba, čiji uglovi čini da se zapitate šta je sa vašom visinom. U Muzeju iluzija mladima je najinteresantnija tzv. obrnuta soba, ali i rupa bez dna, anti-gravity soba, glava na tacni i ostalo.

Ako ste za avanturu, obavezno posetite i ovaj muzej i prepustite se čaroliji koju vam on pruža. Jedno je sigurno, posle ovih obilazaka biće vam žao što muzeji u Beogradu nisu bili ranije na vašoj listi prioriteta.

Galileo Galilej – biografija, izumi i zanimljive činjenice

Predrag Konatarević

јануар 19, 2020

Nije tajna da su mnogi veliki umovi u vremenu u kome su živeli bili neshvaćeni i da su umesto poštovanja za svoja otkrića dobijali podsmehe, pogrde i progonstva. Galileo Galilej italijanski matematičar, fizičar, astronom i filozof, doživeo je sličnu sudbinu.

Rođenje i prvi koraci u nauci

Galileo se rodio 1564. godine u plemićkoj porodici a svoje osnovno obrazovanje stekao je u manastiru Valombroza pored Firence. Od 1581 do 1585. godine je studirao na univerzitetu u Pizi, naposletku je napustio univerzitet bez stečene diplome i nekoliko godina držao privatne časove u Firenci i Sijeni.

Njegovi roditelji želeli su da im sin postane doktor ali je Galileo svoj životni poziv video u pronalaženju istina koje će obogatiti ljudsko znanje i ispostaviće se postaviti temenje modernoj mehanici i fizici. Ta će odluka proslaviti njegovo ime, ali mu doneti i mnogo nevolja. Još kao mladić, Galileo je pokazivao sjajne sposobnosti. Uprkos naučnom napretku, Galileov prvi posao bio je učitelј umetnosti. Sa 24 godine počeo je da predaje umetnost u Firenci. Nije se dugo zadržao na ovom poslu, ubrzo su primećene njegove naučne i matematičke sposobnosti i 1589. godine, sa samo 25 godina, dobio je katedru za matematiku na Univerzitetu u Pizi.

Bio je vrlo cenjen i po svemu sudeći činilo se da će mu život biti posut ružama, ali to nije bilo suđeno ovom velikom naučniku i čoveku.

Galileo je postao slavan još i pre njegovog profesorskog zvanja, još u doba svojih studentskih dana. Dok je jednog dana sedeo u mesnoj katedrali njegovu pažnju privuklo je njihanje lustera (svećnjaka). Naime on je koristeći svoje otkucaje srca kao vremensku odrednicu, primetio da je lusteru potrebno potpuno isto vreme da napravi zamah, ma koliko da je luk kojim se njihao bio dugačak. To ga je navelo na eksperimente sa njihanjem tegova. On je u eksperimentu koristio dva klatna iste dužine, jedno je zaljuljao jače jedno slabije, rezultat koji je dobio potvrdio je njegove sumnje. I jednom i drugom klatnu je bilo potrebno isto vreme da napravi zamah. Kao rezultat ovog otkrića izumljen je časovnik sa klatnom.

Pogled u zvezde

Godine 1592 Galileo je postao profesor matematike u Padovi u to vreme izumeo je termoskop tzv. „Galilejev termometar“ (instrument za merenje temperature) tada se već moglo pretpostaviti da će Galileo postati jedna od najslavnijih osoba svog doba. Ime mu je bilo poznato po celoj Evropi i čitave gomile ljudi hrlile su na njegova predavanja iz prirodne filozofije. Godine 1608 holandski optičar Hans Liperši je izumeo durbin, a godinu dana nakon toga istu je spravu izgradio i Galileo.

Naime, Galileo je iskoristio otkriće holanskog kolege, adaptirao ga i dosetio se da njime posmatra noćno nebo. Na samom početku, ovakav durbin mogao je uveličati sliku najviše tri puta, međutim, posle Galileovih adaptacija uz dodavanje staklenog sočiva, nastao je prvi pravi teleskop koji je mogao uveličati posmatrane objekte za oko trideset puta.

Usmerivši teleskop prema zvezdanom nebu promatrao je i planine na Mesecu i otkrio četiri velika Jupiterova satelita i spoznao da se Zemlja okreće oko Sunca.

Galileo Galilej i njegov sukob za crkvom

Galileovo otkriće bilo je u suprotnosti sa verskim uverenjima tog doba. Kad je naposletku napisao knjigu sa svojim postavkama bio je izveden pred svemoćnu inkviziciju i optužen kao heretik. Galileo Galilej je dosta hrabro branio svoje mišljenje i odgovarao na pitanja kojima su ga obasipale sudije, braneći svoj stav po svaku cenu. Na kraju zbog hereze Galileo biva osuđen na kućni pritvor. Postoje tvrdnje da je Galileo po presudi izrekao onu čuvenu rečenicu “Ipak se okreće!“). Međutim ova legendarna izjava više je stvar legende, nego istine, i svakako nedokaziva.

U kućnom pritvoru, sa ograničenom društvenom komunikacijom, Galileo je nesmetano nastavio svoja istraživanja.

Iako su njegove ideje na kraju pobedile, Galileo je za nauku platio visoku cenu: poslednjih osam godina svog života proveo je u kućnom pritvoru, a Katolička crkva je zabranila objavlјivanje svega što je napisao.

Gubitak vida i smrt

Pred kraj svog života u poslednjim godinama zatočeništva Galileo Galilej je počeo da sve vise gubi vid, da bi na kraju i potpuno oslepeo, ali su ga i onda posećivali mnogi veliki umovi tog doba među kojima i engleski pesnik Džon Milton.

Galileo je umro 1642 godine. Crkva nije dozvolila da bude sahranjen u bazilici Santa Kroče kraj grobnice svoga oca i svojih predaka jer je Galileo bio osuđeni heretik. Tek je 1737 godine preseljen na prvobitno zamišljenu lokaciju, gde mu je podignut i spomenik.

5 načina za najbolji monitoring ulaza u poslovni prostor

Predrag Konatarević

јануар 16, 2020

Vrlo je važno osigurati svoj poslovni prostor od moguće provale ili krađe. U slučaju da poslovne prostorije nisu zaštićene video nadzorom ili alarmnim sistemom, pod stalnim smo rizikom da rezultati našeg nesebičnog i mukotrpnog rada i ulaganja, za samo nekoliko minuta, završe u tuđim rukama. Bez adekvatne zaštite provale nisu registrovane vreme, te ishode neovlaštenog upada primećujemo tek satima kasnije, kada je za blagovremenu reakciju već kasno. Da bismo izbegli takva neprijatna iznenađenja, prioritetno je da obezbedimo svoj poslovni prostor. Način na koji ćete obezbediti svoj poslovni prostor i imovinu sami birate, ali predlažemo da odluku donesete u kontaktu sa stručnim licem.

Najmudrije je kamerama ili alarmnim sistemom pokriti celu površinu objekta, međutim postoje i ključne tačke, na koje bi trebalo obratiti posebnu pažnju. Jedan od takvih ključnih parametara jeste ulaz. Provalnik će, kada god može, za pristup izabrati ulazna vrata, jer će mu takav ulazak u prostorije omogućiti da pristupi neopaženo i u najbržem roku izvede kompletnu zamišljenu operaciju. Sam ulaz u objekat često je i najosetljivija tačka celog objekta, te obezbeđenje ovog parametra čini samo jezgro zaštite prostora i imovine.

Instalacija sistema video nadzora

Iako ulaz u poslovni prostor zvuči kao logična početna tačka za ugradnju sistema video nadzora, mnogi vlasnici lokala preskaču ovaj parametar. Vodeći se činjenicom da će provalnici verovatno pokušati da u objekat uđu kroz prozor, da bi ostali neprimetni, vlasnici često sve svoje resurse usmeravaju upravo na zaštitu prozora. Međutim, vrata za ulazak ipak neće koristiti samo oni koji imaju ključ, pristup ili šifru alarma. Ako već može da u prostorije uđe kroz vrata, zašto bi se lopov mučio i pokušao da se provuče kroz prozor?

Kamere za video nadzor mogu se postaviti tako da pokrivaju ulaz pod različitim uglovima, te se na ovaj način može ispratiti i promet u konkretnom objektu. Objektiv postavljenih kamera može fokusirati i bilo kakve sumnjive aktivnosti u okolini, dok mobilni monitoring dozvoljava da nadzornim kamerama pristupite sa bilo koje lokacije, u bilo koje vreme.

Instalacija alarmnih sistema

Nakon što ugrade video nadzor i na ovaj način obezbede svoj poslovni prostor, mnogi vlasnici pogreše, te smatraju da je instalacija alarmnog sistema samo dodatni i nepotrebni trošak. Ipak, odnos između alarmnog i sistema video nadzora nije ili-ili. Ova dva sistema funkcionišu na dva potpuno drugačija načina i, samim tim, štite vas i vašu imovinu na dva potpuno različita načina. Ugradnja oba sistema, zapravo znači da svoju bezbednost udvostručujete.

Alarmni sistem je odličan za detekciju i reakciju na sumnjivo ponašanje potencijalnih provalnika, naročito tokom neradnih sati. Alarmni sistemi mogu biti opremljeni i senzorima i detektorima, koji reaguju na dim, povećanu količinu ugljen-monoksida u vazduhu, vodu, zemljotres, lomljavu stakla i slične kritične promene. U takvim slučajevima će fizički alarm blagovremeno upozoriti sve prisutne na postojanje opasnosti, te će omogućiti efikasnu evakuaciju, bez povređenih.

Ono što dodatno može uneprediti instalirani alarmni sistem, jeste opcija povezivanja sa monitoring centrom. Stručnjaci u monitoring centru su aktivni 24/7 i odreagovaće momentalno na svaku zabeleženu promenu, tako što će kontaktirati nadležne organe ili postupiti prema unapred dogovorenoj proceduri.

Instalacija sistema kontrole pristupa

Sistemi kontole pristupa su najbolji način regulacije prometa kroz zone ograničenog pristupa. Sistem kontrole pristupa podrazumeva postojanje interfona ili kartica, koje poseduju isključivo zaposlenici. Instalacija ovakvog sistema je i jedan od najboljih načina monitoringa dolaska i odlaska zaposlenih, što dozvoljava dodatni nivo sigurnosti. Sistemi kontrole pristupa trebalo bi da pokrivaju kako ulaz u poslovne objekte i prostorije, tako i restriktivne zone, čime će se umanjiti šansa za neautorizovan pristup.

Instalacija biometrijskih brava

Biometrijske brave mogu se posmatrati kao novi nivo kontrole pristupa, pošto se na ovaj način može regulisati pristup zaposlenika prema smenama. Biometrijske brave mogu biti konstruisane tako da reaguju na otisak prsta. Otisak prsta je unikatna karakteristika svake osobe, te je ovakvu “lozinku” nemoguće lažirati.

Unaprediti pristup “digitalnom ulazu”

Vlasnici često zaboravljaju da njihovo poslovanje ima još jedan ulaz – onaj digitalni. Naime, svaki ozbiljan biznis danas sigurno ima internet stranicu, gde reklamira svoj asortiman ili pruža bitne informacije o svom poslovanju. Iako se neovlašten upad ovde ne može fizički osetiti, svakako može ostaviti osetne posledice na poslovanje. Važno je da svoj digitalni prostor zaštite jakim i kreativnim lozinkama, da redovno proveravate firewall i da edukujete zaposlenike o svim potrebnim koracima. Tek tada ćete ostvariti bezbednost na svim mogućim ulazima u poslovanje.

Ukoliko ste spremni da bezbednost svog poslovnog prostora podignete na viši nivo, VideoMont vam nudi širok dijapazon opreme i usluga. Kontaktirajte ljubazno osoblje za sve detaljnije informacije.

Kada je ulaz pokriven, mogućim provalnicima smo već osujeteli plan. Ukoliko je provalnik uhvaćen čim je pokušao da neautorizovano pristupi vašem objektu, ako ga oko kamere zabeleži, alarmni sistem ga uplaši i upozori zvučnim i svetlosnim signalima, a monitoring centar dobije informaciju o neželjenim promenama, on je svoju “karijeru” završio. Sisteme zaštite najbolje je instalirati već pri samoj izgradnji ili pri kupovini poslovnog objekta, budući da ste na ovaj način bezbrižni i zaštićeni još od samog početka i možete da se fokusirate na ono najbitnije – uspeh svog poslovanja.

1...596061...78 Page 60 of 78

Razlika između zdravog i nezdravog perfekcionizma

Perfekcionizam je oduzimanje sopstvenog prava na grešku

Savršenstvo kao uverenje koje nam je usađeno od detinjstva

Niko nije savršen, ne trudite se ni vi da budete

Odustanite od perfekcionizma

1. Ha Long – Vijetnam

2. Koloseum – Italija

3. Amazonske prašume – Južna Amerika

4. Piramide u Gizi – Egipat

5. Tadž Mahal – Indija

6. Angkor Vat – Kambodža

7. Veliki kanjon Kolorada – SAD

8. Veliki Kineski zid – Kina

9. Luvr – Francuska

10. Maču Pikču – Peru

Zašto dolazi do gubitka pamćenja?

Imate li razloga za zabrinutost?

Zaboravili ste koji je datum ili koji je dan

Gde su mi ključevi od auta?

Zašto li dođoh ovde?

Kako sprečiti zaboravnost?

Ratarstvo i stočarstvo – prva zanimanja

Lončarstvo

Ciglarstvo

Čudotvorni metali

Prvi rudari

Svetlo u tami

Obogaćivanje mlečnih proizvoda vitaminima i mineralima

Sastav mleka pogodan za ljudski organizam

Značaj mleka i mlečnih proizvoda u ishrani

Fermentisani mlečni proizvodi

Sir i njegove blagodeti po organizam

Mala potrošnja energije i ušteda u budžetu

Vizuelni komfor uz smanjen rizik od povrede

Ekološka prihvatljivost – dug životni vek bez UV zračenja

Otpornost na visoke/niske temperature i vremenske prilike

Rođenje i detinjstvo Svetoga Save

Na Svetoj gori snovi su postali realnost

Savin monaški život

Sava kao prvi srpski arhiepiskop

Prvi srpski prosvetitelj i književnik

Odakle početi?

Narodni muzej

Muzej primenjene umetnosti

Etnografski muzej

Istorijski muzej Srbije

Muzej iluzija

Rođenje i prvi koraci u nauci

Pogled u zvezde

Galileo Galilej i njegov sukob za crkvom

Gubitak vida i smrt

Instalacija sistema video nadzora

Instalacija alarmnih sistema

Instalacija sistema kontrole pristupa

Instalacija biometrijskih brava

Unaprediti pristup “digitalnom ulazu”

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY