Čovek je najinteligentnije biće na Zemlji, i bez obzira što je ljudska vrsta relativno kratko na planeti koja postoji duže od 4,5 milijardi godina, mnogi pronalasci Homo Sapiensa imaju najveću zaslugu za razvoj moderne civilizacije kakvu danas poznajemo. Od trenutka kada su ljudi udarali kamen o kamen kako bi zapalili vatru, pa do momenta kada je izmišljen internet, mnogobrojna otkrića su bila revolucionarna, a neka od njih su zauvek promenila svet u kome živimo i omogućila nam lagodniji i jednostavniji život na Zemlji. Teško je reći koji su to najveći izumi svih vremena, ali pronalasci opisani u ovom tekstu svakako spadaju u najveća čovekova otkrića ikada.

#1 Točak (3.500 godine pne)

Prvi izum koji je drastično promenio tok čovečanstva i ljudima obezbedio svetliju budućnost, svakao je bio točak. Najstariji dokazi o postojanju vozila sa točkovima vraćaju nas šest i po milenijuma u prošlost, oko 3.500 godine pne. Prva vozila sa točkovima najverovatnije su izumeli stari Sumeri, a osim u Mesopotamiji, dokazi o njihovom postojanju pronađeni su i na područjima Kavkaza i centralne Evrope. Međutim, osim za pokretanje vozila, točak se od drevnih vremena koristi i kao osnovni princip rada većine mehaničkih sistema ikada napravljenih, od čekrka u drevno doba, do složenih satnih mehanizama danas. Razvoj točka kao jedne od najkorisnijih sprava, što on danas definitvno jeste, bio je mukotrpan. Međutim, itekako se isplatilo. Najstarija kolica sa točkovima značajno su doprinela razvoju poljoprivredne proizvodnje, omogućila lakše dopremanje robe na tržište i lakše putovanje ljudima koji putuju na velike udaljenosti. Danas, točak je deo našeg načina života – od satova, preko automobila, pa do turbina za proizvodnju električne energije, točak je prisutan svuda.

#2 Kompas (206. godina pne)

Drevni moreplovci upravljali su svojim brodovima tako što su posmatrali položaj zvezda. Ali ovaj metod nije mogao da funkcioniše danju kao i po oblačnom vremenu, tako da nije bilo bezbedno putovati daleko od kopna. Prvi kompasi napravljeni su u Kini, na početku epohe dinastije Han (206. godina pne), bio je napravljen od kamena, prirodno magnetizovane rude gvožđa, čije su osobine kasnije proučavane vekovima, da bi u periodu dinastije Song, u 11. veku počeli da se prave kompasi koji su korišćeni kao navigaciono sredstvo. Ubrzo zatim tehnologiju su moreplovci preneli u Evropu i arapske zemlje. Kompas je omogućio bezbedno kretanje brodova daleko od kopna, doprinoseći na taj način razvoju trgovine među kontinentima i otkrićima novih svetova. Kroz istoriju, ljudi su stalno imali potrebu za istraživanjem nepoznatog, za otkrivanjem sveta. Međutim, to nije bilo moguće bez referentnih tačaka na osnovu kojih su se mogle identifikovati geografske lokacije. Zato su kompasi bili jedan od najvažnijih alata koji su pomogli najčuvenijim svetskim moreplovcima da istraže svet. U današnje doba satelita i GPS-a, može izgledati smešno, ali kompas je definitivno bio jedan od ključnih pronalaska, zahvaljujući kome su bila moguća i najveća geografska otkrića.

#3 Sat (725. godina)

Zamislite današnjeg modernog, poslovnog, čoveka koji nema predstavu o vremenu. Scenario u kome nikakvi rokovi nisu važni, niti postoji radno vreme. Zvuči neverovatno, zar ne? Praćenje vremena nam pomaže da bolje organizujemo svoj život i da budemo u toku. Zato su ljudi još u drevnim epohama težili da pronađu način da izmere vreme. Još pre 6.000 godina stari Sumeri, Egipćani i Kinezi koristili su se sunčane i vodene satove pomoću kojih su pratili vreme. Prvi mehanički sat izrađen je u Kini 725. godine, a njegov izumitelj bio je Yi Xing.

#4 Pronalazak štamparije (1440)

Pronalazač štamparije pokretnim slovima bio je Nemac Johan Gutenberg. Mada su Kinezi nekih hiljadu godina ranije poznavali veštinu štampanja, era štampanja ipak je počela kada je Gutenberg 1440. godine došao na ideju da izliva slova od metala i da od njih sastavlja redove i strane. On je konstruisao i drvenu presu za štampu pomoću koje se otisak sloga dobijao pritiskom ravne ploče preko lista hartije. Prva knjiga štampana na ovom novom sistemu bila je čuvena Gutenbergova Biblija iz 1455. godine. Štamparska tehnika se brzo širila i usavršavala. Već nekoliko decenija posle Gutenberga, otvorena je i prva štamparija na našim prostorima – 1493. godine na Obodu u Crnoj Gori odštampan je „Oktoih“ – prva štampana knjiga kod nas. Već sledeće godine, u prvoj hrvatskoj štampariji u Senju odštampana je knjiga „Glagolski misal“.

#5 Lokomotiva (1814. godina)

Prvu konstrukciju lokomotive sa točkovima uradio je Ričard Trevitik 1804. godine, a na istom poslu bilo je angažovano još nekoliko vrhunskih inženjera. Među njima se našao i Džordž Stivenson koji je svoju prvu lokomotivu konstruisao 1814. godine, a već 1815. godine proradila je prva državna železnica između Stoktona i Darlingtona u Engleskoj. Stivensonova lokomotiva vukla je prvi teretni voz na svetu, u kome je bilo i nekoliko putnika. Najpoznatija Stivensonova lokomotiva zvala se „Raketa“. Stivensonov sin Robert imao je zasluge u njenom konstruisanju. Godine 1829. ponuđena je nagrada od 500 funti onome ko konstruiše najbolju lokomotivu, a ubedljivo pobedu odnela je upravo Raketa. Svi su bili impresionirani pre svega njenom brzinom od 58 km na sat.

#6 Elektricitet (1831. godina)

Još u drevno doba čovek je bio svestan postojanja tajanstvene sile, elektriciteta, koji se pominje još 600. godine pne. Ali tek pre nešto više od 200 godina otkriveno je kako se elektricitet može koristiti. Prva značajna oktrića učinio je italijanski naučnik Alesandro Volta, koji je 1800. godine napravio baterije koju su proizvodile elektricitet. Međutim, najznačajniji pronalasci u oblasti elektriciteta pripadaju engleskom naučniku Majklu Faradeju (1791 – 1867. godina). Faradej je zaslužan za mnoge važne pronalaske u oblasti hemije, ali njegovo najveće delo je ipak iz elektriciteta. On je proučavao radove svojih prethodnika i dvadeset godina vršio eksperimente. Svoj najveći uspeh doživeo je 1831. godine kada je jednostavnim aparatom koji se sastojao od jednog magneta, bakarnog diska i žice uspeo da proizvede ili indukuje električnu energiju. Istovremeno, to je bio početak korišćenja dinama ili električnog generatora za proizvodnju elektriciteta koji se danas koristi u celom svetu za dobijanje električne energije.

#7 Pronalazak telefona (1876. godine)

Jedan od načina upotrebe elektriciteta sastojao se u slanju poruka preko žice. Na različite načine preko prijemnog aparata mogle su se primati reči i slova, a poruke su se slale na velika rastojanja. Kada su kablovi položeni na dnu okeana, poruke su se mogle upućivati hiljade kilometara daleko. Međutim, ubrzo je pronađeno još nešto bolje: Telefon. Pronalazač telefona je Škotlanđanin Aleksandar Grejam Bel. On je čitav svoj istraživački rad posvetio rešavanju problema konstrukcije aparata pomoću kojeg bi dve osobe mogle da razgovaraju preko žice. Prvi zvuk koji je poslao na taj način bilo je otkucavanje časovnika, a 1876. godine uspelo mu je da se isprekidanim govorom sporazume sa svojim asistentom koji se nalazio u drugoj sobi. Tako je otkriven telefon. Mnogi su pre Bela izučavali ovu mogućnost, ali njegov aparat je bio prvi efikasan telefon. Bel ga je brzo usavršio, i ljudi su polako počeli da prihvataju ovu ideju, sve dok komunikacija preko telefona, a danas i preko mobilnih telefona, nije postala deo naše svakodnevice.

#8 Motor sa unutrašnjim sagorevanje i automobili (1875. i 1885. godina)

Prvi automobil na svetu konstruisao je Austrijanac Zigfrid Markus, 1875. godine. On je upotrebio motor sa unutrašnjim sagorevanjem koji je kasnije usavršen. Markus, međutim, nije proizvodio automobile za prodaju. Prvi koji je to učinio je Nemac Karl Benc, koji se smatra ocem automobila. On je 1885. godine počeo prvu serijsku proizvodnju automobila namenjenih za tržišnu prodaju. Od tada pa do danas prozvodili su se automobili raznih oblika, dimenzija i karakteristika. Danas je proizvodnja toliko usavršena da automobili više i ne moraju nužno da koriste benzin, već rade na „baterije“. Automobili su promenili način života ljudi i danas su od nekadašnjeg luksuza, prerasli u nužnu potrebu.

#9 Avion (1903. godine)

Vekovima su razni istraživači pokušavali da pronađu način da čovek poleti. Međutim, pre nego što je otkriven motor s unutrašnjim sagorevanjem, let u mašinama težim od vazduha bio je praktično nemoguć. Dva brata Orvil i Vilbur Rajt, prvi su leteli avionom 1903. godine. Te godine, na dan 17. decembar, oni su postali prvi ljudi koji su poleteli svojim avionom. Obojica su obavila po dva leta. Prvi je trajao 12 sekundi, drugi i treći bili su nešto duži, a četvrti let je trajao skoro čitav minut. Ukupno su uspeli da pređu 270 metara. Nakon toga, braća Rajt su nastavili da usavršavaju svoje letilice, da bi 1908. godine Vilbur uspeo do obavi let koji je trajao čitavih 80 minuta. Ostali entuzijasti širom sveta, iskoristili su kasnije saznanja dobijena od ovih prvih letova. Tako su konstruisani avioni u Engleskoj, Francuskoj, SAD. Francuz Luj Blerio ulazi 1909. godine u istoriju svojim letom preko Lamanša, od Kalea do Dovera. Zatim je usledio Prvi svetski rat kada počinje pravi zamah u razvoju vazduhoplovstva koji traje do današnjih dana.

#10 Internet (1960-te)

Globalni sistem međusobno povezanih računarskih mreža, poznat kao internet, danas koriste milijarde ljudi širom sveta. Mnogo ljudi je zaslužno za razvoj interneta, ali jedno ime zaslužuje posebnu pažnju – Leonard Krajnrok, američki naučnik, autor matematičke teorije mreže podataka. Sa mnogim drugim vrhunski inženjerima i naučnicima, kao što je Lorens Roberts, Krajnrok je radio na čuvenom projektu Ministarstva odbrane SAD poznatom pod akronimom ARPANET, koji se smatra pretečom interneta. Kasnije je na osnovu ove mreže stvoren World Wide Web, globalna mreža koju danas koristimo. Usavršavanje interneta i danas traje i sve je brže i brže. Internet koristimo u svakodnevnom životu i on je unapredio našu komunikaciju, zabavu, ali i edukaciju, marketing, trgovinu, politiku… u stvari sve aspekte naših života. Sa razvojem 5G mreže, koja je ove 2019. godine počela da se primenjuje u pojedinim zemljama, i koja obezbeđuje neverovatne brzine interneta, čini se kao da će globalna mreža doživeti svoj vrhunac. Ali, s obzirom na munjevit razvoj novih tehnologija, niko ne može predvideti kakva nas sve iznenađenja čekaju u budućnosti što se tiče interneta.