Stilske figure – šta su stilske figure i čemu služe

јун 10, 2019

Stilske figure zadaju mnogo problema učenicima osnovnih škola, posebno pred polaganje završnog ispita na kraju osmog razreda. Bukvalno i metaforički, đaci se preznojavaju kada se pomenu strašne reči poput: personifikacija, sinegdoha, aliteracija, anadiploza i metonimija. Poređenja radi, stilske figure na testu iz srpskog jezika su poput jednačina sa dve nepoznate na testu iz matematike. Samo što, ovde je često sve nepoznato.

Stilske figure su KAO matematika – ništa ne razumem!

Status teške i zbunjujuće lekcije stilske figure ponele su od prvog susreta učenika sa njima. U pitanju je figura poređenje koju učenici upoznaju u nižim razredima osnovne škole. Ko se tu sa kim poredi i zašto, malim drugacima uopšte nije jasno. Tek kad vide tu nebičnu i kratku reč KAO, oni znaju da se tu nešto bitno dešava.

Posle poređenja tu negde počnu iz omiljenih priča da iskaču epiteti. Učiteljica prvo kaže kako su to pridevi, onda da su atributi i na kraju – potpuno zabiberi čorbu tom čudnom rečju: epitet!

Divna pesma mog detinjstva.

Vila je zalepršala sjajnim krilima.

Jesen je obukla svoju zlatnu haljinu.

Kako i zašto su divna, sjajna i zlatna u isto vreme i pridevi i atributi i epiteti – to đak trećak uopšte ne razume!

Situacija postaje ozbiljna u petom razredu kad uz poređenje i epitet počnu da se gurkaju metafora, personifikacija, metonimija i anafora.

Šta su stilske figure i čemu služe

Stilske figure su utvrđeni načini izražavanja koji se mogu izdvojiti i posebno označiti, a sve to zahvaljujući svom odstupanju od uobičajenog načina govora. Njima se obogaćuje književno delo, a reči dobijaju nova i prenesena značenja. Na izvestan način, stilske figure su nosioci umetničke vrednosti u književnim delima.

U srpskom jeziku stilske figure se dele na:

Figure dikcije
Figure reči
Figure konstrukcije
Figure misli.

Figure dikcije

Figure dikcije nazivaju se još i glasovnim, odnosno zvučnim figurama. Njihovo delovanje se zasniva na samom učinku određenih glasova i zvukova u govoru. Reč je o stilskim figurama koje podrazumevaju ponavljanje određenih glasova ili pak grupe srodnih glasova, zatim oponašanje zvukova prirode ili ponavljanje čitavih reči. Upravo će ponavljanje, kao glavna karakteristika figura dikcije, služiti da pojača ili znatno umanji određenje dimenzije značenja reči U figure dikcije spadaju:
aliteracija,
anadiploza,
anafora,
asonanca,
epifora
onomatopeja,

Figure reči

Figure reči ili tropi (prema grčkom tropos, okret) nastaju promenom osnovnog, uobičajenog značenja pojedinih reči. Ove su figure česte u svakodnevnom govoru. Često upotrebljavamo reči u njihovom prenesenom značenju:

Baš si zmaj, noge stolice, ubio sam se od posla…

Neretko se ove figure ne doživljavaju kao figure prenesenog značenja, jer je s vremenom ono s postalo uobičajeno. U figure reči spadaju:

alegorija,
epitet,
eufemizam,
metafora,
metonimija,
personifikacija,
simbol,

Figure konstrukcije

Kako im sam naziv kaže, figure konstrukcije nastaju specifičnom konstrukcijom rečenice, odnosno posebnim rasporedom reči u rečenici ili nekoj većoj celini književnoumetničkog teksta. Upravo je odstupanje od prirodnog reda reči ono što ostavlja poseban utisak na čitaoca i pojačava njegov doživljaj određenog dela. U figure konstrukcije spadaju:
asindet,
elipsa,
inverzija,
polisindet,
retoričko pitanje.

Figure misli

Figure misli je teško odvojiti od figura reči, odnosno tropa. I jedne i druge se odnose se na značenje reči, s tim što figure misli u sebi nose širi smisao onoga što je rečeno. U tu grupu stilskih figura spadaju:

antiteza,
gradacija,
hiperbola,
ironija,
litota,
oksimoron,
paradoks,
poređenje,
slovenska antiteza.

Zrno znanja će posebnu pažnju posvetiti svakoj stilskoj figuri, te vas u nekom od narednih tekstova čekaju detaljnije definicije i novi primeri u našoj rubrici Jezik i književnost.

Gutači struje – frižideri i zamrzivači mogu da budu i štediše

Dragan Antić

мај 30, 2019

Na tržištu je, slobodno se može reći, nikad bogatija ponuda rashladnih uređaja za domaćinstvo – frižidera i zamrzivača, bilo da je u pitanju njihova veličina (zapremina), ili da je reč o modelima (retro, moderan, ultramoderan) i o bojama (klasična i neprevaziđena bela, metalik siva, crvena, zelena, žuta, crna…).

No, porodica prosečne kupovne moći i dalje najviše pažnje prilikom odluke o kupovini rashladnog uređaja posvećuje najpre njihovoj ceni, a zatim o ekonomičnosti. Za resorane, kafane i slične ugostiteljske objekte postoje posebno projektovani sistemi za hlađenje.

Kada je cena u pitanju, nema druge nego obići sve trgovine i upoređivati cene ili uključiti kompjuter i to isto učiniti onlajn. Eventualno pratiti akcije i ostala sniženja (ako nije u pitanju kvar pa valja što pre spasavati namirnice, posebno kada je reč o kvaru zamrzivača) i tako “uloviti” ekstra popuste.

Vreme pomodarstva, kada se kupovao zamrzivač što veće zapremine (da stane što više svega, od onoga što se isplati zamrzavati pa sve do onoga čije je držanje mesecima u hladnjaku apsolutno neisplativo) davno je za nama. Sada je na (s)ceni – ekonomičnost. U svakom pogledu. A većina porodica više i ne kupuje celu svinju i(li) celo tele pa da tako zamrznuto meso jede i posle roka koji je preporučljiv za ovakvu vrstu namirnica, što izbor zamrzivača svodi na daleko manje dimenzije i zapreminu.

Frižider spram potreba

Frižideri i zamrzivači, kao uređaji bez kojih se ne može zamisliti život savremenog čoveka, gotovo po pravilu se kupuju iz potrebe, vrlo često i iz prevelike nužde (zbog kvara postojećih uređaja) i spadaju u red najvećih potrošača električne energije (nazivaju ih još i pravim gutačima struje). To je dovoljan razlog da se prilikom kupovine posveti ozbiljna pažnja izboru njihove veličine.

Kupcima je danas, posebno ako su prethodni frižider ili zamrzivač nabavili pre deceniju ili više, i te kako potrebno određeno predznanje, tim pre što u ovoj oblasti tehnologija izuzetno brzo napreduje, a sistemi hlađenja se razlikuju, baš kao i način održavanja ovih uređaja.

U skladu sa potrebama porodice, neki će se opredeliti za klasične frižidere manje ili veće zapremine, bez dela za duboko zamrzavanje, jedni stoga što već poseduju zamrzivač, a drugi zato što i inače nikada ne zamrzavaju hranu.

Za vikendice i kuće za odmor, kao i za letnje kuhinje, preporučuju se manji frižideri, u koje mogu da stanu namirnice za nekoliko dana (opet, zavisno od veličine porodice, odnosno od broja ljudi koji boravi u njima). Manji frižideri pogodni su i za porodice čiji članovi imaju dovoljno vremena za svakodnevne ili česte odlaske u kupovinu, dok su porodice u kojima se nabavka namirnica obavlja jednom nedeljno ili jednom u deset i više dana, usmerene ka frižiderima većih dimenzija.

Ukoliko u domaćinstvu postoji hladna ostava ili podrum, nije potreban frižider sa komorom za, na primer, voće i povrće, kao ni onaj sa ogromnom vratima za rashlađivanje pića.

Neko će se opredeliti za model frižidera sa dodatnim ventilatorom za brže cirkulisanje hladnog vazduha u samom frižideru, dok je drugome to čist luksuz i suvišan trošak.

Stepenicu savremeniji je samootapajući frižider, u kojem je sistem za odmrzavanje podešen tako da radi automatski. Ovakav frižider je preporučljiv za domaćinstva koja ne koriste odmah veliku količinu namirnica koju odlažu u njemu.

Poslednjih godina popularan je no frost frižider, koji radi po principu hlađenja klima uređaja. U frižider pomoću ventilatora dospeva hladan vazduh bez vlage, što je idealno za deo u kojem se zamrzavaju namirnice, budući da su one upakovane. Bitno je imati na umu da u ovom frižideru i namirnice koje se odlažu u hladnu komoru moraju da budu upakovane, jer će u suprotnom zbog nedostatka vlage doći do njihovog sušenja.

Dakle, pri izboru frižidera nužno je imati u vidu sledeće činjenice:

koliko hrane će biti u njemu;
koje namirnice su u pitanju;
koliko dugo će određena vrsta namirnica stajati u frižideru;
koliko prostora imate na raspolaganju za smeštanje frižidera u stanu (nikako ga ne smeštati pored toplotnog izvora);
da li sam frižider poseduje oznaku visoke energetske efikasnosti (A, A+ , A++, A+++), odnosno koliko efikasno koristi električnu energiju, pri čemu su oni sa oznakama A i više, najštedljiviji i vrlo brzo se preko te uštede isplati njegova viša cena. Ovakvi frižideri imaju odličnu izolaciju, kao i savremene komponente u rashladnom sistemu i kvalitetnija vrata, a istovremeno elektronska regulacija smanjuje potrošnju. Trenutno je najviša energetska klasa A+++. Takvi hladnjaci troše i do 45 odsto manje energije, zahvaljujući upravo savršenoj toplotnoj izolaciji, kvalitetnim vratima, sjajnoj temperaturnoj regulaciji i zamrzavanju.

Koliko frižider vam je zapravo potreban?

Na osnovu dugogodišnjih iskustava, pokazalo se da je za dvočlanu porodicu odgovarajući frižider zapremine od 220 litara, eventualno 100 do 150, a za četvoročlanu porodicu do 290 litara, odnosno kombinovani frižider (sa delom manje ili veće zapremine za zamrzavanje) od 390 do 480 litara i 55 litara za svakog sledećeg člana porodice.

Ovo je značajno imati u vidu, najpre zbog navedene činjenice da frižideri spadaju u najveće potrošače električne energije u domaćinstvu – mogu potrošiti čak i do četvrtine ukupne količine utrošene električne energije, ali i stoga što, ukoliko je poluprazan, frižider koristi više energije, isto kao što je previše troši ukoliko je mali i prepunjen.

Inače, frižider srednjeg kapaciteta godišnje potroši skoro 300 kWh električne energije (oko 15 evra), nezavisno od toga da li je pun ili prazan. Na svakih 100 litara zapremine potrošnja na mesečnom nivou će porasti za 10-20 kWh, što iznosi pola do jednog evro mesečno. Dakle, ni kupovina frižidera visoke efikasnosti ne znači ništa ukoliko je on najčešće poluprazan. Štaviše, na ovaj način dolazi do rasipanja energije, a ne do štednje!

Mali saveti za veliku uštedu

Kada ste već uneli u stan, pretpostavljamo frižider optimalne veličine za potrebe vaše porodice, postavite ga i nivelišite držeći se uputstava i preporuka proizvođača:

ne bi trebalo da bude pored emitera toplote (štednjaka, radijatora, klima uređaja), niti izložen sunčevom zračenju (svaki stepen smanjenja temperature kojoj je izložen može smanjiti utrošak struje čak do šest odsto);
između frižidera i zida potrebno je oko 10 cm prostora za ventilaciju, da ne bi došlo do pregrevanja i povećane potrošnje energije;
povremeno pažljivo očistiti zadnju stranu frižidera od prašine.

Valjalo bi imati na umu i pridržavati se i sledećih saveta:

frižider podesiti na 3 do 5 stepeni, što je optimalna temperatura – potrošnja energije raste i do 15 odsto na nižoj temperaturi, a to ne znači da se hrana bolje čuva;
ne stavljati jelo u njega sve dok nije dobro ohlađeno;
posude u kojima je hrana, dobro zatvoriti ili pokriti. Tako će biti što manje vlage, koja smanjuje efikasnost frižidera;
posude koje se stavljaju u frižider ne bi trebalo da budu vlažne, jer i ta vlaga sa neobrisanih čaša i flaša smanjuje efikasnost samog uređaja;
vrata frižidera, koja bi trebalo da dobro dihtuju, ne bi trebalo držati dugo otvorenim, a nije preporučljivo ni isuviše često ih otvarati – radi provere zaptivanja možete staviti parče papira na ivicu frižidera, pa ako ono ne padne kada zatvorite vrata, znajte da je sve u redu;
kada je čišćenje frižidera u pitanju, ukoliko on nije samootapajući, najvažnije je redovno čistiti led, čime se dvostruko štedi: manja je potrošnja struje i produžava se vek trajanja samog uređaja. Zamrzivač bi trebalo čistiti od leda kada je njegova debljina tri do pet milimetara;
preporučljivo je zamrznutu hranu odleđivati u frižideru, ne samo stoga što je to zdravstveno bezbednije, već i zato što se pri njenom odleđivanju hlade namirnice koje se već nalaze u frižideru i time se dodatno štedi energija.
Led u zamrzivaču se stvara usled toga što hladan vazduh izvlači vlagu iz namirnica, ali ipak on ne zadržava vlagu kao topao vazduh, i ona se sakuplja po zidovima i fiokama, pretvarajući se u led, koji smanjuje prostor za odlaganje namirnica. Zato je preporučljivo da se zamrzivač premaže uljem, koje onemogućuje stvaranje leda, a problem vlage će biti rešen ukoliko su namirnice dobro zatvorene;
što manje namirnica u zamrzivaču znači i veću potrošnju energije, a ovome možete doskočiti stavljanjem plastičnih flaša koje bi popunile prazan prostor.

Bela tehnika, činjenica je, više nije kvaliteta kao ona od pre nekoliko decenija (ima kuća u kojima se i danas koriste frižideri stariji i od 50 godina), ali je svakako od koristi držati se ovih uputstava kako bi, s jedne strane, ona duže trajala, ali i zarad značajnih ušteda električne energije i kućnog budžeta, s druge strane.

Pet nestvarno lepih mesta u Francuskoj koja morate obići (FOTO)

Dragan Antić

мај 29, 2019

Francuska je jedna od najlepših zemalja sveta, a turisti ne mogu da se odluče šta ih više privlači kod ove države – spektakularna prestonica, francuski specijeliteti, svetski poznata vina ili prelepa obala zemlje. Francuska je jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali i živopisnim selima i malim, ali turistički vrlo atraktivnim gradovima u čuvenim poljima lavande.

Miris lavande, sjaj Ajfelove kule i gotovo filmska obala su samo neki od faktora koji Francusku čine omiljenom turističkom destinacijom, a u nastavku šire navodimo koja su to najlepša mesta u ovoj zemlji koja bi trebalo da posetite.

#1 Pariz – najromantičnija svetska prestonica

Francuska prestonica je nezaobilazna destinacija u ovoj državi, čak i ako niste ljubitelji romantičnih klišea koji se vezuju za ovaj grad. Ajfelova kula impresivno deluje i u dnevnom i u noćnom izdanju, a pogled koji se pruža sa njenog vrha se pamti do kraja života. Ipak, šta videti u Parizu osim ovog čuvenog simbola Francuske?

Ukoliko imate dovoljno vremena da se posvetite istraživanju Pariza, ne propustite da obiđete Luvr – najposećeniji muzej umetnosti na svetu sa oko 35. 000 izloženih predmeta iz period od praistorije do 19. veka. Tu je i čuveni Versaj smešten u predgrađu Pariza, koji pruža uvid u nekadašnju rezidenciju francuskih kraljeva koji su je učinili jednom od najraskošnijih palata na svetu.

Jelisejska polja su najprestižnija i najšira avenija u Parizu, koja važi za najskuplju na svetu posle njujorške Pete avenije. Ovo je ulica svetski poznatih brendova, kafea i luksuznih radnji, a završava se raskošnom Trijumfalnom kapijom – još jednim simbolom Pariza.

#2 Provansa – prođite kroz najveća polja lavande

Provansa je romantična provincija na jugoistoku Francuske, čiji su zaštitni znak prostrana polja lavande koja počinje da cveta polovinom juna. U Provansi ćete imati priliku da vidite stare dvorce i bajkovite kućice koje gledaju na cvetna polja, a primetićete i to da je vazduh neobično aromatičan i prijatan. Gradovi Provanse koje bi trebalo da obiđete su Aix-an-Provence, Avinjon, Arl i Sen Remi.

Avinjon je najveći i glavni grad Provanse, dok Aix-an-Provance važi za univerzitetski i kulturni centar ove oblasti. Svi gradovi su izuzetno topli, šarmantni i autentični, a glavni su krivci i za to što se Provansa smatra najlepšim delom Francuske. Upravo je Provansa služila kao inspiracija velikom broju svetskih, pre svega francuskih pisaca, pa je više puta i opevana u pesmama, pomenuta u romanima, i predstavljena na slikama velikih pisaca.

#3 Mon Sen Mišel – stenovito ostrvo La Manša

Delić francuske magije smešten je i na stenovitom ostrvu Mon Sen Mišel, u kanalu La Manš na ušću reke Kesnon. Ostrvo je čuveno po benediktinskom manastiru koji je jedan od najboljih primera francuske srednjovekovne arhitekture. Zbog svog bajkovitog izgleda Mon Sen Mišel se često visoko pozicionira na listama najlepših mesta na svetu, a od 1979. godine se nalazi i na UNESCO-voj listi svetske baštine.

#4 Mon Blan – snežni simbol Francuske

Mon Blan je najviši vrh Alpa i ujedno najviši vrh zapadne Evrope, sa visinom oko 4.807 metara. Impresivno skijalište nudi najbolji osećaj ljubiteljima zimskih sportova, a ukoliko vas privlači skijanje, Mon Blan je definitivno mesto na čijim stazama treba da se oprobate. Kolevka planinarstva i zimskog turizma u ovom delu Francuske je gradić Šamoni, koji pruža najlepši pogled na ovaj impresivni planinski vrh.

#5 Francuska rivijera – najluksuznija svetska letovališta

Glamurozna francuska rivijera ili Azurna obala je jedna od najlepših u svetu, a duž nje se redaju luksuzna letovališta proslavljena zbog svoje prirodne lepote, geografskog položaja, ali i velikog broja svetskih zvezda i biznismena koji biraju da leti svoje jahte usidre u neku od azurnih luka.

Najlepši izlog jahti nudi Sen Trope, dok je šarmantni Kan najpoznatiji po internacionalnom festivalu koji svake godine okuplja najbolja filmska ostvarenja. Ne treba izostaviti ni živopisnu Nicu, Marsej i Antib koji nude letovanja iz snova, pa ukoliko ste u prilici da posetite francusku obalu, neko od navedenih letovališta bi moglo da bude vaša naredna destinacija.

Već iz prethodnih redova je jasno koliko živopisnih mesta Francuska može da vam ponudi, počevši od prestoničkog sjaja i Ajfelove kule, preko romantičnih polja lavande i autentičnog planinskog ambijenta, pa sve do luksuznih obalskih gradova u kojima letovanje dobija potpuno novu dimenziju. Ukoliko vam je potrebno drugačije, uzbudljivo i ispunjeno putovanje, možda smo vam upravo pomogli u odabiru željene zemlje. Bon voyage!

Suecki kanal: Kako je tekla izgradnja Sueckog kanala

Predrag Konatarević

мај 25, 2019

Danas brodovi plove čak i na mestima gde nema prirodnih vodenih puteva. Ljudi su svojim umećem i velikim trudom stvorili mnoge veštačke reke “kanale” kao zamenu za prirodne plovne vodotokove. Količina vode u rekama, a samim tim i njihova dubina se razlikuje u zavisnosti od vremenskih prilika. U kanalima je nivo vode uglavnom isti, zato je plovidba kanalima povoljnija i na neki način predvidljivija od plovidbe rekama. Jedini problem je što je za odžavanje kanala potrebno puno truda i novca.

Prokopati kanal za potrebe plovidbe veoma je zahtevan poduhvat, potrebno je iskopati milione tona zemlje, peska i kamena i prebaciti ga na drugo mesto.

Malo ko nije čuo za Suecki kanal. On skraćuje brodovima put za desetak hiljada kilometara, jer bi, da nije njega, iz Evrope u Aziju, i obrnuto, morali ploviti oko Afrike. Kanal odvaja afrički kontinent od Azije i pruža najkraći pomorski put između Evrope i zemalјa koje leže oko Indijskog i zapadnog Pacifičkog okeana.

Suecki kanal prokopan je na najužem delu kopnene prevlake između evroazijskog i afričkog kontinenta. Nalazi se na teritoriji Egipta, između luka Port Said na jugoistočnoj obali Sredozemnog mora i luke Suec u istoimenom zalivu Crvenog mora, na mestu za koje je inženjer Belford 1853. godine tvrdio i dokazao:

„Razlika u nivou dva mora tako je mala da neće predstavlјati nikakvu teškoću za prokop prevlake, a izgradnjom ovog kanala svet će biti pošteđen mnogih muka između Istoka i Zapada“.

Bio je u pravu Belford. Korišćenjem ovog najvećeg morskog kanala put je između evropskih zemalja i istoka značajno je skraćen.

Izgradnja Sueckog kanala

Zamisao da se vodenim putem spoje trgovačke sredine Egipta sa Crvenim morem datira još iz antičkog doba kada je „Kanal faraona“ koji spominje Herodot spajao ogranak Nila sa morem. Tokom mileniuma Kanal je nekoliko puta zasipan i ponovo čišćen. U doba Darija čiji su brodovi plovili u Crveno more i kasnije u Persiju, kanal je bio proširen i rekonstruisan.

Godine 1798, francuski inženjer Šarl Le Per predložio je Napoleonu Bonaparti da se Kanal obnovi iznoseći mu ogromne prednosti koje Kanal daje, ali se na realizaciju čekalo dugo, sve do 1859. godine kada Leseps, kao francuski konzul u Egiptu od egipatskog podkralјa Said-paše dobija koncesiju za izgradnju, plovnog kanala, neutralnog plovnog puta za sve trgovačke brodove. Dobija i prava na korištenje kanala na 99 godina, nakon kojih bi kanal postao egipatski.

Za vreme izgradnje Sueckog kanala dugog 163 kilometara, mnogo radnika je izgubilo život, jedan deo zbog loših uslova rada a veći deo zbog izbijanja epidemije kolere.

Izgrađen kombinacijom prisilnog rada selјaka i najsavremenijih mašina

Isprva je kopanje obavlјano ručno sa pijucima i korpama, selјaci su bili naterani na prisilni rad. Izgradnja Sueskog kanala zahtevala je masivnu radnu snagu, a egipatska vlada je prvobitno snabdevala većinu radne snage prisilјavajući siromašne da rade za minimalnu platu i pod pretnjom nasilјa. Kasnije su iskop preuzeli bageri i parne mašine kojima su upravlјali radnici iz Evrope, a kako se ovaj način iskopa pokazao jeftinijim od suvog iskopa, teren je bio veštački poplavlјen i iskopavan na taj način gde god je to bilo moguće. Izgradnja kanala je trajala više od deset godina – od 25. aprila 1859. do 17. novembra 1869.

Nevolje oko kanala

Upravlјanje kanalom neposredno po izgradnji bilo je visoko nerentabilno, pa se tako Egipat našao pred bankrotstvom, vlada Velike Britanije 1875. preuzima egipatski deo deonica u kompaniji i samim tim preuzima odlučujući uticaj na kanal. Međutim, otpor stanovništva uticaju Britanije rezultirao je Urabijevom pobunom, što je suzbijanjem pobune (1882) rezultiralo britanskom okupacijom Egipta koji je do tada bio deo Osmanskog carstva.

Tokom Prvog svetskog rata, Britanija je proglasila Egipat protektoratom i poslala snage da zaštite kanal, a to je trajalo do 1922. kada je Britanija dala Egiptu nezavisnost.

Veliki politički nemiri povezani sa Sueskim kanalom, poznati kao Sueska kriza, počeli su u julu 1956. godine kada je egipatska vlada nacionalizovala zonu kanala i preuzela kontrolu nad njim i to 12 godina pre isteka koncesije. Tada dolazi do udruženog napada Britanije, Francuske i Izraela, na Egipat. Rat između Egipta i Izraela 1967. godine ponovo je izbacio na neodređeno vreme upotrebu Sueckog kanala, i tek su 5. juna 1975. godine, počeli radovi na raščišćavanju kanala od mnogobrojnih potoplјenih plovnih objekata. Nakon toga kanal je ponovo bio otvoren za međunarodni saobraćaj.

Proširenje Seckog kanala

U novijoj istoriji, tj. 2015. godine Suecki kanal je proširen u dužini od 72 kilometra što je skratilo period čekanja brodova sa 18 na 11 sati i tako omogućilo dvosmernu plovidbu. Proširenje kanala je koštalo oko devet milijardi dolara (7,9 milijardi evra), što je mahom finansirano investicionim sertifikatima prodavanim Egipćanima.

Projekatom je obuhvaćeno 37 km novog, paralelnog kanala i 35 km proširenja postojećeg kanala.

5 hobija koji utiču na smanjenje stresa

Dragan Antić

мај 24, 2019

Niko ne može da pobegne od povremenog osećaja stresa, ali definitivno možemo pronaći načine da redukujemo tu dosadnu napetost. Naravno da su najbolji načini za ovo uključivanje redovne i zdrave ishrane u život, kao i spavanje i praktikovanje drugih načina za brigu o sebi, ali postoji i mnoštvo hobija koji mogu smanjiti osećaj razdražljivosti, napetosti, stresa i ankcioznosti.

Ako želite da poboljšate kvalitet vašeg života tako što ćete u njega uvrstiti aktivnosti i pobeći od svođenja života isključivo na posao i socijalni život – upravo je hobi ono što vam je potrebno. Hobiji ovako dvojako dobro deluju na vaš život: poboljšavaju njegov kvalitet, pružajući vam razonodu i uživanje, a istovremeno smanjuju stres.

Rekreacija uz šetanje, trčanje ili plivanje

Šetanje u prirodi, kao i trčanje, ili plivanje, dokazano su blagotvorni po fizičko, ali i psihičko stanje svakog čoveka. Ovo su hobiji ogromnog broja ljudi širom sveta, a svako ko vodi računa o svom zdravlju, trudi se da ih obalvlja u što većoj mogućoj meri.

Ako ove aktivnosti uvrstite u svakodnevne navike – stres će krenuti značajno da opada, posebno za vreme samog upražnjavanja, ali i van tog vremena. Trčanje i šetnja dodatno dobijaju na blagotvornosti ako se obavljaju u prirodi, na svežem vazduhu.

Kada je reč o plivanju, odlično je za opuštanje, a ne treba da tokom njega pokušavate da dostignete Čavićevu brzinu, već da se laganim pokretima potpuno opustite i dopustite stresu da “ispliva” iz vas.

Slikanje, crtanje i svi vidovi kreativnog izražavanja

Stres se divno oslobađa pomoću kreativnih hobija, kao što su slikanje, crtanje i ostali vidovi kreativnog izražavanja. Na platnu se možete u potpunosti izraziti i na njemu ostaviti sve što vas muči, u isto vreme razvijajući svoju umetničku stranu.

Ako niste ljubitelj klasičnih umetnosti, uvek su tu i zanimljiviji, a jednako kreativni hobiji. Tako maketarstvo Beograd, na primer, čini bogatijim za još jednu kreativnu radionicu koja će redukovati stres.

Baštovantstvom do redukcije stresa

Baštovanstvo može da bude odličan način za redukciju stresa iz raznih razloga. Ako imate tu sreću da se u sklopu vašeg doma nalazi bašta, ovo je posebno dobar hobi – ne samo da ćete gajiti divni biljni svet, već ćete i provoditi vreme na suncu i vazduhu koji su značajni elementi kada je u pitanju redukcija stresa.

Ipak, i ako nemate baštu, svakodnevno ulepšavajući enterijer gajenjem živog zelenog sveta, ne samo da ćete unaprediti kvalitet kiseonika, već ćete se i osećati bolje, opuštenije i ispunjenije.

Čitanje i pisanje – hobiji uspešnih

Iako vas možda na prvu pomisao čitanje i pisanje samo dodatno zamaraju – grešite. Čitanje nudi mnoge kognitivne benefite onima koji ga upražnjavaju, uključujući smanjenje stresa, mentalna simulacija, poboljšanje memorije i fokusa, poboljšane sposobnosti pisanja i bolja analitička umeća.

Probajte ovo – kada ste pod stresom, samo zgrabite knjigu i krenite sa čitanjem. Pisanje slično funkcioniše, naročito ako već imate talenat i sklonosti ka njemu. Uvek držite knjigu za čitanje ili svesku za pisanje pri ruci – videćete kako će se vaše psihičko stanje poboljšavati, a uz njega i vaše kognitivne sposobnosti.

Kuvanje – odličan hobi koji poboljšava socijalni život

Još jedan hobi koji na prvu pomisao ne zvuči kao veliko zadovoljstvo, ali verujte da jeste. Otpor prema kuvanju najčešće se stvara zbog neznanja o istom, ali kuvanje se vežbom, kao i sve drugo, vrlo lako može naučiti.

Kuvanje podrazumeva maksimalnu fokusiranost na pripremanje obroka, pa divno skreće misli i redukuje stres. Istovremeno, ono podiže samopouzdanje i poboljšava socijalni život, jer svim tim divnim obrocima, koje naučite da pripremite, rado ćete se redovno hvaliti vašoj porodici i prijateljima, koji će uživati u njihovom isporbavanju!

Oprobajte se u nekom od ovih hobija i primetićete koliko će se poboljšati vaše psihičko stanje redukcijom stresa, a toliko će vam prijati da je teško da ćete ikada prestati da upražnjavate vaš novi omiljeni hobi!

Da li vam organizacija vremena predstavlja problem?

Slavica Bijelić

мај 23, 2019

Postoje ljudi koji imaju smisla za organizaciju, kao i oni drugi koji se neprestano vrte u krug. Verovatno spadate ili u jednu ili u drugu kategoriju. Ljudi koji imaju smisla za organizaciju sve svoje obaveze završavaju sa lakoćom i na vreme. Za razliku od njih ovi drugi, kojima organizacija vremena nije jača strana ne znači da ne obave sve što su zacrtali ili što se od njih očekuje. Ali sve to obavljaju pod tenzijom i osećajem tereta na leđima. Oni kao da su u kružnom toku i u neprestanom grču su da li će obaviti sve što treba. Ukoliko vam organizacija vremena predstavlja problem, ovaj tekst je za vas.

Ukoliko imate više obaveza, organizovaniji ste

Ma kako delovalo na prvi pogled, činjenica je da uz malo truda možete naučiti kako da budete dobro organizovani. U početku vam možda neće ići baš sve kako ste zamislili, ali vremenom će vam to postati rutina. Verovatno ste i sami primetili da što više obaveze imate, organizovaniji ste i suprotno. Ukoliko je u pitanju samo jedna obaveza može se desiti da odugovlačite smatrajući da ima vremena i uvek ćete koristiti ono čuveno „neka posle ću.“ A to opet ukazuje na vam organizacija vremena i nije jača strana.

Smernice koje vam mogu pomoći u dobroj organizaciji

I kao što smo već rekli, dobra organizacija je nešto što se da naučiti. Naravno, ni to ne ide preko noći već treba strpljenja i upornosti. Postoje neke aktivnosti koje mogu da poboljšaju svakodnevnu organizaciju. Kada te aktivnosti vremenom prerastu u naviku, onda ćete se osećati daleko bolje. Bićete rasterećeniji a dobra organizacija vremena će postati vaša jača strana. Ukoliko naučite da se dobro organizujete uspećete da sve obaveze završite sa lakoćom i na vreme. Još će vam ostati slobodnog vremena koje možete iskoristiti na način koji vam najviše odgovara.

Napravite dnevni plan aktivnosti

Ne bi bilo loše da uveče pre nego legnete napravite spisak stvari koje treba da obavite. Pišite nasumično bez da vodite računa o prioritetima. Tek kada sve zapisano pročitate možete zabeležene stavke rangirati od najvažnijih do onih manje važnih. Trudite se da se maksimalno pridržavate plana i svaku obavljenu aktivnost sa datog spiska štiklirajte.

Kako vreme odmiče shvatićete da je na spisku daleko veći broj štikliranih stavki nego onih drugih, a to će vam predstavljati dodatnu motivaciju. Kada obavite sve aktivnosti sa spiska, osećaćete se daleko bolje i bićete ponosni na sebe. Ako vam je lakše, u početku možete i glasno izgovarati šta radite u određenom trenutku, odnosno koju aktivnost obavljate. Ma koliko ovo delovalo suludo na prvi pogled, sa ovom metodom se postiže izuzetan efekat. Probajte, uverićete se i sami.

Otklonite krš iz vaših ličnih stvari

Veoma bitna stavka kao i preduslov za dobru organizaciju je i to da je neophodno raspremiti krš iz novčanika, tašne, auta. Postoje teorije o tome da te nepotrebne sitnice prikupljaju negativnu energiju. Ne znam da li je to tačno, ali sam sigurna da stvaraju konfuziju, jer tražeći neki bitan dokument u novčaniku, zamrsićete se sa gomilom računa koje čuvate a ni sami ne znate zašto.

Sa tašnom je ista situacija. Toliko bespotrebnih stvari se nalazi u njoj. Kada pokušate da nađete ono što vam treba u datom momentu, izgubićete dosta vremena a to će vam stvoriti dodatnu nervozu.

Ukoliko vam zazvoni telefon u tašni, najverovatnije je da će prestati da zvoni pre nego ga pronađete i uspete da se javite na poziv. Potencijalni sagovornik će odustati od poziva kako vas ne bi ometao, ne sluteći da vi u tom momentu upravo „jurite“ telefon po tašni.

Ukoliko zavirite u ranac svog deteta, a verujem da to radite, sigurno ćete tamo pronaći ostatke užine, omote čokoladica, praznu kesicu od nekih grickalica. Divno je što smo uspeli da naučimo decu da otpatke ne bacaju na ulicu, već da ih sačuvaju dok ne naiđu na prvu korpu za smeće.

Ono što smo zaboravili da ih naučimo je da sve te sačuvane papiriće i gomilu nepotrebnih stvari izbace iz ranca odmah po povratku kući. Na taj način ćemo ih u startu sprečiti da stvaraju lošu naviku – gomilanje krša.

Oslobodite se nepotrebnih mejlova i poruka

U eri moderne tehnologije kada nam se konverzacija tj. korespodencija obavlja elektronskim putem dolazimo u situaciju da sem što krš čuvamo u tašni i novčaniku, čuvamo ga na svim elektronskim uređajima. Ne bi bilo loše povremeno izbrisati prepiske (naravno da ćete sačuvati sve ono što vam je bitno). Tako će vam sve bilo pregledno i nećete besomučno „juriti“ neku prepisku koja bi vam eventualno zatrebala u datom trenutku.

Kada te neke osnovne stvari dovedete u red imaćete bolju preglednost i svakog trenutka ćete znati gde vam se šta nalazi. I sami ćete se osećati prijatnije zbog urednosti. Neka vam to bude prvi korak. Organizacija vremena ima veze sa tim, uverićete se i sami.

Smatra se da je za sticanje neke navike potreban 21 dan kako bi se određena navika ustalila. Možda na prvi pogled ovo vreme od tri sedmice deluje isuviše dugo. Ali kada jednom steknete naviku da uspešno upravljate svojim vremenom, moći ćete da budete dobar organizator i u drugim životnim segmentima. Kada naučite dobro da se organizujete ubrzo ćete shvatiti da vam za obavljanje svakodnevnih aktivnosti treba upola manje vremena i daleko manje energije.

Kada je u pitanju dobra organizacija vremena ukoliko se budete pridržavali ovih saveta imaćete daleko više vremena za sebe.Ono što je najvažnije imaćete vremena za aktivnosti koje volite, koje vas ispunjavaju i sve što budete radili, radićete sa lakoćom i bez stresa.

Brzi ručak: 5 super ideja za ručak na brzinu + recept za brzu salatu

Dragan Antić

мај 18, 2019

Ako puno radite, imate previše obaveza i dolazite sa posla kući preumorni, ili ukoliko vam se žuri da pripremite posluženje za goste koji su se iznenada najavili, brzi ručak je spas u pravi čas! Pored toga, bliži se leto, vreli dani kada nijednoj ženi nije lako da provodi vreme pored šporeta pripremajući omiljeno jelo za svoje ukućane posle ionako previše napornog dana.

Zato vam dajemo ove ideje za ručak na brzinu uz pomoć kojih možete da pripremate odlične obroke koje će obožavati svi članovi vaše porodice, ali i svaki vaš gost, a da pritom ne potrošite više od 60 minuta vremena. Uživajte u kuvanju!

#1 Brzi ručak sa piletinom : Zapečeni pileći fileti sa sirom

Za pripremu ovog ukusnog ručka trebaće vam 30 minuta.

Sastojci

Fileti od belog pilećeg mesa (600-700 grama),
Paradajz (2 komada),
Mocarela sir (150 grama),
Začin za piletinu (1 supena kašika),
Bosiljak,
So po ukusu,
Jestivo ulje.

Način pripreme:

Uključite rernu na 180 stepeni. Posolite pileće filete prema ukusu, dodajte začin za piletinu i propržite ih na vrelom ulju nekoliko minuta dok se sa obe strane ne užućkaju. Zatim poređajte piletinu u pleh premazan uljem, preko njega poređajte listove sira, kolutove paradajza i začinite bosiljkom. Stavite da se peče 10-15 minuta u prethodno zagrejanoj pećnici. Služite kao glavno jelo uz krompir pire ili sa kuvanim integralnim pirinčem.

#2 Brzi ručak sa krompirima: Zapečeni krompir sa pavlakom i muskatnim oraščićem

Vreme za pripremu ovog odličnog brzog ručka je 35-40 minuta.

Sastojci

Krompir (1 kg),
Margarin (1 supena kašika),
Velika čaša pavlake (400 ml),
Rendani parmezan (50 grama),
Beli luk (3-4 čena),
Muskatni oraščić,
So i biber po ukusu.

Način pripreme:

Premažite pleh za pečenje margarinom, pa u njega poređajte krompire koje ste prethodno isekli na kolutove. Čenove belog luka skuvajte i izblendirajte ih, pa zatim pomešajte sa pavlakom, dodajte so i biber po ukusu, kao i muskatni oraščić. Sipajte ovaj preliv preko krompira i stavite da se peče u prethodno zagrejanoj rerni na 200 stepeni. Pred kraj pečenja izvadite pleh iz rerne, dodajte prstima rendani parmezan i ponovo vratite u pećnicu dok se parmezan ne rastopi.

#3 Brzi ručak bez mesa: Punjeni šampinjoni

Za svega 45 minuta moći ćete da spremite ovaj odličan brzi ručak koji će obožavati svi vaši ukućani. Količina u ovom receptu dovoljna je za 4-5 osobe.

Sastojci

Šampinjoni (20-25 većih pečurki),
Mleveni orasi (150 grama),
Seckani orasi na listiće (30-40 grama),
Prezle (3supene kašike),
Jaja (3 žumanceta),
Peršun (1 veza),
Beli luk (2 čena),
Vlašac ili mladi crni luk (1 veza),
Rendani kačkavalj (50 grama),
So i biber po ukusu.

Takođe, za pohovanje biće vam potrebno i:

Brašno (2 kašike),
Prezle (2 kašike),
Jaja (2 komada).

Način pripreme:

Operite šampinjone hladnom vodom, pažljivo pomerite drške sa šeširića i šeširiće izdubite, pa izubljeni deo i drške sitno iseckajte. Seckane delove šampinjona izmešajte sa mlevenim orasima, sitno seckanim belim lukom, listovima peršuna, vlašcem, rendanim kačkavaljem, prezlama i žumancima jajeta. Posolite i pobiberite po želji, dobro izmešajte, pa dobijenom smesom punite šeširiće pečurki. Zatim svaki šeširić uvaljajte u brašno, jaja i prezle i pržite na vrelom ulju. Kada šampinjoni budu dobro upreženi izvadite ih iz ulja, poređajte na tanjir i preko njih prstima pospite na listiće seckane orahe.

#4 Brzi ručak iz rerne: Zapečeno povrće sa sirom

Ovo je još jedno brzo jelo koje možete pripremiti za svega 35-40 minuta.

Sastojci

Brokoli (200 grama),
Šargarepa (2 komada),
Krompir (2-3 velika komada),
Grašak (500 grama),
Margarin,
Mleko,
Jaja (3 komada),
Kačkavalj (200 grama),
Prezle,
So i biber po ukusu.

Način pripreme:

Rasparčajte brokoli na ružice, krompir i šaregarpu isecite na kolutove i stavite sve u slanu vodu da se prokuva. U vodi takođe prokuvajte i grašak. U vatrostalnu posudu koju ste prethodno premazali margarinom posipajte parmezan i poređajte skuvane kolutove povrća. Zatim preko njih dodajte grašak i sitno iseckani beli luk. Posolite i pobiberite prema ukusu. Razlupajte jaja, dodajte u njih malo mleka, dobro ih umutite i sipajte u vatrostalnu činiju preko povrća. Stavite jelo da se zapeče u rerni prethodno zagrejanoj na 200 stepeni. Pred kraj izvadite činiju, posipajte rendani kačkavalj i vratite u rernu dok se kačkavalj ne istopi.

#5 Brzi ručak sa ribom: Pljeskavice od oslića

Za pripremu ovog brzog jela od oslića biće vam potrebno 45 minuta. Ova količina sastojaka dovoljna je za brzi ručak za 4 osobe.

Sastojci

1 kilogram fileta oslića,
500 grama, tj. jedna mešana veza zeleni (peršun, celer, paškanat, šargarepa),
1 glavica crnog luka,
2 čena belog luka,
4 jajeta,
½ kafene kašičice mlevene slatke paprike,
So i biber po ukusu.

Način pripreme:

Stavite korenasto povrće (zelen) da se kuva u slanoj vodi. Na pola kuvanja dodajte filete oslića i nastavite sa kuvanjem dok povrće i riba ne postanu mekani. Zatim dobro iscedite, sitno iseckajte ili sameljite sve sastojke, dodajte luk (beli i crni), mlevenu papriku i jaja. Smesu dobro izmešajte i od nje oblikujte riblje pljeskavice. Zagrejte ulje i isprižite pljeskavice. Servirajte kao glavno jelo uz omiljenu salatu od povrća.

Recept plus: Brza salata od paradajza, kačkavalja i šunke

Za pripremu ove salate trebaće Vam 20-25 minuta.

Sastojci:

Paradajza (4 komada),
Crni luk (1 glavica),
Šunka (200 grama),
Kačkavalj (100 grama),
Jaja (3 komada),
Jabukovo sirće,
Kesica majoneza (100 gr),
Senf (3 supene kašike),
So i biber po ukusu.

Način pripreme:

Najpre stavite jaja da se kuvaju. Potrebno je da se kuvaju malo duže, kako bi bila tvrdo kuvana. Kada se malo ohlade, iseckajte ih. Istovremeno, na sitne kockice naseckajte paradajz, luk, šunku i kačkavalj, a zatim pomešajte sve sastojke, u njih dodajte kesicu majoneza, snef, so i biber po ukusu. Najzad, prelijte jabukovim sirćetom. Služite uz glavno jelo, najbolje sa tamnim vrstama hleba.

I za sam kraj, jedan savet za sve kulinare – kada kuvate, kuvajte bez stresa. Prijatno!

Samopoštovanje i kako ga izgraditi

Slavica Bijelić

мај 16, 2019

Često se dešava da poistovećujemo samopoštovanje i samopouzdanje, mada ova dva pojma nisu isto. Samopoštovanje predstavlja pozitivnu ili negativnu sliku koju stvaramo o sebi, odnosno našu ličnu procenu nezavisno od objektivnih kriterijuma. Zapravo, samopoštovanje je emocionalna komponenta koja se sastoji od osećaja vlastite vrednosti i samopouzdanja. Samopouzdanje, kao što sama reč kaže, podrazumeva pouzdati se u sebe, pouzdati se u sopstvene vrednosti, odnosno osloniti se na sebe. I samopoštovanje i samopouzdanje izgrađujemo tokom celog života, učeći kako na primerima tako i na sopstvenim greškama.

Ma koliko zvučalo kontradiktorno, ali postoje ljudi koji imaju poverenja u sebe, ponosni su na sebe ali ipak imaju nizak nivo samopoštovanja. Neki problemi kao što su lični, finansijski ili socijalni direktno ili indirektno mogu biti rezultat niskog samopoštovanja. Nedostatak samopoštovanja proizilazi iz jaza između onoga gde se trenutno nalazite i onoga gde mislite da bi trebali biti. Glavni uzrok niskog samopoštovanja kod pojedinca proizilazi iz neposrednog okruženja, odnosno iz nesvesne potrebe da fokus stavljamo na mišljenje drugih o nama.

Iako se čini da promena spoljašnjih okolnosti utiče na naše samopoštovanje, ipak nije tako. Neretko se dešava da postignete neki uspeh bilo na ličnom ili profesionalnom planu, da vam se poboljša materijalna situacija, da iz nekog razloga budete u datom momentu ponosni na sebe, ali bez obzira na sve gore navedeno ništa od toga neće dovesti do trajnih promena, jer će naša unutrašnja percepcija nas samih ostati nepromenjena. Odmah nakon trenutne euforije koja će relativno brzo splasnuti i dalje ćemo se osećati manje vrednim. Svaka promena mora krenuti od nas samih, od unutrašnje transformacije. Ne postoji čarobni štapić pomoću koga ćete uspeti da izgradite samopoštovanje, ali kada jednom uspete da stvorite realnu sliku o sebi i svojim mogućnostima to će vam biti kamen temeljac na koji ćete slagati ciglu po ciglu.

Smernice koje vam mogu biti od koristi u jačanju samopouzdanja

Najpre se morate zadubiti u unutrašnjost svog bića kako biste pronašli uzrok niskog samopoštovanja. Budite iskreni prema sebi. Možda koren leži negde u detinjstvu, ali ste ga pod teretom vremena i naslagama životnih okolnosti potisli do te mere da ste čak i zaboravili na njega. Vreme je da ga pronađete i otklonite jednom zauvek. Jedino kada identifikujete glavni uzrok koji je doveo do niskog samopoštovanja moći ćete da krenete dalje. U suprotnom svaki pomak će biti kratkotrajan i neće dati željeni rezultat.

Trudite se da sve što radite, radite najbolje što umete

Ukoliko se svakodnevno trudite da uložite sebe u ono što radite ma koliko vam svi ti koraci delovali sitno i beznačajno vremenom ćete se osećati bolje i bićete ponosni na sebe. Svakako biće dana kada ćete posustati, ali ne smete dozvoliti sebi da vas takvi momenti obeshrabre ili da potraju predugo.

Radite ono što vas ispunjava

Pokušajte da pronađete stvari koje vam pričinjavaju zadovoljstvo, koje vas raduju. Najveći deo vremena nam prolazi radeći neke stvari koje drugi očekuju od nas. Upravo iz tog razloga se osećamo prazno i frustrirano a to dodatno utiče na nivo samopoštovanja. Radeći ono što volite uz ono što „morate“ uspećete da nađete balans i osećaćete se mnogo bolje. Da biste uspostavili balans važno je da pronađete ono što vam mentalno, emocionalno, fizički i duhovno pomaže da povratite unutrašnji mir.

Prihvatite sebe

Koliko god da su vas povredili, zgazili, polomili, koliko god da ste zbog nečega bili razočarani u sebe ne zaboravite da je to bilo trenutno i da bez obzira na sve vi i dalje postojite. Prihvatite sebe baš takvi kakvi jeste, jer ste savršeni sa svim svojim nesavršenostima. Da bi vas prihvatili drugi najpre morate prihvatiti sami sebe. Sve nakon toga je nadogradnja i doživotno učenje i rad na sebi u svim životnim sferama.

Ne stavljajte potrebe drugih ispred svojih

Kada dopustite drugima da manipulišu vama, stavljajući njihove želje i potrebe ispred svojih za uzvrat ćete dobiti sve više iskorišćavanja za sve manju cenu, tako da ćete dovesti sebe u situaciju da se osećate kao papirna maramica (posle upotrebe baciti). Ovo će jako negativno uticati na vaše samopoštovanje i pogoršaće već postojeću situaciju. Ne zaboravite da vi niste došli na ovaj svet da udovoljavate tuđim prohtevima već da se ostvarite kao individua.

Dokazi potkrepljuju vaše misli

Ukoliko smatrate da ste bezvredni i da niste dostojni poštovanja, po nekom nepisanom pravilu uvek ćete nailaziti na dokaze koji će potkrepiti vašu tvrdnju. Isto tako ako smatrate da ste vredni, sposobni i uspešni ubrzo ćete naići na dokaze koji će vam to neosporno potvrditi.

Ako ne pokušate nećete ni uspeti

Neka vam svaki pad, poraz ili neuspeh postane prilika za dalje učenje. Ukoliko ste spremni da se suočite sa neuspehom i da na isti gledate kao na lekciju to će vam biti od ključne važnosti za povećanje samopoštovanja. Međutim ukoliko niste spremni da napustite zonu komfora i da rizikujete ostaćete da tapkate u mestu i nećete postati svesni vlastitih potencijala i sposobnosti. Svaki put kada savladate i rešite i najsitniji problem to doprinosi povećanju samopoštovanja i samopouzdanja. Isto kao što uvek kada pobegnete od problema zbog straha, nesigurnosti ili ne uradite nešto zbog vlastite lenjosti vaše samopouzdanje i samopoštovanje opada.

Ne dozvolite da zapadnete u začarani krug zbog inertnosti, straha ili osude okoline. Prigrlite život, udahnite punim plućima i ne zaboravite da ste jedinstveni i neponovljivi baš takvi kakvi jeste.

Najopasnije životinje: 10 vrsta od kojih strada najviše ljudi

Dragan Antić

мај 15, 2019

Mi ljudi nismo jedina živa bića na Zemlji, već našu planetu delimo sa biljkama i životinjama. I baš kao što mi možemo uticati na život biljaka i životinja, što na žalost najčešće činimo na njihovu štetu, isto tako i biljke i životinje utiču na živote ljudi, mada u znatno manjoj meri. Da bi vas podsetili da čovek nije uvek najveći i najbolji stanovnik planete, u ovom tekstu prikazaćemo vam najopasnije životinje na svetu.

Lista najopasnijih životinja može se napraviti na više načina. Na primer, životinje se mogu rangirati prema tome koliko su otrovne ili se može napraviti lista najopasnijih kućnih ljubimaca i domaćih životinja. Prema statistici, samo u SAD godišnje strada 20 ljudi u napadu bikova, a od 20 do 40 ljudi umre od napada pasa, dok širom sveta na desetine hiljada ljudi izgubi život zbog ujeda pasa zaraženih besnilom.

Sa druge strane, moglo bi se reći i da je u stvari čovek najopasnija životnja na svetu, jer su upravo ljudi odgovorni za istrebljenje brojnih životinjskih i biljnih vrsta.

Ipak, činjenica je da na stotine hiljada ljudi tokom svake godine strada u napadima raznih životinja. Tačan broj ljudi koji svake godine izgube život na ovakav način teško je utvrditi. Najčešće ne postoje zvanične statistike, a najveći broj smrtnih slučajeva se dešava u nerazvijenim zemljama gde izveštaji o napadima životinja na ljude često uopšte ne stignu do organa vlasti.

Naša lista najopasnijih životinja napravljena je na osnovu broja smrtnih slučajeva kod ljudi, za koje je svaka od ovih vrsta životinja direktno ili indirektno odgovorna. Sve podatke smo prikupili na internetu, iz različitih izvora. Pročitajte Zrno znanja top 10 listu najopasnijih životinja na svetu.

#10 Meduza (50-100 ubijenih ljudi)

Meduze sa žaokom žive u svim svetskim okeanima, i godišnje ubodu više od 150 miliona ljudi širom planete. Prilikom uboda, meduze ispuštaju na hiljade otrovnih sastojaka u svoju žrtvu, što najčešće izaziva veliki bol na mestu ujeda. Iako nisu sve meduze otrovne, ubod nekih vrsta može da izazove kod žrtve anafilaktički šok sa fatalnim ishodom.

Smatra se da je boks meduza najotrovnija meduza na svetu. Njihovo prirodno stanište je u Tihom okeanu i Pacifiku. Ove meduze su teško uočljive u vodi, i od drugih meduza se razlikuju po tome što love svoj plen, napadaju ga, umesto da samo lutaju morem. One po prirodi ne napadaju ljude, ali se dešavaju situacije kada ljudi, naročito neiskusni turisti, greškom stanu na put njihovim pipcima baš u trenutku kada love svoj morski plen. Od uboda boks meduze najčešće stradaju Filipinci – godišnje 20-40 Filipinaca izgubi život na ovaj način.

Ne postoji pouzdana statistika, ali po procenam koje smo pronašli na različitim internet mestima, meduza ubije između 50-100 ljudi godišnje u svetu. To je čini najopasnijom vodenom životinjom po ovom kriterijumu.

#9 Tigar (oko 250 smrtnih slučajeva godišnje)

Tigrovi žive u Aziji i zajedno sa lavovima predstavlja po čoveka dve najopasnije mačke na svetu. Od davnina je tigar poznat kao ubica ljudi, a napadi tigrova najučestaliji su u područjima gde su velike populacije tigrova bile suočene sa doseljavanjem velike populacije ljudi. Procenjuje se da je samo u Indiji, u periodu od 1800. do 2009. godine bilo 376.000 napada tigrova na ljude koji su doveli do smrtnog ishoda.

Danas je u svetu populacija tigrova značajno opala i ima ih svega oko 4.000, pa su se i napadi na ljude drastično smanjili. Uprkos smanjenju broja smrtnih slučajeva, tigrovi su i dalje jako opasni za lokalno stanovništvo.

Većina smrtnih slučajeva događa se na području Nacionalnog parka Sundarbans u Indiji i Bangladešu, poznatog po najvećoj šumi mangrove na svetu. Na ovom području živi Bengalski tigar koji je sve više i više prognan od ljudi, pa ih često i napada, u samoodbrani ili u potrazi za plenom. Procenjuje se da u ovoj oblasti tigrovi godišnje ubiju između 150 i 170 ljudi. Na osnovu ove brojke, dolazi se do računice da svake godine u svetu od posledica napada tigra strada oko 250 ljudi, što tigrove stavlja rame uz rame sa lavovima.

#8 Lav (oko 250 ljudi godišnje)

Lavovi žive u Africi i Indiji i predstavljaju predatore koji na svom jelovniku imaju mnogo sisara. Oni ponekad napadaju i ljude. Postoje mnoga svedočenja o tome kako lavovi terorišu seljake. Međutim, veruje se da lav napada čoveka ili kada je izgladneo, ili kada je previše star ili bolestan. Smatra se da je glavni razlog zašto lavovi napadaju ljude nedostatak plena u područjima u kojima dominiraju ljudi. Takođe, lokalno stanovništvo veruje da lavovi zbog zubobolje napadaju ljude jer im je lakše da ih uhvate nego, recimo, antilopu.

Zemlja u kojoj ima najviše napada lavova jeste Tanzanija, u kojoj su lavovi ubili najmanje 563 osobe u periodu od 1990. do 2004. godine, što je prosečno 22 osobe godišnje. Procene su da je u 21. veku situacija još više pogoršana.

Ne postoji potvrđen podatak, niti istraživanje koje tačno utvrđuje broj ljudi nastradalih u napadima lavova, ali prema većem broju izvora na internetu, godišnje lavovi ubiju oko 250 ljudi širom sveta, što bi moglo da bude tačno, jer lavovi osim Tanzanije žive i u mnogim drugim zemljama.

#7 Nilski konj (oko 500 ljudi godišnje)

Prirodno stanište nilskih konja je Južna Afrika. Nilski konji su po prirodi prilično agresivni i mogu napasti svakog ko se nađe na njihovoj teritoriji, posebno kada imaju mladunce. Njihov najčešći plen su krokodili, ali nilski konji takođe napadaju i ljude, često ničim isprovocirani, bilo da se ljudi nalaze na čamcima u vodi ili na kopnu.

Nilski konji predstavljaju najopasniju životinju koja živi isključivo u Africi, i teško je reći koliko je žrtava njihovih napada, jer većina ljudi koji dolaze u kontakt sa ovim životinjama živi daleko od civilizacije. Na internetu različiti izvori najčešće pominju brojku od oko 500 ljudskih žrtava godišnje.

#6 Slonovi (od 200 do 600 žrtava godišnje)

Slonovi su poznati po svojoj lošoj naravi i po iznenadnim napadima na ljude, bez bilo kakvog prethodnog upozorenja. Postoji mnogo primera gde su slonovi napadali svoje čuvare sa kojima su prethodno proveli decenije zajedničkog života. Slonovi su biljojedi i ne moraju da love da bi preživeli, ali su ipak skloni napadima na ljude, naročito u svojim poznijim godinama i naročito mužjaci.

Sela u Indiji često su izložena napadima slonova mužjaka, a procenjuje se da svake godine u napadu slonova na indijska sela pogine više od 100 ljudi. U Šri Lanki slonovi godišnje ubiju oko 50 ljudi. U čitavom svetu napadi slonova na ljude u jednoj godini odnesu između 200 i 600 života, pa se može reći da su slonovi najsmrtonosniji sisari na svetu.

#5 Pčele, ose (500-1.000 ljudi)

Pčele i ose imaju vitalnu ulogu u oprašivanju biljaka i zapravo su prilično mirne životinje. Međutim, kada se osete ugroženo, ovi vredni insekti mogu da napadnu ljude, naročito ako se približe njihovim košnicama. Njihovi napadi posebno su opasni za osobe alergične na otrove koje ispuštaju.

Oko 1% populacije u Švedskoj ima ovu vrstu alergije i postoje podaci da godišnje u proseku u ovoj skandinavskoj zemlji od posledica uboda pčela i osa umru 2 odrasla čoveka. U Australiji takođe nastradaju po 2 osobe godišnje, dok broj žrtava pčelinjih i osinjih uboda u Americi iznosi oko 50. S obzirom da pčele i ose žive gotovo u čitavom svetu, procene su da ovi insekti svake godine ubiju između 500-1.000 ljudi.

#4 Krokodili (oko 1.000 nastradalih godišnje)

Najveće vrste krokodila su jako opasne po čoveka, i spadaju u malu grupu životinja koje čoveka smatraju svojim plenom. Međutim, teško je proceniti koliko ljudi nastrada u napadima krokodila, pošto su njihova prirodna staništa teže dostupna, nalaze se u siromašnim regijama i zemljama, kao i u zemljama zahvaćenim ratom.

Najveći od svih krokodila je Estuarski krokodil, koji živi na Novoj Gvineji, Solomonskim ostrvima i u Borneu. Zajedno sa nešto manjim Nilskim krokodilom u Africi, predstavlja najsmrtonosniji krokodilski tandem za čoveka. Procene iz većine izvora pokazuju da krokodili usmrte oko 1.000 ljudi godišnje širom sveta.

#3 Škorpija (oko 3.250 ljudi)

Škorpija sa svojom žaokom, za mnoge ljude je jedna od najstrašnijih životinja. Međutim, od oko 1.500 vrsta, svega pedesetak njih prilikom uboda ispušta količinu otrova koja je opasna po čovekov život.

Škorpije često žive u blizini ljudi u tropskim, sušnim i nerazvijenim područjima. Procenjuje se da svake godine oko 1,2 milona ljudi budu žrtve škorpijinog uboda, od čega je oko 3.250 slučajeva sa smrtnim ishodom. Najugroženiji su stanovnici Meksika, sa oko 1.000 smrti godišnje.

#2 Zmije (94.000 – 125.000 smrtnih slučajeva)

U svetu postoji oko 2.400 vrsta zmija, i više od 600 otrovnica. Između 50 i 70% svih ugriza otrovnica mogu izazvati trovanje kod čoveka. Procenjuje se da godišnje više od 5,5 miliona ljudi budu žrtve ugriza zmije, od čega je 2,4 miliona ugriza otrovnica. Zmije tako u jednoj godini ubiju između 94.000 u 125.000 ljudi širom planete.

Pored toga, da bi se spasila osoba koju je ujela zmija, često je potrebna amputacija određenog dela tela kako se zmijski otrov ne bi proširio do vitalnih organa. Oko 400.000 amputacija čiji je uzrok zmijski ugriz se godišnje sprovede u svetu.

Zmije su po prirodi dosta plašljive životinje i napadaju ljude uglavnom kada se osete ugroženo. Najčešće se dešava da ljudi zgaze zmiju nakon čega ih ona u samoodbrani ugrize. Stanovnici siromašnih zemalja Afrike i Jugoistočne Azije su najčešće žrtve zmijskih ugriza, a obično su to poljoprivrednici, žene i deca.

#1 Komarci i drugi insekti koji šire zarazu (više od 500.000 žrtava godišnje)

Na Zemlji živi svega nekoliko insekata čiji otrov može da ubije čoveka, kao što su pčele, ose, stršljenovi… Sa druge strane, postoji mnogo insekata koji mogu da ubiju indirektno, širenjem fatalnih zaraza. Po ovom kreterijumu, komarac je ubedljivo najopasnija životinja po život čoveka.

Malarija, jedna od najopasnijih infektivnih bolesti današnjice, se širi preko komaraca. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u 2017. godini je oko 219 miliona ljudi u 87 svetskih zemalja bilo zaraženo malarijom, a od tog broja, na žalost, zabeleženo je čak 435.000 smrtnih ishoda.

Komarci su takođe prenosioci Žute groznice, još jedne opasne zarazne bolesti. Procenjuje se da usled ujeda komaraca od žute groznice godišnje oboli između 84 i 170 hiljada ljudi, od čega 29.000 do 60.000 ne uspe da preživi infekciju.

Denga groznica je još jedna zarazna bolest čiji su prenosioci komarci. Ovom infekcijom komarci godišnje zaraze između 50 i 100 miliona ljudi na planeti, i ubiju oko 20.000 ljudi.

U Aziji komarci prenose Japanski encefalitis na 50.000 ljudi godišnje, a broj umrlih od ove infekcije iznosi oko 10.000 osoba.

Postoje i drugi insekti indirektne ubice ljudi, tako da ukupan broj nastradalih od posledica infekcije izazvane ujedom nekog insekta prelazi 500.000 ljudi, što komarce i ostale insekte prenosioce zaraze stavlja na prvo mesto na listi najopasnijih životinja.

I za sam kraj, preporučujemo Vam da obavezno pročitate koje su to najveće životinje i biljke.

Najčešće pravopisne greške: Dali neznaš kako se piše?

Srbijanka Stanković

мај 9, 2019

Pravopisne greške su postale toliko česta pojava da se čak i poznavaoci jezika i pravopisa ponekad zapitaju ko je u pravu. Mnogi koji pogreše neretko se koriste izgovorom da se pravopisna pravila menjaju iz godine u godinu. Međutim, kako se u praksi pokazalo, najčešće pravopisne greške su upravo one za koje se pravila nisu promenila decenijama.

Sa pojavom Interneta, porastao je i broj jezičkih nedoumica. Dok su ranije štampana izdanja, kako novine, tako i časopisi i knjige, prolazili strogu lektorsku proveru, danas je to gotovo nemoguće uraditi u onlajn svetu. Internet je postao medij oglašavanja i pisanja. Pored mnogobrojnih portala, dnevnih novina i magazina, tu su društvene mreže, forumi i blogovi. Praktično: svako ko ima pristup Internetu može pisati na Internetu. Često, ne obazirući se na pravopisna pravila.

Rezultat je porast neismenosti. Pravopisne greške koje se naprave onlajn postaju pravopisne greške koje se prave i oflajn – u pismenim zadacima, u molbama, u uplatnicama, u čestitkama, u svakoj upotrebi.

Zašto su važna pravila?

Ukoliko pitate onog koji (često) greši, pravopis zapravo nije ni bitan. „Šta će mi pravila, znaš šta sam hteo da kažem/napišem!“ ili „Dobro, ja nisam završio srpski, nisam stručnjak. Šta ima veze?!“

Problem je u tome što čitalac često neće moći da rastumači to „pisanije“. Pravopis se uči u osnovnoj školi i deo je opšte kulture. Svako ko iole drži do svog ugleda i profesije trebalo bi da nastoji da pravilno piše i izražava se.

Gde se greši najčešće? Rečce ne i li sa glagolima

Kao u reklami: Neverovatno – ali istinito! Čini se da je jedna od najčešćih grešaka pisanje glagola sa rečcom ne. Pravilo kaže da se rečca ne piše odvojeno od glagola.

Dakle, ne pevam, ne sviram, ne čitam, ne grešim, ne znam.

Izuzetak su slučajevi: neću, nemam, nisam i nemoj.

Isto pravilo važi i za pisanje rečce li sa glagolima.

Prema tome, učiš li, pišeš li, znaš li?

Problem se često javlja i u konstrukcijama sa rečcom da: da + li + glagol. Tako je pogrešno napisati: dali znaš, dali hoćeš i slično. Dakle, rečca da i rečca li pišu se odvojeno.

Kada se rečca ne i li pišu spojeno sa rečima ispred i iza kojih stoje?

Kao jedan od „argumenata“ kojim će se poslužiti onaj koji pogrešno koristi rečcu ne, jeste i ovaj: „Kako se piše odvojeno? Vi srbisti kažete čas spojeno, čas odvojeno! Evo onog dana sam napisao „ne moguće“ i jedan tvoj kolega mi se popeo na glavu kako treba to da spojim!“

Rečca ne piše se spojeno kada stoji ispred imenica i prideva.

Primer: On ne zna i to je njegovo neznanje.

Rečca li piše se spojeno sa veznicima: negoli, kamoli, kadli. Tako je pogrešno napisati:

Ni sam znao dali da mu pomenem, a kamo li da mu o tome pričam!

Iako pravopisne greške nisu “smak sveta”, upravo takav stav doveo je do toga da se i standard jezika menja – bar neformalno. Nije retkost da čak i profesori i nastavnici prelaze preko grešaka poput ovih, jer se “u razgovornom jeziku to ustalilo”. Tako se pre neku godinu ozbiljno polemisalo o mogućnosti da učenici na završnom ispitu pogreše u pisanju velikog slova. Dakle, ukoliko je tačan odgovor na pitanje “Vuk Karadžić”, kao tačan priznavao bi se i odgovor “vuk karadžić”.

Nije slučajno što smo izabrali baš ovaj primer. Zar nije upravo Vuk Stefanović Karadžić bio taj koji se izborio da govorimo i pišemo našim jezikom? A mi se dva veka kasnije lako toga odričemo. Veliko, malo slovo, pravilno ili nepravilno napisano, nema veze!

Čuvanje jezika jeste obaveza svih nas, jer je deo naše kulturne baštine i, možda još važnije, naše budućnosti. Mogli bismo se zapitati i ovo: da li je stvarno nemoguće naučiti šta to ne znamo, pa se ispraviti i ne grešiti više?

1...666768...78 Page 67 of 78

Stilske figure su KAO matematika – ništa ne razumem!

Šta su stilske figure i čemu služe

Figure dikcije

Figure reči

Figure konstrukcije

Figure misli

Frižider spram potreba

Koliko frižider vam je zapravo potreban?

Mali saveti za veliku uštedu

#1 Pariz – najromantičnija svetska prestonica

#2 Provansa – prođite kroz najveća polja lavande

#3 Mon Sen Mišel – stenovito ostrvo La Manša

#4 Mon Blan – snežni simbol Francuske

#5 Francuska rivijera – najluksuznija svetska letovališta

Izgradnja Sueckog kanala

Izgrađen kombinacijom prisilnog rada selјaka i najsavremenijih mašina

Nevolje oko kanala

Proširenje Seckog kanala

Rekreacija uz šetanje, trčanje ili plivanje

Slikanje, crtanje i svi vidovi kreativnog izražavanja

Baštovantstvom do redukcije stresa

Čitanje i pisanje – hobiji uspešnih

Kuvanje – odličan hobi koji poboljšava socijalni život

Ukoliko imate više obaveza, organizovaniji ste

Smernice koje vam mogu pomoći u dobroj organizaciji

Napravite dnevni plan aktivnosti

Otklonite krš iz vaših ličnih stvari

Oslobodite se nepotrebnih mejlova i poruka

#1 Brzi ručak sa piletinom : Zapečeni pileći fileti sa sirom

Sastojci

Način pripreme:

#2 Brzi ručak sa krompirima: Zapečeni krompir sa pavlakom i muskatnim oraščićem

Sastojci

Način pripreme:

#3 Brzi ručak bez mesa: Punjeni šampinjoni

Sastojci

Način pripreme:

#4 Brzi ručak iz rerne: Zapečeno povrće sa sirom

Sastojci

Način pripreme:

#5 Brzi ručak sa ribom: Pljeskavice od oslića

Sastojci

Način pripreme:

Recept plus: Brza salata od paradajza, kačkavalja i šunke

Sastojci:

Način pripreme:

Smernice koje vam mogu biti od koristi u jačanju samopouzdanja

Trudite se da sve što radite, radite najbolje što umete

Radite ono što vas ispunjava

Prihvatite sebe

Ne stavljajte potrebe drugih ispred svojih

Dokazi potkrepljuju vaše misli

Ako ne pokušate nećete ni uspeti

#10 Meduza (50-100 ubijenih ljudi)

#9 Tigar (oko 250 smrtnih slučajeva godišnje)

#8 Lav (oko 250 ljudi godišnje)

#7 Nilski konj (oko 500 ljudi godišnje)

#6 Slonovi (od 200 do 600 žrtava godišnje)

#5 Pčele, ose (500-1.000 ljudi)

#4 Krokodili (oko 1.000 nastradalih godišnje)

#3 Škorpija (oko 3.250 ljudi)

#2 Zmije (94.000 – 125.000 smrtnih slučajeva)

#1 Komarci i drugi insekti koji šire zarazu (više od 500.000 žrtava godišnje)

Zašto su važna pravila?

Gde se greši najčešće? Rečce ne i li sa glagolima

Kada se rečca ne i li pišu spojeno sa rečima ispred i iza kojih stoje?

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY