Duško Radović – Dušan Lavljeg Srca (zanimljiva biografija)

јун 28, 2019

Bio jednom jedan Dušan. Kakav Dušan? Strašan Dušan! Životan! Dušan Lavljeg Srca! Ko je jednom čuo njegovo „Beograde, dobro jutro“ želeo bi uvek da se u Beogradu budi. Pisao je za odrasle i decu, a ostao upamćen po svom specifičnom humoru i iskrenosti.

Ko je bio Duško?

Dušan Radović rođen je u Nišu 29. novembra 1922. godine. Njegov otac Uglješa bio je poreklom iz Čačka, a majka Sofija Nišlijka. Otac je radio kao mašinovođa, pa će se upravo zbog tog posla cela porodica preseliti u Suboticu kada je Duško imao šest godina. Tu će završiti osnovnu školu i šest razreda gimnazije, a od 1938. godine živeće u Beogradu, gde i maturira 1941. godine.

Bio je glavni urednik „Pionirskih novina“, urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa za decu Televizije Beograd, urednik lista „Poletarac“, novinar „Borbe“ i urednik Studija B.

Sedam godina je budio Beograđane emisijom „Beograde, dobro jutro”, od 1975. godine do 1982. godine, kada je emisija ukinuta.

Objavio je knjige „Poštovana deco“, „Tužibaba i još 9 jednočinki“, „Zašto deca čačkaju nos“, „Pričam ti priču“, „Gde je zemlja Dembelija“, „Na slovo na slovo“, „Ženski razgovori“, „Plavi žaket“ i mnoge druge. Ostavio je veliki trag na televiziji, radiju i u pozorištu

Umro je 16. avgusta 1984. godine u Beogradu.

Lavlje srce plavog zeca

Duška Radovića mnogi znaju i po neobičnoj pesmi o plavom zecu, čudnom zecu, jedinom na svetu. Zapravo, on sam je bio tako jedinstven i jedini na svetu. Poznati srpski književnik Matija Bećković nazvao ga je „priznatim genijem nepriznate književnosti“. Stvarao je neprekidno, pisao pesme, priče, najave, skečeve, songove, drame, aforizme, a autor je i najpoznatijeg teksta za matičare kojim su mnogi parovi sklopili brak. Ako se u jednoj rečenici treba opisati, onda bi to bila baš Bećkovićeva misao: „Pisao je reklame kao da piše zakone.“ Toliko je posebno lafovsko srce imao Duško.

U jednom intervjuu rekao je da je prava mudrost ne shvatati ništa ozbiljno, ali i da on baš i nije toliko mudar, te neke stvari shvata ozbiljnije no što to zaslužuju.

Ja sam dokoličar

Duško nije voleo da za njega kažu da je pesnik. Mislio je kako je pesnik samo srećan uređaj koji proizvodi pesme. Za sebe je govorio da je dokoličar. „Jedino dokoličari imaju vremena i razloga da se bave takvim stvarima kao što su humor, posmatranje, zapažanje drugih i istovremeno imaju osećanje krivice. Mislim da su pola sveta radni ljudi bez duha, a pola dokoličari. To se najbolje vidi na selu. Tamo se tačno zna šta je ozbiljno, šta neozbiljno. Pisati pesme je neozbiljno, svirati je neozbiljno. Ista ta podela, samo manje vulgarizovana, postoji i dalje. Ali, mislim, bilo bi dosadno živeti da nema dokolice i dokoličara.“

Izvan književnosti na ostrvu pisaćeg stola

Među Radovićevim rukopisima pronađen je i zapis koji počinje ovom rečenicom: „Ja iskreno mislim da sam izvan književnosti i da zbog toga nisam ni u pažnji ni u nadležnosti književnih kritičara.“ Stvarao je kako je umeo i verovao da je to za kulturnu i književnu javnost njegovog doba bilo malo i neozbiljno. Zapisao je još i da je za decu počeo da piše iz kukavičluka, životnog i književnog, jer se najmanje plašio dece i pisanja za decu.

Duško Lavljeg Srca nije znao koliko je zapravo bio hrabar, stvaran i iskren kada je rekao da bez nove energije ne možemo stići sami sebe. Internetom je pre neku godinu kružila šala kako bi u savremeno doba isti taj Duško bio uticajan tviteraš. Zamislite da vas na Tviteru dočeka ujutro sa:

Jutros se Sava opet ulila u Dunav. Dunav u Crno more. Crno more u Sredozemno more. Sredozemno more u Atlanski okean, a vi opet ne znate šta ćete sami sa sobom.

Za pisanje ovog teksta zavirili smo u knjigu „Na ostrvu pisaćeg stola“, knjigu rukopisne zaostavštine Dušana Radovića, koju su priredili Matija Bećković i Miroslav Maksimović.

Trikovi za održavanje tepiha u dečijoj sobi

Dragan Antić

јун 27, 2019

Uređenje dečije sobe podrazumeva i odabir tepiha koji će sve elemente u sobi harmonično povezati. Dečija soba treba da budi i kreativnost i sigurnost kod dece, ali svi smo upoznati sa mukama održavanja tepiha, i tim koja će oštećenja tepisi proći tokom odrastanja dece.

Stoga je vrlo bitno odabrati ne samo lep tepih, već i kvalitetan, kako bi održavanje tepiha čistim bilo lako i jednostavno i kako bi uštedelo i vreme i novac roditeljima. Deca neretko stvaraju kreativan lom gde god se pojave, pa je čišćenje za njima neminovno. U nastavku teksta vas očekuju zanimljivi trikovi za lako održavanje tepiha u dečijoj sobi.

Rešite se prašine ručnim usisivačem

Kada su deca mnogo mala, dekor sobe mora odisati čistoćom, jer su mališani stalno u pokretu, aktivni su, puze i jure na sve strane i sve ih zanima. Iz tih razlog održavanje čistoće tepiha je ključno zbog zdravlja dece i sprečavanja respiratornih poteškoća usled nečistoće sa poda.

Redovnim usisavanjem, što nekada podrazumeva uključivanje usisivača više puta nedeljno, najidealnije se kupi prašina koju mala deca trčkaranjem često izazivaju. Međutim, neminovno je da roditelji mališana nemaju isuviše vremena za svakodnevno usisavanje, stoga u pomoć, kao savršena zamena, priskaču ručni usisivači, a od velike pomoći mogu da budu i razni nastavci za usisivače, naročito za skupljanje prašine na nepristupačnim mestima.

Oni nisu glomazni, ne proizvode veliku buku, laki su za korišćenje, a odlično kupe prašinu po ćoškovima tepiha, onda kada nemate mnogo vremena, a ni živaca, da se posvetite detaljnom usisavanju dečijeg tepiha. Uprkos tome, usisavanje dečijeg tepiha usisivačem bar dva puta nedeljno je nužno, kako bi tepih bio čist i kako bi okruženje deteta bilo i lepo i zdravo.

Limunom protiv mrlja na dečijom tepihu

Limunov sok je spas za sve mame koje održavaju dom i dečiju sobu čistim. Naime, postoje ozbiljne studije koje govore o procentima vremena koje bebe i mala deca provode na podu. Tepih je njihov svet, tu će se prvi put okrenuti, počeće sa puzanjem, šareni dečiji tepisi će deci pomoći prilikom učenja, ali tu će i praviti najviše fleka i mrlja, koje roditeljima zadaju velike muke.

Kako su mala deca nespretna sa hranom, vrlo često ista završi na podu, utabana njihovim koracima. Nije mnogo drugačije ni sa nešto starijom decom, koja ne brinu previše o čistoći tepiha, te su mrlje na dečijim tepisima nešto sa čim se svi roditelji bore sve dok se deca ne odsele.

U borbi protiv fleka na tepisima idealan je limunov sok. Razređen vodom, limunov sok izvlači i najtvrdokornije mrlje. Na mrlju je dovoljno sipati limunov sok i ostaviti da odstoji nekoliko minuta, pa onda samo isprati vodom. Ukoliko je mrlja tvrdokornija, ponekad je potrebno ostaviti limunov sok da odstoji i po nekoliko sati.

Uklonite ulegnuća na tepihu od teških stvari kockicama leda

Dečija soba je sklona izmenama kada je nameštaj u pitanju. Kada dete preraste krevetac, dobija prvi krevet, kada kreće u školu prvi radni sto, a kako postaje tinejdžer, veći orman je neminovan. Iz tih razloga, raspored nameštaja u sobi se vrlo često menja, te se na dečijim tepisima neretko prave ulegnuti otisci.

Kako bi povratili prvobitan izgled, ne treba da vučete vlakna tepiha na silu, već uz pomoć kockica leda možete rešiti problem ulegnuća na tepihu. Naime, na mesto gde se tepih ulegao dovoljno je postaviti nekoliko kockica leda i ostaviti ih da se istope.

Zatim, vodu utapkati ubrusima ili krpom, pa kašikom prelaziti preko kako bi tepih povratio prvobitan izgled. Ono u čemu kockice leda pomažu, pored ulegnuća na tepihu je i uklanjanje žvaka sa tepiha. Ledom je potrebno stvrdnuti žvaku, pa je veoma lako odstraniti nekim oštrijim predmetom.

Soda bikarbona – pomoć iz kuhinje pri održavanju dečijih tepiha

Za održavanje tepiha različitih vrsta, ali i uopšte, ne moraju se uvek koristiti posebno kupljena sredstva. Ponekad je dovoljno koristiti i neke stvari koje već imate u kuhinji. Soda bikarbona u kombinaciji sa sirćetom osvežava svaki tepih, ubijajući sve bakterije, a vrlo je jednostavno koristiti ih.

Soda bikarbonu je dovoljno posuti po tepihu i dobro je utrljati među vlakna i samu bazu tepiha. Najbolje je da odstoji preko noći, ukoliko je to moguće, a ako nije, onda se potrudite da odstoji nekoliko sati. Nakon toga je potrebno temeljno je usisati.

Na taj način, ne samo da će se dečiji tepih osvežiti, već će se ubiti svi neprijatni mirisi i bakterije, koji su neretko glavni uzročnici bolesti i alergija kod male dece.

Dečije tepihe bi trebalo s vremena na vreme dubinski očistiti i to prepustiti profesionalcima, pa tepih odneti u neki tepih servis. Ali, uz nekoliko jednostavnih trikova, svako je u mogućnosti da tepihe učini čistim, a ćišćenje lakim i zabavnim, u isto vreme štedeći vreme.

Vaspitanje primerom je idealan način da se deci pokažu mnoge životne lekcije, a uz redovno održavanje tepihe u dečijoj sobi vaših mališana, pokazaćete im da je čišćenje okruženja, što uključuje i održavanje tepiha čistim, vrlo važno, kako za lepotu doma, tako i za samo zdravlje.

Metafora, metonimija i sinegdoha – preneseno značenje reči

Srbijanka Stanković

јун 21, 2019

Metafora, metonimija i sinegdoha su stilske figure i pripadaju onoj grupi koju nazivamo figure reči ili tropi.

Figure reči ili tropi (prema grčkom tropos, okret) nastaju promenom osnovnog, uobičajenog značenja pojedinih reči. Naziv metafora potiče od grčkog meta – preko i phero – nosim, te je metaphora – prenos. Metafora jedna od „najpoznatijih“ stilskih figura i ne može se zaobići u analizi književnog dela. Međutim, osim u književnoumetničkom tekstu često ćemo je sresti u svakodnevnom govoru. Reči u njihovom prenesenom značenju upotrebljavamo često, pa tako kažemo za osobu koja je spora: baš si puž, za osobu koja je brza: ti si metak, ili kada izražavamo divljenje zbog nekog postupka: kralju! Odnosno: kraljice!

Svakodnevno se ubijamo od posla, a neretko umiremo od ljubavi. Zbog iste ljubavi ćemo voljnoj osobi reći: šećeru, jagnje moje, srećo moja ili pak zlato moje, anđele.

Metafora kao skraćeno poređenje

Mnogi teoretičari opisuju metaforu kao skraćeno poređenje, odnosno kao poređenje u kome se ne kazuje šta se sa čim poredi, već se samo iskazuje drugi član poređenja.

Primer:

Umesto da se kaže: Maja je kao sunce!

Kaže se: Sunce moje!

U prvom primeru imamo stilsku figuru poređenje, odnosno pojam koji se poredi Maja i pojam sa kojim se poredi sunce. U drugom primeru imamo samo drugi član poređenja, odnosno pojam sa kojim se poredi. Podrazumeva se da je značenje reči sunce preneseno na reč Maja.

Metaforom se po načelu sličnosti prenose pojmovi iz jednog područja života i sveta u druga područja, povezuje se ono što svakodnevni govor povezuje retko i uspostavljaju se veze i odnosi među pojavama i stvarima koje svakodnevni ili naučni jezik teško uočavaju.

Jedan od najlepših primera metafore postoji u narodnoj pesmi “Ropstvo Janković Stojana”, gde se ljuba Stojanova naziva lastavicom, a porodičan dom gnezdom: Vila gnjezdo ptica lastavica.

Metonimija – podvrsta metafore ili ne?

Prema nekim teoretičarima književnosti metonimija je samo podvrsta metafore. Ipak to stanovište ne deli druga grupa proučavalaca teorije književnosti koja tvrdi da je metonimija ipak samostalna stilska figura. Svoj naziv metonimija dobila je prema grčkoj reči metonymia što znači zamena imena.

Ne treba da iznenađuje što učenici često mešaju metaforu i metonimiju. To je zato što i metonimija, poput metafore, označava upotrebu reči u prenesenom značenju. Međutim, dok se kod metafore značenje jedne reči prenosi na drugu po nekim sličnostima, kod metonimije se značenje prenosi prema određenim stvarnim odnosima.

Tako se umesto jedne reči koja označava jedan određeni pojam upotrebljava druga reč, odnosno drugi pojam, koji je u nekoj stvarnoj vezi sa prvim pojmom.

Primer:

Umesto da kažemo čitam roman Ive Andrića, mi povezujući delo sa piscem kažemo jednostavno: čitam Andrića.

Često se u naslovima vesti može naići na metonimiju. Tako je moguće reći Mladost pleše kada mislimo na ples maturanata na trgovima širom zemlje na završetku školovanja. Neretko se u svakodnevnom govoru može čuti: vri lonče, umesto vri voda u lončetu, odnosno džezvi. Slično je vojska pojela ceo lonac pasulja – misli se na svu količinu pasulja u loncu.

Metonimija je česta u poslovicama, pa tako svi znaju da nema hleba bez motike i da to znači da se bez rada ne može nešto steći.

Sinegdoha – podvrsta metonimije

I dok se vodi polemika o tome da li je metonimija podvrsta metafore ili ne, u slučaju sinegdohe nema dileme. Naziv sinegdoha potiče od grčke reči syn – zajedno i ekdekhomai – uzimam. To je podvrsta metonimije u kojoj se deo uzima za celinu, ili pak jednina umesto množine, određen broj umesto neodređene količine i obrnuto.

Primer:

Nemam ni dinara. – ne misli se na jedan dinar, već na to kako je neko potpuno ostao bez novca.

Višnja je ove godine dobro rodila. – ne misli se na jednu višnju već višnje.

Pored toga što grade sloj značenja književnoumetničkog teksta, figure reči pokazuju živost, lepostu i vieznačnost jezika. Nakon ovog zrna znanja o metafori, metonimiji i sinegdohi, na našem portalu čitajte o drugim stilskim figurama.

Američki oposum: Oposum pada u nesvest kad se uplaši

Predrag Konatarević

јун 14, 2019

Oposumi su male životinje, mogu biti teški od 0,8 do 6,4 kilograma, dok im je prosečna dužina 74 centimetara. Mužjaci su teži i krupniji od ženki. Američki oposum je jedini torbar koji je pronađen u Americi i jedini je severnoamerički torbar. Američki oposumi, imaju sivo ili smeđe krzno i bela, istaknuta lica. Imaju velike bezdlake repove, prekrivene rožnim krlјuštima pomoću kojih se lako kače na grane drveća, u čemu im pomažu i male sive kandže na udovima.

Stanište oposuma

Oposumi žive u Severnoj, Centralnoj i Južnoj Americi. Jedina vrsta koja se nalazi u Severnoj Americi je oposum iz Virdžinije, koji živi duž zapadne obale Sjedinjenih Država, i od Srednjeg zapada sve do istočne obale i preko većine Meksika i Srednje Amerike. Međutim, klimatske promene proširuju domet oposuma Virdžinije i na Kanadu. Iako oposum preferira šumovito stanište, veoma je prilagodlјiv i često živi u urbanim sredinama.

Ishrana

Hranu često traži među otpacima i đubretom. Prvenstveno je čistač, hrani se lešinama, smećem, hranom za kućne lјubimce, jajima, voćem, žitaricama i drugim bilјkama. Oposumi takođe jedu insekte, druge male beskičmenjake, ptice i njihova jaja, glodare i žabe.

Razmnožavanje oposuma

Oposumi su usamlјene životinje. Mužjak privlači ženku posebnim zvukom. Par se nakon parenja razdvaja. Ženke rađaju brojne (ponekad čak i 50) još nedovoljno razvijene mladunce. Mladi se nakon rađanja kao i kod ostalih torbara penju do majčine torbe gde provedu dva i po meseca. Ženka ima samo 13 sisa, tako da najviše 13 mladih može preživeti. Oni se zatim penju na leđa svoje majke i ostaju kod nje četiri ili pet meseci pre nego što se konačno ne osamostale.

U divlјini, oposumi žive od jedne do dve godine. Ovaj kratak životni vek tipičan je za torbare. U zatočeništvu može da živi i do četiri godine.

Oposum pada u nesvest kad se uplaši

Kad ih ugrozi neki neprijatelj, pojedine životinje hrabro prihvataju borbu, dok druge podviju rep i počnu da beže. Međutim oposum, pribegava drugoj taktici: kad se nađe u opasnosti, on pada u nesvest i izigrava mrtvaca!

Kad se taj plašljivi drugar onesvesti, njegovo telo postaje kruto kao čelik. Zbunjena grabljivica može da ga gurka, da ga kotrlja, da ga odigne sa zemlje — a on i dalje ostaje potpuno nepokretan. Većina grabljivica neće da jedu životinju koju nisu same ubile i, posle nekoliko pokusnih gurkanja njuškom ili nogom, odlaze svojim putem da potraže novu žrtvu. Nakon otprilike dvadeset minuta oposum otvara jedno oko, baca brz pogled proveravajući da li je sve u redu, a onda se polako osovljuje na noge i odlazi.

Naravno, oposumova varka nije uvek uspešna, i mnoga od tih bespomoćnih stvorenja nemaju sreću da se živa i zdrava probude iz svojeg simuliranog “mrtvila”.

Populaciji oposuma ipak ne preti opasnost da će biti istrebljena, jer ta kukavička stvorenja su najplodniji sisari koji postoje. Ženka oposuma može da se okoti tri puta tokom jedne godine!

Oposumi i ljudi

Iako nije agresivan, oposumi nisu idealani kućni lјubimac. Prvo, nezakonito je držati oposuma kao kućnog lјubimca u mnogim državama, osim ako imate dozvolu za rehabilitaciju divlјih životinja ili dozvolu za hobi. Čak i tada, držanje ovih živatinja predstavlja pravi izazov, jer su noćne životinje koje zahtevaju raznovrsnu ishranu. Divlјi oposumi su korisni za okolinu jer kontrolišu populacije krpelјa, glodara i zmija. Za razliku od mnogih sisara, oni nisu podložni besnilu.

Oposumi otporni na zmijski otrov

Još su od 40-ih godina prošlog veka naučnici utvrdili da američki oposumi imaju neki vid imuniteta na zmijski otrov. U krvi oposuma otkriveno je jedinjenje koje neutrališe zmijski otrov. Ovo u budućnosti može dovesti do rešenja u pronalaženju univerzalnog seruma (protivotrova). Ako znamo činjenicu da čak 94.000 ljudi umre svake godine od posledica ujeda zmija, možemo delimično shvatiti kakvu važnu stvar za čitav ljudski rod u svojoj krvi nose ovi mali torbari.

Top 10: Najveći gradovi na svetu (FOTO)

Dragan Antić

јун 12, 2019

Stručnjaci procenjuju da će do 2050. godine broj stanovnika na Zemlji dostići 10 milijardi ljudi, a više od dve trećine svetske populacije će živeti u urbanim gradskim sredinama. S obzirom da se tranzicija stanovništva iz ruralnih u urbana područja ubrzano nastavlja, mreža svetskih metropala se neprestano širi. Zanimljiv je podatak da danas u 20 najvećih gradova sveta živi gotovo pola milijarde ljudi, a ovaj broj će nesumnjivo nastaviti da raste u budućnosti. Koji su to najveći gradovi na svetu i koliko ljudi živi u njima, predstavićemo vam u tekstu koji je pred vama.

Treba napomenuti da su pri formiranju ove liste uzeti u obzir podaci koji se odnose na uža gradska područja, pa tako Tokio na njoj zauzima tek 6. mesto, iako je prestonica Japana najveća urbana celina na planeti u kojoj prema podacima UN živi preko 38 miliona ljudi na širem gradskom području.

Najviše gradova sa ove liste nalazi se u Aziji, a tu je i Moskva – najveći grad Evrope, kao i Istanbul, jedini svetski grad čija površina obuhvata teritoriju dva kontinenta.

Evo i celokupne liste:

#10 Mumbaj, Indija (12.400.000)

Najveći indijski grad i njegovo glavno poslovno središte, grad koji je nekada nosio naziv Bombaj, od 1991. godine je više nego udvostručio svoje stanovništvo. Mumbaj leži na zapadnoj obali indijskog poluostrva i najveća je njegova luka, a zbog ogromnih mogućnosti za zaposlenje u njega neprekidno stižu doseljenici iz cele Indije.

U najvećem gradu Indije nalaze se glavna predstavništva mnogih indijskih i svetskih kompanija, a Mumbaj je istovremeno sedište važnih finansijskih institucija poput Banke indijskih rezervi, Indijske i Bombajske berze. Mumbaj je takođe umetnička prestonica Indije i središte indijske filmske industrije i čuvenog Bolivuda, indijske verzije Holivuda. U Mumbaju živi najviše indijskih bogataša.

Sa druge strane, ova indijska metropola ima i niz negativnih karakteristika, pa se tako više od 5.000 tona čvrstog otpada svakodnevno stvara u Mumbaju, a procenjuje se da preko 40% gradske populacije živi u sirotinjskim četvrtima.

#9 Tjencin, Kina (12.874.000)

Tjencin se nalazi na severnoj kineskoj obali i najveći je priobalni grad u Kini sa preko 12 miliona stanovnika. U 19. veku postaje glavna trgovačka luka u Kini, da bi 1970-tih godina doživeo pravi procvat zahvaljujući velikim ekonomskim reformama koje su otvorile nova strana ulaganja u Kinu i omogućile osnivanje privatnih firim.

Između 1980. i 2000. godine Tjencin je udvostručio svoju populaciju, da bi od početka 21. veka do današnjih dana broj stanovnika bio ponovo udvostručen. Danas je to bogat grad, sa BDP-om po glavi stanovnika od 17.126 dolara (podaci iz 2014. godine).

#8 Manila, Filipini (12.877.000)

Manilu su osnovali španski konkvistadori 1571. godine, a danas je to grad mnogih vekovima starih znamenitosti i grad velike šarolikosti ahritektonskih stilova. Iako je od samog osnivanja bila gusto naseljena, njen prvi urbanistički plan izrađen tek 1905. godine od strane američkog urbaniste Danijela Bernama predviđano je populaciju od 800.000 ljudi. Sa skoro 13 miliona stanovnika, koilko ih ima danas, Manila je jedan od najgušće naseljenih gradova sveta, a procenjuje se da na svakih sat vremena broj stanovnika poraste za 60.

Kontroverzni predsednik Filipina Rodrigo Duterte najavio je krajem 2017. godine da će vlada zajedno sa privatnim preduzećima početi izgradnju novog grada na lokaciji gde se nekada nalazila vazduhoplovna baza Klark, udaljena 53 km od današnje Manile. Procenjeno je da će ovaj projekat koštati 14 milijardi dolara.

Manila se nalazi na obali ostrva Luzon u istoimenom zalivu, na oko 1.300 km od kopnenog dela Azije. Takav položaj čini da Manila, na žalost, bude veoma podložna raznim prirodnim katastrofama, zemljotresima, poplavama, cunamijima i tajfunima.

#7 Moskva, Rusija (13.197.000)

Moskva, prestonica Rusije, po mnogo čemu je „naj“. To je najveći grad u Rusiji i u Evropi, a s obzirom da se nalazi na oblama istoimene reke u centralnoj Rusiji, Moskva je i najseverniji mega grad na svetu. Populacija Moskve je u periodu od 2002. do 2010. godine porasla za 10,9%, a procena je da je od tada do danas broj stanovnika porastao za više od milion ljudi. Međutim, zbog velikog broja privremenih stanovnika i zbog ogromnog priliva legalnih i ilegalnih migranata iz drugih krajeva Rusije i bivših sovjetskih republika, nemoguće je utvrditi precizne demografske podatke.

Zanimljivo je da su prosečne plate Moskovljana duplo veće od prosečnih plata u ostalim delovima Rusije, a Moskva je treći svetski grad po broju milijardera koji žive u njemu, odmah iza Njujorka i Hong Konga. Glavni grad Rusije je prepozatljiv po veoma razvijenoj putnoj infrastrukturi, velikim zelenim površinama i zadivljujućim arhitektonskim zdanjima.

#6 Tokio, Japan (13.617.000)

Osnovan u 15. veku kao ribarsko selo Edo, već 1720. godine postaje prvi grad u Aziji sa preko milion stanovnika. Naziv Tokio dobija 1868. godine, kada se japanska carska porodica preselilia u njega iz Kjota.

Sa više od 38 miliona stanovnika, koliko živi na njegovom širem području, Tokio danas predstavlja najveću svetsku aglomeraciju. Istovremeno, to je jedan od najbogatijih gradova na planeti, najveći poslovni i finansijski centar ne samo Japana, već i čitave Azije i jedan od vodećih tehnoloških centara na svetu.

Tokio je rangiran kao četvrti grad po Global City indeksu i u njemu se nalazi čak 51 kompanija sa Fortunine liste 500 najbogatijih kompanija na svetu, kao i sedišta na hiljade velikih korporacija i finansijskih institucija, dok su industrijski pogoni i proizvodni sektor uglavnom stacionirani u Jokohami, Čibi i Kavasakiju koji pripadaju širem području takozvanog Velikog Tokija. Najzad, Tokio je grad sa najrazvijenijom mrežom javnog saobraćaja na svetu.

Tokio je lociran na istočnoj obali najvećeg japanskog ostrva Honšu, u Tokijskom zalivu, i japanska je prestonica, kao i carsko sedište, grad u kome stoluje japanski car.

#5 Daka, Bangladeš (14.543.000)

Prema podacima UN, Daka je najgušće naseljen grad na svetu, sa 115.000 stanovnika po jednoj kvadratnoj milji. Današnji najveći grad Bangladeša i jedan od najvećih gradova Južne Azije bio je komercijalni centar još u 17. veku, i glavni grad nekoliko imperijalnih država, pre nego što je 1971. godine postao prestonica Bangladeša.

Zahvaljujući migracijama seoskog stanovništva 1960-tih i 1970-tih godina populacija grada je povećana za čak 60%, pre svega zbog ubrzanog razvoja tekstilne industrije. Taj drastični rast broja stanovnika je nastavljen i u narednim decenijama, sve do današnjih dana. Na listi najbrže rastućih mega gradova časopisa Forbs, Daka se nalazi na 5. mestu.

Savremena Daka je glavni finansijski, politički i kulturni centar regiona, poznata i kao „Grad džamija“. Međutim, bez obzira na razvijenu gradsku infrastrukturu, prestonica Bangladeša se susreće sa brojnim problemima kao što su prenaseljenost, siromaštvo i veliki stepen zagađenja.

#4 Istanbul, Turska (14.657.000)

Osnovan još u 6. veku pne kao Vizantion, današnji Istanbul je grad bogate istorije, koji je bio prestonica vizantijske, latinske i otomanske imperije. Ime Konstantinopolj je dobio 330. godine, a već od 500. godine imao je oko 500.000 stanovnika, što ga je činilo najvećim gradom na svetu u to vreme, većim čak i od Rima.

Ubrzani rast stanovništva i transformaciju u modernu svetsku metropolu Istanbul je doživeo nakon Drugog svetskog rata. Godine 1950. imao je manje od milion stanovnika, da bi populacija do 2000. godine narasla na 9 miliona. Rast se nastavio i u 21. veku.

Danas Istanbul ima preko 14 i po miliona stanovnika i privlači milione turista godišnje iz celog sveta što ga svrstava među najtraženije turističke destinacije na planeti. Istanbul je, iako nije glavni grad, najveći istorijski, kulturni i umetnički centar Turske.

#3 Karači, Pakistan (18.000.000)

Karači je glavni grad pakistanske provincije Sidn i najveći grad u Pakistanu, smešten na strateškoj lokaciji, na obali Arapskog mora. Osnovan 1729. godine kao utvrđeno selo, Karači dobija važnu ulogu u periodu okupacije Pakistana od strane Britanaca. Od tada pa sve do savremenog doba, grad se neprestano razvija.

Karači se smatra najvećim muslimanskim gradom na svetu, a stopa rasta njegove populacije u periodu od 1998. do 2011. godine bila je veća u odnosu na bilo koju drugu svetsku metropolu. Rasta je nastavljen i nakon 2011, sa godišnjom stopom rasta populacije koja trenutno iznosi oko 3%. Najveći doprinos tom rastu dale su muslimanske izbeglice iz Bangladeša, Irana, Mjanmara, Ugande i Centralne Azije, tako da je Karači poznat po etničkom, rasnom i religijskom šarenilu njegovih stanovnika, i smatra se najsekularnijim gradom na svetu.

U Karčiju se nalaze dve najvažnije luke Pakistana, što doprinosi njegovom ubrzanom ekonomskom razvoju. Formalna ekonomija grada procenjena je na oko 113 milijardi dolara godišnje (podatak iz 2014. godine), i generiše oko 20% nacionalnog BDP-a.

#2 Peking, Kina (18.590.000)

Peking, glavni grad Kine, smešten u centralnoj Kini, drugi je najveći grad na planeti. To je grad bogate istorije i jedna od četiri istorijske prestonice najmnogoljudnije zemlje na svetu, koji nakon komunističke revolucije 1949. godine postaje veliki industrijski centar. Danas grad ima izuzetno razvijenu automobilsku, tekstilnu, petrohemijsku, avio i industriju poluprovodnika.

Fantastične poslovne i obrazovne mogućnosti i dalje privlače veliki broj ljudi iz svih delova zemlje u Peking, a grad je poznat i kao najveće kulturno središte Kine sa čak 7 lokacija koje se nalaze na listi UNESCO-ve kulturne baštine. Osim toga, Peking se, uprkos velikom zagađenju, može pohvaliti po dugom životnom veku svog stanovništva – 81,12 godina, što je više od prosečnog životnog veka u zemljama EU.

#1 Šangaj, Kina (24.153.000)

Najveći i najnaseljeniji grad na svetu Šangaj, poznat i kao „Pariz istoka“ nalazi se na obali Pacifika, na mestu gde se reka Huangpu uliva u Jangce. Njegov strateški položaj učinio je da Šangaj ima najprometniju luku na svetu, što je svakako jedan od glavnih razloga prosperiteta grada.

Danas u gradu postoje čitave industrijske zone, a jedna od najpoznatijih je Shanghai Hongqiao, zona ekonomskog i tehnološkog razvoja. Najrazvijenije industrije su metaloprerađivačka (prerada čelika i gvožđa), hemijska, elektrotehnička, tekstilna, kožna, duvanska, industrija nekretnina, i mnoge druge. Grad je takođe poznat i po svojim brodogradilištima. Osim što je veliki industrijski centar, Šangaj je i središte brojnih finansijskih institucija i velikih svetskih kompanija iz oblasti trgovine i usluga, ali i obrazovni i kulturni centar.

Najzad, Šangaj je poznat po visokom kvalitetu života svojih stanovnika, koji imaju prosečan životni vek 83 godine, što ih svrstava u grupu najdugovečnijih ljudi na planeti Zemlji.

Stilske figure – šta su stilske figure i čemu služe

Srbijanka Stanković

јун 10, 2019

Stilske figure zadaju mnogo problema učenicima osnovnih škola, posebno pred polaganje završnog ispita na kraju osmog razreda. Bukvalno i metaforički, đaci se preznojavaju kada se pomenu strašne reči poput: personifikacija, sinegdoha, aliteracija, anadiploza i metonimija. Poređenja radi, stilske figure na testu iz srpskog jezika su poput jednačina sa dve nepoznate na testu iz matematike. Samo što, ovde je često sve nepoznato.

Stilske figure su KAO matematika – ništa ne razumem!

Status teške i zbunjujuće lekcije stilske figure ponele su od prvog susreta učenika sa njima. U pitanju je figura poređenje koju učenici upoznaju u nižim razredima osnovne škole. Ko se tu sa kim poredi i zašto, malim drugacima uopšte nije jasno. Tek kad vide tu nebičnu i kratku reč KAO, oni znaju da se tu nešto bitno dešava.

Posle poređenja tu negde počnu iz omiljenih priča da iskaču epiteti. Učiteljica prvo kaže kako su to pridevi, onda da su atributi i na kraju – potpuno zabiberi čorbu tom čudnom rečju: epitet!

Divna pesma mog detinjstva.

Vila je zalepršala sjajnim krilima.

Jesen je obukla svoju zlatnu haljinu.

Kako i zašto su divna, sjajna i zlatna u isto vreme i pridevi i atributi i epiteti – to đak trećak uopšte ne razume!

Situacija postaje ozbiljna u petom razredu kad uz poređenje i epitet počnu da se gurkaju metafora, personifikacija, metonimija i anafora.

Šta su stilske figure i čemu služe

Stilske figure su utvrđeni načini izražavanja koji se mogu izdvojiti i posebno označiti, a sve to zahvaljujući svom odstupanju od uobičajenog načina govora. Njima se obogaćuje književno delo, a reči dobijaju nova i prenesena značenja. Na izvestan način, stilske figure su nosioci umetničke vrednosti u književnim delima.

U srpskom jeziku stilske figure se dele na:

Figure dikcije
Figure reči
Figure konstrukcije
Figure misli.

Figure dikcije

Figure dikcije nazivaju se još i glasovnim, odnosno zvučnim figurama. Njihovo delovanje se zasniva na samom učinku određenih glasova i zvukova u govoru. Reč je o stilskim figurama koje podrazumevaju ponavljanje određenih glasova ili pak grupe srodnih glasova, zatim oponašanje zvukova prirode ili ponavljanje čitavih reči. Upravo će ponavljanje, kao glavna karakteristika figura dikcije, služiti da pojača ili znatno umanji određenje dimenzije značenja reči U figure dikcije spadaju:
aliteracija,
anadiploza,
anafora,
asonanca,
epifora
onomatopeja,

Figure reči

Figure reči ili tropi (prema grčkom tropos, okret) nastaju promenom osnovnog, uobičajenog značenja pojedinih reči. Ove su figure česte u svakodnevnom govoru. Često upotrebljavamo reči u njihovom prenesenom značenju:

Baš si zmaj, noge stolice, ubio sam se od posla…

Neretko se ove figure ne doživljavaju kao figure prenesenog značenja, jer je s vremenom ono s postalo uobičajeno. U figure reči spadaju:

alegorija,
epitet,
eufemizam,
metafora,
metonimija,
personifikacija,
simbol,

Figure konstrukcije

Kako im sam naziv kaže, figure konstrukcije nastaju specifičnom konstrukcijom rečenice, odnosno posebnim rasporedom reči u rečenici ili nekoj većoj celini književnoumetničkog teksta. Upravo je odstupanje od prirodnog reda reči ono što ostavlja poseban utisak na čitaoca i pojačava njegov doživljaj određenog dela. U figure konstrukcije spadaju:
asindet,
elipsa,
inverzija,
polisindet,
retoričko pitanje.

Figure misli

Figure misli je teško odvojiti od figura reči, odnosno tropa. I jedne i druge se odnose se na značenje reči, s tim što figure misli u sebi nose širi smisao onoga što je rečeno. U tu grupu stilskih figura spadaju:

antiteza,
gradacija,
hiperbola,
ironija,
litota,
oksimoron,
paradoks,
poređenje,
slovenska antiteza.

Zrno znanja će posebnu pažnju posvetiti svakoj stilskoj figuri, te vas u nekom od narednih tekstova čekaju detaljnije definicije i novi primeri u našoj rubrici Jezik i književnost.

Gutači struje – frižideri i zamrzivači mogu da budu i štediše

Dragan Antić

мај 30, 2019

Na tržištu je, slobodno se može reći, nikad bogatija ponuda rashladnih uređaja za domaćinstvo – frižidera i zamrzivača, bilo da je u pitanju njihova veličina (zapremina), ili da je reč o modelima (retro, moderan, ultramoderan) i o bojama (klasična i neprevaziđena bela, metalik siva, crvena, zelena, žuta, crna…).

No, porodica prosečne kupovne moći i dalje najviše pažnje prilikom odluke o kupovini rashladnog uređaja posvećuje najpre njihovoj ceni, a zatim o ekonomičnosti. Za resorane, kafane i slične ugostiteljske objekte postoje posebno projektovani sistemi za hlađenje.

Kada je cena u pitanju, nema druge nego obići sve trgovine i upoređivati cene ili uključiti kompjuter i to isto učiniti onlajn. Eventualno pratiti akcije i ostala sniženja (ako nije u pitanju kvar pa valja što pre spasavati namirnice, posebno kada je reč o kvaru zamrzivača) i tako “uloviti” ekstra popuste.

Vreme pomodarstva, kada se kupovao zamrzivač što veće zapremine (da stane što više svega, od onoga što se isplati zamrzavati pa sve do onoga čije je držanje mesecima u hladnjaku apsolutno neisplativo) davno je za nama. Sada je na (s)ceni – ekonomičnost. U svakom pogledu. A većina porodica više i ne kupuje celu svinju i(li) celo tele pa da tako zamrznuto meso jede i posle roka koji je preporučljiv za ovakvu vrstu namirnica, što izbor zamrzivača svodi na daleko manje dimenzije i zapreminu.

Frižider spram potreba

Frižideri i zamrzivači, kao uređaji bez kojih se ne može zamisliti život savremenog čoveka, gotovo po pravilu se kupuju iz potrebe, vrlo često i iz prevelike nužde (zbog kvara postojećih uređaja) i spadaju u red najvećih potrošača električne energije (nazivaju ih još i pravim gutačima struje). To je dovoljan razlog da se prilikom kupovine posveti ozbiljna pažnja izboru njihove veličine.

Kupcima je danas, posebno ako su prethodni frižider ili zamrzivač nabavili pre deceniju ili više, i te kako potrebno određeno predznanje, tim pre što u ovoj oblasti tehnologija izuzetno brzo napreduje, a sistemi hlađenja se razlikuju, baš kao i način održavanja ovih uređaja.

U skladu sa potrebama porodice, neki će se opredeliti za klasične frižidere manje ili veće zapremine, bez dela za duboko zamrzavanje, jedni stoga što već poseduju zamrzivač, a drugi zato što i inače nikada ne zamrzavaju hranu.

Za vikendice i kuće za odmor, kao i za letnje kuhinje, preporučuju se manji frižideri, u koje mogu da stanu namirnice za nekoliko dana (opet, zavisno od veličine porodice, odnosno od broja ljudi koji boravi u njima). Manji frižideri pogodni su i za porodice čiji članovi imaju dovoljno vremena za svakodnevne ili česte odlaske u kupovinu, dok su porodice u kojima se nabavka namirnica obavlja jednom nedeljno ili jednom u deset i više dana, usmerene ka frižiderima većih dimenzija.

Ukoliko u domaćinstvu postoji hladna ostava ili podrum, nije potreban frižider sa komorom za, na primer, voće i povrće, kao ni onaj sa ogromnom vratima za rashlađivanje pića.

Neko će se opredeliti za model frižidera sa dodatnim ventilatorom za brže cirkulisanje hladnog vazduha u samom frižideru, dok je drugome to čist luksuz i suvišan trošak.

Stepenicu savremeniji je samootapajući frižider, u kojem je sistem za odmrzavanje podešen tako da radi automatski. Ovakav frižider je preporučljiv za domaćinstva koja ne koriste odmah veliku količinu namirnica koju odlažu u njemu.

Poslednjih godina popularan je no frost frižider, koji radi po principu hlađenja klima uređaja. U frižider pomoću ventilatora dospeva hladan vazduh bez vlage, što je idealno za deo u kojem se zamrzavaju namirnice, budući da su one upakovane. Bitno je imati na umu da u ovom frižideru i namirnice koje se odlažu u hladnu komoru moraju da budu upakovane, jer će u suprotnom zbog nedostatka vlage doći do njihovog sušenja.

Dakle, pri izboru frižidera nužno je imati u vidu sledeće činjenice:

koliko hrane će biti u njemu;
koje namirnice su u pitanju;
koliko dugo će određena vrsta namirnica stajati u frižideru;
koliko prostora imate na raspolaganju za smeštanje frižidera u stanu (nikako ga ne smeštati pored toplotnog izvora);
da li sam frižider poseduje oznaku visoke energetske efikasnosti (A, A+ , A++, A+++), odnosno koliko efikasno koristi električnu energiju, pri čemu su oni sa oznakama A i više, najštedljiviji i vrlo brzo se preko te uštede isplati njegova viša cena. Ovakvi frižideri imaju odličnu izolaciju, kao i savremene komponente u rashladnom sistemu i kvalitetnija vrata, a istovremeno elektronska regulacija smanjuje potrošnju. Trenutno je najviša energetska klasa A+++. Takvi hladnjaci troše i do 45 odsto manje energije, zahvaljujući upravo savršenoj toplotnoj izolaciji, kvalitetnim vratima, sjajnoj temperaturnoj regulaciji i zamrzavanju.

Koliko frižider vam je zapravo potreban?

Na osnovu dugogodišnjih iskustava, pokazalo se da je za dvočlanu porodicu odgovarajući frižider zapremine od 220 litara, eventualno 100 do 150, a za četvoročlanu porodicu do 290 litara, odnosno kombinovani frižider (sa delom manje ili veće zapremine za zamrzavanje) od 390 do 480 litara i 55 litara za svakog sledećeg člana porodice.

Ovo je značajno imati u vidu, najpre zbog navedene činjenice da frižideri spadaju u najveće potrošače električne energije u domaćinstvu – mogu potrošiti čak i do četvrtine ukupne količine utrošene električne energije, ali i stoga što, ukoliko je poluprazan, frižider koristi više energije, isto kao što je previše troši ukoliko je mali i prepunjen.

Inače, frižider srednjeg kapaciteta godišnje potroši skoro 300 kWh električne energije (oko 15 evra), nezavisno od toga da li je pun ili prazan. Na svakih 100 litara zapremine potrošnja na mesečnom nivou će porasti za 10-20 kWh, što iznosi pola do jednog evro mesečno. Dakle, ni kupovina frižidera visoke efikasnosti ne znači ništa ukoliko je on najčešće poluprazan. Štaviše, na ovaj način dolazi do rasipanja energije, a ne do štednje!

Mali saveti za veliku uštedu

Kada ste već uneli u stan, pretpostavljamo frižider optimalne veličine za potrebe vaše porodice, postavite ga i nivelišite držeći se uputstava i preporuka proizvođača:

ne bi trebalo da bude pored emitera toplote (štednjaka, radijatora, klima uređaja), niti izložen sunčevom zračenju (svaki stepen smanjenja temperature kojoj je izložen može smanjiti utrošak struje čak do šest odsto);
između frižidera i zida potrebno je oko 10 cm prostora za ventilaciju, da ne bi došlo do pregrevanja i povećane potrošnje energije;
povremeno pažljivo očistiti zadnju stranu frižidera od prašine.

Valjalo bi imati na umu i pridržavati se i sledećih saveta:

frižider podesiti na 3 do 5 stepeni, što je optimalna temperatura – potrošnja energije raste i do 15 odsto na nižoj temperaturi, a to ne znači da se hrana bolje čuva;
ne stavljati jelo u njega sve dok nije dobro ohlađeno;
posude u kojima je hrana, dobro zatvoriti ili pokriti. Tako će biti što manje vlage, koja smanjuje efikasnost frižidera;
posude koje se stavljaju u frižider ne bi trebalo da budu vlažne, jer i ta vlaga sa neobrisanih čaša i flaša smanjuje efikasnost samog uređaja;
vrata frižidera, koja bi trebalo da dobro dihtuju, ne bi trebalo držati dugo otvorenim, a nije preporučljivo ni isuviše često ih otvarati – radi provere zaptivanja možete staviti parče papira na ivicu frižidera, pa ako ono ne padne kada zatvorite vrata, znajte da je sve u redu;
kada je čišćenje frižidera u pitanju, ukoliko on nije samootapajući, najvažnije je redovno čistiti led, čime se dvostruko štedi: manja je potrošnja struje i produžava se vek trajanja samog uređaja. Zamrzivač bi trebalo čistiti od leda kada je njegova debljina tri do pet milimetara;
preporučljivo je zamrznutu hranu odleđivati u frižideru, ne samo stoga što je to zdravstveno bezbednije, već i zato što se pri njenom odleđivanju hlade namirnice koje se već nalaze u frižideru i time se dodatno štedi energija.
Led u zamrzivaču se stvara usled toga što hladan vazduh izvlači vlagu iz namirnica, ali ipak on ne zadržava vlagu kao topao vazduh, i ona se sakuplja po zidovima i fiokama, pretvarajući se u led, koji smanjuje prostor za odlaganje namirnica. Zato je preporučljivo da se zamrzivač premaže uljem, koje onemogućuje stvaranje leda, a problem vlage će biti rešen ukoliko su namirnice dobro zatvorene;
što manje namirnica u zamrzivaču znači i veću potrošnju energije, a ovome možete doskočiti stavljanjem plastičnih flaša koje bi popunile prazan prostor.

Bela tehnika, činjenica je, više nije kvaliteta kao ona od pre nekoliko decenija (ima kuća u kojima se i danas koriste frižideri stariji i od 50 godina), ali je svakako od koristi držati se ovih uputstava kako bi, s jedne strane, ona duže trajala, ali i zarad značajnih ušteda električne energije i kućnog budžeta, s druge strane.

Pet nestvarno lepih mesta u Francuskoj koja morate obići (FOTO)

Dragan Antić

мај 29, 2019

Francuska je jedna od najlepših zemalja sveta, a turisti ne mogu da se odluče šta ih više privlači kod ove države – spektakularna prestonica, francuski specijeliteti, svetski poznata vina ili prelepa obala zemlje. Francuska je jedna od retkih zemalja koja može da se pohvali i živopisnim selima i malim, ali turistički vrlo atraktivnim gradovima u čuvenim poljima lavande.

Miris lavande, sjaj Ajfelove kule i gotovo filmska obala su samo neki od faktora koji Francusku čine omiljenom turističkom destinacijom, a u nastavku šire navodimo koja su to najlepša mesta u ovoj zemlji koja bi trebalo da posetite.

#1 Pariz – najromantičnija svetska prestonica

Francuska prestonica je nezaobilazna destinacija u ovoj državi, čak i ako niste ljubitelji romantičnih klišea koji se vezuju za ovaj grad. Ajfelova kula impresivno deluje i u dnevnom i u noćnom izdanju, a pogled koji se pruža sa njenog vrha se pamti do kraja života. Ipak, šta videti u Parizu osim ovog čuvenog simbola Francuske?

Ukoliko imate dovoljno vremena da se posvetite istraživanju Pariza, ne propustite da obiđete Luvr – najposećeniji muzej umetnosti na svetu sa oko 35. 000 izloženih predmeta iz period od praistorije do 19. veka. Tu je i čuveni Versaj smešten u predgrađu Pariza, koji pruža uvid u nekadašnju rezidenciju francuskih kraljeva koji su je učinili jednom od najraskošnijih palata na svetu.

Jelisejska polja su najprestižnija i najšira avenija u Parizu, koja važi za najskuplju na svetu posle njujorške Pete avenije. Ovo je ulica svetski poznatih brendova, kafea i luksuznih radnji, a završava se raskošnom Trijumfalnom kapijom – još jednim simbolom Pariza.

#2 Provansa – prođite kroz najveća polja lavande

Provansa je romantična provincija na jugoistoku Francuske, čiji su zaštitni znak prostrana polja lavande koja počinje da cveta polovinom juna. U Provansi ćete imati priliku da vidite stare dvorce i bajkovite kućice koje gledaju na cvetna polja, a primetićete i to da je vazduh neobično aromatičan i prijatan. Gradovi Provanse koje bi trebalo da obiđete su Aix-an-Provence, Avinjon, Arl i Sen Remi.

Avinjon je najveći i glavni grad Provanse, dok Aix-an-Provance važi za univerzitetski i kulturni centar ove oblasti. Svi gradovi su izuzetno topli, šarmantni i autentični, a glavni su krivci i za to što se Provansa smatra najlepšim delom Francuske. Upravo je Provansa služila kao inspiracija velikom broju svetskih, pre svega francuskih pisaca, pa je više puta i opevana u pesmama, pomenuta u romanima, i predstavljena na slikama velikih pisaca.

#3 Mon Sen Mišel – stenovito ostrvo La Manša

Delić francuske magije smešten je i na stenovitom ostrvu Mon Sen Mišel, u kanalu La Manš na ušću reke Kesnon. Ostrvo je čuveno po benediktinskom manastiru koji je jedan od najboljih primera francuske srednjovekovne arhitekture. Zbog svog bajkovitog izgleda Mon Sen Mišel se često visoko pozicionira na listama najlepših mesta na svetu, a od 1979. godine se nalazi i na UNESCO-voj listi svetske baštine.

#4 Mon Blan – snežni simbol Francuske

Mon Blan je najviši vrh Alpa i ujedno najviši vrh zapadne Evrope, sa visinom oko 4.807 metara. Impresivno skijalište nudi najbolji osećaj ljubiteljima zimskih sportova, a ukoliko vas privlači skijanje, Mon Blan je definitivno mesto na čijim stazama treba da se oprobate. Kolevka planinarstva i zimskog turizma u ovom delu Francuske je gradić Šamoni, koji pruža najlepši pogled na ovaj impresivni planinski vrh.

#5 Francuska rivijera – najluksuznija svetska letovališta

Glamurozna francuska rivijera ili Azurna obala je jedna od najlepših u svetu, a duž nje se redaju luksuzna letovališta proslavljena zbog svoje prirodne lepote, geografskog položaja, ali i velikog broja svetskih zvezda i biznismena koji biraju da leti svoje jahte usidre u neku od azurnih luka.

Najlepši izlog jahti nudi Sen Trope, dok je šarmantni Kan najpoznatiji po internacionalnom festivalu koji svake godine okuplja najbolja filmska ostvarenja. Ne treba izostaviti ni živopisnu Nicu, Marsej i Antib koji nude letovanja iz snova, pa ukoliko ste u prilici da posetite francusku obalu, neko od navedenih letovališta bi moglo da bude vaša naredna destinacija.

Već iz prethodnih redova je jasno koliko živopisnih mesta Francuska može da vam ponudi, počevši od prestoničkog sjaja i Ajfelove kule, preko romantičnih polja lavande i autentičnog planinskog ambijenta, pa sve do luksuznih obalskih gradova u kojima letovanje dobija potpuno novu dimenziju. Ukoliko vam je potrebno drugačije, uzbudljivo i ispunjeno putovanje, možda smo vam upravo pomogli u odabiru željene zemlje. Bon voyage!

Suecki kanal: Kako je tekla izgradnja Sueckog kanala

Predrag Konatarević

мај 25, 2019

Danas brodovi plove čak i na mestima gde nema prirodnih vodenih puteva. Ljudi su svojim umećem i velikim trudom stvorili mnoge veštačke reke “kanale” kao zamenu za prirodne plovne vodotokove. Količina vode u rekama, a samim tim i njihova dubina se razlikuje u zavisnosti od vremenskih prilika. U kanalima je nivo vode uglavnom isti, zato je plovidba kanalima povoljnija i na neki način predvidljivija od plovidbe rekama. Jedini problem je što je za odžavanje kanala potrebno puno truda i novca.

Prokopati kanal za potrebe plovidbe veoma je zahtevan poduhvat, potrebno je iskopati milione tona zemlje, peska i kamena i prebaciti ga na drugo mesto.

Malo ko nije čuo za Suecki kanal. On skraćuje brodovima put za desetak hiljada kilometara, jer bi, da nije njega, iz Evrope u Aziju, i obrnuto, morali ploviti oko Afrike. Kanal odvaja afrički kontinent od Azije i pruža najkraći pomorski put između Evrope i zemalјa koje leže oko Indijskog i zapadnog Pacifičkog okeana.

Suecki kanal prokopan je na najužem delu kopnene prevlake između evroazijskog i afričkog kontinenta. Nalazi se na teritoriji Egipta, između luka Port Said na jugoistočnoj obali Sredozemnog mora i luke Suec u istoimenom zalivu Crvenog mora, na mestu za koje je inženjer Belford 1853. godine tvrdio i dokazao:

„Razlika u nivou dva mora tako je mala da neće predstavlјati nikakvu teškoću za prokop prevlake, a izgradnjom ovog kanala svet će biti pošteđen mnogih muka između Istoka i Zapada“.

Bio je u pravu Belford. Korišćenjem ovog najvećeg morskog kanala put je između evropskih zemalja i istoka značajno je skraćen.

Izgradnja Sueckog kanala

Zamisao da se vodenim putem spoje trgovačke sredine Egipta sa Crvenim morem datira još iz antičkog doba kada je „Kanal faraona“ koji spominje Herodot spajao ogranak Nila sa morem. Tokom mileniuma Kanal je nekoliko puta zasipan i ponovo čišćen. U doba Darija čiji su brodovi plovili u Crveno more i kasnije u Persiju, kanal je bio proširen i rekonstruisan.

Godine 1798, francuski inženjer Šarl Le Per predložio je Napoleonu Bonaparti da se Kanal obnovi iznoseći mu ogromne prednosti koje Kanal daje, ali se na realizaciju čekalo dugo, sve do 1859. godine kada Leseps, kao francuski konzul u Egiptu od egipatskog podkralјa Said-paše dobija koncesiju za izgradnju, plovnog kanala, neutralnog plovnog puta za sve trgovačke brodove. Dobija i prava na korištenje kanala na 99 godina, nakon kojih bi kanal postao egipatski.

Za vreme izgradnje Sueckog kanala dugog 163 kilometara, mnogo radnika je izgubilo život, jedan deo zbog loših uslova rada a veći deo zbog izbijanja epidemije kolere.

Izgrađen kombinacijom prisilnog rada selјaka i najsavremenijih mašina

Isprva je kopanje obavlјano ručno sa pijucima i korpama, selјaci su bili naterani na prisilni rad. Izgradnja Sueskog kanala zahtevala je masivnu radnu snagu, a egipatska vlada je prvobitno snabdevala većinu radne snage prisilјavajući siromašne da rade za minimalnu platu i pod pretnjom nasilјa. Kasnije su iskop preuzeli bageri i parne mašine kojima su upravlјali radnici iz Evrope, a kako se ovaj način iskopa pokazao jeftinijim od suvog iskopa, teren je bio veštački poplavlјen i iskopavan na taj način gde god je to bilo moguće. Izgradnja kanala je trajala više od deset godina – od 25. aprila 1859. do 17. novembra 1869.

Nevolje oko kanala

Upravlјanje kanalom neposredno po izgradnji bilo je visoko nerentabilno, pa se tako Egipat našao pred bankrotstvom, vlada Velike Britanije 1875. preuzima egipatski deo deonica u kompaniji i samim tim preuzima odlučujući uticaj na kanal. Međutim, otpor stanovništva uticaju Britanije rezultirao je Urabijevom pobunom, što je suzbijanjem pobune (1882) rezultiralo britanskom okupacijom Egipta koji je do tada bio deo Osmanskog carstva.

Tokom Prvog svetskog rata, Britanija je proglasila Egipat protektoratom i poslala snage da zaštite kanal, a to je trajalo do 1922. kada je Britanija dala Egiptu nezavisnost.

Veliki politički nemiri povezani sa Sueskim kanalom, poznati kao Sueska kriza, počeli su u julu 1956. godine kada je egipatska vlada nacionalizovala zonu kanala i preuzela kontrolu nad njim i to 12 godina pre isteka koncesije. Tada dolazi do udruženog napada Britanije, Francuske i Izraela, na Egipat. Rat između Egipta i Izraela 1967. godine ponovo je izbacio na neodređeno vreme upotrebu Sueckog kanala, i tek su 5. juna 1975. godine, počeli radovi na raščišćavanju kanala od mnogobrojnih potoplјenih plovnih objekata. Nakon toga kanal je ponovo bio otvoren za međunarodni saobraćaj.

Proširenje Seckog kanala

U novijoj istoriji, tj. 2015. godine Suecki kanal je proširen u dužini od 72 kilometra što je skratilo period čekanja brodova sa 18 na 11 sati i tako omogućilo dvosmernu plovidbu. Proširenje kanala je koštalo oko devet milijardi dolara (7,9 milijardi evra), što je mahom finansirano investicionim sertifikatima prodavanim Egipćanima.

Projekatom je obuhvaćeno 37 km novog, paralelnog kanala i 35 km proširenja postojećeg kanala.

5 hobija koji utiču na smanjenje stresa

Dragan Antić

мај 24, 2019

Niko ne može da pobegne od povremenog osećaja stresa, ali definitivno možemo pronaći načine da redukujemo tu dosadnu napetost. Naravno da su najbolji načini za ovo uključivanje redovne i zdrave ishrane u život, kao i spavanje i praktikovanje drugih načina za brigu o sebi, ali postoji i mnoštvo hobija koji mogu smanjiti osećaj razdražljivosti, napetosti, stresa i ankcioznosti.

Ako želite da poboljšate kvalitet vašeg života tako što ćete u njega uvrstiti aktivnosti i pobeći od svođenja života isključivo na posao i socijalni život – upravo je hobi ono što vam je potrebno. Hobiji ovako dvojako dobro deluju na vaš život: poboljšavaju njegov kvalitet, pružajući vam razonodu i uživanje, a istovremeno smanjuju stres.

Rekreacija uz šetanje, trčanje ili plivanje

Šetanje u prirodi, kao i trčanje, ili plivanje, dokazano su blagotvorni po fizičko, ali i psihičko stanje svakog čoveka. Ovo su hobiji ogromnog broja ljudi širom sveta, a svako ko vodi računa o svom zdravlju, trudi se da ih obalvlja u što većoj mogućoj meri.

Ako ove aktivnosti uvrstite u svakodnevne navike – stres će krenuti značajno da opada, posebno za vreme samog upražnjavanja, ali i van tog vremena. Trčanje i šetnja dodatno dobijaju na blagotvornosti ako se obavljaju u prirodi, na svežem vazduhu.

Kada je reč o plivanju, odlično je za opuštanje, a ne treba da tokom njega pokušavate da dostignete Čavićevu brzinu, već da se laganim pokretima potpuno opustite i dopustite stresu da “ispliva” iz vas.

Slikanje, crtanje i svi vidovi kreativnog izražavanja

Stres se divno oslobađa pomoću kreativnih hobija, kao što su slikanje, crtanje i ostali vidovi kreativnog izražavanja. Na platnu se možete u potpunosti izraziti i na njemu ostaviti sve što vas muči, u isto vreme razvijajući svoju umetničku stranu.

Ako niste ljubitelj klasičnih umetnosti, uvek su tu i zanimljiviji, a jednako kreativni hobiji. Tako maketarstvo Beograd, na primer, čini bogatijim za još jednu kreativnu radionicu koja će redukovati stres.

Baštovantstvom do redukcije stresa

Baštovanstvo može da bude odličan način za redukciju stresa iz raznih razloga. Ako imate tu sreću da se u sklopu vašeg doma nalazi bašta, ovo je posebno dobar hobi – ne samo da ćete gajiti divni biljni svet, već ćete i provoditi vreme na suncu i vazduhu koji su značajni elementi kada je u pitanju redukcija stresa.

Ipak, i ako nemate baštu, svakodnevno ulepšavajući enterijer gajenjem živog zelenog sveta, ne samo da ćete unaprediti kvalitet kiseonika, već ćete se i osećati bolje, opuštenije i ispunjenije.

Čitanje i pisanje – hobiji uspešnih

Iako vas možda na prvu pomisao čitanje i pisanje samo dodatno zamaraju – grešite. Čitanje nudi mnoge kognitivne benefite onima koji ga upražnjavaju, uključujući smanjenje stresa, mentalna simulacija, poboljšanje memorije i fokusa, poboljšane sposobnosti pisanja i bolja analitička umeća.

Probajte ovo – kada ste pod stresom, samo zgrabite knjigu i krenite sa čitanjem. Pisanje slično funkcioniše, naročito ako već imate talenat i sklonosti ka njemu. Uvek držite knjigu za čitanje ili svesku za pisanje pri ruci – videćete kako će se vaše psihičko stanje poboljšavati, a uz njega i vaše kognitivne sposobnosti.

Kuvanje – odličan hobi koji poboljšava socijalni život

Još jedan hobi koji na prvu pomisao ne zvuči kao veliko zadovoljstvo, ali verujte da jeste. Otpor prema kuvanju najčešće se stvara zbog neznanja o istom, ali kuvanje se vežbom, kao i sve drugo, vrlo lako može naučiti.

Kuvanje podrazumeva maksimalnu fokusiranost na pripremanje obroka, pa divno skreće misli i redukuje stres. Istovremeno, ono podiže samopouzdanje i poboljšava socijalni život, jer svim tim divnim obrocima, koje naučite da pripremite, rado ćete se redovno hvaliti vašoj porodici i prijateljima, koji će uživati u njihovom isporbavanju!

Oprobajte se u nekom od ovih hobija i primetićete koliko će se poboljšati vaše psihičko stanje redukcijom stresa, a toliko će vam prijati da je teško da ćete ikada prestati da upražnjavate vaš novi omiljeni hobi!

1...686970...80 Page 69 of 80

Ko je bio Duško?

Lavlje srce plavog zeca

Ja sam dokoličar

Izvan književnosti na ostrvu pisaćeg stola

Rešite se prašine ručnim usisivačem

Limunom protiv mrlja na dečijom tepihu

Uklonite ulegnuća na tepihu od teških stvari kockicama leda

Soda bikarbona – pomoć iz kuhinje pri održavanju dečijih tepiha

Metafora kao skraćeno poređenje

Metonimija – podvrsta metafore ili ne?

Sinegdoha – podvrsta metonimije

Stanište oposuma

Ishrana

Razmnožavanje oposuma

Oposum pada u nesvest kad se uplaši

Oposumi i ljudi

Oposumi otporni na zmijski otrov

#10 Mumbaj, Indija (12.400.000)

#9 Tjencin, Kina (12.874.000)

#8 Manila, Filipini (12.877.000)

#7 Moskva, Rusija (13.197.000)

#6 Tokio, Japan (13.617.000)

#5 Daka, Bangladeš (14.543.000)

#4 Istanbul, Turska (14.657.000)

#3 Karači, Pakistan (18.000.000)

#2 Peking, Kina (18.590.000)

#1 Šangaj, Kina (24.153.000)

Stilske figure su KAO matematika – ništa ne razumem!

Šta su stilske figure i čemu služe

Figure dikcije

Figure reči

Figure konstrukcije

Figure misli

Frižider spram potreba

Koliko frižider vam je zapravo potreban?

Mali saveti za veliku uštedu

#1 Pariz – najromantičnija svetska prestonica

#2 Provansa – prođite kroz najveća polja lavande

#3 Mon Sen Mišel – stenovito ostrvo La Manša

#4 Mon Blan – snežni simbol Francuske

#5 Francuska rivijera – najluksuznija svetska letovališta

Izgradnja Sueckog kanala

Izgrađen kombinacijom prisilnog rada selјaka i najsavremenijih mašina

Nevolje oko kanala

Proširenje Seckog kanala

Rekreacija uz šetanje, trčanje ili plivanje

Slikanje, crtanje i svi vidovi kreativnog izražavanja

Baštovantstvom do redukcije stresa

Čitanje i pisanje – hobiji uspešnih

Kuvanje – odličan hobi koji poboljšava socijalni život

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY