Vodeći računa o pravilnoj ishrani jako je važno izbegavati namirnice koje goje. U pitanju je skup najrazličitijih prehrambenih proizvoda, koji se nalaze u našim omiljenim specijalitetima i poslasticama. Namirnice koje najviše goje su sve one u kojima ne možemo pronaći proteine, masti, vlakna, vitamine i minerale neophodne organizmu. Reč je o onoj hrani koja trenutno zasiti, koja na nezdrav način povećava telesnu težinu i dovodi do štetnih uticaja na organizam. 

Decenijama unazad govori se o zdravoj ishrani i prednostima koje ona daje. To nije slučajno, jer su najrazličitija istraživanja u oblasti zdravlja pokazala na koji način hrana koju unosimo utiče na naš organizam. Zdrave namirnice imaju brojne benefite, nasuprot nezdravim. Samo neki od njih su smanjen rizik od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, bolova i otoka u zglobovima, lakša probava, jak imunitet, fizička pokretljivost, kvalitet kože, kose, psihička stabilnost. 

Zaključak je potpuno jasan – trajna promena navika је ključ zdravog i kvalitetnog života.

Namirnice koje sadrže šećer

Grupu ugljenih hidrata između ostalog čine i prosti šećeri (beli i žuti šećer, voće, med, konditorski proizvodi). Iako se smatra da šećer utiče na hormon sreće i popravlja raspoloženje, nijedan šećer koji se kozumira u neograničenim količinama nije zdrav. 

Preterane količine mogu dovesti do oštećenja jetre, hipoglikemije, insulinske rezistencije, pada imuniteta, karijesa, stvaranja akni, nadutosti, dijabetesa. Prema savetu Svetske zdravstvene organizacije dozvoljen dnevni unos šećera je do 30 grama dnevno.

Običan beli šećer

Običan šećer je u svom sastavu disaharid (saharoza), tj. sastoji se od dva prosta šećera: glukoze i fruktoze. Nemojte se tešiti da je smeđi šećer bolje rešenje, jer se obe vrste prave od šećerne trske i imaju skoro isti sastav. To dokazuje činjenica da u 100 grama belog šećera ima 387 kcal, dok smeđi sadrži 380. 

Takođe, za beli šećer se kaže da sadrži prazne kalorije, jer u njemu nema neophodnih vitamina i minerala. Zaključak je da namirnice u čijem je sastavu beli šećer ništa zdravo ne mogu ponuditi. Njihovom preteranom upotrebom stvaraju se teški poremećaji metabolizma, povećava se telesna masa, postoji rizik od dijabetesa i karijesa. 

Namirnice koje bi trebalo izbegavati su: beli hleb, lisnata testa, torte, keksići, kolači, slatki namazi, sladoled, energetski napici…

Da li postoji zdrava zamena za šećer?

Brojni ljudi misle da su veštački zaslađivači dobra zamena za šećer, jer nemaju kalorijsku vrednost. To je potpuna zabluda, jer su oni sintetskog porekla i mnogo su slađi od prirodnih šećera. Istina da nemaju kalorijsku vrednost, ali mogu uzrokovati kancerogena oboljenja.

Najzdraviju zamenu čine prirodni zaslađivači iz biljaka, voća i žitarica. Preporučuju se: suvo ili sveže voće, agava sirup (ograničena upotreba), stevija ekstrakt, cejlonski cimet, med (kod dece, sportista i nedovoljno uhranjenih osoba).

Skrobne i vlaknaste namirnice

Skrobne i vlaknaste namirnice pripadaju grupi složenih ugljenih hidrata. Smatraju se zdravim i neophodnim u svakodnevnoj ishrani. Krompir, hleb, testenine, pirinač – ove skrobne namirnice valja jesti u ograničenim količinama, jer povećavaju telesnu masu. Postoji pravilo da se u obrocima ove namirnice ne jedu zajedno. Na primer, uz jelo od krompira ne jesti hleb. Takođe, trebalo bi pronaći zdraviju zamenu za beli hleb i pirinač (hleb od pšeničnog integralnog brašna, ovsene mekinje i integralni pirinač). 

Sve vrste testenina goje i nikako se ne preporučuju u zdravoj ishrani (makarone, palačinke, krofne, pice…).

U grupu vlaknastih namirnica spadaju kupus, boranija, brokoli, ovas i njihovom svakodnevnom upotrebom daje se doprinos oligoelementima. Takođe, unosom ovih namirnica postiže se duža sitost. Biljna vlakna mogu biti rastvorljiva u vodi (utiču na regulisanje dijabeta, održavanje optimalnog lipidnog statusa) i nerastvorljiva (deluju na prevenciju digestivnih poremećaja). Ukoliko se vlaknaste namirnice jedu u neograničenim količinama mogu izazvati nadutost i gasove.

Namirnice koje sadrže masti (zasićene i transmasti)

Masti imaju najveću energetsku vrednost od svih nutrijenata. Delimo ih na „dobre” i „loše” masti, tj. nezasićene i zasićene. Glavna razlika je u nutritivnim vrednostima i pozitivnom, odnosno negativnom uticaju na organizam. Kod dobrih masti razlikujemo monozasićene (maslinovo ulje, lešnik, bademi…) i polizasićene (riba, lan, čia semenke…). Konzumiranje ovih namirnica je zdravo i dozvoljeno.

Na drugoj strani se nalaze namirnice sa zasićenim mastima, koje bi trebalo izbegavati ili jesti u minimalnim količinama. Ovu grupu namirnica čine: svinjsko meso, loj, punomasni sirevi, pavlaka. Pored toga što dovode do bržeg gojenja, podižu nivo lošeg holesterola u krvi i imaju negativan uticaj na kožu (pojava akni). 

Postoje i transmasti, tj. industrijske masti. Proizvodi koji ih sadrže spadaju u definitivno najštetnije i sa najvećim uticajem na povećanje telesne mase. Pržena hrana, pomfrit, čips, margarin, krofne, peciva, krekeri, kolači sadrže najveći procenat transmasti, zbog čega se ne preporučuje njihovo konzumiranje čak ni u minimalnim količinama. Transmasti koje se nalaze u brzoj hrani dovode do nakupljanja masnih naslaga u krvnim sudovima. Onda dolazi do njihovog sužavanja i direktnog rizika od srčanog udara, šloga i drugih bolesti. 

Namirnice oko kojih postoji večita dilema – da li (ne)goje?

Postoji nekoliko namirnica koje nam stvaraju večitu dilemu da li goje ili su ipak zdrave.

Jaja: belance je mnogo zdravije od žumanceta, koje sadrži veći procenat holesterola. Jaja goje ukoliko se jedu svakodnevno, ukoliko se prze i kombinuju sa mesom i ribom. Jaja ne goje ako se umereno konzumiraju i kombinuju sa povrćem i žitaricama.

Mleko: ukoliko se konzumira umereno i ne kombinuje sa drugim namirnicama životinjskog pokrekla ne goji. Naročito je poželjno u ishrani dece u razvoju.

Banane: 100 grama sadrži oko 15 % šećera, te se u dijetama se ne preporučuju. 

Vitamini za rast kose predstavljaju jedan od najboljih načina da se reši problem današnjice – opadanje i proređenost gustine kose. Skupe maske, serumi, šamponi, pa čak i „najbolji frizeri u gradu” za ovaj problem mogu naći samo privremeno rešenje. Ništa ne može biti toliko efikasno i zdravo kao vitamini. Njihov nedostatak definitivno uzrokuje ovaj problem.

Gubitak kose nije noćna mora samo ženama, već i muškarcima. Uzroci mogu biti najrazličitiji, a načini da se pospeši njen rast brojni. Na tržištu je mnogo kozmetičkih preparata koji garantuju rezultate, ali u praksi oni često izostanu.

Da li postoji trajno rešenje, šta utiče na opadanje kose, a šta na njen rast, prirodna ili kozmetička rešenja? O svemu tome više u nastavku teksta.

Opadanje kose: najčešći uzroci

Od kad je sveta i veka kosa je ženama predstavljala glavnu preokupaciju. To je sasvim razumljivo jer su bujna, negovana i lepa kosa najjači ženski adut. I istina je da bi žena sve uradila za njen savršen izgled. Tako su se poslednjih godina u salonima širom sveta pojavili  najrazličitiji trendovi: ombre, sombre, balajaž, flambojaž, keratin i niz drugih.

Iako su potpuno menjali izgled damama, svi ovi načini ulepšavanja kose doneli su i određene mane. Naime, tretiranje kose jakim preparatima i aparatima može biti jedan od faktora njenog opadanja. Razlog tome su najrazličitije hemijske supstance, čiji je cilj da trajno ostanu u kosu ili promene njenu teksturu (keratinsko ispravljanje kose).

Veoma česti uzroci opadanja kose su i stres, genetika, a neretko dolaze kao posledica nekih bolesti – hormonalne disfunkcije, anemije, kao i kancera ili leukemije. U praksi je potvrđen najveći gubitak pod uticajem hemoterapija, koje deluju na sve ćelije u telu, a ne samo na ćelije maligniteta.

„Normalno” opadanje kose

Kosa može opadati bez posebnog razloga i ne moramo uvek paničiti. Naime, prosečan čovek ima oko sto hiljada dlaka na glavi. Od toga je sasvim normalno da dnevno otpadne u proseku sto vlasi. Drastična razlika ne postoji, jer se kosa obnavlja, te na mestu stare izrasta nova dlaka. Prelazna godišnja doba su naročito karakteristična za ovo obnavljanje, a zanimljivo je reći da je ova pojava prisutna i kod životinjskih vrsta. Zato, nema uvek razloga za paniku!

Vitamini za rast kose

Nakon što se utvrdi uzork opadanja kose, valja pronaći adekvatno rešenje. Sigurno ste čuli „teoriju” da kosa opada zbog nedostatka nekog vitamina. Da, to je tačno. Zbog toga se teži ka tome da se oni nadomeste, tj. unesu u organizam. Postoje dva načina kako se unose: u vidu kapi, ulja, tableta ili preko ishrane. Reč je o nečemu što može poslužiti čak i kao prevencija. Dakle, ne morate imati problem sa gubitkom kose da biste svakodnevno unosili vitamine u organizam.

Vitamin B

Kompleks vitamina B je funkcionalna celina sačinjena od 8 vitamina koji se rastvaraju u vodi. Adekvatan unos ovih mikroelemenata neophodan je za optimalno fiziološko i neurološko funkcionisanje. To znači da vitamin B pozitivno utiče na čitav organizam: poboljšava metaboličke procese, jača imunosistem, održava organe za varenje, nervni sistem, a utiče i na pravilan rad jetre i digestivnog sistema.

Takođe, ovaj vitamin je naophodan za očuvanje zdravlja kože, kose i noktiju. Nedostatak B5-pantotenske kiseline, kao i B7-vitamin H (BIOTIN), dovode do smanjenja volumena kose, ali i njenog gubitka.

Namirnice u kojima je prisutan ovaj vitamin su: žitarice, kvasac, mleko, meso (teletina i svinjsko meso), riba, jaja, zeleno lisnato povrće (pasulj, grašak, boranija), sir.

Vitamin D

Brojna istraživanja ukazuju na benefite vitamina D kod kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, osteoporoze, kancera, pada imuniteta… Međutim, povoljno utiče i na zdravlje kostiju i kose. Određeni broj stručnjaka tvrdi da vitamn D može biti odgovoran za njen rast. Naime, on pomaže prilikom stvaraja novih folikula, ali i aktiviranja onih neaktivnih, što dovodi do izrastanja nove vlasi. Nalazi se u namirnicama morskih plodova: losos, sardina, skuša, tuna, ali u goveđoj džigerici, mleku, punomasnim mlečnim proizvodima, jajima.

Vitamin A

Reč je o vitaminu koji učestvuje u regulaciji sinteze belančevina, sintezi vidnog pigmenta, u kontroli rasta i razvoja epitelnog tkiva, kostiju i zuba. Uz sve ovo, vitamin A hrani i neguje kožu, kosu i sprečava različita dermatološka oboljenja. O svemu tome svedoči i činjenica da je dodatak brojim kozmetičkim preparatima za njihovu negu.

Međutim, sa ovim vitaminom moramo biti na oprezu. Njegove količine su ograničene za osobe u čijem organizmu nije potvrđen njegov nedostatak. Najbolje je koristiti ga unosom namirnice koje su njime bogate: šargarepa, kajsije, breskve, dinja, brusnice, mango, bundeva, brokoli, kupus, peršun. Budite umereni – na primer, 100 grama šargarepe sadrži preporučljiv dnevni unos vitamina A.

Vitamini, ali i druga rešenja za rast kose

Zdrav režim ishrane, kvalitet života, redovna higijena i nega kose – sve su to preduslovi za njen sjaj i gustinu. Pored vitamina koje smo naveli i opisali kako utiču na naš organizam i kako deluju na kosu, postoje i neka druga rešanja.

Gvožđe – najbolji prirodni mineral za kosu

Nedostatak gvožđa predstavlja najčešći uzrok anemije, koja između ostalog može uticati na kvalitet kose. Pored toga što postaje tanka, suva i beživotna, najgori oblik posledica predstavlja njeno opadanje. Zbog toga je jako važno redovno unositi namirnice bogate gvožđem i na prvom mestu pravilno ih kombinovati u ishrani.

AD kapi za brži rast – kad se vitamini udruže

U pitanju je rastvor nastao kombinacijom vitamina A i D3, koji može biti u uljanom ili vodenom stanju. Kada je u pitanju nega kose, AD kapi se koriste kako bi je regenerisale spolja. Naime, najčešće ih stavljamo u šampone, maske, regeneratore i tako ih neposredno utrljamo u koren kose. Vrlo često se kombinuju sa ricinusovim uljem.

Ricinusovo ulje ima najveću primenu

Svi znamo za magično dejstvo ricinusovog ulja. Iskustva brojnih žena tvrde da nema boljeg rešenja za brži rast kose. Reč je o ulju koje se dobija iz ricunusovog semena. Ono je bogato i ricinoleičnom kiselinom, koja ima antimikozno i antibakterijsko dejstvo. Zbog toga se ricinusovo ulje ne koristi samo za jačanje kose, već i protiv gljivičnih i bakterijskih infekcija kože glave.

To ga čini idealnim u borbi protiv peruti i opadanja kose. Redovnom upotrebom pospešuje se gušći i jači rast dlake, te kosa dobija zdraviji i lepši izgled. Ricinusovo ulje je višenamensko, pa se može koristiti za negu suve kože, budući da je hidrira i štiti od gubitka vlažnosti.