Namirnice bogate gvožđem, povrće, voće….

мај 18, 2021

Bledi ste u licu? Kosa vam opada više nego inače? Lako se umarate i brzo ostajete bez daha? Proverite krvnu sliku, a posebnu pažnju obratite na gvožđe. Referentne vrednosti za muškarce su od 14 do 25 mikromola po litru, odnosno za žene 11 do 22 µmol/l. Pored gvožđa obavezno proverite i feritin (ne radi se u okviru kompletne krvne slike). Feritin je protein koji predstavlja depo gvožđa u organizmu. On vezuje gvožđe i skladišti ga u jetri, slezini i ćelijama koštane srži. Izuzetno je važan kao rani pokazatelj opadanja nivoa gvožđa u organizmu. Kada vam je dijagnostikovana anemija izazvana niskim vrednostima feritina i gvožđa, lekar preporučuje suplemente koji će popraviti vašu krvnu sliku. Međutim, i priroda ima svoj lek. Potrudite se da jedete namirnice bogate gvožđem na dnevnom nivou. Tokom 24 časa preporučene količine unosa gvožđa za žene su oko 18 mg (trudnice 27 mg), a za muškarce oko 8 mg. Pogledajte koje su to namirnice koje će popraviti vašu krvnu sliku i krenite u nabavku.

Povrće bogato gvožđem

Namirnice bogate gvožđem - korpiva — foto: pixabay.com

Važno je da znate da postoje dve vrste gvožđa: hem i nehem gvožđe. Povrće sadrži isključivo drugu vrstu, čiji je glavni nedostatak u odnosu na prvu što se lošije apsorbuje. Iz tog razloga vegani i vegetarijanci teže nadoknađuju gubitak gvožđa.

Rezultati naučnih istraživanja potvrđuju da je kopriva (urtica dioica) jedan od najboljih lekova protiv anemije. Najzdravija je mlada kopriva koja još nije počela da cveta. Najbolje je jesti svež list ubacivši ga u smuti sa nekim drugim voćem, na primer bananom. I barena kopriva je puna gvožđa. Možete je spremiti kao spanać ili blitvu ili dodati u omlet. Probajte i čaj od koprive, jer će osim na poboljšanje krvne slike uticati i na bolje varenje.

Osim koprive, zeleno povrće poput spanaća, brokolija, blitve i zelja je stari prirodni lek u borbi protiv malokrvnosti. Možete ga obariti i jesti kao prilog ili napraviti ukusnu čorbu. Zanimljivo je da spanać sadrži jedinjenja oksalate, koji „zatoče“ gvožđe. Zato, kada se spanać skuva, okasalat se otpusti u vodi za kuvanje i preostalo gvožđe postaje dostupnije za apsorpciju. Kada razmišljate o jednostavnom ručku za više dana, znate da ništa nije prostije od pasulja. Svejedno da li pravite čorbast ili prebranac, znajte da 100 grama pasulja sadrži 1,8 miligrama gvožđa. Još kad kao salatu napravite kupus (1,5 mg gvožđa na 100 g) ili cveklu (1,8 mg gvožđa na 100 g), vaš obrok će biti prava bomba za krvnu sliku. Pored pasulja, soja, sočivo i druge mahinarke su pune gvožđa. Kao namirnice bogate gvožđem prepoznaju se kelj, rotkvice, karfiol i grašak. Zato, ako imate problem sa anemijom, na pijaci posebnu pažnju obratite na ovo povrće.

Voće kao izvor gvožđa

Voće - namirnice bogate gvožđem — foto: pixabay.com

Za razliku od mesa i povrća, voće nije toliko bogato gvožđem. Sadrži nehem gvožđe i to u količinama manjim od 1 mg na porciju od 100 g. Međutim, kada unosite namirnice bogate gvožđem, važno je da konzumirate hranu bogatu vitaminom C. Limun, narandže, mandarine i kivi pomoći će gvožđu da se brže apsorbuje.

Ipak, neke vrste voća imaju rezerve gvožđa koje mogu pomoći u borbi protiv malokrvnosti. Kada se nekad nađete u šumi, naberite kupine, maline, borovnice i ribizle. Ovo crveno voće bogatije je gvožđem nego bilo koje drugo. Ako nemate problem sa dijabetesom ili insulinskom rezistencijom, možete na dnevom nivou jesti suve kajsije i suvo grožđe, jer oni sadrže čak 2,9 mg odnosno 1,9 mg gvožđa na 100 g. Dud je voće koje pored gvožđa sadrži vlakna i proteine, zato ga možete jesti u svežem obliku, napraviti sok ili ga staviti u kolač umesto višanja. Kada želite da izbegnete šećere, koriste urme. One pozitivno utiču na lečenje anemije, hipertenzije i holesterola. Lubenice sadrže 0,2 mg gvožđa na 100 g i ne mogu se porediti sa suvim voćem, ali one odlično čiste organizam od toksina.

Meso, riba i morski plodovi – odlični borci protiv anemije

Morski plodovi kao namirnice bogate gvožđem — foto: pixabay.com

Meso, riba i morski plodovi su namirnice izuzetno bogate gvožđem i to vrstom koja se mnogo brže apsorbuje u organizmu (hem gvožđe). Iznutrice dominiraju u ovoj grupi. Džigerica sadrži čak 17,9 mg gvožđa na 100 g. Crveno meso (meso divljači, konjetina, govedina, teletina, junetina, svinjetina i jagnjetina) zadovoljavaju trećinu dnevnih potreba organizma za gvožđem. To je odlična vest za sve ljubitelje pečenja, bifteka i snicli. Pored crvenog mesa, nešto manje gvožđa sadrži belo meso: piletina, ćuretina, zečetina i riba (najviše sardine, losos, tunjevina). Njegova glavna prednost u odnosu na crveno meso je visok sadržaj cinka koji je nužan za održavanje imunog sistema. Od morskih plodova gvožđem su najbogatije ostrige i dagnje. Ostrige sadrže 7 mg gvožđa na 100 g, a dagnje 6,7 mg na 100 g. Za njima malo zaostaju rakovi i škampi.

Sa čim ne treba kombinovati namirnice bogate gvožđem?

Pored svih navedenih namirnica, bogatstvom gvožđa se mogu pohvaliti i seme bundeve, crna čokolada, tofu sir (sir od soje), kinoa, spelta, bokvica i ovas. Kada imate problem sa anemijom, osim što treba da znate koje namirnice treba konzumirati, važno je da ste upoznati i sa tim s kojom hranom ih ne bi trebalo kombinovati. Mlečni proizvodi, čaj, kakao i kafa sadrže kalcijum koji ometa pravilnu apsorpciju gvožđa. Kakao i kafa zbog visokog sadržaja polifenola mogu smanjiti apsorpciju gvožđa za čak 60%. Isti efekat ima i fitinska kiselina koja je prisutna u bademima, susamu i suvom pasulju. Ako ne možete bez ovih namirnica, konzumirajte ih dva sata nakon hrane bogate gvožđem.

Dnevni plan ishrane protiv malokrvnosti

Losos kao izvor gvožđa — foto: pixabay.com

Za doručak je poželjno jesti ovsenu kašu sa suvim kajsijama ili suvim grožđem i piti limunadu ili sok od narandže. Druga opcija je omlet u koji možete ubaciti spanać, blitvu ili koprivu. Ručak bi trebalo da sadrži meso. Za one koji ga ne jedu alternativa su riba i morski plodovi. Bilo koja vrsta crvenog mesa u kombinaciji sa spanaćem, cveklom ili kupusom je odlična opcija za obrok bogat gvožđem. Za večeru možete pojesti parče belog mesa sa salatom. Užine vam mogu biti voće bogato vitaminom C − kivi, citrusi ili jagode.

Manjak gvožđa i feritina često prate hronične bolesti kao što su hemoroidi, čirevi, kile, kancer, ali u takvim slučajevima nikako ne smete na svoju ruku uzimati namirnice bogate gvožđem. Obavezno se konsultujte sa lekarom oko plana ishrane.

5 praktičnih saveta kako da PAMETNO organizujete malo kupatilo

Srbijanka Stanković

мај 12, 2021

Bilo da živite u kući ili stanu, retko ko može da se pohvali luksuzom velikog i prostranog kupatila. Mala kupatila su realnost većeg broja domaćinstava u našoj zemlji, a nekako se čini da nam u ovoj važnoj prostoriji uvek zafali prostora za odlaganje.

S obzirom na to da je kupatilo prostorija u kojoj održavamo ličnu higijenu, nekako je logično da treba da se potrudimo da to bude najčistija prostorija u našoj kući. To znači da nema nereda na površini veš mašine, peškira na podu, niti pokvarenih uređaja razbacanih okolo. Sve što u kupatilu koristimo treba da ima svoje mesto, bilo da je to šminka, kućna hemija, peškiri i sve ono što nam je potrebno za higijenu i efikasno čišćenje doma.

Postoji na hiljadu ideja kako imati lepo i uredno kupatilo, nevezano od toga koje je kvadrature. Mala rešenja za odlaganje ili „uradi sam“ projekti koji mogu biti vrlo pristupačni i to u različitim stilovima.

Većini takvih trikova za uštedu prostora zajedničko je jedno: oni maksimalno koriste vertikalne prostore. O njima, ali i drugim sličnim trikovima ćemo se detaljnije pozabaviti u tekstu i zato vam donosimo 5 praktičnih saveta kako da pametno organizujete malo kupatilo, bez previše ulaganja.

Zašto je važno da razmišljamo vertikalno?

Jedan od najboljih načina da maksimizujete prostor za odlaganje, a da pritom ne preopteretite svoje kupatilo, jeste korišćenje visokih, uskih jedinica za odlaganje. Neupadljivi viseći ormari dopunjeni policama ili fiokama mogu vam doneti dovoljno prostora za odlaganje većine osnovnih stvari u vašem kupatilu, a da ne zauzimaju previše podne površine. Ovakva rešenja za odlaganje posebno su dragocena u kupatilima bez ugradnih ormara za peškire ili velikim umivaonicima sa ormarima i fiokama.

U ponudi današnjih proizvođača pločastog nameštaja postoje brojne zidne komode koje su namenjene isključivo kupatilima, ali vi možete iskoristiti i kuhinjske elemente i tako utedeti dodatni novac. Oni su dublji, viši i povoljniji, a posavetujte se sa lokalnim stolarima, vrlo je moguće da će imati još bolja i povoljnija rešenja.

Ako imate ceo zid koji je slobodan, možete prostor za odlaganje postaviti od poda do plafona i tako rešiti sve potrepštine koje bi stajale po elementima u kupatilu. Bonus savet: na tom zidu ne morate da postavljate pločice i tako dodatno uštedite novac.

Ne zanemarujte vrata

Kupatilska vrata u našim kupatilima obično nam služe da na njih postavimo jednostavne držače ili kukice na koje ćemo kačiti bademantile, peškire za kupanje, a neretko i garderobu. Istina je da prostor iza vrata može biti idealno mesto za takve potrepštine, ali da li ste razmislili o tome da po celoj površini vrata sa unutrašnje strane postavite police? Zamislite minimum 5 drvenih polica sa pregradom, a sada zamislite koliko toga u njih možete da odložite. Mnogo, zar ne?

Još jedna od ideja mogu biti kukice raspoređene po površini vrata, a na njih zakačeni platneni džakovi u koje možete odložiti prljav veš, čak i po bojama. Takvi džakovi su idealni nosači čak i kućne hemije, a najbolje od svega je što su jako povoljni. A isti trik možete da izvedete sa unutrašnjim vratima kupatilskih ormarića.

Polica sa kutijama

Prostor iznad veš mašine može biti fantastično iskorišćen tako da vam sve bude na dohvat ruke, a opet dekorativno i praktično. Možete se odlučiti za samostojeću policu koja će okružiti vašu veš mašinu i tako iskoristiti zid iznad nje koji obično bude prazan ili napraviti od jedne daske dublju policu na koju ćete poređati kutije za veš.

Caka je u tome da svaka kutija bude one boje koje će biti veš koji se u nju ubacuje. Na taj način ćete „disciplinovati“ svoje ukućane da vam olakšaju posao oko razvrstavanja veša, uštedeti prostor koji biste odvojili za glomazne korpe za veš i dekorisati odlaganje u boji koju želite. Ako imate dekorativnu mašinu samu po sebi, kakva je recimo Candy veš mašina, ona će taj prostor izgledati još modernije i urednije.

Složite mudro wc papir

Morate priznati da nema ništa ružnije u kupatilu od ogromnog reklamnog pakovanja wc papira koji visi na bravi ili nas posmatra sa poda. Umesto toga, napravite lep i uredan prostor gde će čak i rolne papira izgledati simpatično. Iskoristite prostor iznad wc šolje i zakačite ukrasnu mekanu korpu u koju ćete odložiti otpakovane rolne wc papira. Na taj način ćete ih zaštiti od prašine, sakriti, a korpa će izgledati vrlo rustično i ljupko. Dobra stvar je što su sada jako moderne, pa ih možete pronaći gotovo u svim radnjama opreme za kuću po vrlo povoljnim cenama.

Iskoristite staklo

Kada kažemo staklo, ne mislimo na ogledala i prozore, već posude u kojima ćete držati stvari koje su vam potrebne u kupatilu. Organizatori fioka koji služe za to kako bi stvorili strukturu u fiokama i sadržaj u ormarićima, kao i tegle za izgled uredno posloženih predmeta na pultu za lavabo mogu biti dekorativan i pametan izbor. Oni vam omogućavaju da lako vidite šta imate unutra, a takođe ih je lako obrisati i održavati čistima.

Kada imate isti stil za uređenje na policama i unutar ormarića, automatski sve izgleda čistije. Velike tegle iskoristite da u njih sipate prašak za veš, omekšivač ili kapsule za pranje, videćete koliko odmah sve deluje urednije umesto glomaznih vreća i boca.

Bez obzira na to da li vaš dom ima minimalan kupatlski prostor ili jednostavno želite da uživate u lepšem početku dana tokom jutarnje rutine, ove jednostavne ideje za organizaciju kupatila pomoći će vam da održite stvari pod kontrolom i lakšim za održavanje, dodajući vrednost celokupnom šarmu prostorije.

Naši najveći umovi – naučna dostignuća velikih srpskih imena

Aleksandra Stošić

мај 11, 2021

Iz srpske kolevke potekli su najveći umovi – ljudi koji su svojim znanjem porušili međunarodne granice. Njihov rad promenio je svet i živote ljudske populacije. Svet kakav danas imamo rezultat je njihovog angažovanja, rada, upornosti i trnovitih puteva kojima su gazili od malih srpskih sela, do velikih svetskih metropola. Oni nisu zadužili samo Srbe, već i čitav svet. Zasigurno ne postoji osoba na Zemlji koja ne zna za imena: Nikola Tesla, Milutin Milanković i Mihajlo Pupin.

Nikola Tesla

Za njega kažu da je čovek koji je izumeo dvadeseti vek. Jedan od najvećih umova sveta – Nikola Tesla, bio je srpski fizičar i elektro-inženjer koji je najzaslužniji za postojanje električne energije bez koje savremeno doba ne bi mogli ni zamisliti.

Nikola Tesla rođen je u svešteničkoj porodici 10. jula 1853. godine u Smiljanju. Otac Nikole Tesle, Milutin Tesla bio je sveštenik, od koga je naš naučnik učio da čita, piše, razvija prave ljudske vrednosti. Majka Nikole Tesle, Đuka, bila je veoma vredna žena prgavog duha, pa se predpostavlja da je Nikola od nje nasledio sklonost ka istraživanju. Pored Nikole, imali su još jednog sina Daneta, i tri ćerke: Milku, Maricu i Angelinu.

U mladosti Nikola Tesla je doživeo veliku nesreću, tragično je izgubio brata Daneta koji je, takođe, bio veoma talentovan za nauku. Tada se porodica Tesla seli u Gospić gde je Nikola pohađao nižu gimnaziju. Nakon toga upisao je visoku realnu gimnaziju u Karlovcu, a od njega se očekivalo da nastavi očevim stopama i postane sveštenik. Svoju pravu želju saopštio je roditeljima nakon maturiranja i oboljenja od kolere, na šta su oni bez razmišljanja pristali i pružili mu podršku. 1875. godine upisao je Politehničku školu u Gracu i vrlo brzo uplovio u svet nauke. Najviše su ga zanimale prirodne nauke kojima se predavao do kraja. Spavao je samo četiri sata dnevno, a većinu vremena je čitao i istraživao.

Naučni doprinosi Nikole Tesle

Tokom života Tesla je nailazio na brojne prepreke, u jednom periodu u životu odao se i kocki, ali zahvaljujući Milutinu, svom ocu, vrlo brzo se vratio na pravi put i nastavio svoj naučni rad. Radio je najrazličitije poslove, od nastavnika u gimnaziji, preko običnog radnika, do potpredskednika Američkog instituta elektroinženjera. Upravo na tom institutu, 1892. godine prijavio je prvi patent iz oblasti višefaznih struja. Već naredne godine počeo je da istražuje naizmenične struje visokih frekvencija, a ono po čemu je poznat celom svetu i čovečanstvu jeste proizvodnja naizmenične struje napona od milion volti. Pored toga, izumeo je električni upaljač i svećicu za benzinske motore sa unutrašnjim sagorevanjem.

Nikola Tesla je sa navršenih 40 godina objavio je patent iz oblasti radija. Zahvaljujući tome godinu dana na izložbi u Čikagu predstavljen je brod koji je sposoban da zaroni us pomoć radijskog upravljanja.

Dobitnik je Ordena Svetog Save i mnogih drugih nagrada za svoj rad i delo. Nikola Tesla preminuo je od srčanog udara u 87. godini života, u hotelskoj sobi u Njujorku, na Božić, 1943. godine.

Milutin Milanković

Svojim radom i znanjem još jedan srpski izgnanak – Milutin Milanković , izbrisao je sve granice i uvrstio sebe u krug najvećih umova sveta. Rođen je u malom Slavonskom mestu Dalju u porodici kojia je vodila poreklo sa Kosova. Sudbina se vrlo rano poigrala sa Milutinom, u detinjstvu je ostao bez oca, te je brzo sazreo i preuzeo brigu o porodici.

Interesovanje za nauku javilo se tokom srednjoškolskih dana, te je na nagovor svog nastavnika matematike upisao studije građevine u Beču. Polja interesovanja Milutina Milankovića bila su: matematika, fizika, astronomija i klimatologija. Bio je vanredni profesor na Katedri primenjene matematike gde je počeo dublje da se bavi teorijskom fizikom. Početkom 20. veka počeo je da proučava klimatologiju, a posebnu pažnju preusmerio je ka ledenom dobu. O svojim istraživanjima pisao je brojne radove, monografije i studije. Milutin Milanković

Njegovo najveće dostigniće je reforma julijanskog kalendara, 1923. godine. Milutin Milanković sastavio je najtačniji kalendar.

Milanković je svoja znanja premenio i na objašnjavanje dugotrajnih klimatskih promena na na Zemlji, tako je još jedan naučni dobrinos Milankovića, poznatiji kao “Milankovićevi ciklusi” doprineo saznavanju koje se klimatske promene mogu desiti u budućnosti, kao i upoznavanju geološke prošlosti Zemlje. Pored toga, Milanković je dokazao da se Mars ne može naseliti, jer su temperature tamo previše niske da bi se mogao odvijati život čoveka.

Svoj rad i život, kao i promišljanja o nauci, posebno astronomiji i klimatologiji, Milanković je uneo u roman pod nazivom Kroz vasionu i vekove. Svoj život završio je u 80. godini u Beogradu od posledica moždanog udara.

Mihajlo Pupin

Mihajlo Pupin je rođen u malom banatskom selu Idvor, od oca Konstantina i majke Olimpijade. Odrastao je u velikom siromaštvu, koje ga je podstaklo da sa 14 godina krene u svet u potrazi za znanjem. Iz malog Idvora potekao je veliki svetski naučnik, izumitelj, pisac, koji je imao uticaja na stvarenje najznačajnihih naučnih institucija u SAD-u.

Pupin je prvi Srbin koji je dobio Pulicerovu nagradu, 1924. godine za roman Od pašnjaka do naučenjaka. Pupin je tokom svog rada sarađivao sa najvećim američkim institucijama: Bel, Edison, Simens. Patentirao je preko trideset pet patenata, a najveći doprinos i ono po čemu je najpoznatiji jesu “Pupinovi kalemovi”. “Pupinovi kalemovi” proizvedeni su u milionskim serijama. Zahvaljujući ovom otkriću postalo je moguće međunarodno telefoniranje. Kasnijim petentima u oblasti telekomunikacija Pupin je pripremio prve temelje za ono bez čega mi danas ne bismo mogli zamisliti život – mobilnih telefona. Takođe, značajan je i Pupinov doprinos Rendgenovom otkriću. Najvažniji Pupinovi doprinosi pripadaju poljima elektronske fizike, telefonije i radiotehnike. Među najvećim naučnim otkrićima ovog svetskog naučnika srpskog porekla izdvajaju se: električni rezonatori, Pupinovi kalemovi, bežično signiliziranje, sekundarno rendgensko zračenje.

Doprinos pomenutih svetskih umova srpskog porekla je neizmerljiva. Oni su svojim izumima udarili temelje današnjem čovečanstvu, ali nikako ne smemo zaboraviti i ostala velika imena koja su nas zadužila svojim znanjem i angažmanom. Mileva Marić, kasnije Ajnštajn, srpska matematičarka, Ruđer Bošković, matematičar, fizičar, astronom i filozof, koji je uvršten među 100 najznamenitijih Srba, Josif Pančić, lekar, biolog, pronalazač nove vrste četinara koja je po njemu nazvana Pančićeva omorika, samo su još neka od velikih naših imena koja zaslužuju paznju proučavalaca, potomaka i dece države ovih velikih umova.

Psorijaza na koži glave – kako nastaje i kako se leči?

Slavica Bijelić

мај 4, 2021

Psorijaza na koži glave je čest problem koji kada se javi dovodi do pojave ljuspica na temenu, a koža postaje crvena, iritantna i ljušti se. Može biti lokalizovana na jednom mestu ali se može proširiti po celom temenu. Sem toga dešava se da se proširi iza ušiju, na zadnji deo vrata ili na čelo.

Smatra se da psorijaza nastaje zbog disbalansa u imunološkom sistemu, mada se pripisuje i genetici. Ozbiljno može narušiti kvalitet života tako da ukoliko vam se pojavi potrebno je da što pre počnete sa lečenjem. Psorijaza na koži glave može trajati godinama ukoliko ne pristupite njenom izlečenju.

Šta je psorijaza na koži glave?

Psorijaza je kožna bolest koja se javlja kada imuni sistem šalje neispravne signale, a ćelije kože ubrzano rastu. One se gomilaju u vidu crvenih mrlja a kako se često ljušte podsećaju na perut. Nije zarazna, ali je nasledna, tako da ukoliko je neko imao problem u vašoj porodici sasvim moguće da će se i kod vas pojaviti u nekom životnom dobu. Važno je da odmah započnete sa lečenjem kako se ne bi proširila na čelo, predeo oko ušiju kao i na zadnji deo vrata. Nemojte ni slučajno eksperimentisati i lečiti se samoinicijativno, već obavezno konsultujte lekara.

Koji su najčešći simptomi?

Najčešće su simptomi vidljivi golim okom tako da ćete moći da reagujete odmah kada se pojave. U pitanju su vidljivi pečati koji se nakupljaju na površini kože a zatim se ljušte. Psorijaza katkad može delovati kao perut, ali je daleko ozbiljnija. Za razliku od peruti koja je najčešće masna, bela ili žućkasta, psorijaza na koži glave izaziva srebrnast sjaj ćelija kože kao i suve ljuspe.

Zadebljana mesta na koži su dosta osetljiva i najčešće bolna tako da ih ne treba dodirivati ili u gorem slučaju češati. Nekada će vam se učiniti nemogućim da ne reagujete, jer svrab ume da bude neizdrživ. Ali što više iritirate kožu stanje na glavi postaje sve nepodnošljivije. Ukoliko osetljive delove slučajno dokačite, može doći i do krvarenja, tako da morate voditi računa posebno prilikom oblačenja i češljanja. Sem što psorijaza ružno deluje ona svakako utiče i na nivo samopouzdanja, jer ćete izbegavati da se pojavljujete na javnim mestima ukoliko su simptomi izraženi.

Psorijaza kosmatog dela glave

Psorijaza se najčešće javlja na kosmatom delu glave, tako da može da dovede i do preteranog opadanja kose. Mada nemojte to da vas brine, jer opadanje kose je prolaznog karaktera i neće dovesti do ćelavosti. Posebno ukoliko ne možete da izdržite svrab i češete se to će dovesti do bržeg opadanja kose. Ne zaboravite da i preparati koji se koriste protiv psorijaze mogu dovesti do opadanja kose zbog hemikalija koje sadrže u sebi. Kada se simptomi izleče, kosa će ponovo izrasti.

Psorijaza na temenu glave

S obzirom da psorijaza izaziva svrab, istovremeno dovodi do toga da često dirate obolelo mesto. Pokušajte da se obuzdate koliko god je to moguće, jer češanjem iritirate kožu i produžavate agoniju. Sasvim je moguće da ćete izazvati i krvarenje kao i opadanje kose na temenu.Kada budete počeli da koristite preparate za lečenje psorijaze smanjiće se i svrab, a vremenom će nestati potpuno.

Kako se leči psorijaza na koži glave?

Lečenje psorijaze je individualno i zavisi od slučaja do slučaja. Takođe zavisi i od stadijuma u kome se nalazi. Ne preporučuje se samostalno lečenje kako ne biste doveli do pogoršanja postojećeg stanja. Lekar će vam sigurno preporučiti kreme koje ćete nanositi samo na delove glave gde je bolest izražena. Postoji mogućnost da ćete dobiti i terapiju koju ćete piti prema datom uputstvu.

Za lečenje psorijaze se preporučuju UVA i UVB zračenja jer su se pokazala kao veoma uspešna. Sunčanje, takođe može pomoći prilikom lečenja psorijaze. Preporučuje se i redovan odlazak na more, jer morska so u kombinaciji sa sunčevim zracima veoma povoljno deluju.

Nekada se može desiti da se psorijaza na koži glave povuče, ali sasvim je moguće da će se ponovo vratiti. U svakom slučaju smanjenje simptoma dovodi do toga da se psorijaza drži pod kontrolom i da deluje podnošljivo.

Ni slučajno ne smete koristiti bilo koji šampon, jer ćete na taj način samo pogoršati postojeću situaciju. Najverovatnije ćete dobiti specijalni medicinski šampon za psorijazu kojim ćete održavati čistoću temena. I losioni protiv psorijaze mogu biti od koristi, jer ćete njihovom upotrebom ublažiti svrab i iritaciju.

Da li je moguće lečenje prirodnim putem?

Nikako vam ne bismo preporučili da bilo šta pokušavate pre nego se konsultujete sa lekarom. Jedino što možete uraditi je da pokušate bar da ublažite svrab i smanjite iritaciju. Obavezno koristite prirodni šampon za kosu koji u sebi ne sadrži sulfate, parabene i silikone. U suprotnom, koristeći šampone sa hemikalijama može doći do dodatnog opadanja kose kao i iritacije kože.

Kao pomoćno sredstvo možete koristiti sodu bikarbonu i to isključivo prilikom ispiranja kose. Najbolje bi bilo da napravite pastu od vode i sode bikarbone koju ćete utrljati na teme dok je kosa mokra, a potom je dobro isperite.

Takođe možete pomoći sebi ukoliko promenite neke životne navike, posebno kada je ishrana u pitanju. Izbegavajte crveno meso, masnu i začinjenu hranu, jaja, alkohol i slatkiše, a povećajte unos ribe, jer zahvaljujući omega -3 masnim kiselinama poboljšaćete imuni sistem koji je u disbalansu.

Bez obzira što psorijaza može da bude dugotrajna i naporna od vas se očekuje upornost, jer je to jedini ispravan put ka izlečenju. Nemojte je prihvatati kao nešto neizlečivo, ali nemojte ni dozvoliti da vas sputava u svakodnevnim životnim aktivnostima.

Kolubarska bitka – najvažnije činjenice

Brankica Crnoglavac

април 30, 2021

Kolubarska ili Suvoborska bitka je jedna od najznačajnijih borbi vođenih između srpskog naroda protiv moćne Austrougarske u Prvom svetskom ratu. Ovaj rat je bio težak i poguban za čitav svet, te tako i srpsko stanovništvo. Ono se konstantno suočavalo sa poteškoćama.

Ipak, jedan naizgled mali narod uspeo je da u borbi protiv jakih sila ostvari velike uspehe. Kolubarska bitka i celokupan Prvi svetski rat, i ono što kasnije dolazi, ali i svi nekadašnji ustanci i borbe protiv Turaka i drugih neprijatelja, pokazali su jedno – srpski narod, njegovu kulturu i veru nije bilo lako izbrisati sa karte sveta.

Kolubarska bitka – najvažnije činjenice

Ovoj bici prethodila je Cerska bitka koja se odigrala avgusta 1914. godine, predvođena generalom Stepom Stepanovićem. Tada je srpska vojska trijumfovala i odnela pobedu, ali je neprijatelju pokazala i kakvim strateškim veštinama raspolaže. Velike zasluge za ovu pobedu pripale su generalu Stepanoviću i srpskoj Vrhovnoj komandi, vojvodi Radomiru Putniku i generalu Živojinu Mišiću. Oni su znalački u hodu, rešavali brojna strateška pitanja.

Kolubarska bitka vođena je u period od 16. novembra do 15. decembra 1914. godine. Teritorijalno se vezuje za prostore dolina oko reke Kolubare i obronke planina Suvobor i Maljen. Front na kome je vođena bitka protezao se na teritoriji od oko sto pedeset kilometara. Neprijateljska austrougarska vojska brojala oko 400 000 vojnika i 400 topova, dok je srpsku vojsku činilo oko 270 00 vojnika i 426 topova. Cilj Austrougara bilo je zauzimanje Beograda i to iz visinskih pravaca, da bi se kasnije prodrlo na ostale teritorije Srbije.

Stanje u vojsci pre bitke i prvi napadi neprijatelja

Do prvog napada austrougarskih sila na srpsku vojsku došlo je 16. novembra. Tada je general Oskar Poćorek pokrenuo ofanzivu, nadajući se uspehu i računajući na nemoć srpske vojske.

Naime, nakon bitke na Ceru stanje u svim jedinicama bilo je veoma kritično. To se naročito odnosilo na Prvu armiju. Ona je pretrpela najveće gubitke i naprezanja tokom proteklih borbi. Jedina olakšica našoj vojsci bili su nepovoljni vremenski uslovi i loša konfiguracija terena sa koga je neprijatelj nadirao. Iako je nakratko dobila na vremenu, vojska je morala ozbiljno da se pripremi za napad. To nije bilo lako. Nedostajala je artiljerijska municija i sva ostala borbena sredstava. Uz sve to njen komandant, general Petar Bojović bio je ranjen. On je uspevao da održi komadantsko mesto, ali ne zadugo. Došlo je do povrede iste rane, koja ga je totalno imobilisala da nije više mogao da hoda. Ova nastala situacije zahtevala je da Vrhovna komanda napravi promenu na komadantskom položaju. Upravo je u vreme povlačenja srpske vojske na desnu obalu Kolubare i Ljiga, za komadanta najzamorenije i najviše istrošene srpske Prve armije postavljen general Živojin Mišić, koji je tada imao pedeset i devet godina.

On je za najkraće vreme od jedne demoralisane vojničke mase ponovo obnovio čvrste borbene jedinice sposobne za najveće podvige. Upravo se pod njegovim vođstvom odigrala, za srpski narod, najvažnija bitka Prvog svetskog rata – Kolubarska ili Suvoborska bitka.

Srpska vojska se uspešno borila sa prvim napadima neprijatelja i uprkos jako lošoj situaciji ostala je na svojoj poziciji sve do 26. novembra. Naime, nekoliko dana ranije, Živojin Mišić je, uviđajući da neće moći da se odupre snažnom neprijateljskom pritisku nakon napada šest austrougarskih divizija, u noći između 21. i 22. novembra povukao svoju armiju na položaje u rejonu Suvoborske grede, odakle je po direktivi Vrhovne komande trebalo da izvrši protivnapad u okviru uopšte protivofanzive na čitavom frontu.

Da bi poboljšala situaciju kod Prve armije Vrhovna komanda ju je ojačala Drinskom divizijom Prvog poziva iz sastava Treće armije. Nakon austrougarskog energičnog napada i zauzimanja Maljena 24. novembra srpska Vrhovna komanda je odustala od planiranog napada. Pomno prateći razvoj situacije, Mišić je došao do zaključka da bi učinio neoprostivu grešku ako bi i dalje celu armiju pod borbom povlačio sa položaja na položaj i branio svaku stopu zemljišta. Umesto toga odlučio se na riskantniji potez.

Naredio je svim komadantima divizija da se povuku na položaje ispred Gornjeg Milanovca u cilju odmora i konsolidacije trupa. Vrhovna komanda se na kraju složila sa ovom odlukom i 26. novembra je usledilo povlačenje.

Povlačenje vojske i njen oporavak

Mišićeva odluka o povlačenju Prve armije sa Suvobora, Rajca i Postruge upravo je omogućila da se steknu toliko željeni uslovi za protivofanzivu. Između ostalog, doprinela je dolasku 1300 đaka – kaplara iz Skopskog đačkog bataljona. Oni su popunili komandna mesta u osnovnim jedinicama – vodovima koji su ostajali bez komandira (izginuli su u prethodnim borbama). U međuvremenu je stigla i pomoć u vidu artiljerijske muncije, te je od Vrhovne komande stiglo obaveštenje da artiljerija ne mora više da štedi municiju.

Pozitivna dešavanja kao što su odmor i predah, pojačanje vojske, pomoć u oružju, razvijanje Mišićevog strateškog plana, i te kako je značilo srpskoj vojsci. Ne samo da je njihov moral bio ponovo podignut i ojačan, već su bili spremni i odlučni da napadnu neprijatelja.

Po završetku svih priprema, Mišić je 2. decembra obavestio Vrhovnu komandu da će sutradan, 3. decembra u 3 ujutru Prva armija preći u napad.

Krajnji ishod borbi

Borbe su iz dana u dan bile žestoke, a vojnici Prve armije postizali su neočekivane uspehe. Na primer, trećeg dana ofanzive zarobili su šest oficira i skoro dve hiljade vojnika, a uz sve to zaplenili su i velike količine oružja, municije i hrane. U međuvremenu usledilo je bežanje nprijateljskih snaga pred centrima Prve armije, što je ukazivalo na rastrojstvo i mogući neuspeh austrougarske vojske. Mišića su sačekale i vesti da su se neprijatelji povukli iz Valjeva, a ubrzo nakon toga snage Prve armije uspele su da unište i poslednje neprijateljske otpore i utiču na njihovo potpuno povlačenje, u noći između 14. i 15. decembra.

Izbijanjem Prve armije i Užičke vojske na obale Drine i Save i oslobađanjem Beograda, posle žestokih borbi na Suvoboru, Ovčaru i Kablaru, Rudniku i Kosmaju, pobedonosno je zavšrena Kolubarska bitka. Vrhovna komanda je mogla da konstantuje da na teritoriji Kraljevine Srbije više nema nijednog neprijateljskog vojnika, sem ratnih zarobljenika.

Dakle, bitka je okončana uspešnim protivnapadom srpske vojske Prve armije pod komandom generala Mišića, nad znatno jačom i brojnijom austrougarskom vojskom. Zahvaljujući postignutim uspesima, Mišić je unapređen u čin vojvode.

Borba od koje je čitav svet očekivao jedan rezultat – potpuni neuspeh srpske vojske i kapitulaciju Kraljevine Srbije u istoriji ratovanja postala je odličan primer da su krajnji ishodi borba uvek nepredvidivi.

O značaju Kolubarske bitke sa istorijskog aspekta može se puno i detaljno govoriti. Međutim, važno je istaći i činjenicu da su istorijski prevrati oduvek bili snažna motivaciona osnova u književnosti. Tako je Kolubarska bitka zauzela značajno mesto u romanu „Vreme smrti – Suvoborska bitka”, Dobrice Ćosića.

Milutin Milanković – biografija velikog srpskog naučnika

Aleksandra Stošić

април 14, 2021

“Naša atmosfera, o tome nema sumnje, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poljupcem Sunca, često se naoblači i namrgodi, a kadgod huče, besni i zipara.” M. Milanković

Jedan od najvećih umova sveta, srpski naučnik – doktor tehničkih nauka, matematičar, fizičar, Milutin Milanković, svojim radom i ogromnim talentom nalazi se u 15 najvećih umova sveta.

Srbija je zasigurno država na čijem se tlu rađaju veliki ljudi i velika imena. Zahvaljujući takvim imenima i ličnostima koje su obeležile čitave epohe razvoja ljudske civilizacije Srbiji će jedan obraz uvek biti svetao.

Kod ovako velikih ljudi prvo šta nam padne na pamet jeste šta je to uticalo na njih da budu tako uspešni? U kakvom okruženju su rasli, ko je imao najveći uticaj na njihova života opredeljenja? U nastavku teksta uživajte u najsitnijim delovima biografije ovog srpskog naučnika.

Milutin je rođen 28. maja 1879. godine u Dalju – Slavonskom selu na Dunavu. Rođen je u staroj srpskoj porodici koja je poreklom sa Kosova, ali je u vreme Velike seobe Srba napustila ognjište i bolje dane potražila u bllizini Osijeka. Milutinov otac Milan bio je trgovac i zemljoradnik, ali je umro veoma mlada, kada je Milutinu bilo samo 8 godina. Od tog trenutka glavnu ulogu u Milutinovom životu zauzima majka Jelisaveta i ujak Vasilije Muačević. Milanković je imao četiri brata: Ljubišu, Vladana, Vojislava i Bogdana. Imao je i dve sestre: Milenu, svoju bliznakinju i Vidosavu. Milutin je bio najstarije dete u porodici. Nakon prvog gubitka u životu, smrti svoga oca, Milutin je izgubio i braću Ljubišu, Vladana i Vojislava, koji su pomrli od tuberkuloze. Brigu o porodici preuzeo je Milutin i njegova majka Jelisaveta. Oni su imali veliku pomoć Jelisavetinog brata Vasilija po kome će Milutin kasnije nazvati svog sina.

Školovanje Milutina Milankovića

Milanković je obrazovanje sticao uglavnom kod kuće od strane privatnih učitelja. 1889. godine po odlasku u Osijek kod ujaka Vase počinje njegovo pravo obrazovanje u realnoj gimnaziji koja je pripremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede.

Milutinov dar prema prirodnim naukama, posebno matematici, bio je vidljiv još od srednjoškolskih dana. Iako nije imao adekvatno osnovnoškolsko obrazovanje brzo se uklopio u školski sistem i postao najbolji učenik. Uz podsticaj profesora matematike upisao je studije građevine u Beču. Nakon šest godina diplomirao je sa visokom prosečnom ocenom.

Nakon završetka studija, Milutin Milanković napravio je pauzu u obrazovanju i odslužio vojni rok. Nakon toga je nastavio obrazovanje na doktorskim studijama, a uz finansijsku pomoć ujaka Vase. 1904. godine doktorirao je odbranivši tezu “Teorija linija pritiska” na Visokoj tehničkoj školi u Beču.

Početak rada

1909. godine postao je vanredni profesor na Katedri primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu. Milanković je tada počeo dublje da se bavi teorijskom fizikom, racionalnom i nebeskom mehanikom. U tom periodu doneo je i odluku da svoj život nastavi u Srbiji gde je živeo od profesorske plate i honorarnih poslova – vršio je statističke proračune u građevinarstvu.

1910. godine Milanković je počeo da proučava klimatologiju, a naročito mu je pažnju privuklo ledeno doba. Naučnici do tada nisu uspeli da objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama, ali Milanković je pokušao da izračuna magnitude takvih promena. Kao rezultat tog rada 1912. godine izašao je rad pod nazivom “Prilog teoriji matematske klime” u kojem je detaljno opisao klimu na planeti Zemlji.

1911. godine oženio se Hristinom Topuzović iz Šapca, sa kojom je dobio sina Vasilija, a iste godine Milutin je bio uhapšen kao državljanin Kraljevine Srbije i odveden u logor Nežider u Austriji. Uz pomoć prijatelja i društvenih veza Milanković je oslobođen nakon 6 meseci provedenih u logoru. Milanković je svoja proučavanja nastavio u Budimpešti u Centralnom meteorološkom institute.

Milutin Milanković – naučni rad

Milanković je pisao naučne radove o matematičkoj teoriji klime Zemlje i drugih nebeskih tela. Zbog istaknutih rezultata na tom polju postao je redovni profesor nebeske mehanike na Filozofskom univerzitetu.

1920. godine Milutin postaje dopisni član SANU.

Najveće otkriće Milutina Milankovića prema kome je poznat u čitavom svetu svakako je reforma julijanskog kalendara, 1923. godine. Milanković je napravio najtačniji kalendar prema kome godina traje 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 skundi. Iste godine počeo je da piše roman Kroz vasionu i vekove. Ovo naučno – popularno delo govori o klimatologji, astrologiji i generalno o nauci. U romanu je Milanković obrazložio svoju teoriju klime. Pisanje romana završio je tri godine kasnije. 1935. godine objavio je i drugu knjigu Nebeska mehanika. Tokom života napisao je i jednu autobiografiju – Uspomene, doživljaji i saznanja, koja je objavljena iz dva dela, 1952. i 1957. godine. Takođe, njegov sin Vasilije (koji je dobio ime po Milutinovom ujaku Vasiliju – Vasi) napisao je biografiju svog oca Moj otac, Milutin Milanković.

Pored reforme kalendara, Milutin Milanković je osmislio i mašinu koja je mogla da proračuna osunčavanje Zemlje za bilo koje godišnje doba.

Za svog života odlikovan je Ordenom Svetog Save, a 1925. godine proglašen je za redovnog člana SANU. 1938. Godine odlikovan je Jugoslovenskom krunom trećeg reda od strane kralja Petra II.

Od malog dečaka iz mnogočlane porodice iz Dalja, Milutin je postao predsednik prvog Nacionalnog komiteta za astronomiju. Od redovnog člana u jednom trenutku izabran je za predsednika SANU.

Druga faza života Milutina Milankovića uglavnom je bila posvećenja pisanju svega onoga što je u mlađim godinama istraživao na polju fizike, mehanike, astronomije.

Milutin Milanković – smrt

Život prvog i jednog od najvećih srpskih i svetskih naučnika prekinut je u 80. godini od posledica moždanog udara. Sahranjen je u Beogradu, ali su kasnije, njegovi posmrtni ostaci prebačeni u rodni Dalj.

Osim što je neprikosnoveni talenat i najbolji među najboljima, Milutin Milanković je bio vrlo svestrana ličnost – pisao je radove i iz književnosti. U poslednjim godinama života napisao je ogled o pesmi Smrt Marka Kraljevića i time kao da je predočio sopstvenu smrt. Veliki ljudi uvek imaju u sebi nečeg vizionarskog. Tako je bilo i kod Milutina.

Posle njegove smrti mlađi naučnici su dokazali tačnost njegovih teorija. Milutn je dobio krater na Mesecu sa svojim prezimenom, krater na Marsu, asteroid, SANU je objavila njegova sabrana dela 1977. godine. Mnogi naučni skupovi danas nose ime po ovom naučniku.

Njeno veličanstvo plaža – Dominikanska republika

Predrag Konatarević

април 9, 2021

Dominikanska republika ili Dominikana, kako ovu državu zovu od milošte, za mnoge posetioce koji borave tamo zaista je ništa drugo nego velika, opčinjavajuće lepa, bela peščana plaža. Kilometri i kilometri sitnog, puderastog svetlog peska koje zapljuskuju prozirno čiste vode Karipskog mora, a u pozadini široke krošnje palmi, povetarac, cvrkut ptica i tiha muzika. Deluje nestvarno, zar ne?!

Zato plaže i dominiraju u sećanjima, usisavaju svojom lepotom druge uspomene, dolaze u snove dugo po povratku sa “karipske avanture”, ali one nisu jedino što se na ovom velikom ostrvu može videti i doživeti.

DOMINIKANSKA REPUBLIKA – KOLUMBOV NOVI SVET

Kada je sredinom oktobra 1492. godine Kristifor Kolumbo dodirnuo kopno Novog sveta, a nešto kasnije, u decembru iste godine otkrio ostrvo kome će dati ime Hispanjola, sigurno da niko od njegovih mornara nije imao predstavu gde su stigli i šta će to značiti za celokupnu ljudsku civilizaciju. Kolumbo je umro 1506. godine i dalje ne shvatajući veličinu svog otkrića. Njegov brat Bartolomeo je ostao na Hispanjoli i osnovao grad koji će dugo vremena biti španska prestonica Novog sveta – Santo Domingo.

Petstotinak godina nakon braće Kolumbo, veliko karipsko ostrvo podeljeno je na dva dela. Republika Haiti zauzima jednu trećinu ostrva sa zapadne strane, dok veći deo teritorije pripada Dominikanskoj Republici, koja je dobila nezavisnost od velikih sila 1865. godine. Zbog političkih prilika u regionu, specijalno na Kubi, brojni američki turisti opredeljuju se za posetu Dominikani i zato već dugo vremena ova država nosi laskavu titulu najposećenije karipske turističke destinacije.

To je razlog što su uz smaragdne i tirkizne vode okeana izrasli veliki i raznovrsni hotelski kompleksi, da bi ugostili mnogobrojne američke, ali i druge goste sa svih strana sveta, na bazi usluge all inclusive (sve uključeno), a po principu “od ptice mleko”. Nivo pažnje i ljubaznosti osoblja, količina raznovrsne ponude, insistiranje na osećaju bezbedne ušuškanosti, ogroman izbor zabave i aktivnosti, zaista je neverovatan čak i u hotelima koji nisu u kategoriji visokog luksuza i ekskluzive.

Jedina mala zamerka koja se može ponegde osetiti je izvesna sporost usluge, ali i to je potpuno razumljivo, jer na Karibima sve teče bez žurbe i napetosti, a široki osmeh koji krasi lice bukvalno svakog Dominikanca koga upoznate čini da nestanu nervoza i bilo kakva ružna misao.

BORAVAK PO PRINCIPU “SVE OPUŠTENO”

Na Dominikani su ljudi večito nasmejani i raspevani, kao da žive u drugoj dimenziji vremena i prostora, gde je sve lako i jednostavno, gde nema velikih problema i stresa, svađa i zla. Vrlo brzo se ova “zaraza” dobre energije prenosi na goste, pa i oni počinju vrckati kukovima u ritmu muzike, pevušiti i osmehivati se bez jasnog razloga. Da se razumemo, Dominikanci nisu bogati, baš naprotiv, ali izgleda da im to uopšte ne smeta da uživaju u životu. Mora da tu postoji, što reče jedan Amerikanac, “neki karipski tajni začin”, za večnu sreću. Ili je to samo posledica trajno lepog vremena, sunca i tople klime?

Vremenske prilike na Dominikani su izuzetno prijatne. Temperatura nije suviše visoka, a blagi povetarac je stalno prisutan. Taj povetarac ume, hvala bogu retko, da preraste u pravi uragan. Septembar je vreme uragana, pa tada treba izbegavati putovanja u ove krajeve i detaljno proveriti vremensku prognozu.

Najpopularniji periodi za posetu Dominikani i njenim plažama su decembar i januar – vreme praznika i jun i jul – vreme godišnjih odmora. Još jednom napomena: proverite dobro vremenske prilike ako putujete u ranu jesen na Dominikanu da vaš provod ne bi postao “uraganski”. Tokom hladnije sezone, od novembra do aprila, vreme u Punta Kani je prijatno toplo sa niskim nivoom vlažnosti i malom količinom padavina. Temperature su konstantne, 26-29°C, a tokom “tople” sezone, od maja do oktobra, prosečna temperatura vazduha iznosi 31°C, ali zbog veoma visoke vlažnosti, ima se utisak da je mnogo toplije. Povremeni kratki ali žestoki tropski pljuskovi, donose osveženje u tom periodu godine.

ŠTA TREBA VIDETI I DOŽIVETI NA DOMINIKANI (OSIM PLAŽA)

Dominikanska Republika za mnoge goste predstavlja udobni odmor u luksuznom hotelu, gde će se bezbedno opustiti, odlično jesti i piti, leškariti na plaži i eventualno se zabaviti nekim sportom. Golf je veoma popularan kod američkih turista i često je razlog njihovog dolaska na ostrvo. Bila bi ipak velika šteta “preležati” sve dane odmora i odleteti kući, a da se nimalo ne posveti pažnja dominikanskoj prirodi i kulturi.

Santo Domingo je svakako prestonica koju treba upoznati. “Kolonijalno jezgro” – najstariji deo grada, UNESCO je stavio pod zaštitu kao svetsku kulturnu baštinu. Tu se nalaze prva katedrala, manastir, zamak, tvrđava, kao i prvi univerzitet izgrađeni na tlu Amerike. Toliko zanimljivosti i lepote ima u srcu ovog grada da nam se čini da je jedan dan malo za detaljno razgledanje. Boje, ukusi, mirisi, nasmejana lica, mešavina arhitektonskih stilova, ulična umetnost, kokteli, marenge, sve to zajedno pruža uzbudljiv karipski doživljaj.

Treba razmotriti još nekoliko izletničkih opcija. Svakako bi trebalo zaploviti velikim katamaranom do ostrva Saona, gde je more divne svetloplave boje, a pesak sitan kao belo brašno i to ne samo zbog uživanja na ostrvu, već i zbog odličnog provoda na brodu, uz veselu glasnu muziku i razne koktele. Interesantan doživljaj je i poseta Manati Parku. To je zabavni tematski park koji leži na površini od 130.000 m2 prostora i prebogat je mnogobrojnim vrstama ptica, reptila, riba i raznih sisara. Predstave sa papagajima, delfinima, fokama i konjima uključene su u cenu izleta, kao i prevoz autobusom. Sledeća opcija je kratka plovidba brodom do ljudskom rukom stvorenog ostrva gde turisti mogu u moru plivati sa delfinima. U ponudi je i izlet Punta Kana ekološki rezervat – tura kroz pravu džunglu, što je nezaboravno iskustvo.

Predveče se valja posvetiti specijalitetima dominikanske kuhinje, koja je mešavina španskih, agričkih i ukusa Taino naroda, starosedelaca ostrva. Uticaji i ukusi različitih naroda ovde su se mešali vekovima, ali uglavnom je to bogato začinjena kombinacija raznih vrsta mesa (piletina, svinjetina ili riba) sa pirinčem i pasuljem, uz dodatak sveže salate. La Bandera je najpopularnije jelo, a sastoji se od pečene piletine, belog pirinča i crvenog pasulja. Vrlo su popularna jela od kozjeg mesa kao i riblji specijaliteti. Nakon ukusne večere valja poći u noćni provod koji počinje relativno kasno, kada se stranci i domaći požele muzike i plesa i kada ih nakon nekoliko koktela “zarazni” ritam marengea ili baćate izmami na podijum. Lokalne barove i diskoteke podjednako vole da posećuju meštani i turisti i provod traje do duboko u noć. A sutra jovo nanovo, posle dobrog doručka valja se zaputiti pravo na lepu hotelsku ili neku drugu plažu iz lepeze široke 50 kilometara! I to samo u regiji Punta Kane.

Šekspir u Hamletu piše: “O slabosti, tvoje ime je žena”, a mi bismo dodali: “o radosti, tvoje ime je plaža!” Po mogućstvu na Dominikani…

Ivo Lola Ribar – heroj partizanske borbe

Maja Ignjatović

април 2, 2021

U svakom gradu imali smo ulicu, trg ili školu koji su nosili njegovo ime. Ivo Lola Ribar bio je slavni heroj, jedan od najistaknutijih ljudi jugoslovenskog revolucionarnog pokreta i čovek koji je, po rečima nekih saboraca, među partizanima bio voljeniji od Tita. Sin doktora Ivana Ribara poginuo je u 27. godini, godinu i po dana nakon što je njegova voljena verenica Sloboda Trajković izgubila život u logoru Banjica. Njegova harizma, blistavi um i život koji je posvetio ostvarivanju revolucionarnih ideja, učinile su da ostavi neizbrisiv trag među žiteljima cele bivše Jugoslavije.

Sin političara u revolucionarnom studentskom pokretu

Rodna kuća Lole Ribara — foto: wikipedia.org

Rođen je kao Ivan Ribar 23. aprila 1916. godine u Zagrebu. Danas je na mestu njegove rodne kuće ruševina, a nekadašnja Reinerova ulica nosi naziv Jurja Žerjavića. Svima nam je poznato ime Ivo Lola Ribar. Međutim Muharem Bazdulj, jedan od Ribarovih biografa, navodi da je njegov nadimak zapravo Lolo, koji mu je u detinjstvu nadenula majka. Lola je zapravo beogradski oblik njegovog pravog nadimka. Otac mu se takođe zvao Ivan Ribar i u to vreme je bio narodni poslanik u Pešti. Majka Antonija Šimat (Tonica) bila je udovica sa troje dece koja se udala za njegovog oca. Rodila mu je dva sina, Ivu i Juricu. Porodica nije dugo živela u Zagrebu, već se selila u Đakovo, potom Karlovac i naposletku u Beograd.

Ivo je u Beogradu završio gimnaziju. Prvu godinu fakulteta političkih nauka proveo je u Parizu, ali nakon ubistva kralja Aleksandra u Marselju, seli se u Ženevu. Tamo je studirao političku ekonomiju, ali se već 1935. vraća u Beograd gde upisuje Pravni fakultet. Već u srednjoškolskim danima proučavao je filozofiju i ideje Ničea, Hegela, Marksa i Lenjina. Naginjao je više ka drugoj dvojici i izabrao socijalizam kao svoj pogled na svet. Tokom studentskih dana, Lola je upoznao članove Komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a. Ubrzo je postao član Saveza komunističe omladine Jugoslavije i predstavljao ga na brojnim međunarodnim kongresima. Već 1937. godine Josip Broz Tito u Loli prepoznaje potencijal i postavlja ga na čelo Centralne izvršne komisije pri Centralnom komitetu KPJ. Postaje jedan od Titovih najbližih saradnika i vođa omladinskih antifašističkih pokreta u Kraljevini Jugoslaviji.

Dok je vodio štrajkove, pisao propagandni materijal i bio urednik novina „Student“ i „Mladost“, diplomirao je na pravima. Potom je upisao još jedan fakultet, Filozofski. Iste godine je uhapšen i odveden u koncentracioni logor u Bileći. Tamo je upoznao druge komuniste – Mošu Pijadu i Ivana Milutinovića. Nakon pet meseci, pušten je iz logora pod pritiskom javnosti. Ponovo je izabran za sekretara Centralog komiteta na Šestoj zemaljskoj konferenciji SKOJ-a.

Ivo Lola Ribar u NOB-u

Lola je pripremao narodni ustanak od samog početka nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata. U septembru 1941. godine prelazi u Užičku republiku, prvu veću oslobođenu teritoriju u okupiranoj Evropi. Odlazi u Zagreb kao Titov izaslanik i zajedno sa Edvardom Kardeljem organizuje Narodnooslobodilački pokret (NOP). Posle studentskih dana, opet se bavio novinarstvom. Bio je glavni i odgovorni urednik lista „Omladinska borba“ i član redakcije „Borbe“. Međutim, njegova najveća zasluga tokom narodnooslobodilačke borbe bila je pristupanje mladih NOP-u kroz USAOJ (Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije). Ovaj savez stvoren je u decembru 1942. godine.

Sloboda Trajković – ljubav u vreme rata

Devojka iz Vrnjačke banje, kćer uglednog apotekara, bila je studentkinja hemije. Njen otac pomagao je partizanima sa lekovima, a njen brat Miroslav bio je učesnik Antifašističkog pokreta. On je upoznaje sa sekretarom SKOJ-a Ivom Lolom Ribarom. Večera povodom svadbe Slobode i Ive, koja je bila zakazana za 6. april 1941. nije se organizovala zbog bombardovanja Beograda. Lola odlazi u partizane, kao i cela njegova porodica. Sloboda, njegova verenica, želela je da ide sa njim, ali on joj nije dozvolio. U želji da je zaštiti, savetovao joj je da se vrati u rodnu Vrnjačku banju.

Razmenjivali su pisma, a jedno od njih smatra se najlepšim ljubavnim pismom ikad napisanim u Jugoslaviji. Nažalost, to pismo sloboda nikada nije pročitala, jer nije mogla da izbegne strašnu sudbinu. Gestapo je pronašao pismo i uhapsio celu porodicu Trajković. Pred njom je bio težak izbor – da li će izdati Lolu i namamiti ga pismom u Beograd ili će ona i njena porodica završiti u logoru Banjica. U zloglasnom logoru 9. maja 1942. godine skoro svi Trajkovići su stradali. Međutim, odanost i ljubav Slobode Trajković ostaće večno upamćeni u srpskoj istoriji. U opštini Voždovac jedna ulica nosi njeno ime, a glumac Dragan Mićalović je svoju ćerku nazvao po Lolinoj verenici. U pitanju je glumica Sloboda Mićalović.

Lolila misteriozna smrt

Lolin brat Jurica, slikar, gine oktobra 1943. godine kod Kolašina. Njihov otac Ivan nije znao tu informaciju i Ivo mu je napisao pismo 24. novembra 1943. Tri dana kasnije krenuo je u Egipat gde su bile smeštene komande obaveštajnih službi Savezničkih sila. Prema zvaničnim navodima, prilikom uzletanja aviona sa Glamočkog polja, počelo je bombardovanje. Ivo Lola Ribar je poginuo u svojoj 27. godinu. Sahrana je odražana u Jajcu, odmah nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a. Nakon toga, telo je preneto u okolinu mesta pogibije kako ga Nemci ne bi pronašli. Pet godina kasnije, njegovi posmrtni ostaci preneti su u Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu. Lola je proglašen za narodnog heroja 1944. godine.

Priča oko smrti Lole Ribara ima i svoju drugu stranu. Postoje teorije da on nije bio meta neprijatelja, već žrtva unutrašnje borbe u KPJ-u, kao pretendent na Titovu poziciju. Istoričar Vjenceslav Cenčić u knjizi “Titova poslednja ispovest” navodi da je Josip Broz pred smrt rekao Josipu Kopiniču sledeće: „Znamo da je Lola poginuo izdajom, ali mi do danas nismo za historiju rekli tko je bio organizator te izdaje i koji joj je bio cilj.“

Pogibijom Ive i Jurice, nije bio kraj tragediji porodice Ribar. Pismo koje je Lola napisao o smrti brata nikad nije stiglo do njihovog oca. Tito ga je lično obavestio da su mu sinovi stradali. Dva dana kasnije Ivan Ribar predsedava Drugim zasedanjem AVNOJ-a u Jajcu. Već naredne godine, ostaje potpuno sam, jer su Nemci u selu Kupinovo streljali i njegovu ženu Tonicu.

Nasleđe narodnog heroja

Koliko je Ivo Lola Ribar značajna ličnost naše istorije govori njegovo kulturno nasleđe. Po njemu su nazivane Ulice, trgovi, škole, studentski domovi, fabrike, sportska društva i kulturne ustanove u svim gradovima Jugoslavije. Studentski dom pored Vukovog spomenika u Beogradu danas nosi ime „Kralj Aleksandar I“, ali ga i dalje svi zovu „Lola“. On će zauvek živeti i u pesmi Korni grupe „Ivo Lola“ koju je komponovao Kornelije Kovač.

Kako se pije probiotik? – preporuke lekara

Ivana Mihajlović

март 28, 2021

Da bismo govorili o probioticima, moramo se najpre dotaći teme antibiotika. Kao što i sami nazivi govore: probiotici su, po svojoj funkciji praktično suprotni antibioticima. Naime, znamo da su antibiotici veliki izum 20. veka. Služe lečenju bakterijskih, ali i nekih gljivičnih infekcija, od kojih su mnoge odnosile živote. Neki među antibioticima sposobni su da u potpunosti ubiju opasne bakterije, dok pojedini imaju ulogu u usporavanju njihovog rasta. U zavisnosti od vrste bakterije, propisuju se antibiotici sa različitom funkcijom. I danas je smrtnost od bakterijskih infekcija svedena na minimum, upravo zahvaljujući antibioticima. Pa ipak, njihova upotreba nije sasvim bezazlena. Zbog čega se i teži kupovini antibiotika isključivo prema propisu lekara. A uz to, svaki lekar, pri određivanju antibiotske terapije, savetuje probiotik. Zašto?

Uzimanjem antibiotika se ne uništavaju samo „loše“ bakterije, odnosno one koje izazivaju infekciju. U našem telu živi ogroman broj dobrih bakterija. One se prvenstveno nastanjuju u crevima. I označavaju se kao „dobre bakterije“. One su odgovorne za naše pravilno varenje hrane, a ujedno predstavljaju i deo našeg imuniteta. One nas velikim delom štite od nastanka infekcije patogenim bakterijama. Sa čestom primenom antibiotika, narušavamo ovu prirodnu barijeru u crevima i time sopstvenu zaštitu. Iako je osnovni cilj na uništavanju opasnih mikroorganizama, antibiotici ipak neselektivno ubijaju i one dobre bakterije. Zbog čega ubrzo postajemo nezaštićeni. I tu nastupa uloga probiotika.

Šta je probiotik?

Većini ljudi je poznato da probiotici predstavljaju preparate dobrih bakterija. Kada se probiotik redovno unosi, crevne bakterije se umnožavaju i time se normalna crevna flora čuva od uništenja. Ili se bar tome aktivno teži, jer neki antibiotici mogu biti suviše jaki.

Ali probiotik može sadržati još neke supstance, pored korisnih bakterija. Među njima je inulin. Inulin predstavlja vrstu složenih šećera, koji se ne vari i ne preuzima u crevima, već samo prolazi kroz digestivni trakt i u istom obliku se izbacuje u spoljašnju sredinu. Takođe predstavlja vrstu dijetnog vlakna, što je jako korisno za zdravlje creva. A pritom podstiče rast dobrih bakterija. Zato probiotik posebno dobija na kvalitetu ako sadrži inulin. Inulin je dodatno poželjan jer se smatra da smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Tu svoju funkciju postiže upravo smanjenjem njihove apsorpcije u crevima. Neki preparati se označavaju i kao „prebiotici“, jer ne sadrže probiotske bakterije, već samo hranu za njihov rast. Jedna od supstanci koja se takođe nalazi u prebioticima jeste i oligofruktoza.

S obzirom na to da se antibioticima narušava pravilno varenje hrane, česte nuspojave su i prolivaste stolice, ali i zatvor. Kod dijareje se dodatno ometa preuzimanje hranljivih materija iz creva, usled prebrzog prolaska hrane. Zato osobe moraju nadoknađivati izgubljene tečnost, minerale, vitamine ili elektrolite. Regulacijom varenja hrane, uz pomoć probiotika, izbegava se ovaj problem.

Kako izabrati najbolji probiotik?

Kod odabira probiotika najvažnije je proveriti sadržaj dobrih bakterija. Što je više vrsta dobrih bakterija u sastavu preparata, to je on kvalitetniji. Neke od dobrih bakterija su iz grupe Bifidobacterium i Lactobacillus acidophilus. Ali, isto tako, savetuje se uzimanje onih probiotika koji sadrže prebiotik, odnosno oligofruktozu ili inulin, jer se time pojačava uloga probiotika. Pojedini sadrže vitamin C i cink, što takođe doprinosi kvalitetu probiotika. A svaki probiotik bi trebalo da bude formulisan tako da ga želudačna kiselina ne može razložiti, tako da svoj puni efekat ispoljava u crevima.

Kako se pije probiotik?

Treba naglasiti da se probiotici mogu uzimati bez obzira na to da li imamo antibiotike u svojoj terapiji. Jer probiotici nisu štetni i pritom potpomažu rad naših creva. A probiotik je i jedini preparat koji zapravo stimuliše naš imunitet, jer njegove bakterije i predstavljaju deo imuniteta. Zato se, s vremena na vreme, a pogotovo ako imate problema sa crevima, savetuje njihovo preventivno uzimanje.

A što se tiče vremena uzimanja probiotika, razlikuje se onda kada se pije uz antibiotsku terapiju i onda kada se pije mimo nje. Ukoliko osoba uzima antibiotike, poželjno je da probiotik pije 2 sata posle antibiotika. A preporuka je da se probiotici uzimaju i bar nedelju dana nakon završetka antibiotske terapije. Ukoliko se uzima bez antibiotika, smatra se da probiotik ima podjednaku efikasnost kad se uzima pre ili posle jela.

Koja se doza probiotika preporučuje?

Nije u potpunosti precizirano koliko probiotika je dovoljno za prevenciju, a koliko u sklopu antibiotske terapije. U uputstvu svakog preparata probiotika stoji kolika je preporučena dnevna doza. A smatra se da su niže doze, tokom dužeg vremenskog perioda, bolje za prevenciju infekcije kod zdravih ljudi, dok su veće doze poželjne za uzimanje tokom terapije infekcija.

Da li postoje prirodni probiotici?

U prirodne probiotike spadaju one namirnice koje su prirodno obogaćene dobrim bakterijama. Ishrana njima podstiče razvoj korisne crevne flore. Na prvom mestu među prirodnim probioticima je jogurt. Zato se pacijentima na antibiotskoj terapiji, često, pored preparata antibiotika, savetuje i uzimanje što više jogurta. Izuzetak je primena antibiotika tetraciklina, koji ne bi smeli da se primenjuju zajedno sa uzimanjem mlečnih proizvoda, jer se time umanjuje njihova apsorpcija, a time i efikasnost.

Da li trudnice i deca smeju da piju probiotik?

Izuzetno su retke neželjene reakcije na probiotik i uopšte, a i u populaciji dece i trudnica. Takođe, nema kontraindikacija za njihovo uzimanje. Pa ipak, treba biti oprezan u trudnoći, te detaljno pročitati uputstvo na preparatu, jer pojedini nisu ispitivani na trudnicama, pa nije poznato kakav efekat mogu imati.

Kada su u pitanju deca, probiotici su posebno korisni kod sklonosti alergijama, dermatitisu i respiratornim infekcijama. Pokazalo se da primena u zimskom periodu smanjuje mogućnost od pojave prehlada kod dece. Ali je za potpuno postizanje efekta potrebno da se odabere pravi probiotik, koji će se koristiti tokom dovoljno dugog vremenskog perioda.

Zanimljivosti

Da li ste znali da sadržaj bakterija u crevima utiče i na razvoj našeg mozga? Naime, istraživanja su pokazala da se u zavisnosti od raznovrsnosti crevne flore, može razlikovati i stepen ljudske inteligencije. To umnogome objašnjava značaj balansa dobrih bakterija.

Sastav dobrih bakterija je važan, ne samo za zdravlje creva, već i genitalnog trakta, respiratornog sistema, pa i celokupnog organizma. Čak se i lečenje gljivičnih infekcija olakšava davanjem probiotika.

Zaključak

Dakle, probiotici podstiču naš imunitet, zdravlje creva i bolje varenje hrane, smanjenje nivoa lošeg holesterola i triglicerida, obezbeđuju više energije i manji rizik od alergija i simptoma prehlade i gripa.

Car Dušan Silni – biografija najmoćnijeg srpskog srednjovekovog vladara

Brankica Crnoglavac

март 23, 2021

Car Dušan Silni jedan je od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih vladara. U istoriji je ostao upamćen kao neustrašivi vojskovođa i junak, zakonodavac, ali i kao prvi krunisani srpski car. Prema tradiciji ističe se teritorijalno širenje države, te i to da je Srbiju izveo na tri mora i učinio je jednim od moćnijih evropskih centara.

Oko ličnosti Dušana Silnog nizale su se legende, a sve što o njemu danas znamo poznato je iz nekolicine istorijskih izvora.

Detinjstvo i rana mladost

Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, smatra se najvažnijim i najčuvenijim izdankom loze Nemanjića, posle Svetog Save. Predpostavlja se da je rođen oko 1308. godine, ali se prema istorijskim podacima njegovih biografa pominju i 1311. i 1312. godina. Njegov otac je bio poznati srpski kralj Stefan Dečanski, a majka bugarska princeza Teodora Smilec.

Neki izvori tvrde da je mladi Dušan određeni period ranog detinjstva proveo sa porodicom u izgnanstvu. O tome svedoče neprilike i sukobi oko carskog prestola između njegovog oca Stefana Dečanskog i dede kralja Milutina. Njihovi loši porodični odnosi kulminirali su izgnanstvom u Carigrad, a prema izvorima, kralj Milutin je naredio da oslepe njegovog sina i tako ga učine nesposobnim za vladavinu.

Godine koje je mladi Dušan proveo u izgnanstvu stvorile su priliku da se upozna sa vizantijskom kulturom, običajima, carskom ideologijom. Veruje se da je ovaj period bio ključan u formiranju njegove želje za ratovanjem i vladavinom. Kasnije su se odnosi njegovog oca i dede stabilizovali i povratak u Srbiju je najzad bio omogućen.

Nakon smrti kralja Milutina na vladarski presto ipak stupa njegov sin Stefan Dečanski, koji će 1322. godine biće krunisan za kralja. Iste godine će Dušan biti krunisan za mladog kralja, nakon čega mu je na upravu dodeljena oblast Zete.

Prve pobede i uspesi

Za mladog kralja Dušana čulo se vrlo brzo nakon što je stupio na presto. Prvi značajniji uspeh postigao je u skobu protiv bosanskog bana Stjepana II Kotromanića, ali to je bila samo priprema za ono što će uslediti. Mnogo važniji uspeh dogodio se 1330. godine u bici kod Velbužda. Sukob koji se dogodio između vojske predvođene kraljem Stefanom Dečanskim sa vojskom bugarskog cara okončan je srpskom pobedom. Naime, kraljeve trupe, u kojima se naročito istakao madi kralj Dušan potpuno su porazile vojsku bugarskog cara.

Pored toga što je ova bitka otvorila doba prevlasti Nemanjića na jugoistoku Balkanskog poluostrva bilo je jasno u kakvog je vojskovođu stasao mladi Dušan. Nakon ovog uspeha zadobio je simpatije vojske i vlastele, a izvori tvrde da je tada postao snažan autoritet, što će nagovestiti i predstojeće sukobe sa ocem oko prestola.

Sukob sa ocem i legenda o prokletstvu

Pretpostavlja se da su sukobi između kralja Dušana i njegovog oca počeli vrlo brzo nakon uspeha u bici kod Velbužda. Naime, kralj Stefan Dečanski se nakon pobede nije upustio u nova osvajanja, a na bugarski presto je postavio svog sestrića Ivana, sina poginulog cara. Ubrzo se u Zeti pobunila vlastela, koja je smatrala ovu odluku pogrešnom i zatražila da na presto bude postavljen kralj Dušan. Odnos oca i sina dodatno su pogoršale glasine da će kralj Stefan Dečanski na presto postaviti sina iz drugog braka, Simeona Sinišu i to na nagovor svoje druge supruge Marije Paleolog.

Do konačnog sukoba kralja Dušana sa ocem došlo je 1331. godine, kada ga je sin pobunom uz pomoć vlastele svrgnuo sa vlasti i utamničio u tvrđavi Zvečan. Kralj Stefan Dečanski je u njoj izgubio život pod nerazjašnjenim okolnostima. Prema nekim tvrdnjama smrt je bila prirodna, ali su mnogo češći navodi da je kraljevu smrt naredio upravo sin Dušan.

Iako tačan uzork smrti nikada do kraja nije utvrđen, oko ovog događaja ispredale su brojne legende. Jedna govori o tome da je kralj Dečanski neposredno pred smrt prokleo sina Dušana, a da se prokletstvo tek kasnije obistinilo.

Naime, prema prokletstvu car Dušan, koji je nosio nadimak „Silni”, nije dobio dostojnog potomka. Njegov sin, car Uroš izgubio je teritorije, očevinu, vladarski presto i Srbiju potpuno prepustio neprijateljima, zbog čega ga istorija pamti pod nadimkom „Nejaki”. On je ujedno bio i poslednji vladar iz dinastije, čijom smrću jaka i uticajna država Nemanjića prestaje da postoji.

Vladar koji je Srbiju učinio najmoćnijom državom svog vremena

Od dolaska na vladarski presto, pa sve do smrti, može se reći da nije bilo vladara iz loze Nemanjića koji je toliko učinio za Srbiju. Car Dušan je bio izuzetni vojskovođa, čije su strateške moći dovele do teritorijalnog širenja granica države, ali i do ekonomskog jačanja.

Naime, nakon što je svrgnuo oca sa vlasti, mladi Dušan se 1331. godine krunisao za kralja i zvanično zauzeo vladarski presto. Na početku svoje vladavine 1333. godine Dubrovniku će prodati poluostrvo Pelješac sa gradom Stonom, uz godišnji stonski dohodak. Na taj način je privremeno oslabio pritisak bosanskog bana na Hum i primorje. Takođe će postići i mir sa Bugarskom, time što se oženio sestrom cara Ivana Aleksandra.

Opasnosti su pretile sa severa, od ugarskih kraljeva, ali i sa juga, gde je vlastela očekivala od novog kralja ratne pohodne u oblastima oslabljenog vizantijskog carstva. Usledila su osvajanja Kastorije, Prilepa, Ohrida i Strumice. Takođe, kralj Dušan je učestvovao u prvom vizantijskom građanskom ratu na strani Jovana Kantakuzina u borbi protiv regenata. Međutim, okolnosti su bile takve da je kralj na kraju uskratio pomoć Kantakuzinu i sklopio savez sa regenatom. Osvajanja su se dalje nastavila. Pod vlašću kralja Dušana našla se cela Sveta Gora, Halkidiki i jugoistok Makedonije. Oni su mu priznali vlast nad jednim delom teritorije carstva, što se videlo u promeni Dušanove vladarske titule, koja je uključila i grčke, tj. vizantijske zemlje.

Posle osvajanja važnih gradova Verije i Seresa, koje su držale Kantakuzinove pristalice, Dušan se u Seresu proglasio carem. Na Vaskrs, 16. aprila 1346. godine u Skoplju, srpski i bugarski patrijarh krunisali su Stefana Dušana za cara Srba i Grka.

Kada je u pitanju prihvatanje carske titule, savremenici su bili različitog mišljenja. Bilo je onih koji su ga odmah prihvatili, ali na drugoj strani našlo se mnogo više onih koji su smatrali da je car Dušan uzurpator.

Car Dušan je svoju državu podelio na zemlju kraljevu, kojom je vladao njegov sin, kralj Uroš i zemlju carevu kojom je vladao on sam. Granica dva područja, Srbije i Romanije (Vizantijsko carstvo) išla je linijom Šar-planine na zapad i istok i odgovarala je podeli na stare oblasti, srpskog kraljevstva i nove, nedavno osvojene oblasti vizantijskog carstva. Uticaji koji su dolazili iz ovog drugog carstva bili su i te kako vidljivi u strateškoj organizaciji Dušanove vladavine. On uvodi niz carskih dvorskih titula: despot, sevastokrator, kesar i dodeljuje ih bliskim ljudima i vlasteli.

Značaj i uticaj vladavine cara Dušana u istoriji će ostati uplamćeni prema teritorijalnom širenju srpske države. Ona se prostirala na odgromnoj površini – na teritoriji današnjih zemalja Crne Gore, delovima Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Albanije i Grčke. Granice tadašnje Srbije sezale su od Dunava na severu do Korinta na jugu, od Jadranskog mora na zapadu do Egejskog mora na istoku.

Ktitor, ali ne i svetitelj – zašto?

Car Dušan podigao je Manastir Svetih arhangela kod Prizrena. Takođe je dovršio zadužbinu oca Stefana Dečanskog, Manastir Visoki Dečani. Međutim, iako je poznata i značajna ktitorska delatnost cara Dušana, on nikada nije proglašen svetiteljem, kao što je to bio običaj sa njegovim precima.

Ali zašto?

Postoji nekoliko legendi o ovom događaju. Prema jednoj, car Dušan nikada nije kanonizovan zbog organizovanja svirepog ubistva oca, kralja Dečanskog. U drugim legendama tvrdi se da je pred naletom kuge, sa suprugom Jelenom pobegao u Hilandar. Nakon iscrpnog ubeđivanja starešine manastira su jedva pristale da princeza Jelena Stracimirović Nemanjić kroči na sveto tlo, čime je napravljen presedan. Postoji i legenda prema kojoj se tvrdi da car Dušan nije postao svetitelj zbog preterane saradnje sa katolicima.

Dušanov zakonik

Pored teritorijalnog širenja i ekonomskog jačanja države, car Dušan je nastojao i da je pravno uredi. U tom pogledu značajna je njegova zakonodavna delatnost, kojom je znatno poboljšao društveni život u Srbiji.

On je 21. maja 1349. godine u Skoplju doneo zakonik, poznatiji kao „Dušanov zakonik”, kojim je težio da uredi državu propisima koji bi jednako važili za sve podanike i celo carstvo. Nekoliko godina kasnije zakonik je dopunjen, tako da ukupno ima 201 član. Neki od njih posvećeni su crkvi, njenim služiteljima i posedima. Drugi se odnose na obaveze i dužnosti vlastele i slobodnih ljudi, a određeni broj članova posvećen je zavisnom stanovništvu, tj. kmetovima i zemljoradnicima. Određene tačke ticale su se bračnog i građanskog prava.

U Dušanovom zakoniku prvenstveno je obrađeno krivično pravo, budući da se značajan deo poklanja sudstvu, tj. krivičnim delima i kaznama koje se propisuju za njih. Ovaj zakonik je najbolji primer jedinstvenog pravnog uređenja srednjovekovne Srbije, a zbog svoje širine oblasti društvenih odnosa koje je uređivao smatra se ujedno i ustavom.

Nakon smrti cara Dušana zakonik se i dalje poštovao i služio je kao smernica za dalje tokove društvenog života u Srbiji. O tome svedoče broji prepisi. Zbog surovosti kažnjavanja koje je proklamovao čak je i inspirativno delovao na srpsku pesnikunju da napiše čuvenu zbirku pesama „Tražim pomilovanje”.

1...474849...78 Page 48 of 78

Povrće bogato gvožđem

Voće kao izvor gvožđa

Meso, riba i morski plodovi – odlični borci protiv anemije

Sa čim ne treba kombinovati namirnice bogate gvožđem?

Dnevni plan ishrane protiv malokrvnosti

Zašto je važno da razmišljamo vertikalno?

Ne zanemarujte vrata

Polica sa kutijama

Složite mudro wc papir

Iskoristite staklo

Nikola Tesla

Naučni doprinosi Nikole Tesle

Milutin Milanković

Mihajlo Pupin

Šta je psorijaza na koži glave?

Koji su najčešći simptomi?

Psorijaza kosmatog dela glave

Psorijaza na temenu glave

Kako se leči psorijaza na koži glave?

Da li je moguće lečenje prirodnim putem?

Kolubarska bitka – najvažnije činjenice

Stanje u vojsci pre bitke i prvi napadi neprijatelja

Povlačenje vojske i njen oporavak

Krajnji ishod borbi

Školovanje Milutina Milankovića

Početak rada

Milutin Milanković – naučni rad

Milutin Milanković – smrt

DOMINIKANSKA REPUBLIKA – KOLUMBOV NOVI SVET

BORAVAK PO PRINCIPU “SVE OPUŠTENO”

ŠTA TREBA VIDETI I DOŽIVETI NA DOMINIKANI (OSIM PLAŽA)

Sin političara u revolucionarnom studentskom pokretu

Ivo Lola Ribar u NOB-u

Sloboda Trajković – ljubav u vreme rata

Lolila misteriozna smrt

Nasleđe narodnog heroja

Šta je probiotik?

Kako izabrati najbolji probiotik?

Kako se pije probiotik?

Koja se doza probiotika preporučuje?

Da li postoje prirodni probiotici?

Da li trudnice i deca smeju da piju probiotik?

Zanimljivosti

Zaključak

Detinjstvo i rana mladost

Prve pobede i uspesi

Sukob sa ocem i legenda o prokletstvu

Vladar koji je Srbiju učinio najmoćnijom državom svog vremena

Ktitor, ali ne i svetitelj – zašto?

Dušanov zakonik

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY