Briga, preterana zabrinutost i kako je prevazići?

септембар 25, 2019

Hteli da priznamo ili ne vrlo često smo u situaciji da brinemo zbog nekih stvari koje se možda nikada neće desiti. Činjenica je da se u svakodnevnom životu suočavamo sa različitim problematičnim situacijama i na nama je da nađemo najbolji način da ih rešimo. Uglavnom i kada uspemo da smislimo rešenje za neki problem nismo potpuno sigurni da li je to rešenje ispravno, tako da vagajući „za“ i „protiv“ razdire nas briga da li ćemo i kako rešiti neki problem?

Šta je zapravo briga?

Briga je ustvari (kako psiholozi smatraju) skup misli kojima se najčešće predviđa negativni ishod neke situacije. Pri tome se aktivira strah tj. dolazi do anksioznih poremećaja. Činjenica je da je strah od opasnosti gori nego sama opasnost. Svi manje-više zaboravimo na tu činjenicu kada se nađemo pred konkretnim problemom.

Ljudi često imaju osećaj bespomoćnosti, jer ne znaju kako da prevaziđu problem. Često brinu o problemima na čiji ishod mogu malo ili ne mogu uopšte da utiču. Kod takve vrste ljudi briga postaje proces koji ih opterećuje. Ponavlja se svakodnevno, izaziva stalnu napetost, umor, uznemirenost kao i problem sa koncentracijom i spavanjem.

Najčešće greške koje ljudi nesvesno prave

Mnogi ljudi poistovećuju brigu i odgovornost, što nikako nije isto. Smatraju da što su zabrinutiji to su odgovorniji ili posvećeniji problemu. Takođe veruju da ako stalno brinu da će biti pripremljeni na najgori scenario do koga možda nikad neće doći. A čak i ako dođe smatraju da će biti manje razočarani.

Što je više čovek zaokupljen brigom, rešenje mu je sve dalje. Fokusirani na zabrinutost takvi ljudi ne vide rešenje čak ni kada se pojavi. Strah od nemogućnosti rešavanja nekog problema parališe ih do te mere da nisu u stanju racionalno da funkcionišu.

Vrlo često ljudi koji su preterano zabrinuti (bez obzira da li je u pitanju racionalan ili iracionalan problem), skloni su samosažaljenju. To se dešava zbog nemogućnosti rešavanja problema i zbog toga su vrlo često uznemireni.

Neke od smernica za prevazilaženje stalne zabrinutosti

Najpre je važno da razmotrimo da li možemo da utičemo na rešavanje nekog problema ili je to izvan naše moći. Ukoliko brinete o banalnim stvarima kao što je (kašnjenje na posao, neki važan sastanak i sl.), važno je da se organizujete i isplanirate svoje vreme. Najvažnije od svega je da ne paničite, jer u takvoj situaciji panika će vas samo usporiti i zaista ćete zakasniti.

Preterana briga je sumnja u sopstvene kapacitete. Umesto da razmišljamo da li možemo da rešimo neki problem, mnogo je bolje da misli usmerimo na rešavanje problema. Odnosno na iznalaženje mogućih situacija kojima bismo rešili određen problem. Naravno, niko od nas ne može predvideti sve situacije i zato je potrebno fokusirati se samo na ono što je u našoj moći.

Nađite alternativno rešenje

Sve ono što ne zavisi od nas a o čemu brinemo je samo dodatno iscrpljivanje i bespotrebno trošenje energije. Umesto da preterano brinemo daleko je svrsishodnije razmisliti o alternativnim rešenjima. Možda pokušati pronaći nekoliko opcija kojima bi se problem adekvatno rešio. Naravno tada treba razmišljati samo o onom segmentu koji je u vašoj moći, jer sve drugo tj. ono što nije do vas nema svrhe ni razmatrati.

Takođe, postoje situacije kod osoba koje preterano brinu da i kada dođu do rešenja nastavljaju sa brigom. Preispituju se da li je to rešenje najbolje. To je obrazac ponašanja koji ljudi nesvesno koriste i ako ste se prepoznali u nekom delu ovog teksta vreme je da se ozbiljno pozabavite sobom.

Briga je prisutna kad nema vere

Kada se briga automatizuje i postane proces koji se redovno dešava u našoj glavi dolazimo u situaciju da gubimo kontrolu i nad svakodnevnim dešavanjima. Svaka situacija može predstavljati potencijalnu brigu, naravno i tamo gde ona realno ne postoji.

Vrlo često umem da kažem „Ne uzimaj posao Bogu“, što mi se čini kao veoma delotvorno rešenje. Mada isto tako u mojim poimanjima prisustvo brige i straha je nedostatak vere. Imamo jedan život i na nama je da se potrudimo da ga proživimo najbolje što možemo.

Zamislite život kao plutanje po talasima i pustite da vas voda nosi. Preteško je breme koje nosite ako živite pod stresom, ophrvani brigama. Ne tražite problem tamo gde ga nema i prepustite se Božijoj volji. Ne zaboravite, On vas nikada neće izneveriti.

Kako napisati dobar CV + CV obrazac

септембар 22, 2019

Da li ste znali da poslodavci u proseku pregledaju jedan CV 6 sekundi? Samo 6 sekundi je dovoljno da se donese procena da li je nečija radna biografija zanimljiva i vredna razmatranja. To nam govori samo jedno: ukoliko želite da Vas neko pozove na razgovor za posao, morate imati dobar CV. Na kraju teksta možete preuzeti šablone – CV obrazac po vašem ukusu.

Šta je to loš CV?

Koliko puta Vam se dogodilo da u oglasima pronađete posao iz svojih snova, pošaljete svoju biografiju i ostanete bez odgovora? Iako ste kvalifikovani i sigurni u to da biste odlično obavljali taj posao, nije Vam pružena prilika da to i dokažete. Ukoliko dosad niste pozvani ni na jedan razgovor za posao, za to je kriv Vaš loš CV. Šta znači „loš CV“? To znači nije dovoljno zanimljiv da ga poslodavac nakon 6 sekundi nastavi da ga čita. Loš CV je nepročitan CV.

Mnogi veruju da je CV prepreka do posla, a zapravo ovo je moćan alat koji na najjednostavniji način može da pokaže sve Vaše kvalitete. Sve što je potrebno jeste da znate kako da ga sastavite.

Šta sadrži jedan dobar CV?

Kontakt informacije, obrazovanje, radno iskustvo, dodatne veštine, projekti u kojima ste uzeli učešće – sve je važno, ali je još bitnije na koji način ćete prezentovati sve ove informacije o sebi. Verovali ili ne, poslodavca neće oduševiti da čita tri stranice o Vašem volonterskom iskustvu ili slabom poznavanju španskog jezika. Budite sažeti, konkretni i jasni. Na prvom mestu, izaberite CV format koji će na najpregledniji način prikazati sve što ste dosad radili. Ne bojte se, čak i ukoliko nemate iskustva, moguće je napisati odličnu biografiju vrednu čitanja.

devojka-kuca-na-laptopu — Foto: Pixabay.com

Zašto kontakt informacije stavljamo na početak CV-ja?

Na Internetu ima mnogo dobrih primera kako jedan kvalitetan CV obrazac izgleda, a u svakom se poklapa odeljak o kontakt informacijama. Svi stručnjaci za razvoj karijere savetuju da upravo kontakt informacije stavite u zaglavlje CV-ja. Želite da zainteresujete potencijalnog poslodavca i želite da Vas kontaktira? To ćete postići tako što ćete na vidno mesto staviti sve adrese na kojima ste dostupni. Nijedan poslodavac neće tražiti Vaše ime ili broj telefona na četvrtoj strani CV-ja.

Dakle, u zaglavlje obrasca upisujete svoj kontakt. To podrazumeva da napišete svoje puno ime i prezime, tačan naziv zanimanja, tj. radni profil, potom je obavezna email adresa, broj telefona, LinkedIn profil i kućna adresa.

Budite obazrivi i iskreni u ovom delu, jer su sve šanse da će onaj koji čita Vaš CV proveriti i Vaš onlajn identitet. Ukoliko Vaš LinkedIn profil ne izgleda profesionalno ili se pak podaci o akademskom obrazovanju i radnom iskustvu ne poklapaju sa onim koje ste naveli u CV-ju, budite sigurni da Vas neće uzeti u razmatranje za posao.

Iskustvo je važno!

Sledeći odeljak u radnoj biografiji treba posvetiti nečemu što je važno, a mnogi su saglasni i da je najvažnije, kada je u pitanju ostavljanje utiska. U pitanju je radno iskustvo. Kako su kontakt informacije zapravo u zaglavlju Vašeg CV-ja, radno iskustvo je zapravo prvo o čemu obaveštavate potencijalnog poslodavca. Upravo ovom delu Vaše biografije biće posvećeno najviše pažnje. Tipična greška koju sadrži svaki prosečan CV jeste ta što kandidati u odeljku o radnom iskustvu jednostavno nabroje sve svoje prethodne radne pozicije. Pitate se zbog čega je to pogrešno? Poslodavca ne zanima gde ste i šta ste radili. Njega interesuje koliko dobro ste obavljali taj posao i šta možete ponuditi kao budući radnik.

Kako ćete to postići?

Istaknite svoja postignuća, a ne opis radnih obaveza.
Koristite glagole u aktivnom obliku: kreirao, analizirao umesto bio zadužen za kreiranje, analizu i slično.
Skrojite CV po meri pozicije za koju konkurišete. Proučite opis novog radnog mesta i prostudirajte koji će zadaci biti postavljeni pred Vas. Ukoliko ste nešto od toga radili i ranije, uključite i to u svoj CV, čak i ako Vam to nisu bila primarna zaduženja na prethodnim pozicijama.

Od izuzetnog značaja je da upravo u ovom odeljku istaknete svoja ključna dostignuća. Tom prilikom iznesite problem koji ste rešavali, na koji način i koji su bili konačni rezultati.

rukovanje-poslovni-dogovor — Foto: Pixabay.com

Obrazovanje vredi

Unošenje podataka o obrazovanju i stepenu diplome nije zahtevan posao. Ne upisujte koju ste srednju školu završili, osim ukoliko to nije najviši stepen Vašeg obrazovanja. Navedite godinu svog diplomiranja, stepen diplome i naziv visokoškolske ustanove na kojoj ste stekli diplomu. Ne morate detaljnije pisati o svojim akademskim dostignućima osim ukoliko ste tek diplomirali i bez iskustva.

Šta ako nemate iskustva?

Mnogi sveži diplomci su zabrinuti upravo zbog odeljka o radnom iskustvu. Nije retka pojava da odlični studenti ne mogu doći do radnog mesta, zbog toga što osim manjih volonterskih projekata nemaju iskustva u struci kojim mogu da se pohvale. Stručnjaci kažu da ipak nema mesta za brigu čak ni u ovom slučaju i savetuju mali trik: postavite odeljak o svom obrazovanju ispred odeljka o radnom iskustvu. To je prilika da pokažete da ste diplomirali sa visokom ocenom u nekoj prestižnoj ustanovi i da svoja akademska postignuća stavite u prvi plan. Ovde možete navesti naziv svog diplomskog ili master rada, odnosno naziv doktorske disertacije. Pored toga možete napisati koja su Vam omiljene oblasti istraživanja i neke relevantne kurseve koje ste pohađali.

Koje veštine će izgledati dobro u Vašem CV-ju?

Kada su veštine u pitanju, nisu sve od iste važnosti za posao za koji konkurišete. Obratite pažnju da u CV upišete samo relevantne veštine. O čemu se radi? Bez obzira na to što ste odlični u irskom plesu teško da će taj podatak značiti poslodavcu koji traži novog menadžera prodaje. Dakle, navodite samo ono što je važno za radno mesto koje želite. Pažljivo proučite koje su to veštine koje se traže od budućeg radnika i ako ih posedujete – obavezno ih uključite u svoju radnu biografiju. Imajte u vidu da je svaki strani jezik koji poznajete ili tečno govorite plus, ali je jako važno da o stepenu svog znanja govorite istinu.

Dodatne informacije

Pored svega navedenog u svoj CV možete uključiti i neke dodatne informacije o svom radu i aktivnostima. To se odnosi na neke publikacije, sertifikate, kurseve ili pak konferencije i seminare čiji ste bili učesnik. Studenti ovde mogu upisati i adresu svog ličnog bloga, interesovanje ili neki hobi. Glavna stvar kod ovog odeljka je u meri – ne treba preterivati. Upišite ono što smatrate da bi posebno cenili u kompaniji koja je raspisala konkurs.

Budite iskreni

Dešava se da iz preterane želje da se prikažu u najboljem svetlu kandidati lažu u svom CV-ju. Ne pravite takvu grešku. Sve što navedete kao svoje dostignuće i veštinu lako se može proveriti, ako ne pre, a onda na samom razgovoru za posao. Ne gradite reputaciju lažova u svojoj branši, već kvalitetnog radnika na kog se svaki poslodavac može osloniti.

Na kraju – pronađite pravi format (CV obrazac) za sve ove informacije

Format CV-ja nije nešto što će poslodavac zanemariti pri proceni. Zapravo, činjenice pokazuju da niko ne voli da se „snalazi“ u haosu biografskih podataka koje ste ukucali u WORD dokument. Srećom po sve, na Internetu postoji mnogo besplatnih i korisnih obrazaca u koje možete upisati informacije o svom obrazovanju i radnom iskustvu i tako dobiti savršen CV. Setimo se početka ovog članka: koji CV je dobar CV? Onaj koji poslodavac pročita i koji vas dovede do posla.

Ukoliko uz radnu biografju priložite i motivaciono pismo, budite sigurni da ćete biti primećeni.

Izaberite CV obrazac po vašem ukusu, evo primera:

CV obrazac – primer 1

CV obrazac – primer 2

CV obrazac – primer 3

Prvi rat u istoriji – kako je uništen grad Hamoukar

Predrag Konatarević

септембар 21, 2019

Na početku razvoja ljudskih zajednica nije bilo ratova, osim plemenskih sukoba zbog plena ili prava lova u pojedinim područjima. Pravi su ratovi počeli kad su grupe pokušale proširiti svoju teritoriju. U početku je borba bila zadatak svih sposobnih ljudi plemena. Kasnije, kad su nastali narodi, ratovanje je postalo zanimanje. Tako se pojavio prvi vojnik. On je katkad bio vojnik samo povremeno, a ponekad nije imao drugog zanimanja osim vojničkog i plaćalo ga je i izdržavalo stanovništvo, isto kao danas.

Prvo oružje

Prvo oružje čoveka bile su jednostavne kamene toljage. Kasnije je on počeo oblikovati kamenje i kosti u oružje s oštricom. No, ono je imalo vrlo ograničenu upotrebu u borbi i naredni stupanj razvoja bila je delimična izrada oružja od metala. Prvo oružje takve vrsti bilo je od bakra, koji je zatim zamijenjen bronzom, mnogo tvrđim i čvršćim materijalom. Naredni stupanj razvoja bilo je otkriće obrade gvožđa.

Polako se razvijalo i drugo oružje, pa su prvobitni bodeži prerasli u mačeve. Čovek je pronašao luk i strelu, prvo oružje kojim se moglo ubijati s veće udaljenosti.

Narod koji je imao oružje nepoznato njegovim neprijateljima bio je u velikoj prednosti. Takvo “tajno” oružje bila su i bojna kola koja su Hiksonci upotrebljavali u osvajanju Egipta otprilike oko 1800. godine pr. n.e. Pre toga Egipćani nisu nikad videli bojna kola, štaviše, nisu znali ništa o točkovima i njihovoj upotrebi.

Pre dolaska Hiksonaca, egipatska vojska je koristila jednostavne lukove od drveta ili trske sa dometom od oko 33 metra, dok je složeni luk bio u stanju da uputi snažan udarac na 200 metara.

Prva poznata bitka

Najraniji fizički dokazi o stvarnoj bici potiču iz drevnog grada Hamoukara koji se nalazio u današnjoj Siriji. Žitelji ovog grada bavili su se trgovinom kao i obradom bakra, a sudeći po iskopinama grad je bio zaista napredan za vreme u kome se razvijao. Grad je bio na klјučnom trgovinskom putu koji je vodio iz Anatolije (današnja Turska) preko severne Sirije i reke Tigar u južnu Mesopotamiju.

Ne zna se tačno kada je započeo taj prvi rat koji istoriji pamti ali najraniji dokazi ukazuju na vreme između 4.000. i 3.500 godine p.n.e. Tada je region koji je okruživao mladu gradsku državu, koja se nalazila na sadašnjem severoistoku Sirije, napadnut i kolonizovan širenjem carstva Uruka iz južne Mesopotamije, današnji jug Iraka. Uruk je bio masivan grad, u to vreme možda najveći grad na svetu. Za razliku od Hamoukara, nedostajalo mu je prirodnih dobara, poput drveta i metala. Na svom vrhuncu, Uruk je verovatno imao oko 80.000 stanovnika. Istoričari veruju da su stanovnici Uruka migrirali na sever, duž reka Eufrat i Tigar u Siriju tokom njihove ekspanzije u potrazi za resursima.

Moguće je da stanovnici Hamoukara nisu hteli da postanu vazali ovih čudnih stranaca i da su uzeli oružje da se obrane. Dokazi ukazuju da je usledila bespoštedna bitka u kojoj je uništen grad Hamoukar.

Obsidijan mogući uzrok sukoba

U okolini grada pronađene su velike količine obsidijana, što ukazuje na postojanje postrojenja za proizvodnju oružja i oruđa. Vulkanska stena ove vrste ne postoji u bližoj okolini Hamoukara, pa se naslućuje da je uvežena. Najbliža ležišta nalaze se na području planine Nemrut (današnja Turska), oko 170 km severno od grada. Ovo je potvrđeno i hemijskom analizom pronađenog obsidijana.

Nalazi su iznenadili mnoge arheologe, jer ukazuju na postojanje nezavisnih trgovačkih mreža u severnoj Mesopotamiji izvan uticaja južnih gradova, kao što su Ur i Uruk.

Projektilima od gline zasuli grad

Arheolozi sa Univerziteta u Čikagu su 2005. godine otkrili ostatke gradskih zidina u Hamoukaru koji su, čini se, protkani tragovima lomlјenog kamena, koji su napadači iz Uruka verovatno bacali na stanovnike ovog drevnog grada. Takođe je otkriven i veći broj metaka od gline. Ostaci čak 1.200 ovih projektila pronađeni su prilikom arheoloških iskopavanja, što ukazuje na epsku bitku, bar prema drevnim standardima.

Ostaci srušenih zgrada koji sadrže uglјenisane ostatke građevina Hamoukara takođe su otkriveni na ruševinama starog grada. Sve ovo u kombinaciji s artefaktima Uruka koji su pronađeni na vrhu prvobitnog naselјa pokazuje da su osvajači verovatno pobili, porobili ili rasterali prvobitne stanovnike, porušili grad i sagradili svoj vlastiti na njegovim ruševina.

„Napad mora da je bio brz i intenzivan. Zgrade su izgorele i urušile se zakopavajući sve u njima“, rekao je Clemens Reichel vođa tima Ekspedicije Hamoukar.

I dan danas Sirija je trusno područje, i dalje vodi svoje ratove, a ovaj poslednji preti da uništi mnoge vredne spomenike iz prastarih vremena pa i ostatke grada Hamoukara po drugi put u svojoj istoriji.

Najveći gmizavci na svetu – opasnost skrivena u vodi

Predrag Konatarević

септембар 19, 2019

Najveći gmizavci na svetu su zaista skromnih dimenzija ukoliko bi ih uporedili sa njihovim prarođacima dinosaurusima. Međutim, za današnje kriterijume najveći gmizavac zaista je impozantnih dimenzija. Može biti dugačak i do 7 metara, a težak gotovo jednu tonu. Reč je o jednoj vrsti krokodila, veoma opasnoj i nemilosrdnoj životinji, Estuarskom krokodilu (lat. Crocodylus porosus).

Kako bi imali predstavu koliko je ova životinja opasna, rećićemo vam nešto više o ovim krvoločnim gmizavcima. Krokodili i njihovi srodnici (aligator, kajmani, gavijali) najveći su gmizavci današnjice. Veoma su prilagodljivi, u vrebanju plena gotovo nevidljivi. Mogu se naći u rekama, jezerima, močvarama. Postoje 14 vrsta krokodila, 7 vrsta aligatora i kajmana i jedna vrsta gavijala. Mužjaci i ženke imaju uglavnom sličan izgled, mada su mužjaci dosta veći.

Estaurski krokodili najkrupniji od svih, u većini slučajeva naselјavaju tropske, vlažne regione oko slatkovodnih močvara i reka, često u sušnim periodima naseljavaju vode estaura (razlivenih rečnih ušća) a ponekad se mogu naći i u moru pa ih još nazivaju i morskim krokodilima.

Krokodili žive u tropskoj klimi s razlogom. To su hladnokrvne životinje što znači da ne mogu da stvaraju sopstvenu toplotu. Tokom hladnijih meseci upadaju u hibernaciju, a takođe mogu prespavati i duge sušne periode.

Ogromno krljuštima prekriveno telo, džinovske čeljusti i povijeni zubi daju krokodilima praistorijski izgled. Njihovi preci su se i razvili pre nekih 200 miliona godina, u vreme dinosaurusa.

Jedinstven način lova učinio je ovu vrstu gmizavaca veoma efikasnim predatorima i omogućio im da opstanu od praistorije do današnjih dana.

Zaseda i napad

Krokodili se hrane raznovrsnim plenom, počevši od riba i ptica, pa sve do krupnijih sirara, poput zebri i gnuova, a nije retkost da napadnu i druge grabljivice. Napadaju čak i ljude mada se to uglavnom dešava kada osete da im je teritorija ugrožena. Krokodili usmrte oko 1.000 ljudi godišnje.

Većina krokodila vreba svoj plen na način da plutaju gotovo stopljeni sa površinom vode uz obalu reke ili jezera, čekajući životinje koje silaze do vode kako bi utolile žeđ. Najčešće im iz vode vire samo oči i nozdrve i samo ih to može odati.

Krokodil ne može da žvaće hranu

Kada se žrtva dovoljno približi, krokodil napada munjevito i snažno se izbacuje iz vode, svojim čeljustima hvata žrtvu za nogu ili njušku i povlači je u vodu kako bi je udavio. Kada jednom sklopi čeljosti oko žrtve krokodil kreće da se okreće i okreće, poput čunka preslice kako bi raskomadao svoju žrtvu. Krupniji plen obično umre slomljene kičme od tog silnog uvrtanja u vodi. Krokodil je primoran na ovaj „ritual“ uvrtanja jer mu vilice nisu dovoljno razvijene i snažne kako bi otkidale parčiće mesa, a nije u stanju ni da žvaće. Stoga mora plen postepeno raskomadati na pozamašne zalogaje koje može progutati cele.

Oružje i oklop

Krokodili u svojim ustima imaju tri puta više zuba od čoveka – Nilski krokodil ih ima 68, a američki aligator čak 80, ali su oni relativno kratki i kupasti, a nisu ni previše oštri. Krokodili i aligatori imaju par velikih zuba pri sredini donje vilice kojima grabe plen. Kod krokodila se ovi zubi uklapaju u koštana udubljenja u gornjoj vilici pa se mogu videti i kad su čeljosti zatvorene. Interesantna je čenjenica da krokodilima neprekidno izrastaju novi zubi, te ukoliko se neki pohaba ili ispdne na njegovom mestu uskoro izraste novi.

Uprkos zdepastom izgledu, krokodili su veoma brzi i okretni. Kroz vodu ih pokreće snažan rep i daje im potrebnu snagu prilikom izbacivanja na obalu ili pri napadu na plen. Koža im je ojačana koštanim pločicama i predstavlja svojevrsni oklop. Nozdrve i uši se zatvaraju pod vodom. Kada pod vodom otvori usta kako bi komadao svoju žrtvu spustaju se specijalni poklopci na zadnjem delu grla koji sprečavaju ulazak vode u pluća.

Zanimljivosti o krokodilima

Najmanji krokodil je patulјasti krokodil koji može da dosegne dužinu od 1,8 metara i da teži svega 6-7 kilograma.
Kako bi potpomogli varenje progutane hrane, krokodili gutaju sitno kamenje koje drobi hranu u stomaku.
Zahvalјujući sporim metabolizmima, krokodili mogu mesecima da prežive bez hrane.
Naglasili smo da krokodilima rastu novi zubi čim se stari oštete, ovi gmizavci mogu tokom života na ovaj način zameniti i do 8000 zuba.
Kubanski krokodil jedna je od najugroženijih vrsta krokodila na svetu. Smatra se kritično ugroženim i ima populaciju od oko 4.000 jedinki.

Volfgang Amadeus Mocart – čudo od deteta

Predrag Konatarević

септембар 13, 2019

Volfgang Amadeus Mocart, poznati austrijski kompozitor, jedan od najznačajnijih i najuticajnijih kompozitora klasične muzike. Rođen je 27. januara 1756 godine u Sacbulrgu i živeo do 5. decembra 1791 godine.

Muzika nije u notama, već u tišini između.
– Volfgang Amadeus Mocart

Komponovao od malih nogu

Mocart potiče iz muzičke porodice, otac Leopold mu je bio muzičar, radio je na dvoru za princa arhiepiskopa Salcburga i bio jedan od vodećih evropskih učitelјa muzike toga doba. Mali Volfgang je pokazalo ogroman muzički talent. Dok je imao 4 godine, Mocart je mogao da nauči pesmu na klaviru za samo 30 minuta. Kada je uočio nadarenost, Leopold je zapostavio svoj posao i potpuno se posvetio učenju i vaspitanju svog sina. Leopold je bio predan učitelј. Nastave je činio zabavnim, ali je i insistirao na snažnoj radnoj etici i savršenstvu.

Već u svojoj petoj godini mladi Mocart je odlično svirao na čembalu, a u šestoj, otac je zapisao njegovu prvu kompoziciju. Možda zvuči neverovatno ali je on još i ranije komponovao, ali je te kompozicije tek kasnije zapisao. Te, 1762. godine, sa, takođe nadarenom, starijom sestrom Marijom Anom, zvanom Nanerl, Amadeus je uspešno nastupio pred carem Josifom I i taj nastup je muzikalnoj deci otvorio vrata austrijskih aristokratskih salona.

Putovao svuda po svetu

Kao sedmogodišnjak mladi Mocart sa ocem i svojom starijom sestrom kreće na veliku turneju. Brat i sestra putovali su po dvorovima Pariza, Londona, Haga i Ciriha i nastupali po Austrougarskoj i Nemačkoj gde se upoznaje sa velikim pesnikom Geteom. Iste te godine odlazi i u Pariz i na dvoru svira pred Marijom Antoanetom (ćerka carice Marije Terezije, žena Luja XVI).

Aprila 1764. godine Volfgang je u Londonu, gde se sreće s Hendlom. U novembru, dve godine kasnije, odlazi u Pariz, a zatim ponovo u Salcburg. Na putu po Zapadnoj Evropi Mocart je upoznao celokupno stvaralaštvo svoje epohe i shvatio da još mnogo toga mora da nauči… Sve vreme on uporno komponuje…

Odlazak porodice Mocart u Italiju doprinelo je međunarodnoj afirmaciji Amadeusa a i uobličavanju njegovog stila koji se i inače nalazio pod jakim italijanskim uticajem. Mocart je i kasnije nekoliko puta odlazio u Italiju i u Pariz – gde je pokušao da nađe utehu za patnju koju je izazvala neuzvraćena lјubav. Međutim, Pariz ga prima veoma hladno i suzdržano – pred njima više nije ono nekadašnje čudo od deteta.

Najplodniji period stvaranja

Kao i mnoge umetničke ličnosti, njegov život je karakterisala nestabilnost, a periodi blagostanja i entuzijazma bili su pomešani sa periodima depresije.

Godine 1781. Amadeus Mocart se ženi Konstancom Veber i nastanjuje se u Beču. Postaje prvi slobodan umetnik u istoriji muzike. Živi od koncerata, prodaje svoje kompozicije i drži privatne časove deci imućnijih Bečlija. Kako prolazi vreme biva sve siromašniji i bolesniji… Začudo, taj period kada živi u bedi istovremeno je i najplodniji period njegovog stvaranja.

Hajdn je jednom rekao Mocartovom ocu: „Kažem vam pred Bogom, i kao pošten čovek, vaš sin je najveći kompozitor koji mi je poznat po ličnosti i ugledu. Ima ukus a to je najveća veština u komponovanju.“

Misteriozna smrt

Mocartov život u Beču, kad postepeno zamire njegova izvođačka, a rasplamsava se stvaralačka delatnost kompozitora, polako se gasio u bedi i bolesti… Tokom poslednje godine života (1791) bio je na putu ka ličnom oporavku i bio je vrlo produktivan sve dok ga nije pogodila bolest.

Niko zapravo nije siguran u tačan uzrok njegove prerane smrti. Sahranjen je jednog zimskog decembarskog dana u sirotinjskoj grobnici, kao običan beskućnik…

Šta je ostalo iza ovog velikog umetnika

Tokom 35-godišnjeg života Volfgang Amadeus Mocart je napisao više od 600 kompozicija: 49 simfonija, 20 opera (među kjima su najpoznatije “Čarobna frula”, “Figarova ženidba”, “Don Giovanni”), 24 gudačka kvarteta, 42 sonate za violinu i klavir, 25 klavirskih koncerata…

Mocart je napisao neke manje opere dok je bio mlad, ali njegova prva zaista važna opera bila je Idomeneo. Ova opera je prvi put izvedena u Minhenu 1780 godine.

Čarobna frula bila je poslednja opera koju je Mocart komponovao, a premijerno je izvedena 30. septembra 1791. – otprilike tri meseca pre nego što je umro. Mocart je sam dirigovao orkestrom.

Mocart je imao šestoro dece, ali su ga nažalost nadživela samo dva sina – Karl Tomas (1784-1858) i Franc Ksaver (1791-1844). Ostala deca, dva sina i dve ćerke, nisu doživela ni svoj prvi rođendan.

Svakog leta Mocartovo rodno mesto Salcburg priređuje u njegovu čast muzički festival.

Kako motivisati decu da čitaju i bogate fond reči?

Sofija Milinković

септембар 11, 2019

Carstvo knjige, krilato detinjstvo u svetu bajki i šarenoliki prizori unutar korica, a sa druge strane dete koje ume da se uživi i doživi. Dete koje upravo zahvaljujući doživljajnom čitanju iz rečenice u rečenicu raste, razvija maštu, postaje govorljivije, sigurnije u sebe i u svoje reči. Zar to nije ono što svaki roditelj želi za svoje dete? Iznosimo nekoliko korisnih i zanimljivih predloga roditeljima kako da podstaknu svoje dete na čitanje i tako im bogate fond reči.

Kako rastu reči?

Sve kreće od malih nogu. Roditelji, izuzetno je važno da bar sat vremena dnevno provodite vreme sa svojim detetom:

• čitajući mu;
• objašnjavajući mu šta znače reči za koje vas pita
• motivišući ga da što više razgovara s drugom decom, ali i odraslima.

Psiholozi savetuju da se s decom razgovara kao s odraslima, odnosno bez preteranog „maženja u govoru” – da bi se razvijala njihova artikulacija, ali i bogatio fond reči.
Dok su u mlađem uzrastu pokazujte im ilustracije u knjigama, učite decu da ih svojim rečima objasne.

Kada krenu u školu, počnu s ozbiljnijim časovima gramatike, otprilike u petom, šestom razredu:

• kupite deci neku knjigu koja na zanimljiv način objašnjava gramatiku i specifičnosti srpskoga jezika, kao što su: „Zanimljiva gramatika“, „Priče o rečima“, „Zašto se kaže?“ Milana Šipke.

Ako niste uzor detetu, neće ni ono imati volje da čita.

Zato se trudite da:

• umnožavate vašu kućnu biblioteku, da vas deca vide dok čitate, da razgovarate s njima o lektirama koje su radili u školi
• da ih učlanite u biblioteku

Ako je nadareno za recitaciju, pisanje ili glumu:

• podstičite ga i upisujte u kreativne radionice i sekcije.

Još jedan način da motivišete dete da čita, kao i za sve ostalo, jeste da mu obećate nešto zauzvrat. Ali ne bilo šta. Pre svega, dete treba da nauči da će razvojem svoje ličnosti ostvariti uspeh, a da su određena materijalna zadovoljstva prolazna. Zbog toga, nagradite ih, na primer:

• novom knjigom za koju je zainteresovano, zanimljivo ilustrovanim dnevnikom gde će beležiti svoje dogodovštine, odlaskom u bioskop, porodičnim vikend izletom, odlaskom u pozorište, novim hobijem…

Potrudite se da knjiga postane svakodnevnica:

• čitajte im priče pred spavanje
• ponesite knjigu i čitajte s detetom dok čekate red kod lekara, u banci, u prevozu, na plaži.
Da biste bogatili fond vašeg deteta pre svega bogatite svoj. Rečnik srpskoga jezika nalazi se i na internetu, a preporučujemo vam i štampano izdanje Matice srpske iz 2011. godine. Naravno, nećete ga čitati i nositi sa sobom svakoga dana, ali kada vas dete pita za neku reč:
• zavirite u rečnik i objasnite mu na jednostavan način.
Igrajte se rečima
• Tražite zajedno sinonime, ili koristite jednu reč na više načina. Recimo, takmičite se ko će da pronađe više zamena za reč pametan, veseo, dobar. Ili ko će na najzanimljiviji način da dopuni frazu hladan kao (led, frižider, kišna glista), dobar kao…
• Napravite zajednički rečnik u koji ćete upisivati nove ili neobične reči koje ste naučili.
Neka učenje jezika bude kreativno, a knjiga ne samo zamorna obaveza. Deca su ipak samo deca, i često stvore otpor prema knjizi koja im kvari igru i „otima” slobodno vreme. Zbog toga je važno da knjiga od detinjstva postane deo njihove kreativne svakodnevnice.

Tekst je posvećen deci koja još nisu otkrila kako da se sakriju u svet knjiga od „dečijih briga”, kao i da je znanje jedino što im sestra i brat ne mogu uzeti iz ormana. Između ostalog i jednoj Lani, koja tek otkriva zbog čega je „Malom princu“ ruža toliko važna.

Lenjivci – najsporiji živi sisari na svetu

Predrag Konatarević

септембар 7, 2019

Lenjivci žive u prašumama tropskog pojasa južne i centralne Amerike, spadaju u krezubice (edentati). Danas postoje šest vrsta lenjivaca, a najpoznatiji je troprsti lenjivac. Ime su dobili kao što možete i naslutiti po svom sporom metabolizmu i načinu kretanja (kada je na tlu kreće se brzinom od 2 metara u minuti). Žive usamljeničkim životima jedino se sreću sa drugim primercima svoje vrste kada treba da se pare.

Kada bi kojim slučajem mogao de vidi lenjivce, svoje daleke potomke, nejlenja bića na zemlji Megaterijum, džinovski sisar koji je živeo pre 1.000.000 godina sigurno ne bi bio preterano oduševljen. Epiteti koje je lenjivac dobio, bez obzira što nisu baš pohvalni, savršeno odgovaraju ovom stanovniku centraine i Južne Amerike. Naučnici još nisu uspeli da objasne kako je sa zemlje lenjivac prešao da živi na drveće i da takvim načinom života, smirenim i sporim, postane jedini preživeli potomak živahnih Megaterijuma. Ali, sasvim je sigurno da su mnoge stvari koje čine ove životinje pomogle da ona preživi prohujale milenijume.

Na prvi pogled, sve ono što se odnosi na lenjivce moglo bi se reći samo jednom rečju – polako, ali ako pažljivije razmotrimo detalje njegove konstitucije i način života videćemo niz zanimijivih i iznenađujućih stvari. lzuzetno spor način na koji se kreću, dišu ili vare hranu, u direktnoj je vezi sa veoma malim srcem u odnosu na telo. Naime, ako bi kojim slučajem lenjivec morao da potrči, Ili, ako ne bi spavao bar 15 časova dnevno uginuo bi od naprezanja.

Neverovatne sposobnosti

Iako je spor, lenjivac je izuzetno elastičan i gibak. U stanju je da visi na jednoj ruci ili nozi i istovremeno da se okreće, tako da izgleda kao da mu zglobovi prave krug od 360 stepeni.

Kao i sova lenjivac je u stanju da okrene glavu za neverovatnih 270 stepeni. Ovo je moguće zbog toga što on ima više vratnih pršljenova od drugih sisara i veoma dugačak dušnik, koji omogućava da vazduh prolazi kroz njega čak i kada je gotovo skroz uvrnut.

Lenjivci rađaju svoje mlade iskijučivo na zemlji. Nakon čina rađanje pažijivo uklone sve tragove i sa bebom, malom poput palčića penju se na drvo u zaklon. Na zemlji su totalno bespomoćni jer su im prednje duže i zadnje kraće noge predviđene za penjanje, a ne za trčanje. Interesantna je činjenica da su lenjivci izvrsni plivači i da su u stanju ostati ispod vode čak 30 minuta.

Na drvetu su prave akrobate i uzbudljivo ih je posmatrati kako koristeći nalete vetra prelaze sa grane na granu. Pravi su majstori da naročito za vreme oluja iskoriste te vazdušne jastuke dođu do najtananljih grana na kojima se nalazi njihova omiljena hrana.

Lenjivci pevaju

Dugo se mislilo da lenjivci celog svog života ne “progovore” ni jednu reč, ali, pažijivim slušanjem ipak se može čuti tiho “pevušenje” kroz zube. Kao da nežno uzdiše, lenjivac kroz zube ispušta glasove »ae-ee« i taj zvuk objašnjava zašto se u Brazilu ovo stidijivo stvorenje zove Al.

Kako se Lenjivac brani od neprijatelja

Da li zbog toga što nema prednje zube, i što smo ga uporedili sa nama, ljudi su stvorili predstevu da se na licu lenjivca stalno može videt osmeh “Mona-Lize”. Karakterističan izraz lica “sa osmehom” gubi se jedino u slučaju da je ova životinja ljuta zbog nečega.

Ono čime se lenjivac ne može baš pohvaliti je higljena. U nekoj vreti obamrlosti, trom sa slabim mišićima, on i ne pokušava da očisti svoje krzno od zelenih algi koje se tamo nahvataju, već to umesto njega čine neke vrste parazitskih moljaca koje žive u njegovom krznu. Zelene alge krznu lenjivca daju neku zelenkastu nijansu, koja im služi kao kamuflaža i krije ga od grabljivica kao što su orlovi i jaguari.

Pošto ne može da ugrize, lenjivac se od neprijatelja brani na zaista jedinstven način: Njegov odbrambeni mehanizam su podočnjaci ispod očiju, za koje se dugo mislilo de su nastali zbog toga što lenjivac spava i po 15 časova. Podočnjaci su zaista veliki i daju mu “strašni” izgled koji treba da otera neprijatelja, ali nisu posledica dugotrajnog spavanja, već odbrambeno oružje ove miroljubive životinje. Na sreću, lenjivac gotovo da i nema prirodnih neprijatelja. Jedini opasan trenutak njegovog života je onaj kada silazi sa drveta jednom nedeljno da obavi nuždu, stalno na istom mestu, kada može da ga napadne jaguar.

Dostojevski: Beležnik života i istine (biografija)

Milena Perić

септембар 5, 2019

Dela Dostojevskog nam iznova i iznova postavljaju osnovna etička pitanja, a odgovori na njih se često mogu naći između redova, a neretko su promenljivi i fluidni, donekle i neuhvatljivi. Dostojevski nam već dugo predstavlja borbu između dobra i zla, karakternih krajnosti, unutrašnju borbu između zveri i višeg bića. On postavlja veliki znak pitanja na pojam morala.

Analizom zla, tajni, animalnih nagona u čoveku, greha, zločina, poroka, raznih socioloških i kulturoloških devijacija, Dostojevski dolazi do čoveka u izvornom smislu reči. On razlistava njegov um, proučava i opisuje svaki segment njegove svesti.

Mnoga dela u oblasti filozofije i psihologije zasnivaju se na njegovim. Ona nam daju uvid u ljudsku psihu i njene najmračnije i najuzvišenije tajne.

Ko je bio „Novi Gogolj“

Godine 1821. u Moskvi, kao drugo dete u porodici, rođen je Fjodor Mihailovič Dostojevski. Porodica Dostojevski bila je skromna porodica beloruskog porekla, naseljena u Moskvi. Porodicu su činili otac Mihailo, majka Marija i njihovo sedmoro dece. Marija je bila slabog zdravlja i dugo je bolovala od tuberkuloze. Umrla je 1837. od ove bolesti. Nedugo zatim, zadesila ih je i smrt oca. Sumnja se da je, kao bivši vojni lekar, prilično zloćudan i preke naravi, kod ljudi izazivao gnev koji mu je i došao glave.

Fjodor i njegov brat Mihailo upisani su na vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Dok je Mihailo bio posvećeniji školi i okrenut praktičnim ciljevima, Fjodor se slabo interesovao za vojsku i sve dublje je zalazio u svet književnosti. Jedan od najvećih uzora bio mu je Onore de Balzak. Stoga je 1843. preveo njegovo nenadmašno delo „Evgenija Grande“. Ubrzo se aktivno posvetio pisanju i nakon tri godine izdao je svoj prvi roman pod nazivom „Bedni ljudi“. Ovim delom dostojno se predstavio javnosti i kritičarima.

Iste godine objavljuje i roman „Dvojnik“ u kojem akcenat stavlja na unutrašnji nemir podvojene ličnosti. Kroz ovaj roman on provodi glavnog lika od duševne nestabilnosti do bolesti i krajnje propasti.

Mrtvi dom

Od samih početaka Dostojevski je bio član mnogih književnih i političkih društava. Do 1847. bio je u kružoku braće Beketovih. Kada se ovaj raspao prešao je u kružok Petraševskog. Kružok Petraševskog bio je skup intelektualaca unutar kog su se širile ideje socijalizma i u kome se raspravljalo o literaturi koja je bila strogo zabranjena od strane vlasti i crkve. Mihail Petraševski bio je istaknuti ruski revolucionar i socijalista, kao i osnivač društva. Dostojevski je Petraševskog upoznao preko zajedničkog prijatelja.

Godine 1849. članovi kružoka, među kojima je bio i Dostojevski, su privedeni pod sumnjom da šire previše slobodne političke ideje koje se negativno odražavaju po vlast. Zatvoreni u Petropavlovskoj tvrđavi, optuženi su čekali presudu čak sedam meseci. U novembru im je presuda konačno izrečena i njome su svi bili osuđeni na smrt streljanjem. Mesec dana kasnije, na dan izvršenja smrtne kazne, car Nikolaj I je zarad male političke igre i „lakih poena“ pomilovao petraševce. Smrtna kazna preinačena je u osam godina teškog rada u Sibiru, od kojih je Dostojevski odslužio četiri.

U pismima koja je pisao bratu iz Sibira više je puta naglasio kako bi kaznu bolje podnosio da može da piše i kako u zatvoru stalno nailazi na nove teme za pisanje.

Nakon odležane kazne služio je u vojsci i posvetio se povratku u normalan životni kolosek. Za to vreme napisao je pokajničko pismo prema kojem su mu omogućili da se 1860. vrati u Sankt Peterburg i nastavi sa književnim radom. Roman inspirisan mukotrpnim robijaškim životom „Zapisi iz mrtvog doma“ objavio je 1861.

Kockar

Posle bratovljeve smrti 1864. počinje aktivno da se kocka kako bi spasao bede porodicu koju je ostavio za sobom. Zapao je u ozbiljne dugove i našao se u situaciji u kojoj je nemoguće odbiti novac. Nije mu preostalo ništa drugo sem da napiše roman koji će ga spasiti. Tako je nastalo delo „Zločin i kazna“ 1866.

Međutim, ni ovo nije bilo dovoljno da vrati Dostojevskog na pravi put. Iste godine biva uslovljavan od strane izdavača da u što kraćem roku napiše još jedan roman ili gubi sva autorska prava. Dostojevski uzima stenografkinju Anu Grigirijevnu uz čiju pomoć završava roman na vreme. Njihova saradnja prerasla je u brak 1867. godine. Iako 27 godina mlađa, Ana uspeva da unese mir u njegov život i da ga spasi kocke. Tih godina izdaje svoja najzapaženija dela. Oformio je i uređivao uspešan književni časopis „Piščev dnevnik“.

Hrišćanstvo kod Dostojevskog

Prvi dodir sa hrišćanstvom imao je preko majke koja je, kao i cela njena porodica, bila veliki vernik i ispoljavala sve hrišćanske vrline čemu je učila i svoju decu. Čitanje i pisanje naučio je upravo preko Biblije. Nakon majčine smrti Fjodor se okreće politici i društvu. Biblija mu se kasnije vraća u Sibiru kao jedina stvar koju sme da čuva kod sebe. Za vreme zatvorskih dana pomno je iščitavao Novi Zavet, a posebno Jevanđelje po Jovanu. Kada se vratio sa robije posvetio se crkvi i hrišćanstvu.

Jedna od nezaobilaznih tema u njegovoj književnosti jeste religija. Dostojevski svojim junacima kroz religiju daje oslonac i istrajnost. Nosioci hrišćanskog duha, kao što su Sofija Semjonovna i Zosima, održavaju celinu romana i šalju jasne poruke o dobroti, ljubavi i na prvom mestu pokajanju. Oni su tihi propovednici koji našim protagonistima osvetljavaju put. Dostojevski predstavlja veru kao jedini put ka pokajanju, a pokajanje opet ka spasenju. Vera jeste ono što junake njegovih romana deli na one plitke, nemoralne, zverski nastrojene i one uzvišene i pune ljubavi i dobrote; ono što može da uzdigne čoveka do anđeoskog oblika.

U mnogim njegovim delima pristup religiji je dosta kontradiktoran, ne samo između različitih likova, nego čak i unutar jednog lika. To dokazuje da je Dostojevski vodio borbu sa samim sobom, borbu između ateiste i posvećenog vernika. Pored ova dva ubeđenja, u njegovoj književnosti se ističe i skepticizam. Više ili manje izražena, kod njega je česta i sumnja u postojanje više sile.

Božanska bolest

Dostojevski se još od ranog detinjstva borio sa epilepsijom. Pored naslednih faktora ovu bolest je podržala i nestabilnost u porodici i traume iz ranog perioda. Od tada, on ima napade vrlo često, čak i u javnosti, o čemu svedoče njegovi poznanici, a bolest se rasplamsala za vreme progona u Sibir.

Veruje se da je prvi napad dobio u trenutku smrti svoga oca. Neki psihijatri i psihoanalitičari čak smatraju da je bolest nastala kao odgovor njegovog zdravog mozga na bolesno zadovoljstvo nakon vesti o ubistvu oca, te da je napad bio vrsta kajanja i samokažnjavanja zbog toga.

Njegov večiti suparnik Turgenjev jednom prilikom je rekao da Dostojevski ima „božansku bolest“. Taj termin je sinonim za epilepsiju, jer se verovalo da ljudi koji boluju od ove bolesti na tren odu u smrt i vrate se i na taj način doživljavaju raj. Dostojevski kroz lik kneza Miškina u romanu „Idiot“ detaljno opisuje osećaj blaženstva i ekstaze pred sam napad.

Umro je 1881. godine u Sankt Peterburgu. Njegova dela stara su vek i po, a kroz istoriju proučavali su ih Niče, Frojd, Adler i Hitler. Nad njima će, nadamo se, ostajati zapitani samo budući psiholozi i filozofi.

Potreba da se svidite drugima je kamen spoticanja

Slavica Bijelić

август 29, 2019

Čovek je izistinski srećan samo onda kada je zadovoljan sobom i kada prihvati sebe baš takvog kakav jeste. Ukoliko pokušavate da budete ono što niste nećete uspeti u tome. Ako se prilagođavate drugima kako bi zadobili njihove simpatije, ma koliko se trudili budite sigurni da nećete uspeti u tome. Potreba da se svidite drugima je nešto što će vas unazaditi. Budite svoji.

Uvek će postojati oni kojima se nećete dopadati bez obzira da li je u pitanju vaša frizura, boja glasa, način odevanja ili ponašanje.

Odakle proističe potreba da se svidite drugima?

Sigurno je svako od nas makar jednom bio u situaciji u najranijem detinjstvu da pokaže neko svoje umeće ili znanje. Nakon toga bi usledio gromoglasan aplauz bilo od strane roditelja, bilo od prisutnih.

To je bio čin na koji su nas roditelji navodili želeći da nas predstave drugima u što lepšem svetlu. Tako smo od malena na nesvesnom nivou usvojili obrazac ponašanja koji nam je tokom života više štetio nego koristio.

Od malena smo naučeni da pokažemo neko svoje umeće (čak i protiv svoje volje u datom momentu). Naviknuti smo da nam se drugi dive zbog toga. Ali kasnije kroz život to može da bude veliki kamen spoticanja.

Budite to što jeste

Ogromna želja većine ljudi je da se dopadaju drugima. Zbog toga su u stanju da rade besmislene stvari čak i na sopstvenu štetu kako bi zadobili simpatije drugih. Postoje ljudi koji smatraju da moraju da udovoljavaju drugima. Oni rade ono što misle da drugi očekuju od njih.

Takve situacije su nažalost prisutne i u nekim porodicama. Roditelji sve čine kako bi udovoljili detetu smatrajući da su na taj način dobri roditelji. Istovremeno izbegavaju da izazovu ljutnju ili bes kod deteta.

Postoje situacije i na poslu gde je pojedinac spreman da odradi neki posao umesto kolege. To radi kako bi zadobio simpatije šefa ili pohvalu kolege čijeg se posla prihvatio. Svakako treba pomoći kolegi kada mu je pomoć zaista potrebna, to je sasvim u redu. Ali odrađivati stvari za njega kako biste zadobili njegove simpatije je više nego suludo.

Nemojte gubiti svoj identitet da bi se svideli drugima

Verovatno i sami poznajete neke ljude koji su ljubazni i fini, ali na vrlo izveštačen način (što je i razumljivo, jer to ne rade srcem, već promišljeno). Oni to rade kako bi drugi o njima stekli lepo mišljenje, tj. kako bi ih kvalifikovali kao dobre. Ljudi koji konstantno udovoljavaju drugima kako bi zadobili njihove simpatije vrlo često to rade iz dva razloga.

Jedan od razloga je što ne žele da povrede drugog (zanemarujući pri tom svoja osećanja), a drugi razlog je da bi taj neko o njima imao bolje mišljenje.

U ogromnoj želji da se dopadnu svima, ljudi gube svoj identitet, jednostavno gube sebe, jer uporno pokušavaju da se ponašaju mimo svoje volje što vremenom dovodi do raznih frustracija. Želeći da se dopadnu drugima zanemaruju svoje istinske želje i potrebe i dolaze u lavirint iz koga teško nalaze izlaz.

Što se više budete trudili da se dopadnete drugim ljudima sve manje ćete se dopadati sebi, jer ćete vremenom zaboraviti koje je vaše istinsko JA, a koje je proisteklo da se svidite drugima.

Pazite da ne postanete žrtva zbog potrebe da se svidite drugima

Ukoliko se uporno trudite da zadobijete simpatije drugih ne zaboravite da lako možete postati žrtva manipulacije. Za razliku od ljudi koji imaju potrebu da se dopadnu svima, postoji i ona druga vrsta ljudi tzv. manipulatori koji su se tokom života izvežbali kako da manipulišu drugima da bi ostvarili svoje ciljeve.

Ako u svom nastojanju da zadobijete simpatije drugih naletite na manipulatora, budite spremni da će vas laskavim rečima „prevesti žedne preko vode“ kako bi ostvario neki svoj cilj. Imajte u vidu da u tom slučaju nećete zadobiti simpatije manipulatora. Najčešće će vas gledati sa omalovažavanjem a da vi toga niste ni svesni. Koristiće svaku priliku kako bi vas upotrebio za ostvarenje svojih želja i ciljeva.

Potreba da se svidite drugima je bespotrebno trošenje energije

Ukoliko stalno težite da se dopadnete drugima ne zaboravite da ćete potrošiti mnogo energije, da ćete vremenom istrošiti sve mentalne resurse. Ali nikad, ama baš nikad nećete moći da se dopadnete svima. Nekome se neće dopadati vaš mentalni sklop, nekome način odevanja, nekom drugom vaš fizički izgled, ponašanje, frizura itd.

Ako svoj život provedete udovoljavajući drugima ili želeći da se po svaku cenu dopadnete svima budite svesni da vi zapravo ne živite. Vi žmureći hodate kroz život, zanemarujući sebe, svoje istinske potrebe kako bi svesno ili ne udovoljili ukusima i potrebama ljudi koji vas okružuju. Razmislite malo o tome!

Zašto je Beograd popularna turistička destinacija?

Dragan Antić

август 28, 2019

Kada biramo lokaciju koju ćemo posetiti, postoje brojni razlozi koji nas navedu da otputujemo na neko konkretno mesto. Neki se vode težnjom za istraživanjem istorijskih lokaliteta, drugi traže predah od napornih poslova, a treći avanture i izlaske.

Zbog toga što turistima nudi baš sve što im je potrebno, brzorastuća milionska balkanska prestonica – Beograd, nalazi se na mapi mnogih svetskih putnika. Šta je to što Beograd čini tako atraktivnim?

Istorija i znamenitosti Beograda – za turiste koji vole da istražuju

Da li ste znali da Beograd mnogi nazivaju večitim gradom i da je to jedan od najstarijih gradova u Evropi?

Na teritoriji srpske prestonice nalaze se naseobine stare najmanje 7000 godina, a nedaleko od centra grada se nalazi kultura starija od mesopotamijske. Reč je o vinčanskoj kuturi, koja je jedna od najnaprednijih kultura Bronzanog doba.

Tragovi burne istorije kao posebna atrakcija

Beograd je grad koji je bio večita meta osvajača iz različitih krajeva sveta, od Rimljana, preko Turaka do Austrougara. Svi ovi narodi, uključujući nas, ostavili su trag u bogatoj arhitektonskoj panorami grada.

Beogradom su u 5. veku harali i Huni, a kako jedna legenda kaže, ispod Kalemegdana, baš na ušću Dunava i Save, nalazi se grob Atile Hunskog. Beogradska tvrđava je nekada bila utvrđenje i bojno polje, a danas je ne samo nezaobilazna, već i prva stanica svih posetilaca Beograda.

Kalemegdan je zaštitni znak Beograda, pa se na gotovo svim suvenirima može videti tvrđava koja sa panoramom grada i rekom u pozadini. O njenoj bogatoj istoriji i dan danas se pišu brojne legende, a osim prelepe prirode i arhitekture, ona se odlikuje i uzbudljivim podzemnim hodnicima.

Beograd ispod Beograda predstavlja posebnost ovog grada, pa ne čudi što se redovno organizuju ture za obilazak pećina, kanala i tunela koji se nalaze ispod Kalemegdana. Podzemni Beograd svedoči o nekadašnjoj vladavini mnogobronih carstava i država.

Susret sa umetnošću i kulturom uz beogradske muzeje

Beograd je kao otvoreni muzej u čiji je svaki kutak utkana istorija. Osim toga, on obiluje muzejima i galerijama koji definitivno treba da se nađu na mapi svakog turiste. Među najpopularnijim su Muzej Istorije Jugoslavije zajedno sa Kućom cveća, Muzej Nikole Tesle, kao i Muzej Vazduhoplovstva.

Posebnu atrakciju predstavlja nedavno obnovljeni Narodni muzej, čija nova, stalna postavka, obuhvata ogromni hronološki opseg od dalekog paleolita, pa sve do umetnosti 20. veka. Nema sumnje da će se svaki turista najbolje upoznati na istorijom i kulturom naše zemlje uz posetu ovom muzeju, a takođe ne bi smeli da ga zaobiđu ni građani Beograda.

Zemun je još jedna grad-muzej destinacija koju svakako treba da obiđete ako se nađete u Beogradu, zbog njegovog autentičnog šarma. Takođe, u toku je i restauracija Zavičajnog muzeja u Zemunu, koji će na turistima na jednom mestu ponuditi istorijsko blago koje seže do neolita i dati prostor za različit kuturni sadržaj.

Beograd je odličan izbor destinacije i za ljubitelje arhitekture! Interesantne strane grada su i Novi Beograd, ali i sveopšta panorama socrealističke gradnje u ovom gradu koja počinje da privlači sve više pažnje i divljenja svetske umetničke javnosti.

Obilazak najlepših pravoslavnih građevina

Da li ste znali da se u Beogradu nalazi najveća pravoslavna građevina na Balkanu? Naravno, reč je o Hramu Svetog Save na Vračaru. Ovo religijsko zdanje se može pohvaliti centralnom kupolom visine 70 metara i atraktivnim pozlaćenim krstom visokim od 12 metara. Osim što je najveći pravoslavni hram na Balkanu, Hram Svetog Save predstavlja jednu od najvećih pravoslavnih crkava na svetu.

Takođe ne bi trebalo da propustite priliku i obiđete Crkvu Svetog Marka, ušuškanu pokraj Tašmajdanskog parka. Ona je izgrađena u srpsko-vizantijskom stilu, po uzoru na crkvu manastira Gračanica i važi za jednu od najlepših religijskih građevina kod nas.

Prirodne lepote Beograda – za predah i beg od obaveza

Beograd, iako urban i gusto naseljen, obiluje parkovima i šumama, pa predstavlja idealnu destinaciju za predah i odmor od svakodnevnih obaveza. Posetioci se uvek oduševe Košutnjakom koji je savršeno mesto za jednodnevne izlete, ispijanje kafe u prirodi, ali i kupanje na bazenima u hladu koji omogućava raskošna šuma.

Ukoliko volite prirodu, sigurno će vam se dopasti poseta Topčiderskom parku sa stoletnim drvećem i bogatom istorijom deluje zaista umirujuće, a možete se odlučiti i za vožnju kočijom za potpun doživljaj. Za malo divljine u sred grada, posetite Banjičku šumu.

Blizina Avale, ali i Kosmaja savršeno odgovara onima koji žele da objedine opuštanje u prirodi i posetu značajnim istorijskim spomenicima poput spomenika Neznanom junaku, sa smeštajem u udobnom gradskom hotelu.

Beogradsko kupalište Ada Ciganlija nezaobilazna je destinacija leti. Ovde će posebno uživati ljubitelji sportskih aktivnosti, jer možete uživati u skijanju na vodi, vožnji rolera i bicikle, a za najhrabrije tu je i bandži džamping.

Titulu najveće oaze mira u gradu nosi Botanička bašta Jevremovac, primer prelepe arhitekture, pejzažne arhitekture, ali i ultimativno mesto za posetu svim ljubiteljima prirode koji ovde mogu da se upoznaju sa neverovatnom kolekcijom biljaka.

Grad obiluje i brojnim malim spa centrima, pa je to još jedna od opcija za opuštanje tokom vikenda, a ono što turiste sve više oduševljava su i brodske ture, u okviru kojih sa broda posmatrate znamenitosti Beograda, ploveći njegovim prelepim rekama.

Provod u Beogradu – među najboljima u Evropi

Beograd je znamenit i po velikom broju mesta za izlaske. Strance uvek oduševi to što ovaj grad živi u bilo koje doba dana i noći. Ukoliko ste ljubitelji tamburaša i kafanske atmosfere, prvi izbor za vas treba da bude Skadarlija.

Ukoliko želite da upoznate alternativni život grada i urbanu omladinu, kafići Cetinjske su nezaobilazna ruta. Beograd je čuven i po svojim splavovima na Savi i Dunavu, koji svakodnevno okupljaju sve one koji su u potrazi za letnjom zabavom nad vodom. Različiti muzički pravci i najšira moguća ponuda koktela i drugih pića je nešto što ne treba da propustite.

Beograd se može pohvaliti i sa velikim brojem manjih pivara gde možete osetiti ukuse lokalnih kraft piva i uživati u svirkama koje se organizuju na gotovo dnevnom nivou. Večeri sa akustičnom muzikom su sve popualrnije i u čuvenim nargila barovima.

Oni koji nisu za đuskanje do zore se mogu provesti na večeri u beogradskim restoranima. Ako opuštanje tražite u hrani i ako se pitate gde jesti u Beogradu, ova metropola će vas oduševiti ponudom najraznovrsnijih domaćih i svetskih specijaliteta.

Fuzija različitih istorijskih momenata najbolje se može osetiti u domaćoj kuhinji, ali ukoliko volite italijansku, kinesku, i druge internacionalne kuhinje, ponuda restorana ne manjka ni u ovoj sferi gastronomije.

Veliki broj turista iz celog sveta

Tokom protekle godine Beograd je posetilo više od milion turista, a ovo leto beleži još veći broj poseta i noćenja u prestonici. Na ulicama srpske prestonice moći ćete da sretnete ljude sa svih krajeva sveta, a najviše turista dolazi iz Kine, Nemačke, Turske i Izraela.

Kako broj posetilaca raste iz godine u godinu, tako se i turističke organizacije sve više trude da turistima pruže što bolji užitak u glavnom gradu, pa ćete gotovo na svakom koraku naići na mlade vodiče koji će vas upoznati se najpopularnijim beogradskim turama.

Ukoliko ste već posetili srpsku prestonicu, a čini vam se da niste sve obišli, to je sasvim dovoljan razlog da joj se vratite! Beograd je grad koji se može otkrivati godinama. On svakodnevno raste i menja se, pa uvek ima da nam ponudi nešto novo. Beograd ne poznaju do detalja čak ni njegovi stanovnici, pa ovaj tekst može biti odličan podsticaj i za njih da istraže sve lepote svog grada!

1...656667...80 Page 66 of 80

Šta je zapravo briga?

Najčešće greške koje ljudi nesvesno prave

Neke od smernica za prevazilaženje stalne zabrinutosti

Nađite alternativno rešenje

Briga je prisutna kad nema vere

Šta je to loš CV?

Šta sadrži jedan dobar CV?

Zašto kontakt informacije stavljamo na početak CV-ja?

Iskustvo je važno!

Obrazovanje vredi

Šta ako nemate iskustva?

Koje veštine će izgledati dobro u Vašem CV-ju?

Dodatne informacije

Budite iskreni

Na kraju – pronađite pravi format (CV obrazac) za sve ove informacije

Prvo oružje

Prva poznata bitka

Obsidijan mogući uzrok sukoba

Projektilima od gline zasuli grad

Zaseda i napad

Krokodil ne može da žvaće hranu

Oružje i oklop

Zanimljivosti o krokodilima

Komponovao od malih nogu

Putovao svuda po svetu

Najplodniji period stvaranja

Misteriozna smrt

Šta je ostalo iza ovog velikog umetnika

Kako rastu reči?

Ako niste uzor detetu, neće ni ono imati volje da čita.

Potrudite se da knjiga postane svakodnevnica:

Neverovatne sposobnosti

Lenjivci pevaju

Kako se Lenjivac brani od neprijatelja

Ko je bio „Novi Gogolj“

Mrtvi dom

Kockar

Hrišćanstvo kod Dostojevskog

Božanska bolest

Odakle proističe potreba da se svidite drugima?

Budite to što jeste

Nemojte gubiti svoj identitet da bi se svideli drugima

Pazite da ne postanete žrtva zbog potrebe da se svidite drugima

Potreba da se svidite drugima je bespotrebno trošenje energije

Istorija i znamenitosti Beograda – za turiste koji vole da istražuju

Tragovi burne istorije kao posebna atrakcija

Susret sa umetnošću i kulturom uz beogradske muzeje

Obilazak najlepših pravoslavnih građevina

Prirodne lepote Beograda – za predah i beg od obaveza

Provod u Beogradu – među najboljima u Evropi

Veliki broj turista iz celog sveta

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY