Novi Zeland – najinteresantnije činjenice

новембар 15, 2020

Novi Zeland je zaista je jedno od najlepših mesta na zemlji i razlikuje se od bilo koje druge zemlje po mnogo čemu. Zaista je jedinstven.

Mala ostrvska država sa nešto više od 4,6 miliona ljudi, smeštena je na jugozapadu Tihog okeana. Novi Zeland se prostire na oko 260.000 kvadratnih kilometara i ima prelepe predele netaknute prirode.

Zemlju čine neki od najspektakularnijih i najraznovrsnijih pejzaža na svetu. Od prostranih planinskih venaca, vulkana, prašuma, glečera pa do prostranih obala, Novi Zeland se najbolje može opisati kao „džepno izdanje sveta“!

Novi Zeland čine dve glavne kopnene mase, Severno ostrvo i Južno ostrvo, kao i niz manjih ostrva, uključujući ostrvo Stjuart. Dva glavna ostrva podeljena su Kukovim prolazom. Glavni grad je Velington.

Istorija Novog Zelanda

Novozelandske flora i fauna poseduju razvijene vrste koje su u potpunosti jedinstvene i ne mogu se naći nigde drugde.

Drevne biljne i životinjske vrste kao što su primitivni borovi, paprati, cveće, ptice i gmizavci evoluirali su izolovano, a kiviji i tuatara (vrsta guštera) imaju svoje korene u davno iščezlom svetu.

Geološki je veći deo Novog Zelanda veoma mlad i u poslednjih 1,8 miliona godina ogromne promene stvorile su današnji pejzaž. Geološki aktivni, Južni Alpi su porasli hiljadama metara, a vulkani su silovito proradili. U ledeno doba glečeri su pomerali stene i urezivali jezerske basene i doline.

Novi Zeland se nalazi otprilike 1.500 km istočno od Australije i oko 1.000 km od pacifičkih ostrva. Zbog svoje relativne udaljenosti i okruženosti vodom, Novi Zeland je bio jedna od poslednjih kopnenih masa koja je pronađena i naseljena.

Stanovnici

Prvi stanovnici su bili iz Polinezije, a glavni talas imigracije istočnih Polinežana dogodio se pre 1200 i 1300 godina. Legende govore o ranim polinezijskim navigatorima i njihovoj epskoj migraciji na jug do Aotearoe, što znači „zemlje dugog belog oblaka“. Ovi doseljenici su razvili svoju prepoznatljivu kulturu nazvanu „Maori“.

Pre oko 200 godina, stigli su Evropljani i prva evropska ličnost koja se 1642. godine spustila na obale Novog Zelanda bio je holandski istraživač po imenu Abel Tasman. Međutim, bio je to neprijateljski i nasilan susret njegove posade sa lokalnim Maorima i Evropljani su se vratili tek 1769. Tada je britanski istraživač Džejms Kuk istražio i mapirao celu obalu Novog Zelanda. Početkom 19. veka sukobi između Maora i Britanaca bili su prilično česti.

Britanski suverenitet uspostavljen je Ugovorom iz Vaitangija 1840. godine, paktom između maorskih poglavara i britanske vlade oko prava na zemlju. To je rezultiralo time da su mnogi pretežno britanski doseljenici od Novog Zelanda stvorili svoj dom, ali je takođe doprinelo većem broju sukoba što je rezultiralo novozelandskim ratovima. Ti ratovi su se prvenstveno vodili oko vlasništva nad zemljom i naseljenika koji su okupirali zemlju.

Ljudi sa Novog Zelanda – „Kiviji“

Preko dve trećine stanovništva živi na Severnom ostrvu, a ostatak na Južnom ostrvu. Većina novozelandskog stanovništva je evropskog porekla, dok je Okland, najveći grad na Novom Zelandu, etnički najraznolikiji u zemlji.

Novozelanđani su od milja poznati kao „kiviji“, a ime potiče od kivija, ptice poreklom sa Novog Zelanda. Kivi se prvi put pojavio kao simbol krajem 19. veka na novozelandskim vojnim značkama, a ubrzo zatim kivi se pojavio u mnogim vojnim značkama.

Tokom Prvog svetskog rata, novozelandski vojnici postali su poznati kao Kiviji, a sada se Novozelanđani u inostranstvu i kod kuće često nazivaju tako.

Engleski jezik je pretežni jezik na Novom Zelandu. Nakon Drugog svetskog rata, Maori su bili obeshrabreni da govore svoj jezik u školama i na radnim mestima, i on je postojao samo kao jezik komunikacije. Do 1980-ih, maorske vođe su počeli da prepoznaju opasnosti od gubitka svog jezika i pokrenuli su programe oporavka maorskog jezika. Doživeo je renesansu i proglašen jednim od tri službena jezika Novog Zelanda koji učestvuje u školama i tercijarnim sektorima. Mnoga mesta širom zemlje imaju dvostruka imena, engleska i maorska.

Ako putujete ka Novom Zelandu

Ako pitate ljude šta im se sviđa na Novom Zelandu obično daju dva ista odgovora.

Prvo, Novi Zeland ima zapanjujuć i raznolik pejzaž. Na veoma malom rastojanju, istočne ravnice prelaze u Alpe i led, a zatim u divlje prašume, glečere i neravne obale sa pingvinima, fokama i delfinima.

I drugo, ljudi su tako ljubazni.

Istraživanje Novog Zelanda je poput vraćanja u Ameriku 1950-ih. Ljudi govore engleski, pozdravljaju vas na ulici i u malim gradovima ćete najčešće biti pozvani na šolju čaja i razgovor.Tradicionalni pozdrav nije rukovanje već trljanje nosevima. Udaljeni od glavnih turističkih centara, trgovci pokazuju iskreno zanimanje za vas i vaše potrebe.

To je prava slika Novog Zelanda!

Nažalost, mnogi putnici nisu imali priliku da se zaista upoznaju sa lokalnim stanovništvom i istraže čaroliju zemlje. Mnogi putnici odluče da dožive Novi Zeland kao veliku turneju pa ne upoznaju pravo lice ove zemlje.

Novi Zeland – mesto gde priroda govori

Tragedija koja se odnosi na noviju istoriju flore, faune, ptica, gmizavaca i insekata na Novom Zelandu je šteta koju su naneli ljudi i predatori.

Pre nego što su ljudi stigli, Novi Zeland je bio zemlja ptica, ptičiji cvrkut se čuo i noću i danju, šume su bile žive od šuštanja, uzvika, udara, zvižduka i huka. Rani istraživači i evropski doseljenici primetili su da je naročito novozelandska šuma imala glasan hor u zoru. To više nije slučaj zbog velikog gubitka šuma i uvođenja ptičjih predatora i konkurentskih vrsta poput osa koje mogu biti veoma opasne. Zvonarica i tui su dve ptice koje su bile deo hora u zoru, budući da imaju glasan i melodičan glas. Bilo je preko 120 vrsta gusaka, pataka, papagaja, sova i drugih ptica.

Ptice kao što su veka, kea i kakapo evoluirale su izolovano i imale su malo prirodnih grabljivica, osim džinovskog patuljastog orla, koji se obrušio na najvećeg moa pre oko 1.000 godina.

Mnoge vrste ptica izumrle su nakon dolaska Polinezijaca, koji su iz Polinezije doveli neke predatore.

Do 1900-ih Evropljani su doveli i druge vrste pacova, tvorove, lasice, grlice, mačke, svinje i pse, što je dodatno iscrpilo ptice i druge životinje na Novom Zelandu.

Sada istraživački i upravljački programi pomažu u oporavku vrsta koje se bore za opstanak kao što su kakapo, kivi, kokako i tuatara.

Novozelandska kuhinja

Novozelandska kuhinja najbolje se može opisati kao „Pacifički Rim“ jer crpi inspiraciju iz Evrope, Azije i Polinezije. Ova mešavina uticaja stvorila je ukusnu paletu ukusa i hrane u kafićima i restoranima širom zemlje. Za izrazito novozelandska jela tu su jagnjetina, svinjetina, divljač, losos, rakovi (jastog), ostrige, slatki krompir, kivi, tamarilo i pavlova( nacionalna poslastica). Tu je i nacionalni sladoled Novog Zelanda – Hoki Poki.

Kiviji su oduvek uživali u svojoj hrani .Ono što je jedinstveno je način na koji Novozelanđani jedu.Uglavnom preferiraju sve što je opuštenije što je u skladu sa opuštenom psihom kivija.

Već nekoliko godina Novi Zeland ima odličnu reputaciju za vina, posebno za sauvignon blanc i pinot noir. Pivo je takođe popularno, a pored velikih pivara, postoji i mnogo lokalnih mikro pivara koje proizvode ovo popularno piće.

Zašto treba piti kakao? Pozitivni efekti i dnevna doza

Ivana Mihajlović

новембар 12, 2020

Istorija kakaoa počinje još u civilizaciji Maja. A evropski osvajači su ga otkrili u 16. veku. Ubrzo nakon toga, on postaje neki vid leka za razne zdravstvene probleme. Kakao se dobija mrvljenjem zrna kakaoa i uklanjanjem masti. Danas se kakao u najvećoj meri koristi za proizvodnju čokolade. U ovom tekstu će biti predstavljeni najznačajniji efekti kakaoa na zdravlje.

Antioksidantno dejstvo

Kakao je jedan od najvećih izvora polifenola. A polifenoli su snažni antioksidansi, koji se takođe nalaze i u voću, povrću, čaju, čokoladi i vinu. Zahvaljujući ovoj supstanci, kakao ima brojne pozitivne efekte na zdravlje: poboljšava cirkulaciju, reguliše vrednosti šećera i holesterola u krvi i snižava arterijski krvni pritisak. Takođe, snižava stepen zapaljenja, što je važno kod osoba sa autoimunim bolestima, na primer.

Ali najvažnije dejstvo je antioksidantno. Ono podrazumeva snižavanje nivoa oksidanasa, materija koje se stvaraju u raznim normalnim i patološkim procesima u telu, a koja mogu ošteti ćeliju, pa i njen DNK.

Međutim, zagrevanje kakaoa dovodi do gubljenja velikog dela polifenola. A isto tako, materije koje se dodaju kakaou, a koje služe da smanjuju njegovu gorčinu, snižavaju nivo polifenola za čak 60%. Stoga, neće svi kakao proizvodi imati iste efekte na zdravlje. Te treba birati one najkvalitetnije.

Snižavanje pritiska

Kakao, u formi praha, kao i u formi crne čokolade, ima važnu ulogu u snižavanju krvnog pritiska. Ovo dejstvo je prvi put zapaženo među ljudima koji su živeli u Centralnoj Americi, a koji su imali učestalu naviku pijenja kakaoa i pritom imali prosečno niži krvni pritisak u odnosu na svoje sunarodnike sa severa.

Ključ je u tome da kakao sadrži supstance koje mogu podići nivo azot oksida u organizmu. A azot oksid, putem svog uticaja na krvne sudove, tačnije, njihovim širenjem, dovodi do pada krvnog pritiska.
To je posebno važno za osobe koje imaju hronično visok pritisak, odnosno dijagnozu hipertenzije. Jer stalnom konzumacijom kakaoa, mogu smanjiti doze svojih lekova, i time njihove moguće neželjene efekte. A takođe, čuvaju svoje srce.

Ipak, treba imati na umu da će crna čokolada, zbog svoje obrade, imati znatno manji uticaj na zdravlje. Dok će kvalitetni kakao prah ispoljiti nešto jače dejstvo i to više kod osoba koje već boluju od hipertenzije.

Kakao smanjuje rizik od infarkta i šloga

Suvišno je i spominjati da snižavanjem krvnog pritiska, kakao svakako štiti i krvne sudove i time srce i mozak. Smanjuje mogućnost za razvoj ateroskleroze, odnosno bolesti krvnih sudova. A povećava protok krvi i dopremanje kiseonika i hranljivih materija do svih organa, jer utiče na širenje krvnih sudova.
Međutim, rizik za infarkt srca i mozga se dodatno smanjuje pijenjem kakaoa iz još jednog razloga. Naime, kakao smanjuje nivo „lošeg“ – LDL holesterola.

Najpovoljniji efekti na vrednosti holesterola su potvrđeni pri svakodnevnom uzimanju 20-30 grama crne čokolade. Pritom, treba napomenuti da uzimanje veće količine nije dovelo do jačeg efekta.

Kakao poboljšava rad mozga

Kao što je spomenuto, kakao povećava protok krvi kroz mozak. U jednoj dvonedeljnoj studiji, obuhvaćen je veći broj odraslih osoba od 34 godine. I oni su u toku te dve nedelje konzumirali kakao, svakodnevno i umereno. Posle prve nedelje, pokazalo se da je protok krvi kroz mozak ovih osoba, u proseku, porastao za 8%, a za dve nedelje, za 10%. To poboljšava efikasnost nervnih ćelija, a time i mentalnu sposobnost, pamćenje, razmišljanje i logičko zaključivanje. Ovi efekti su potvrđeni i kod osoba sa očuvanom mentalnom sposobnošću, kao i kod osoba oštećenjem centralnog nervnog sistema.

U više studija, pokazalo se pozitivno dejstvo kakaoa na mentalne funkcije osoba sa neurodegenerativnim bolestima, kao što su Alchajmerova i Parkinsonova bolest.

Kakao poboljšava raspoloženje

Istraživanja su pokazala da kakao, kao i aminokiseline iz tvrdog sira, imaju sposobnost da pretvaraju triptofan u serotonin, poznatiji kao hormon sreće. Na ovaj način, mogu uticati na raspoloženje. Što je posebno važno kada je u pitanju depresija. Osobe sa depresijom, koje redovno piju kakao, mogu poboljšati svoje stanje i neznatno ili znatno smanjiti potrebu za propisanom dozom antidepresiva.
I ne samo to, pojedine studije su obuhvatile trudnice, koje su u toku trudnoće konzumirale crnu čokoladu. Ne samo da su time smanjile nivo stresa, već je i raspoloženje njihovih tek rođenih beba bilo značajno vedrije u odnosu na odojčad žena koje nisu konzumirale čokoladu.

Pijenje kakaoa sa visokim sadržajem polifenola dovodi do osećaja smirenosti. A kod starijih muškaraca poboljšava opšte zdravlje.

Kakao smanjuje rizik za dijabetes tipa 2

A pored toga što smanjuje rizik za razvoj šećerne bolesti, kakao poboljšava i stanje bolesti kod dijabetičara. Pre svega, time što povećava osetljivost ćelija na insulin, čime se glukoza lakše transportuje u ćelije. A time se smanjuje njena vrednost u krvi i mogućnost da dođe do oštećenja krvnih sudova.
Ukoliko želite da proverite da li ste u riziku za nastanak šećerne bolesti, popunite upitnik klikom ovde.

Regulacija telesne mase

Iako zvuči paradoksalno, jedenjem crne čokolade ili pijenjem kakaoa, možete lakše smršati. Naime, kakao potencira iskorišćavanje masti za dobijanje energije, čime se one razgrađuju. Takođe, smanjuje apetit i povećava osećaj sitosti. Jedno istraživanje koje je obuhvatilo osobe koje redovno piju kakao i one koje ne piju uopšte, pokazalo je da „kakaofili“ imaju značajno niži indeks telesne mase – tzv. BMI (body mass index).

Zaštita od malignih bolesti

Flavonoidi iz voća i povrća imaju zaštitnu ulogu kada su u pitanju razne vrste karcinoma. Pre svega tako što štite DNK od oštećenja koja izazivaju oksidativni radikali. Pritom, kakao je materija koja sadrži najviše flavonoida od svih namirnica. Ali ne samo da kakao sprečava razvoj karcinoma, već smanjuje napredovanje postojećih maligniteta. To čini tako što smanjuje rast kancerskih ćelija, potencira njihovu smrt i sprečava širenje putem metastaza. Istraživanja na životinjama su pokazala dobre efekte kod postojanja karcinoma dojke, pankreasa, prostate, jetre, debelog creva, kao i leukemije.

Kakao za olakšanje simptoma astme

Kakao je veliki izvor teobromina i teofilina. Teobromin je supstanca koja može ublažiti kašalj. A teofilin smanjuje zapaljenje unutar zidova disajnih puteva i omogućava njihovu relaksaciju. Time je poboljšan protok vazduha i olakšano disanje.

Uticaj kakaoa na zube i kožu

Ispitivanja su pokazala da kakao može da ima protektivno dejstvo na zdravlje usne duplje. Naime, kakao sprečava nastanak zubnog karijesa, kao i bolesti desni. A čak može i smanjiti postojeći karijes, jer ima antibakterijsko i imunostimulativno dejstvo. Ipak, treba voditi računa o kakao proizvodima koje kupujemo, jer neki od njih mogu sadržati šećer. U tom slučaju, efekat može biti diskutabilan.
Iako je popularno verovanje da kakao može uticati na razvoj akni, to nije istina. Čak naprotiv, deluje pozitivno na kožu lica. Štiti od sunčevog zračenja i utiče na bolju hidrataciju i cirkulaciju u koži lica.

Preporuke za unos kakaoa

Smatra se da je optimalna količina za unos kakaoa – 2,5 grama za kakao prah, a 10 grama, kada je u pitanju crna čokolada. Ova dnevna doza ima zaštitni efekat na srce. Međutim, postoje i studije koje tvrde da je potrebno više uneti, kako bi se ispoljila sva blagotvorna dejstva.

Kineski zid – najveća građevina na svetu

Maja Ignjatović

новембар 7, 2020

Kineski zid (The Great Wall of China), jedno od 7 svetskih čuda novog sveta, najveća je građevina na Zemlji. Prostire se preko planina, pustinja i ravnica od srednjoazijskih stepskih predela (grada Dadung) do Zapadnog ili Žutog mora. Njegova dužina dostiže čak 8851 km. Visina se kreće od 10 do 16 metara, a širina oko 8 metara. Osim što je najduži objekat na svetu, kao takav bio je i najveći odbrambeni bedem za neprijatelje. Važno je da znamo da nije u pitanju jedan neprekidan zid, već više zidova, od kojih su neki paralelni. Kineski zid nije slučajno izabran za svetsko čudo, pored veličanstvenih dela ljudskih ruku kao što su Maču Pikču, Koloseum, Čičen Ica, Hrist Spasitelj, Petra i Tadž Mahal. To je atrakcija koju posećuju milioni turista godišnje. Da li je to jedino delo ljudskih ruku vidljivo sa Meseca, kako je izgrađen, koje se legende vezuju za njega i brojne druge zanimljive činjenice saznaćete u nastavku teksta.

Izgradnja Kineskog zida

Kao što smo već spomenuli, Kineski zid nije jedan objekat, već niz utvrđenja zidanih od opeke, kamena, drveta, sabijene zemlje i drugih materijala. Nekoliko zidova građeno je još u 7. veku pre nove ere, i oni su kasnije spojeni u jedan jači zid. Cilj izgradnje bio je zaštita Kineskog carstva od upada nomadskih plemena na njegovu teritoriju. Smenjivale su se dinastije na kineskom prestolu, a zid je sve više jačao. Na njemu su jasno vidljivi različiti stilovi gradnje. Mnogo se gradilo u 3. veku pre nove ere, u vreme vladavine Ćin Ši Huanga, prvog kineskog cara. Osim što je vekovima štitio Kinesko carstvo od neprijatelja (pre svega Huna), zid je imao ulogu „carinarnice“ na putu svile, kao i ulogu „kontrolora“ migracija. Tokom vladavine dinastije Ming, koja je bila na čelu Kine od sredine 14. do sredine 17. veka, duž celog zida izgrađene su stražarnice i staza na vrhu široka 4,5 metara, kojom danas hodaju svi znatiželjni turisti. Sa svim prekidima, može se reći da je Veliki zid građen ukupno oko dva milenijuma. On se nalazi na listi UNESCO-ove svetske kulturne baštine od 1987. godine, a 2007. godine proglašen je jednim od 7 svetskih čuda novog doba.

Dve godine kasnije otkriveno je čak 180 km zida skrivenog u rovovima, rekama i planinama, a 2015. godine otkriveno je još 10 km. Do današnjih dana, ukupna otkrivena dužina Velikog zida je 21.196 km.

Kineski zid – jedini objekat na Zemlji vidljiv iz svemira?

Dužina celog zida iznosi 8851 metar, ali glavni zid čini 2450 metara. Kinezi ga često nazivaju „Nezamislivo dugi zid“. Zbog svoje impozantne dužine i činjenice da je najveća građevina na svetu, u 18. veku javlja se tvrdnja da je Kineski zid vidljiv iz svemira. Kako u tom periodu svemir nije ni bio istražen kao danas, ovo uverenje je lako „palo u vodu“. U čuvenoj rubrici „Verovali ili ne“ Roberta Riplija iz 1932. godine opet se otvara pitanje vidljivosti Velikog zida iz svemira. Iako je ova teza završila u nekim udžbenicima kao potvrđena, definitivno je oborena nakon američke misije Apolo, tokom koje su astronauti potvrdili da zid nije moguće videti sa Meseca. Kada ste na udaljenosti nekoliko hiljada kilometara od Zemlje, na njoj ne vidite ništa osim sfere, prožete oblacima, okeanima i kontinentima. Kada se dovoljno približite da možete videti Kineski zid, uočićete i druge objekte, poput saobraćajnica.

Kako posetiti Kineski zid?

Ture za obilazak Velikog zida najlakše se organizuju iz Pekinga. Potrebno je oko 1,5–2,5 h vožnje. Zid možete obići sa lokalnim vodičem ili u sopstvenoj režiji. Prednost obilaska sa lokalnim vodičem je slušanje zanimljivih priča i upoznavanje sa istorijom zida, a ako idete individualno, proći ćete jeftinije i imati više vremena za fotografisanje na ovoj veličanstvenoj građevini. U tom slučaju, obavezno kupite karte onlajn. Ako budete u prilici da posetite Kineski zid, setite se da je ovde stradalo više od milion ljudi. Kinezi ga, upravo iz tog razloga, nazivaju „najdužim grobljem na svetu“.

Najpoznatiji deo zida i prvi koji je bio otvoren za turiste je Badaling. Pored sekcije Badaling, možete obići još i Huanghuacheng (žuti cvet) okružen jezerom, Nebeske merdevine u sekciji Simatai ili sekciju Jinshaling usred planinskih panorama.

10 zanimljivih činjenica o Kineskom zidu

Već smo nekoliko puta ponovili da je Kineski zid najveća građevina na svetu i to je prva zanimljiva činjenica koju je potrebno da znamo. Šta je još zanimljivo u vezi sa Velikim zidom?

Ukupna poznata dužina Kineskog zida je 21.196 km, što predstavlja polovinu obima naše planete
Najveći deo zida, 8851 km, izgrađeno je u vreme dinastije Ming
Najveća visina zida doseže 14 metara
Kineski zid prostire se na različitim nadmosrkim visinama, od nivoa mora u Laolongtou do 1439 metara nadmorske visine u predgrađu Pekinga – Huanglouyuan
Prostire se kroz 15 regiona Kine
Svake godine ga poseti oko 50 miliona turista
Svega 10% ukupne površine zida je u dobrom stanju, a procenjuje se da je čak 30% zida nestalo usled erozija i ljudskog delovanja
Kraj zida kod mesta Laolongtou po obliku neodoljivo podseća na zmaja koji pije vodu iz mora i naziva se „Glava starog zmaja“, a geografski naziv je Šanhaijski prolaz
Za izgradnju Velikog zida, prvi put u istoriji su korišćena zidarska kolica
Postoji više od 10.000 osmatračnica duž zida

Legenda o Velikom zidu

O Kineskom zdu postoje brojne legende, a jedna o njih je najpotresnija. Ona predstavlja sliku napornog rada kroz koji su prolazili graditelji zida. Tokom izgradnje zida, mobilisan je veliki deo stanovništva. Meng Đijang-nu, čekala je tri godine svog muža da se vrati sa projekta izgradnje Velikog zida. Kada se ni tad nije vratio kući, ona je odlučila da mu odnese novu odeću. Došla je do prelaza Šang-hai i saznala da je njen muž umro od posledica teškog rada i da su njegovi ostaci ugrađeni u zid. Njene suze koje je lila 3 dana, srušile su 400 km zida i ona je pronašla njegove pogrebne ostatke.

Kineski zid ima i simbolički značaj. Himna Kine, koja je nastala 1935. godine, peva o kineskim patriotama koje treba da izgrade novi zid od krvi i mesa i suoče se licem u lice sa neprijateljem.

Ovo su najduži direktni putnički letovi na svetu

Dragan Antić

новембар 4, 2020

Ako često putujete avionom, verovatno ste se nekada zapitali koje su to najduže avionske linije na svetu, koliko dugo traju letovi i kolika je razdaljina u kilometrima. Na pravom ste mestu – u ovom tekstu predstavićemo vam 10 nadjužih putničkih letova koji trenutno funkcionišu.

Uporedo sa razvojem modernih tehnologija, unapređuje se i avio industrija, pa je sve više modela aviona koji su napravljeni da izdrže direktne letove na neverovatno dugim relacijama, a da istovremeno putnicima i turistima bude jednako udobno kao i na kraćim letovima. Tako neki komercijalni letovi današnjice direktno povezuju destinacije međusobno udaljene značajno više od 10 000 kilometara.

Međutim, do ovih odredišta nije moguće putovati sa svih aerodrome. Iako aerodrom u Nišu ima mnogo letova do velikog broja aerodroma širom Evrope, a sa beogradskog aerodroma Nikola Tesla postoji i puno letova do udaljenih destinacija van evropskog kontinenta, iz Srbije nećete moći da letite na najdužim svetskim relacijama.

Samo retki aerodromi i svega nekoliko avio kompanija nude direktne komercijalne letove koji traju 15 sati i duže. Čak sedam od deset avionskih ruta sa liste u ovom tekstu počinju ili se završavaju u SAD-u, a svi osim jednog leta preleću Aziju ili Pacifik, jer su povezani sa Singapurom, Novim Zelandom i Australijom.

I dok će se lista najdužih letova već u narednih nekoliko godina najverovatnije promeniti, jer su već najavljenje linije koje povezuju Brizbejn i Čikago, kao i Sidnej sa Londonom i Njujorkom, u tekstu koji je pred vama, predstavljamo trenutno najduže avionske putničke rute. Pročitajte.

#10 Johanesburg, Južnoafrička Republika – Atlanta, SAD (Delta Airlines)

Američka kompanija sa sedištem u Atlanti, Delta Air Lines, svakodnevno obavlja prevoz putnika direktnim letom između Atlante i Johanesburga. To je deseta najduža putnička avio linija na svetu i jedan od retkih linija koja direktno povezuje Sjedinjene Američke Države i Južnu Afriku.

Let traje u proseku 16 sati i 35 minuta, a udaljenost je 13.581 km. Na ovoj ruti saobraća najveći mlazni avion na svetu Boing 777-200LR, a tokom 2019. godine ostvareno je ukupno 713 letova.

#9 San Francisko – Singapur (United Airlines/Singapur Airlines)

Dve avio kompanije se trenutno takmiče na ovoj liniji dugoj 13.593km i to američki United Airlines i Singapur Airlines. United prevozi prevozi svoje putnike avionom Boing 787 Dreamliner, dok je putnicima koji se operdele za Singapur Airlines na raspolaganju model Airbus A350-900 XWB.

Predviđeno trajanje leta je 16 sati i 40 minuta (Singapur Airlines), odnosno 17 sati i 5 minuta (United Airlines). Ovo je jedina avio linija sa liste koju predstavljamo na kojoj se godišnje ostvari gotovo 2.500 letova.

#8 Njujork, SAD – Manila, Filipini (Philippine Airlines)

Avio linija kompanije Philippine Airlines između Manile i Njujorka, nakon što je uvedena krajem 2018. godine, zamenjujući let za Njujork preko Vankuvera u Kanadi, već je u narednoj, 2019-toj postala redovna.

Nacionalna avio kompanija Filipina za potrebe prevoza putnika na ovoj relaciji koristi letelice Airbus A350-900. Relacija ima dužinu od 13.690 km, a prema predviđenom redu letenja potrebno je 16 i 50 minuta vožnje avionom da bi se iz Manile doletelo u Njujork.

#7 Dalas – Sidnej (Qantas)

Kompanija Qantas jedina drži direktnu avionsku liniju između Dalasa i Sidneja, i to je najduži let iz središnjeg dela SAD-a, za koji se koristi avion Airbus A380-800. Australijski avio prevoznik je uveo ovu liniju još 2011. godine, a u periodu između 2013. i 2016. godine to je bila zvanično najduža avio ruta na svetu.

Manje od decenije kasnije, ona je pala na sedmo mesto na listi najdužih avionskih linija na svetu, pošto su savremene tehnologije u izradi aviona omogućile proizvodnju modela koji mogu da prevoze putnike na još dužim relacijama. Inače, vremensko trajanje leta je 17 sati i 15 minuta, a dužina relacije je 13.808 km. U 2019. godini Qantas je ostvario 636 letova na ovoj relaciji.

#6 Hjuston – Sidnej (United Airlines):

Direktna avio linija između Hjustona i Sidneja je najduža ruta koju trenutno drži United Airlines, jedan od vodećih američkih avio prevoznika, a ruta je pokrenuta u 2018. godini. Njena dužina iznosi 13.834 km, što je samo samo 29km više u odnosu na prethodnu linijiu sa ove liste između Dalasa i Sidneja koju organizuje australijski prevoznik Qantas.

United Airlines je na ovoj relaciji prošl godine ostvario 530 letova, i to avionima Boing 787-9 Dreamliner. Putovanje avionom od Hjustona do Sidneja po predviđenom redu letenja traje 17 sati i 30 minuta.

#5 Los Anđeles – Singapur (Singapur Airlines)

Nakon što je svoju avionsku flotu unapredio avionima Airbus A350-900XWB, Singapur Airlines je nastavio sa direktnim prevozom putnika na relaciji između Singapura i Los Anđelesa. Dužina leta između Singapura i Los Anđelesa je 17 sati i 50 minuta, a dužina rute iznosi 14.114 km. Tokom 2019. godine, Singapur Airlines je ostvario ukupno 1.034 leta na ovoj relaciji.

Tokom 2019. godine na liniji dugoj 14114km napravljeno je ukupno 1034 leta koji mogu trajati od 17 do 18 sati, zavisno od doba godine u kome se leti i vremenskih uslova.

#4 Okland, Novi Zeland – Dubai, Ujedinjeni Arapski Emirati (Emirates Airlines)

Okland je najudaljenija destinacija za većinu bliskoistočnih aviokompanija, a u tu grupu spada i Emirates Airlines, najveći avio prevoznik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji je 2016. godine počeo sa prevozom putnika iz Dubaija do glavnog grada Novog Zelanda.

Za potrebe prevoza putnika na ovoj relaciji dugoj 7.664 nautičke milje, odnosno 14.201 km, koriste se avionic Airbus A380-800, a predviđeni vremenski interval trajanja leta je 17 sati i 5 minuta. U 2019. godini obavljeno je 710 letova na ovoj relaciji.

#3 Pert, Australija – London, Velika Britanija (Qantas)

Nacionalna i najveća avio kompanija Australije Qantas je ovu liniju pokrenula 2018. godine čime je let na relaciji Pert – London postao prva redovna avio linija koja povezuje Australiju i Veliku Britaniju. Takođe, otvaranjem ove linije putnicima iz gradova istočne Australije, uključujući Sidnej, Melburn I Brizbejn, omogućeno je da putuju do glavnog grada Velike Britanije bez presedanja.

Vreme trajanja leta predviđeno je na 17 sati i 20 minuta, a dužina relacije je 14.500 km. Tokom 2019. godine Qantas je ostvario 730 letova između Perta i Londona.

#2 Doha, Katar – Okland, Novi Zeland (Qatar Airways)

Najduža ruta bliskoistočne kompanije Qatar Airways počinje u Dohi, glavnom gradu Katara i završava se u Oklandu, najvećem gradu Novog Zelanda. Dužina relacije iznosi 7.843 natuičke milje, odnosno 14.535km. Na ovoj avio liniji putnici se prevoze Boingovim avionima tipa 777-200LR, a predviđeno vreme leta na ovoj ruti je 17 sati i 40 minuta. Qatar Airways je na liniji Doha-Okland 2019. godini ostavrio 721 let. Zanimljivo je istaći da avioni koji pokrivaju ovu rutu prolaze kroz čak 10 vremenskih zona!

#1 Sinagapur – Njujork (Singapur Airlines):

Titula najduže avionske rute na svetu pripada vazdušnoj liniji između dve svetske metropole – Singapura i Njojorka (aerodrom Njuark Liberti), koju drži avio kompanija Singapur Airlines. Dužina relacije je 15.353 km (8.277 nautičkih milja), a predviđeno vreme trajanja leka je 17 sati i 50 minuta.

Kompanija Singapur Airlines je prethodno na ovoj ruti prevozila putnike avionima A340-500 sa predviđenim vremenom leta od 18 sati i 50 minuta. Međutim, 2013. godine letovi su ukinuti zbog povećanja troškova izazvanih poskupljenjem goriva, ali je ponovo otvorena 2018. Godine, nakon što su se stekli uslov da se za prevoz putnika koristi ekonomičniji avion Airbus A350. Tako je Singapur Airlines učinio ovu rutu finansijski isplativom, i putnicima stavio na raspolaganje mogućnost izbora između poslovne i premijum ekonomske klasa. Pod zastavom singapurske avio kompanije u 2019. godini izvedeno je ukupno 728 letova na ovoj relaciji.

Kako stići do manastira Tumane brzo i lako?

Predrag Konatarević

октобар 29, 2020

Pred vama je detaljan vodič do manastira Tumane. Svakog vikenda, ovde svraćaju turisti iz raznih delova sveta i vi možete biti sa njima!

Udaljen je na samo devet kilometara od Golupca i prelepe tvrđave, koja je jedna od najpopularnijih u našoj zemlji.

U podnožju visokih golubačkih planina, skriven je manastir koji je idealan za mirno popodne sa porodicom ili prijateljima. Manastir Tumane ima kulturno-istorijsku vrednost, ali i duhovnu, u šta ćete se uveriti čim priđete blizu ovom velelpnom zdanju.

Manastir Tumane osvojiće vas lepotom, spokojem i tišinom.

Kako stići do manastira Tumane?

Manastir Tumane nalazi se na desetak kilometara od Golupca. Ako dolazite na kratak izlet, obavezno posetite Golubac i čuvenu tvrđavu koja je otvorena za posetioce. Na ovom mestu, možete da uživate na šetalištu uz Dunav. Da biste iz Beograda stigli do Golubca, a kasnije i do manastira Tumane, biće vam potrebno oko sat i po vremena vožnje.

Kada krenete iz Beograda, idete putem E-75, kada izađete iz glavnog grada, skrećete na isključenju za Požarevac. Ovde ćete platiti i putarinu koja košta oko 200 dinara. Posle 16km, videćete istaknutu tablu za Golubac. Sada se nalazite na magistrali Požarevac-Veliko Gradište-Golubac-Donji Milanovac, i sada treba da vozite tom magistralom 48 kilometara. Putokazi su uredno naslagani pored puta, tako da nema šanse da pogrešite put.

Vožnja je prijatna i uglavnom nisu velike gužve na putevima, pa će vam put biti prijatan i udoban.

Manastir Tumane je udaljen od Beograda 130 kilometara i bićete na željenoj destinaciji za manje od dva sata. Ako ne idete do tvrđave, do manastira ćete stići tako što ćete ići putem preko Požarevca, a put zatim vodi ka Sredinjevu, pa sve do sela Maleševo, gde ćete i ugledati putokaz koji će vas odvesti do samog manastira. Put je asfaltiran sve do ulaska u manastir. Ispred je parking gde možete da ostavite svoj automobil.

Kada je najbolje vreme da posetite manastir?

Zbog sve većeg broja turista koji posećuje manastir, ako želite da odslušate liturgiju, treba da dođete pola sata pre samog služenja liturgije. Vikendom i praznicima, liturgija počinje u 9 časova. Jutrenje se obavlja svakoga dana u 6 časova. Večernje liturgije su leti u 17 časova, a zimi u 18 časova.

U manastiru se održava i čitanje molitve za zdravlje, svakog dana, od 9 do 17 časova.

Po čemu je poznat manastir Tumane?

Manastir Tumane poznat je po velikim čudima. Iskustva vernika pokazuju kako im je boravak u manastiru veoma prijao i da su se molitve ostvarivale. Ovde dolaze ljudi iz svih krajeva države. Drugačije se naziva i Đerdapski Ostrog i jedan je od najvećih pravoslavnih svetinja u našoj zemlji.

Ovo zdanje poznato je i kao kosovski zavet koji se vezuje za ranjavanje Svetog Sinaita Zosima i junaka Miloša Obrenovića. Manastir je pravoslavni biser koji vredi obići.

Postoji i jedna legenda iz 20. veka koja govori o tome kako su u manastir došle dve devojčice i obe su bile veoma bolesne. Sveti Zosim im je pružio utehu. Jedna je bila potpuno slepa, a druga je bila nepokretna. Obe su otišle zdrave, jedna je progledala, a jedna prohodala. Ova legenda prepričavala se godinama, a i dan danas ljudi veruju u moć svetog Zosima, pa zato i dolaze da baš na ovom mestu potraže utehu, pomoć i mir.

O čudima svedoče i savremeni ljudi koji odlaze u manastir, moleći se za sebe i svoje bližnje.

Manastir Tumane jedan je od najlepših srpskih manastira

Manastir Tumane krasi netaknuta priroda. Uživaćete u mirisu okolnih šuma i osetićete svež vazduh koji se širi ovim predelom. Koliko god da ljudi ima u manastiru, oseća se mir i ne čuje se galama. Ako ste u potrazi za spokojem, za jednim mirnim i ispunjenim danom, obavezno posetite manastir i izvojite vreme za sebe.

Ovo zdanje je zidano još u 14. veku, baš uoči Kosovskom boju i posvećen je arhangelu Gavrilu. Izgrađen je u srpsko-vizantijskom stilu i zadužbina je Miloša Obilića. Njegov naiv potiče od reči“ostavi“, odsnosno „tu mani“. „Tu mani zdanje manastira“ govorio je davno knez Lazar i tu poruku preneo Miloš. Postoji još jedna verzija koja govori o nastanku imena manastira, a to je da je Miloš ranio Zosima, nenamerno i nosio ga je na leđima da mu pomogne, ali je Zosim rekao: „Tu me mani da umrem“.

Manastir nije oduvek bio u ovom izdanju. Tokom Prvog i Drugog srpskog ustanka, manastir je bio u potpunosti uništen. Bio je spaljen i urušen, pa ponovo izgrađen 1924. godine. Posle 12 godina, pronađene su mošti svetog Zosima, koje su i dan danas sačuvane i izložene su ispred oltara.

Manastir Tumane – mesto koje nudi spokoj

Manastir Tumane upoznaće vas sa spokojem koji se retko oseti. Boravak u ovom manastiru pružiće vam utehu i radost. Veliki umovi posećivali su manastir u potrazi za duhovnim razvojem i mirom. U okviru manastura postoji i gostionica, gde se ništa ne plaća novcem. Kao prilog, možete ostaviti dobrovoljni prilog, a on se koristi za obnovu manastira.

Jela su u skladu sa crkvenim pravilima. Nekada je na meniju ribu, nekad kuvano jelo, u posnim danima se služi posna hrana. Tu su i kolači sa dugogodišnjom, monaškom tradicijom. U gostionici se možete poslužiti i rakijom i vinom, kajmakom i sirom, domaćim sokovima.

U ovaj manastir svraćaju hodočasnici, turisti, ali i ljudi koji žele da oplemene svoje duhovno iskustvo i bliže se povežu sa našom verom i sa Bogom. Odavde ćete izaći nasmejani, spokojni, sa osećajem da je sve u redu i da uvek postoji neko ko brine o vama, šta god da se desi.

Nadamo se da ćete uživati u lepom i ispunjenom danu u manastiru Tumane! Izaberite jedan sunčani dan i posvetite ga sebi. Ne zaboravite da svoju iskrenu molitvu uputite Gospodu, jer se na ovom mestu događaju čuda!

TOP 10 – Najlepši vidikovci u Srbiji

Maja Ignjatović

октобар 26, 2020

Nekada su predeli izuzetne lepote ispred naših očiju, ali mi ih uporno zaobilazimo. Možda je pravo vreme da shvatimo u koliko lepoj zemlji živimo i kakvo bogatstvo nismo ni svesni da imamo. Planine u Srbiji kriju očaravajuće kutke, vidikovce sa kojih se pruža „pogled od milion dolara“. Nemoguće je navesti ih sve, jer za neke ni najbolji poznavaoci srpskih predela ne znaju da postoje. Koji su to najlepši vidikovci u Srbiji i da li je realno da izdvojimo najlepših deset?! U nastavku teksta opisali smo najposećenije.

1. Molitva (Uvačko jezero)

Već i vrapci na grani znaju da su meandri Uvca jedno od najspektakularnijih mesta u Srbiji. Gotovo sa svakog uzvišenje pruža se „million dollar view“ na stene koje je usekla reka Uvac. Ledeni vidikovac, Vaganica, Mali krš i Repetitor, samo su neki od vidikovaca koji imaju imena. Postoji još veliki broj malih, „nekrštenih“ i jedan za koji svi znaju. Kroz krševite predele oko Uvačkog jezera dolazi se do drvene platforme koja dominira na 1.247 metara nadmorske visine. Vidikovac Molitva jedan je od najatraktivnijih mesta u Srbiji za strane turiste, jer osim vrtoglavog pogleda na meandre, vidite oko sebe i beloglave supove, zaštićenu vrstu lešinara impozantne veličine sa rasponom krila do 3 metara. Kada vas put navede u ovaj deo Srbije, iskoristite priliku da se popnete i na još neki vidikovac, da krstarite jezerom, da šetate zlatarskim predelima i probate tradicionalni sjenički sir.

2. Kozji kamen (Zavojsko jezero)

Jedino jezero u Srbiji nastalo koluvijalnim procesima (pod uticajem zemljotresa) nalazi se u opštini Pirot, na obroncima Stare planine. U pitanju je Zavojsko jezero, prozirne vode, idealno za kupanje, sport i ribolov. Koliko je samo raskošna njegova lepota govori pogled sa vidikovca Kozji kamen, jednog od vrhova Vidlič planine u delu Visok. Nalazi se u blizini sela Rsovci. Staza kroz šume i pašnjake do vidikovca duga je 3,6 km. Usput možete čak odmoriti na klupicama. Kozji kamen nalazi se na 1.180 metara nadmorske visine i pored nestvarnog pogleda na Zavojsko jezero, videćete meandre reke Visočice. Ako je vedar dan, uživaćete u pogledu na vrhove Midžor, Kopren i Tri čuke. Vidikovci u Srbiji su zaista spektakularni, a Kozji kamen je svakako visoko rangiran na listi najlepših.

3. Velika ili Lazareva stena (jezero Rovni)

Veštačko jezero Rovni, nedaleko od Valjeva, nastalo je pregrađivanjem reke Jablanice i izgradnjom hidrosistema 2015. godine. Brana je visoka 75 m i dugačka 450 m, a najveća dubina jezera je 67 metara. Tom prilikom potopljena je „Valjevska Gračanica“ ili zvanično crkva Svetog Arhangela Mihaila u Tubraviću. Nažalost, ni kupolu crkve više nije moguće videti iz ptičje perspektive, ali je moguće videti svu lepotu jezera sa dva vidikovca. Jedan manje poznati vidikovac se nalazi nadomak sela Poćuta, dok je drugi, poznatiji, kod sela Stubo. U pitanju je Velika stena ili kako ga meštani zovu Lazareva stena. Do vidikovca se lako stiže makadamskom stazom od 1,6 km.

4. Sjenič (Tara)

Vidikovac Sjenič na Tari deluje kao put u beznađe, naročito kada je magla. Nalazi se na oko 5,5 km od Predovog krsta, na Vitmirovcu, na nadmorskoj visiki od 1.444 m. Udaljen je samo 100 metara od šumskog makadamskog puta ka Zaovinama. Sa 12 metara visoke drvene osmatračice pruža se pogled na jezero Perućac, klisuru Dervente i ostatak šumovitih predela Tare. Zbog nesvakidašnje lepote i pogleda kao iz filmova, uz Banjsku stenu najlepši je vidikovac Tare. Kada su u pitanju najlepši vidikovci u Srbiji, mi smo ga rangirali na 4. mesto.

5. Banjska stena (Tara)

Sinonim za planinu Tara su jezero Zaovine i Banjska stena, jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji. Ime je dobio po vrelima koja izviru u podnožju i koje je potopljeno izgradnjom jezera Perućac 1966. godine. Udaljen je samo 10 km od Mitrovca na Tari, ograđen je sigurnosnom ogradom i sa njega se pruža pogled na Perućac, kanjon Drine i područje Osata u Bosni i Hercegovini. Nazali se na 1.045 m nadmorske visine i do njega vode dve pešačke staze.

6. Ploče (Đerdapska klisura)

Tamo gde je Dunav najširi, najuži i najdublji u celom svom toku, nalazi se čarobna Đerdapska klisura, biser NP Đerdap. Između kanjona Malog Kazana i krečnjačke zaravni pod Velikim Štrpcem sa tri vidikovca na 355 metara nadmorske visine se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav. Do vidikovca Ploče ide se stazom dugom 3,5 km i preporučljivo je kretati se uz pratnju rendžera. Čitavo područje je pod prvim stepenom zaštite i dom je preko 150 vrsta ptica, kao i nekoliko vrsta sisara. Ove je pravo mesto da saznate šta znači strofa iz pesme čuvene Josipe Lisac „pokaži mi gde Dunav ljubi nebo“.

7. Trem (Suva planina)

Trem je najviši vrh Suve planine sa 1.810 metara. Zamislite pogled sa ove visine i nepregledne vrtače i uvale prekrivene travom. Osim Trema, sa vrhova Mosor, Sokolov kamen i Pasarelo takođe se pruža vrtoglavi pogled na predele Suve planine. Do Trema se može stići dvema stazama. Prva je duga oko 15 kilometara i polazi od Bojaninih voda, dok je druga oko 21 km dužine i od Bojaninih voda preko Sokolovog kamena vodi do Trema. Treking na Trem moguć je tokom cele godine, a najznačajnija planinarska akcija je „Zimski uspon na Trem“.

8. Kablar (Ovčarsko-kablarska klisura)

U planinskim masivima Ovčara i Kablara, ušuškala se Ovčarsko-kablarska klisura. Zbog čak devet manastira, često je porede sa Svetom gorom. Šumovite padine spuštaju se ka meandrima Zapadne Morave, a sa vidikovca se pruža pogled od koga zastaje dah. Nalazi se na 885 metara nadmorske visine do koga vodi čak pet puteva. Dve kraće staze su ujedno i najzahtevnije, te se preporučuju ostale tri, duge oko 5 km. Sa vidikovca se vide Ovčar banja, veliki deo klisure, Čačanska kotlina i veličanstveni meandri. Sa pravom se govori da je u pitanju jedan od najlepših pogleda u Srbiji.

9. Ježevac (Homolje)

Vidikovci u Srbiji su zaista neverovatni, a u prilog toj teoriji govori Ježevac, vrh iznad manastira Gornjak (655 metara nadmorske visine) do koga se stiže stazom dugom oko 10 km. Pored česme Čvarinac nalazi se vidikovac sa koga se vidi tok reke Mlave u obliku latiničnog slova „U“. Na vrhu Ježevac uživamo u pogledu na Vukan i Sumorovac u daljini, Stubej i Vranj. Kada se spustite sa brda, obavezno poseteite manastir Gornjak i manastir u steni – Blagoveštenje.

10. Šiljak (Rtanj)

Rtanj je sasvim sigurno najmisteriozija planina Srbije. Njen oblik piramide, oduvek je bio inspiracija teoretičarima zavere da iznova smišljaju nove misterije. Možda nećete videti vanzemaljce, ali svakako ćete uživati u jednom od najlepših izlazaka sunca na svetu sa vrha Šiljak (1.561 metar nadmorske visine). Dužina trase južnom stranom je 13, dok je severnom stranom 12 km, a uspon nije preterano zahtevan do pred sam kraj. Vidovdanski i Božićni uspon na Rtanj su najveća atrakcije turističke organizacije opštine Boljevac. Ostaci kapele koju je sagradila Greta Minh 1934. godine u čast pokojnog muža Juliusa Minha, vlasnika rudnika u podnožju Rtnja, kao i pogled koji se pruža na okolinu, Šiljak svrstava u najlepše vidikovce u Srbiji.

Prvi svetski rat – najbitnije činjenice i događaji

Ivan Mihajlović

октобар 23, 2020

Na početku XX veka, pojavila se potreba za ponovnom podelom sveta između velikih svetskih sila. Najblaže rečeno, zategnuta politička situacija u Evropi, dovela je do ratnog sukoba, najvećeg do tog vremena. Prvi svetski rat je započet austrougarskom objavom rata Srbiji 28. jula 1914. godine. Pokušaji da se kriza prevaziđe mirnim putem, bili su neuspešni i situacija je mogla da se reši samo vojnim sredstvima.

Evropa, podeljena u dva suprotstavljena tabora (Saveznici i Centralne sile), od tog momenta našla se u ratu. Velika Britanija, Francuska i Rusija zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom činili su savez Sila Antante, dok su članovi Centralnih Sila bili Nemačka i Austrougarska, ali i Bugarska i Osmansko carstvo. Prvi svetski rat je kasnije obuhvatio i ostale delove sveta pa su se u rat uključile i Sjedinjene Američke Države, Japan, Brazil, Italija, Grčka.

Prvi svetski rat – Uzrok i povod

Kako bismo razumeli tok dešavanja uoči i tokom Prvog svetskog rata, potrebno je da razgraničimo šta je bio uzrok, a šta povod za početak ratnog sukoba.

Uzrok – Odnosi između velikih sila u Evropi početkom dvadesetog veka nisu bili baš najbolji, a glavni razlog je bio podela sveta, tj. podela kolonija između velikih sila. Takođe, postojao je veliki rivalitet između velikih sila, pa je bio potreban mali okidač za početak ratnog sukoba. Možemo slobodno reći da je vladanje Evropom, ali i svetom uzrok za početak rata. Jednostavno, važno je stvoriti moćnu državu i biti moćan.

Povod – Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, u Sarajevu, Gavrilo Princip je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Sarajevski atentat uzima se kao povod za početak Prvog svetskog rata.

Narod i vojska u Srbiji se još uvek oporavljao od Balkanskih ratova, te rat kao rešenje sukoba nije bio opcija. Međutim, atentat na austrougarskog prestolonaslednika bio je dovoljan razlog da Prvi svetski rat otpočne.

Prvi svetski rat u Evropi – 1914. godina

Nakon austrougarske objave rata Srbiji, u rat su se polako uključivale i ostale države-članice ova dva vojna saveza. Prvi svetski rat nije zamišljen da bude kao rat koji će zahvatiti čitav svet. Početna ideja jeste bio lokalizovani rat između Austrougarske i Srbije, pri čemu je glavni cilj bio slamanje Srbije, a zatim podela u savezu Antante. Međutim, Nemačka je želela rat svetskih razmera kako bi mogla da ratnim sukobom napravi granice u Evropi koje odgovaraju Berlinu.

U početnoj fazi rata, Nemačka vojska je vodila borbe protiv Belgije, Francuske i Velike Britanije na Zapadnom frontu i postizala velike uspehe. I sam glavni grad Francuske, Pariz, bio je ugrožen. Međutim, 10. septembra 1914. godine u bici na Marni, nemačka vojska je poražena i prinuđena na povlačenje. Linija Zapadnog fronta je ustanovljena nakon bitke na Marni i protezala se sve do Švajcarske. Nakon toga, usledio je iscrpljujući rovovski rat koji nije doneo ozbiljnije pomeranje linije fronta ni jednoj, a ni drugoj strani.

Nemačka vojska, kao i kompletna vojska saveza Centralnih sila morala je da vodi rat na dva fronta. Uprkos početnim uspesima, na Zapadnom frontu, bitka na Marni je usporila napredovanje nemačke vojske i sprečila brz završetak rata. Ruske trupe su u prvoj fazi rata primorale nemački generalštab da deo svojih snaga prebaci sa Zapadnog fronta na istočne granice nemačkog Rajha. Rusi su uspeli da pređu granicu istočne Pruske 17. avgusta 1914. godine. Međutim, usled nesporazuma u komandovanju, Nemci su preuzeli inicijativu i izbacili Ruse sa svoje teritorije. Rusi su doživeli velike gubitke u dve bitke, kod Takenberga i Mazurskih jezera.

Prvi svetski rat u Evropi – 1915. godina

Linije fronta tokom 1915. godine uglavnom su ostale nepromenjene, međutim, broj žrtava rata se povećavao. Borba se i dalje odvijala i na Zapadnom i na Istočnom frontu.

Potpisivanjem Londonskog ugovora, Italija je ušla u rat na strani Antante i vodila je borbe na frontu, koji se nalazio na reci Soči. Iako brojčano nadmoćnija, italijanska vojska se pokazala kao nedorasla izazovu, jer je početna prednost u vidu brojnosti ubrzo izgubljena.

Francuska i Velika Britanija su izvele desant na Galipoljsko poluostrvo – Dardanelska operacija. Cilj operacije bio je uspostavljanje direktne veze sa Rusijom i izbacivanje Osmanskog carstva iz rata. Akcija se završila neuspehom, uz velike vojne gubitke.

Nakon neuspeha Dardanelske operacije, formiran je Solunski front.

Prvi svetski rat u Evropi – 1916. godina

Tokom 1916. godine vodile su se žestoke borbe na Zapadnom frontu. Kako bi zadali konačan udarac francuskoj vojsci, nemačka vojska je u februaru 1916. godine napala grad Verden. Verden je za Francuze bio simbol otpora, pa je tako nakon ogromnih gubitaka na obe strane grad odbranjen.

U julu 1916. godine, britanska vojska je započela ofanzivu na reci Somi, sa ciljem da se raspodeli nemačka vojska, kako bi odbrana grada Verdena bila moguća. U istoriji Velike Britanije, prvi dan borbe na reci Somi upamćen je kao najkrvaviji dan sa preko 20 hiljada poginulih vojnika. U bici na reci Somi prvi put su upotrebljeni tenkovi. Takođe, u to vreme kod Jitlanda je vođena najveća pomorska bitka.

Rusi su na Istočnom frontu, istovremeno, pokrenuli Brusilovljevu ofanzivu i probili samu liniju fronta i zašli u teritoriju neprijatelja. Austrougarsku monarhiju, od potpunog poraza, spasila je iscrpljenost ruske vojske.

Prvi svetski rat u Evropi – 1917. godina

Početkom 1917. godine nije bilo značajnijih pomeranja linija frontova, ali ipak se počelo primećivati da Centralne sile polako gube inicijativu u ratu. Sile Antante su su se potpuno stabilizovale, a rat na više frontova je sve više slabio nemačku vojsku.

Prvi svetski rat doživeo je prelomni trenutak ulaskom Sjedinjenih Američkih Država u ovaj sukob aprila 1917. godine. SAD su pokušavale da izbegnu bilo kakav ratni sukob, međutim, u njihovom političikom i ekonomskom interesu je bila pobeda Antante. Borbe su uglavnom vodili na Zapadnom frontu, pomažući francuskoj vojsci.

Prvi svetski rat u Evropi – 1918. godina i kraj rata

Ulazak američke vojske u Prvi svetski rat označio je početak kraja rata za Centralne sile. U avgustu 1918. godine započete su ofanzivne operacije Sile Antante, pri čemu su članice Centralnih sila bile primorane na povlačenje, a kasnije i na potpuni poraz.

Nakon što je aktiviran Solunski front, Nemački generalštab je shvatio ozbiljnost situaciju i svoje raspoložive trupe prebacio na Balkan. Na Solunskom frontu su se pridružili bugarskim i austrougarskim snagama. Međutim, Saveznici su brzo napredovali, na čelu sa srpskom vojskom, i najpre primorali Bugarsku na kapitulaciju, a Nemačku na povlačenje sa Balkana.

Nakon toga, primirje su zatražili redom Austrougarska, Osmansko carstvo i Nemačka. Primirje sa Nemačkom je potpisano 11. novembra 1918. godine i taj datum se uzima i slavi kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Prvi svetski rat – Srbija i Crna Gora

Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine, i taj datum se uzima za početak Prvog svetskog rata. Srpska vojska nalazila se pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića i načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Srpsku vojsku činile su tri armije pod komandama Stepe Stepanovića, Petra Bojovića i Pavla Jurišića Šturma. Takođe, u sastav srpske vojske ulazila je užička vojska i trupe odbrane Beograda.

Srbija se nakon objave rata našla u teškom položaju. Bratska Crna Gora proglasila je mobilizaciju svoje vojske i objavila rat Austrougarskoj uprkos pokušajima od strane Austrougarske da ostane neutralna. Tada je crnogorska vojska imala jedinstveni cilj, kao i vojska Kraljevine Srbije. „Zagrljena braća poletoše u sveti boj.“

Prvi svetski rat – Cerska bitka

Predvođena generalom Oskarkom Poćorekom, austrougarska vojska je otpočela opšti napad na našu otadžbinu 12. avgusta 1914. godine

Cerska bitka vođena je na planini Ceru u avustu 1914. godine. Predstavlja prvu pobedu Saveznika pred neprijateljem u Prvom svetskom ratu, ali i prvu bitku koja se vodila i u vazduhu. General Stepa Stepanović, komandant Druge srpske armije, predvodio je ovu bitku i naneo poraz austrougarskoj vojsci. Veliki broj žrtava i sa jedne i sa druge strane. Povlačenje austrougarske vojske i zločini nad civilima.

Nakon početnih uspeha na Ceru, zatražena je ofanzivna reakcija od Srbije kako bi austrougarska vojska ratovala na više frontova. Međutim, plan nije realizovan onako kako je zamišljen, pa je srpska vojska morala da se povlači na desnu obalu Drine.

Prvi svetski rat – Kolubarska bitka

Kolubarska bitka je najznačajnija bitka između srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. U novembru 1914. godine austrougarska vojska je žestoko napala našu zemlju. Borbe su se vodile na Drinskom frontu i Prva armija je zadobila težak udarac, tako da je Vlada sazvala sastanak o kom je odlučivano o primirju. Prihvaćen je stav: ropstvo ili borba do poslednjeg.

Međutim, austrougarska vojska je prethodno imala iskustvo sa Cera. Znala je kakvog protivnika ima u Srbiji, ali neočekivano se pojavio general Živojin Mišić. Preuzeo je komandu nad Prvom srpskom armijom i povukao očajničke poteze u odbrani zemlje. Uz pomoć vojvode Stepe Stepanovića i generala Šturma, srpska vojska kreće u kontraofanzivu. Pobeda je izvojevana, a neprijatelj proteran sa srpske teritorije.

Prvi svetski rat – ratna 1915. godina

Nakon Cera i Kolubare, usledila je nestašica, glad, i teško stradanje srpskog naroda. Pojavio se i pegavi tifus, bolnice su postale mesto užasa, a naša zemlja – zemlja smrti. Borba više nije predstavlja borbu sa austrougarskim neprijateljem već borbu za život. Pegavi tifus odnosio je živote ljudi, koji su prethodno stajali u odbrani naše zemlje. Uslediće još teži period, iako u tom momentu ne izgleda da teže može biti.

Oktobra 1915. godine nemačke, austrougarske i bugarske trupe predvođene nemačkim feldmaršalom August fon Makenzenom otpočele su napad na našu zemlju. Plan je bio da se preko Dunava prodre ka dolini Velike Morave i uđe duboko na teritoriju naše zemlje.

Kako bismo razumeli događaje, koji će uslediti, i poteze, koje je povlačila Vrhovna komanda srpske vojske, moramo da sagledamo situaciju u celini. Srpska vojska je tek izašla iz Balkanskih ratova, ratova za oslobođenje Balkanskih zemalja. Umor, vojska starijeg životnog doba, linija fronta dužine 1000 km.

Najžešći udar primio je glavni grad Beograd. Beograd je napadnut 6. oktora 1915. godine U odbrani grada učestvovalo je celokupno stanovništvo, bez obzira na pol i na godine. Takođe, u istoriji će ostati upamćen govor majora Dragutina Gavrilovića, koji poziva vojnike i junake na odbranu grada.

Međutim, srpska vojska, iako brojčano slabija, uspela je da održi liniju fronta tako da je vojska feldmaršala Makenzena napredovala samo tridesetak kilometara unutar naše zemlje. Ipak, Srbiju su napale tri velike sile, čiji je cilj bio brisanje našeg naroda i naše zemlje sa mape Evrope. Jedini način za opstanak je bilo celokupno povlačenje srpske vojske i srpskog naroda.

Albanska golgota i Solunski front

Veliki udar neprijateljskih snaga na našu zemlju doveo je do povlačenja naroda i vojske preko Kosova do obala Albanije. Srpskoj vojsci i srpskom narodu bio je potreban odmor nakon godina ratovanja. Ideja je bila opremiti i obučiti vojsku za rat, a zatim isterati neprijatelja sa Balkana i uništiti ga.

I danas se mogu čuti priče od starijih o stradanju srpskog naroda tokom prelaska albanskih planina. Naši preci ostavili su svoje živote po vrletima albanskih planina tražeći bolji život i svoju slobodu. Albanska golgota sinonim je za stradanje srpskog naroda od zime, hladnoće, iznemoglosti.

Dok se srpska vojska povlačila preko Albanije, crnogorska vojska ostala je usamljena na frontu. U januaru 1916. godine dogodila se Mojkovačka bitka, gde su Crnogorci herojski branili svoj narod, ali i narod naše zemlje.

Prvi vojnici na Krf su stigli 15. januara 1916. godine. Krf ili ostrvo spasa mnogi nisu imali priliku da vide. Ostavili su svoj život na planinama Albanije. Ranjeni i bolesni, koji nisu izdržali put od Drača do Krfa zbog iscrpljenosti, bolesti i umora, sahranjeni su u dubinama Jonskog mora – Plava grobnica. Milutin Bojić napisao je istoimenu pesmu u kojoj daje pomen svim žrtvama Albanske golgote.

Srpska vojska se, kao što rekoh, odmorila od godina ratovanja, ali i opremila i dodatno obučila za dalje ratovanje.

Probijanje Solunskog fronta započeto je 15. septembra 1918. godine. Komandant savezničkih jedinica bio je francuski general Franše Depere. Redom su oslobađani Skoplje i Štip, a zatim Vranje, Niš i Kruševac. Glavni grad, Beograd, oslobođen 1. novembra 1918. godine. Srbija, ali i srpske zemlje oslobođene su zahvaljujući borbenosti srpske vojske, koja je jurišala prva, jer je jurišala na neprijatelja koji je okupirao našu zemlju.

Zaključak:

Želja za moći i potreba da se moć prikaže u svom pravom obliku. Želja da moć preraste u vladanje svetom.

Veliki ratni sukob koji je doneo isključivo velike ljudske žrtve. Nakon svega dvadesetak godina sve će se ponoviti i isti pakao proživeće svet ponovo. Srbija je u ovom ratu, braneći svoju slobodu, izgubila oko 1.3 miliona ljudi. Žrtva, koju je naša zemlja proživela i doživela, ne može se opisati rečima. Bol koju osećamo kao narod najbolje opisuju slike stradanja srpskog naroda i srpske vojske prilikom povlačenja preko Albanije. Budite uvek svesni da je neko dao život zarad naše slobode.

Zanimljivosti:

Pored osnovnih informacija, koje možete pročitati u školskim udžbenicima, postoji mnogo zanimljivh saznanja koja se kriju na internetu, a imaju veze sa Prvim svetskim ratom.

1. Najmlađi podoficir na svetu tokom Prvog svetskog rata bio je Momčilo Gavrić. Sa 8 godina stekao je čin kaplara, a nakon bitke na Kajmakčalanu 1916. godine unapređen je u čin podnarednika. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta, gde je i ranjen. Pripadnici hrvatske domobranske 42. divizije ubili su mu porodicu i zapalili kuću, a nakon toga on se priključio srpskoj vojsci.

2. Milunka Savić, heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Srpska „Jovanka Orleanka“. Najodlikovanija žena ratnik. Narednik u Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo“ – Gvozdeni puk.

3. Dragutin Matić je najpoznatiji srpski vojni izviđač, poznat kao „Oko sokolovo“. Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine do kraja Prvog Svetskog rata.

4. Kralj Petar I Karađorđević je 1911. godine srpskoj vojsci dodelio 51 pukovsku zastavu. Nijedna zastava tokom Prvog svetskog rata nije pala u neprijateljske ruke. Međutim, danas u muzeju postoji samo 46 zastava, među kojima nedostaje zastava Gvozdenog puka.

5. Gvozdeni puk, Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“, bio je puk srpske vojske tokom Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine, i tokom Prvog Svetskog rata. Gvozdeni puk činili su Topličani, Jablaničani, Pustorečani i Zaplanjci.

6. Toplički ustanak je jedini ustanak u okupiranoj Evropi za vreme Prvog svetskog rata, koji je trajao od 26. februara do 25. marta 1917. godine. Podignut je protiv bugarske i austrougarske okupacije u selu Mačkovac kod Kuršumlije. Istaknute vojvode Topličkog ustanka: Kosta Vojinović, Kosta Milovanović Pećanac, Toško Vlahović i Jovan Radović.

Mona Liza – tajne najpoznatijeg osmeha na svetu

Miloš Anđelković

октобар 19, 2020

Kao najpoznatija slika na svetu, Mona Liza svake godine u Luvru privuče više od šest miliona poštovalaca. U čemu je njena neobična snaga? Po čemu je Mona Liza toliko posebna? Ko se krije iza ovog nasmejanog, a opet tužnog lica? Ko je bio Leonardov model? Ili je ona bila uopšte zamišljena slika idealne lepotice? Stručnjaci se vekovima bore sa ovim pitanjima. Izgleda da postoje dokazi za dva objašnjenja. Obe varijante su predate u pisanom obliku, ali nisu kompatibilne.

Slikarska tehnika i simbolika Leondardove Mona Lize

Mona Liza, poznata i kao La Gioconda, najpoznatija je slika Leonadra da Vinčija naslikana u tehnici ulje na drvetu. Originalna veličina slike je 77×53 cm, u vlasništvu je vlade Republike Francuske i nalazi se na zidu u jednom od najpoznatijih muzeja na svetu – Luvr u Parizu.

Ova figura žene, obučena u fiorentinskom stilu svog vremena koja sedi u vizionarskom, planinskom pejzažu, izvanredan je primer Leonardove sfumato tehnike mekog, jako osenčenog modeliranja. Zagonetni izraz Mona Lize, koji deluje i primamljivo i odmaknuto, portretu je dao univerzalnu slavu. Čuveni osmeh Mona Lize predstavlja vizuelni prikaz ideje o sreći koju na italijanskom jeziku sugeriše reč „gioconda“. Leonardo je ovaj pojam sreće učinio centralnim motivom portreta: upravo taj pojam čini delo tako idealnim.

Priroda pejzaža takođe igra ulogu. Srednja udaljenost, na istom nivou kao i grudi osobe koja sedi, je u toplim bojama. U ovom prostoru žive muškarci: tu su vijugavi put i most. Ovaj prostor predstavlja prelaz između prostora osobe koja sedi i daleke udaljenosti, gde pejzaž postaje divlji i nenaseljeni prostor stena i vode koji se proteže do horizonta, a koji je Leonardo pametno nacrtao u nivou očiju Mona Lize.

Ko je bila Mona Liza?

Najpriznatija teorija seže do biografa Đorđa Vasarija. Prema njegovim rečima, portret je Lize del Đokondo, supruge firentinskog trgovca svilom koja je delo naručio od Leonarda 1503. Ali tome protivreči beleška hroničara Antonija de Beatisa iz 1517. godine u kojoj da Vinči navodi da je sliku naslikao na zahtev Đulijana de Medičija. Umetnik je rekao da je to bilo zamišljeno predstavljanje Medičijeve ljubavnice Pacifice Brandani, sa kojom je de Mediči imao vanbračnog sina. U zajednici koja danas istražuje Leonarda, obe teorije imaju svoje pristalice.

Tajni osmeh

Da li vam se Mona Liza osmehuje, ili je pak tužna? Na to pitanje dali su odgovor naučnici sa Univerziteta Harvard 2000. godine kada su predložili neurološko objašnjenje neuhvatljivog osmeha Mona Lize. Kada gledalac pogleda njene oči, usta su u perifernom vidu, koji vidi crno-belo. Ovo naglašava senke na uglovima njenih usta, čineći osmeh širim. Ali osmeh se smanjuje kada ga pogledate pravo. Zbog promenljivosti njenog osmeha, činjenice da se menja kada skrenete pogled sa njega, čini se tako živom, tako misterioznom i uvek imate osećaj da vas misteriozno gleda i potajno osmehuje i priželjkuje vašu pažnju i osmeh.

Mona Liza sa ili bez obrva?

Pored najpoznatijeg osmeha i različitih teorija vezanih za ovaj portret, jedna neobična činjenica zaokupljuje pažnju poštovalaca Mona Lize – da li i zašto nema obrve ni trepavice? U tadašnjoj Firenci prestiž među ženama je predstavljalo brijanje obrva i čupanje trepavica. To je bio i glavni razlog zašto veliki broj pristalica veruje da je Leonardo baš iz tog razloga naslikao Mona Lizu bez obrva i trepavica. Ipak pristalice ove verzije razočarane su jer na osnovu najnovijeg istraživanja naučnika, činjenice pokazuju da su njene obrve nestale tokom teških vremena i uslova u kojim se nalazila i nepažljive restauracije.

Skriveni inicijali

U 21. veku, tačnije 2010. godine, Silvano Vinceti, predsednik italijanskog Nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, tvrdio je da je prepoznao slova koja su se detaljno ispisivala na očima Mona Lize: L i V (inicijali Leonarda da Vinčija) u desno oko, a možda C, E ili B u levo. Luvr je odgovorio da su Vincetijeva slova jednostavno mikroskopske pukotine u boji.

Skriveni most

Pozadina Mona Lize deluje nestvarno, ali most je možda onaj koji je Leonardo znao. Obično se kaže da je to Ponte Buriano u Toskani, ali 2011. istraživač je tvrdio da prikazuje most Bobbio preko Trebije, koji je odnesen u poplavi 1472. godine.

Mona Liza kao autoportret Leonarda da Vinčija

Leonardo da Vinči umro je 1519. godine i sahranjen je u francuskom zamku. Italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe preduzima istragu i planira da mu iskopa lobanju. Žele da obnove Leonardovo lice, koristeći tehnologiju u stilu CSI. Da li će podsećati na misterioznu Mona Lizu?

Ne može biti prodata ili kupljena

Zaista neprocenjiva, slika se ne može kupiti ili prodati prema francuskom zakonu o nasleđu. Kao deo kolekcije Luvr, Mona Liza pripada javnosti, a po narodnom dogovoru njihova srca pripadaju njoj.

Mona Liza je predstavljala pravu opsesiju njenog tvorca. Leonardo da Vinči je na slici radio četiri godine, a moguće i u intervalima nakon toga. Uvek je nosio sliku sa sobom kada je putovao, i nikada je nije potpisivao ili datirao. Slika je krenula s njim kada se, pred kraj svog života, preselio u Francusku. Prodata je njegovom poslednjem pokrovitelju, kralju Fransoa I, i ostala je van vidokruga kraljevske kolekcije skoro 200 godina.

Može se reći da osmeh Mona Lize nije bio samo Leonardova opsesija, već i mnogobrojnih vladara. Godine 1799. Napoleon je naišao na sliku i naredio da je postave u njegovu spavaću sobu od koje se teška srca oprostio tek 1804. godine kada je i javno izložena – u novoosnovanom muzeju Luvr i od tada je Mona Liza sama živa enigma: duša je tu, ali nepristupačna.

Kako klimatske promene utiču na zdravlje

Ivana Mihajlović

октобар 15, 2020

Klimatske promene utiču na različite aspekte ljudskog zdravlja. To se naročito odnosi na ekstremne razlike u vremenskim uslovima koje se događaju za kratko vreme. Velike razlike u temperaturi, vlažnosti vazduha i vazdušnom pritisku mogu dovesti do pogoršanja bolesti kod nekih ljudi. A mogu dovesti i do nastanka novih bolesti. Zato je važno informisati se o ovoj temi i na vreme uočiti moguće posledice po zdravlje. Jedino tako možemo sprečiti njihov nastanak. Klimatske promene dovode do razvoja, kako fizičkih, tako i psihičkih tegoba. A različiti poremećaji i bolesti nastaju i direktnim putem i indirektno.

Klimatske promene kao direktan i indirektan faktor

Direktno, nagla promena vazdušnog pritiska, dovodi do poremećaja arterijskog krvnog pritiska. To predstavlja veliki problem osobama koje boluju od hipertenzije, ali i onima koji imaju niži krvni pritisak. I kod jednih i kod drugih, varijacije u krvnom pritisku mogu dovesti do glavobolja. Promene u vlažnosti vazduha mogu stvoriti tegobe kod osoba koje boluju od astme ili drugih respiratornih problema. Pa će usled većeg procenta vlage u vazduhu, neki od njih biti primorani da češće koriste svoje pumpice, kako bi olakšali disanje. Indirektan uticaj klimatskih promena podrazumeva promene rastu voćarskih i povrtarskih kultura, a samim tim nastaju problemi u snabdevanju zdravom hranom. Takođe, postavlja se pitanje dostupnosti pijaće vode, u slučaju suše, ali i nezagađene vode, usled učestalih poplava. Smanjen kvalitet vazduha, snažniji vetrovi i veće vrućine dodatno ugrožavaju zdravlje. Više o tome, saznajte u tekstu.

Klimatske promene i češća pojava zaraznih bolesti

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, klimatske promene uzrokuju češće infekcije koje se prenose insektima ili putem vode. Pogotovo tako što dovode do češće pojave poplava. U tim situacijama su uglavnom aktuelne bolesti izazvane stomačnim virusima ili nekim bakterijama.

Zagađenje vazduha kao uzrok brojnih bolesti

Kao što znamo, zagađenje vazduha ili tzv. aerozagađenje uzrok je brojnih bolesti, a može i pogoršati postojeće. Najčešće bolestio do kojih dovodi su astma, hronična opstruktivna bolest pluća, kašalj, iritacija grla, zapaljenje pluća, karcinom pluća, bol u grudima, otežano disanje usled otoka sluzokože disajnih puteva, pa čak i srčani udari, koji nastaju kao posledica pomenutih stanja.

Svedoci smo sve veće potrebe stanovništva svetskih metropola da upotrebljavaju maske pri svakodnevnom napuštanju stana i boravku na ulicama grada. To možemo shvatiti kao znak upozorenja i signal da primenimo sve što je u našoj moći da sprečimo moguću ekološku i zdravstvenu katastrofu.

Visoka temperatura i UV zračenje kao tihe ubice

Visoka temperatura i veće zračenje mogu biti izvor ozbiljnih zdravstvenih problema kod ljudi. Visok stepen zračenja se povezuje sa sve češćom pojavom melanoma u starijoj i mlađoj populaciji. Nekorišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, izlaganje suncu u vreme najvećeg dejstva UV zraka, česte opekotine, a pogotovo opekotine nastale u dečijem periodu, kao i svetao ten, spadaju u posebno rizične faktore za karcinom kože. Visoke temperature, same po sebi, mogu izazvati toplotni udar tokom leta, naročito pri nošenju neadekvatne garderobe, nedovoljnoj hidrataciji, kod osoba koje su nenaspavane ili gladne ili pritom obavljaju neki teži fizički posao. Ali i nagle promene u temperaturi su rizične za plućne i srčane bolesnike. Ekstremne promene su posebno opasne po određene grupe, kao što su deca, stariji, osobe sa hroničnim bolestima, lošim ekonomskim statusom ili socijalno izolovani, ili kod osoba koje žive u urbanim sredinama, gde su temperature uglavnom nekoliko stepeni više u odnosu na seoska područja.

Kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje?

Ekstremne promene u klimatskim uslovima mogu biti traumatične i stresne za ljude. Pre svega, ljudi mogu zbog raznih elementarnih nepogoda i ekoloških katastrofa ostati ostati bez svojih domova ili čak ljudi koje vole. Češće su povrede i bolesti. I sve to vodi većem stepenu pojave samoubistva u opštoj populaciji, kako pokazuju istraživanja. Čak preciziraju da proporcionalno, uz višu temperaturu, raste stopa suicida. Najčešći poremećaji koji se razvijaju su anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj. Ali je i češći razvoj šizofrenije kod osoba koje su predisponirane.

Klimatske promene i alergije

Povećan nivo ugljendioksida u vazduhu dovodi do uvećavanja nivoa alergena iz biljaka. To za posledicu može imati veću osetljivost na alergene i pojavu astme. Takođe, kod mnogih osoba su astmatični napadi postali učestaliji i traju duže u uslovima ekstremnih klimatskih promena. Posebno je nepovoljna kombinacija toplijeg vremena i veće vlažnosti u vazduhu. Razlog za to je povećanje prisustva plesni u unutrašnjosti domova.

Kako klimatske promene stvaraju neurološke tegobe

Istraživanja su pokazala da klimatske promene dovode do negativnog uticaja na naš nervni sistem. Smatra se da su glavni posrednici za takav uticaj toksini iz vode i hrane. Kako do toga dolazi? Naime, usled velikog povećanja temperature, dolazi do nepovoljnog cvetanja algi u vodama. Time se povećava i nivo biotoksina u ribama i morskim plodovima. Kada se njima hrani, čovek povećava nivo takvih toksina u organizmu i veći je njegov rizik za razvoj Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Pa se čak pokazalo da teški metali (olovo i živa), mogu da smanje koeficijent inteligencije kod fetusa, majki koje su u trudnoći konzumirale morske plodove iz takvih voda.

Zaključak

Narušavanje prirode i ekstremne promene u klimatskim uslovima nastaju pre svega pod uticajem ljudskog faktora. A na kraju, imaju snažne negativne posledice po njegovo zdravlje. Zato moramo čuvati svoju sredinu, ako želimo da ona štiti nas. Širenje svesti o ovom problemu, putem različitih organizacija, veliki je korak za unappređenje životne sredine. Ali se u međuvremenu moramo i zaštititi od brojnih nepovoljnih faktora: visokog stepena zračenja, naglih promena u klimatskim uslovima i zagađenja vode, vazduha i zemljišta. Svoju hranu moramo pažljivo birati, svoju garderobu prilagođavati i koristiti adekvatna zaštitna sredstva i preparate. I naravno, moramo usmeriti svoje aktivnosti ka ograničavanju dosadašnjeg zagađenja sredine i oplemenjivanju planete. Samo tako možemo sačuvati i svoje zdravlje.

Kako negovati usne tokom tokom hladnih dana?

Slavica Bijelić

октобар 8, 2020

Pojavom jesenjih vetrovitih dana a posebno tokom zime našem licu je potrebna posebna, dodatna nega. Jedan od najosetljivijih a i najzahtevnijih delova lica su usne. Verovatno ste nebrojeno puta bili u situaciji da se borite sa isušenim ili ispucalim usnama. One ne samo da ne izgledaju lepo i da ih ne možete pravilno našminkati, već ispucalost nekada može biti veoma neprijatna i bolna. U nastavku teksta vam donosimo proverene savete uz pomoć kojih ćete vrlo uspešno negovati svoje usne tokom hladnih zimskih dana.

Zbog čega nam se usne suše?

Pojavom hladnih jesenjih vetrova kao i pojavom mrazeva nos nam je najčešće zapušen, tako da uglavnom dišemo na usta. Zbog toga nam se usne često suše i pucaju. I to se ne dešava samo sa usnama, već i sa predelom oko nosa zbog česte upotrebe papirnih maramica. Dolazi do pada imuniteta, tako da se neretko pojavljuju i herpesi. Verovatno imate grožđanu mast uvek pri ruci, ali nekada ni to nije dovoljno. Posebno ako veći deo dana provodite napolju.

Oprez! Na ispucalim usnama se stvaraju bakterije

Kada je hladno napolju, naše telo se hladi, tako da voda koju imamo u telu isparava. Tada dolazi do dehidratacije i ispucalosti usana. Najčešće se dešava da usled svega toga one ravnomerno ispucaju, mada postoje i situacije u kojima se javljaju pukotine na pojedinim delovima usana. Ne samo što su neprijatne i bolne, već ukoliko su dugotrajne u njih se mogu useliti bakterije koje će vam stvoriti dodatno opterećenje.

Ruž ne ide na ispucale usne

Neretko se dešava da dolazi do pojave koja se naziva hrapavost usana. Ovaj problem može da se javi u bilo kom periodu i nema mnogo veze sa spoljašnjim uticajima. Vrlo je neprijatan, a mi ga upotrebom ruža ili sjaja dodatno pospešujemo. Sem što karmin jako ružno izgleda na takvim usnama, on ih još više isušuje tako da dolazi do dodatnog pucanja usana. Iz tog razloga je veoma važna dobra nega a tek onda nesmetano možete koristiti ruž ili sjaj.

Nega mora biti kontinuirana

Jesenji hladni dani su možda najbolji momenat da započnete sa pravilnom negom usana kako bi vaše usne bile lepi, zdrave i negovane tokom cele zime. Ne zaboravite da nega ne sme biti povremena,već kontinuirana. To podrazumeva da o usnama morate voditi računa bez obzira na godišnje doba i vremenske uslove.

Piling za usne je važna preventiva

Piling usana je veoma važan, jer na taj način ih čistimo od mrtvih ćelija. Ovo je najbolje raditi još dok su usne skroz zdrave kako biste predupredili ispucalost i bolne rane. Ukoliko krenete sa pilingom već kada dođe do ispucalosti, može se desiti da stvorite ranice u koje će bakterije vrlo lako prodreti.

Piling usana je višestruko koristan, jer ne samo da će vaše usne biti meke i glatke, već će izgledati savršeno.

Uz pomoć pilinga ćete očistiti površinu usana, tako da ćete napraviti prostor za sredstva koja će doprineti hidrataciji kao i lepšem i zdravijem izgledu.

Vodite računa da piling za usne obavezno mora da bude blag. Sem što ga možete kupiti u parfimerijama, možete ga veoma jednostavno napraviti i u kućnim uslovima.

Ukoliko želite sami da napravite piling preporučićemo vam neka već oprobana sredstva koja su dala zadivljujuće rezultate.

Piling sa sodom bikarbonom

Soda bikarbona ima antibakterijsko dejstvo, tako da deluju umirujuće na kožu. Kako biste napravili ovaj piling potrebno je da pomešate malo sode bikarbone i kokosovog ulja, a zatim tom smesom istrljate površinu usana. Zahvaljujući ulju izbećićete bilo kakvu iritaciju.

Piling sa medom

Nanesite med u tankom sloju i ostavite da odstoji 10 minuta. Nakon toga se umijte a zatim usne istrljajte nešto grubljim peškirom. Zahvaljujući ovom postupku vaše usne će biti očišćene od mrtvih slojeva kože.

Piling sa cimetom i medom

Med i cimet su sjajna kombinacija uz pomoć koje ćete vaše usne osloboditi od mrtvih ćelija i povećaćete njihovu prokrvljenost. Izmešajte malo cimeta sa medom a zatim nanesite na usne. Najbolje bi bilo da odstoji nekih 10 do 15 minuta. Nakon toga ih isperite isperite. Kombinacija meda i cimeta sem što doprinosi mekoći usana i njihovom glatkom izgledu pokazala se kao dobra ukoliko želite da vam usne izgledaju uvećano. Naravno, ovaj vizuelni efekat je kratkotrajan, a dešava se zahvaljujući cimetu koji poboljšava prokrvljenost.

Dubinska nega usana

Sem pilinga važno je da povremeno uradite dubinsku negu usana, kako biste bili sigurni da vaše usne tokom hladnih i vetrovitih dana neće ispucati. U parfimerijama možete pronaći maske za usne koje imaju višestruku korist. Ove maske ih dubinski hrane a istovremeno usnama pružaju neverovatnu mekoću. Vrlo su lake za korišćenje. Potrebno je da ih držite na usnama nekih 15 minuta, a rezultatom ćete biti prijatno iznenađeni. Nakon korišćenja ovih maski možete nesmetano koristiti mat karmine, koji kao što sigurno znate dodatno isušuju kožu.

Ukoliko želite da izbegnete kupovne maske za negu usana i da se okrenete prirodnim rešenjima, med je pravi izbor za to. Potrudite se da nabavite organski med, jer je neuporedivo bolji ne samo za negu usana već uopšteno. U tom slučaju svakodnevno nakon što ste istrljali usne grubljim peškirom nanesite sloj meda na njih. Neka odstoji izvesno vreme a zatim isperite. Čak i da ne isperete ništa loše vam se neće desiti, sem što ćete se neplanirano zasladiti.

Kako hidrirati usne tokom hladnih dana?

Hidratacija usana je veoma važna za pravilnu i redovnu negu. Kao prvo vodite računa da uvek prilikom izlaska iz kuće vaše usne budu zaštićene. U suprotnom, trebaće vam daleko više vremena da ih vratite u normalu a zatim nastavite sa pravilnim održavanjem.

Na tržištu postoji mnogo proizvoda, a na vama je da odaberete onaj koji vam najviše odgovara. Ne zaboravite da tokom razgovora veliki broj proizvoda koji su na usnama nehotice pojedemo. To je skroz normalno, jer pljuvačne žlezde rade svoj deo posla. Zbog toga bi naša preporuka svakako bila da koristite proizvode koji se baziraju na biljnim sastojcima.

Ukoliko spadate u kategoriju ljudi kojima su usne stalno ispucale ili deluju kao da imate kratere na njima, sada je pravi trenutak da ih pripremite za hladne dane. Važno je da počnete da primenjujete ove savete kako biste zaštitili usne a kasnije će vam to postati rutina.

1...515253...78 Page 52 of 78