Milutin Milanković – biografija velikog srpskog naučnika

април 14, 2021

“Naša atmosfera, o tome nema sumnje, ženske je prirode, ona treperi pod žarkim poljupcem Sunca, često se naoblači i namrgodi, a kadgod huče, besni i zipara.” M. Milanković

Jedan od najvećih umova sveta, srpski naučnik – doktor tehničkih nauka, matematičar, fizičar, Milutin Milanković, svojim radom i ogromnim talentom nalazi se u 15 najvećih umova sveta.

Srbija je zasigurno država na čijem se tlu rađaju veliki ljudi i velika imena. Zahvaljujući takvim imenima i ličnostima koje su obeležile čitave epohe razvoja ljudske civilizacije Srbiji će jedan obraz uvek biti svetao.

Kod ovako velikih ljudi prvo šta nam padne na pamet jeste šta je to uticalo na njih da budu tako uspešni? U kakvom okruženju su rasli, ko je imao najveći uticaj na njihova života opredeljenja? U nastavku teksta uživajte u najsitnijim delovima biografije ovog srpskog naučnika.

Milutin je rođen 28. maja 1879. godine u Dalju – Slavonskom selu na Dunavu. Rođen je u staroj srpskoj porodici koja je poreklom sa Kosova, ali je u vreme Velike seobe Srba napustila ognjište i bolje dane potražila u bllizini Osijeka. Milutinov otac Milan bio je trgovac i zemljoradnik, ali je umro veoma mlada, kada je Milutinu bilo samo 8 godina. Od tog trenutka glavnu ulogu u Milutinovom životu zauzima majka Jelisaveta i ujak Vasilije Muačević. Milanković je imao četiri brata: Ljubišu, Vladana, Vojislava i Bogdana. Imao je i dve sestre: Milenu, svoju bliznakinju i Vidosavu. Milutin je bio najstarije dete u porodici. Nakon prvog gubitka u životu, smrti svoga oca, Milutin je izgubio i braću Ljubišu, Vladana i Vojislava, koji su pomrli od tuberkuloze. Brigu o porodici preuzeo je Milutin i njegova majka Jelisaveta. Oni su imali veliku pomoć Jelisavetinog brata Vasilija po kome će Milutin kasnije nazvati svog sina.

Školovanje Milutina Milankovića

Milanković je obrazovanje sticao uglavnom kod kuće od strane privatnih učitelja. 1889. godine po odlasku u Osijek kod ujaka Vase počinje njegovo pravo obrazovanje u realnoj gimnaziji koja je pripremala učenike za studije tehnike i poljoprivrede.

Milutinov dar prema prirodnim naukama, posebno matematici, bio je vidljiv još od srednjoškolskih dana. Iako nije imao adekvatno osnovnoškolsko obrazovanje brzo se uklopio u školski sistem i postao najbolji učenik. Uz podsticaj profesora matematike upisao je studije građevine u Beču. Nakon šest godina diplomirao je sa visokom prosečnom ocenom.

Nakon završetka studija, Milutin Milanković napravio je pauzu u obrazovanju i odslužio vojni rok. Nakon toga je nastavio obrazovanje na doktorskim studijama, a uz finansijsku pomoć ujaka Vase. 1904. godine doktorirao je odbranivši tezu “Teorija linija pritiska” na Visokoj tehničkoj školi u Beču.

Početak rada

1909. godine postao je vanredni profesor na Katedri primenjene matematike na Univerzitetu u Beogradu. Milanković je tada počeo dublje da se bavi teorijskom fizikom, racionalnom i nebeskom mehanikom. U tom periodu doneo je i odluku da svoj život nastavi u Srbiji gde je živeo od profesorske plate i honorarnih poslova – vršio je statističke proračune u građevinarstvu.

1910. godine Milanković je počeo da proučava klimatologiju, a naročito mu je pažnju privuklo ledeno doba. Naučnici do tada nisu uspeli da objasne klimatske promene uzrokovane astronomskim silama, ali Milanković je pokušao da izračuna magnitude takvih promena. Kao rezultat tog rada 1912. godine izašao je rad pod nazivom “Prilog teoriji matematske klime” u kojem je detaljno opisao klimu na planeti Zemlji.

1911. godine oženio se Hristinom Topuzović iz Šapca, sa kojom je dobio sina Vasilija, a iste godine Milutin je bio uhapšen kao državljanin Kraljevine Srbije i odveden u logor Nežider u Austriji. Uz pomoć prijatelja i društvenih veza Milanković je oslobođen nakon 6 meseci provedenih u logoru. Milanković je svoja proučavanja nastavio u Budimpešti u Centralnom meteorološkom institute.

Milutin Milanković – naučni rad

Milanković je pisao naučne radove o matematičkoj teoriji klime Zemlje i drugih nebeskih tela. Zbog istaknutih rezultata na tom polju postao je redovni profesor nebeske mehanike na Filozofskom univerzitetu.

1920. godine Milutin postaje dopisni član SANU.

Najveće otkriće Milutina Milankovića prema kome je poznat u čitavom svetu svakako je reforma julijanskog kalendara, 1923. godine. Milanković je napravio najtačniji kalendar prema kome godina traje 365 dana, 5 časova, 48 minuta i 48 skundi. Iste godine počeo je da piše roman Kroz vasionu i vekove. Ovo naučno – popularno delo govori o klimatologji, astrologiji i generalno o nauci. U romanu je Milanković obrazložio svoju teoriju klime. Pisanje romana završio je tri godine kasnije. 1935. godine objavio je i drugu knjigu Nebeska mehanika. Tokom života napisao je i jednu autobiografiju – Uspomene, doživljaji i saznanja, koja je objavljena iz dva dela, 1952. i 1957. godine. Takođe, njegov sin Vasilije (koji je dobio ime po Milutinovom ujaku Vasiliju – Vasi) napisao je biografiju svog oca Moj otac, Milutin Milanković.

Pored reforme kalendara, Milutin Milanković je osmislio i mašinu koja je mogla da proračuna osunčavanje Zemlje za bilo koje godišnje doba.

Za svog života odlikovan je Ordenom Svetog Save, a 1925. godine proglašen je za redovnog člana SANU. 1938. Godine odlikovan je Jugoslovenskom krunom trećeg reda od strane kralja Petra II.

Od malog dečaka iz mnogočlane porodice iz Dalja, Milutin je postao predsednik prvog Nacionalnog komiteta za astronomiju. Od redovnog člana u jednom trenutku izabran je za predsednika SANU.

Druga faza života Milutina Milankovića uglavnom je bila posvećenja pisanju svega onoga što je u mlađim godinama istraživao na polju fizike, mehanike, astronomije.

Milutin Milanković – smrt

Život prvog i jednog od najvećih srpskih i svetskih naučnika prekinut je u 80. godini od posledica moždanog udara. Sahranjen je u Beogradu, ali su kasnije, njegovi posmrtni ostaci prebačeni u rodni Dalj.

Osim što je neprikosnoveni talenat i najbolji među najboljima, Milutin Milanković je bio vrlo svestrana ličnost – pisao je radove i iz književnosti. U poslednjim godinama života napisao je ogled o pesmi Smrt Marka Kraljevića i time kao da je predočio sopstvenu smrt. Veliki ljudi uvek imaju u sebi nečeg vizionarskog. Tako je bilo i kod Milutina.

Posle njegove smrti mlađi naučnici su dokazali tačnost njegovih teorija. Milutn je dobio krater na Mesecu sa svojim prezimenom, krater na Marsu, asteroid, SANU je objavila njegova sabrana dela 1977. godine. Mnogi naučni skupovi danas nose ime po ovom naučniku.

Njeno veličanstvo plaža – Dominikanska republika

Predrag Konatarević

април 9, 2021

Dominikanska republika ili Dominikana, kako ovu državu zovu od milošte, za mnoge posetioce koji borave tamo zaista je ništa drugo nego velika, opčinjavajuće lepa, bela peščana plaža. Kilometri i kilometri sitnog, puderastog svetlog peska koje zapljuskuju prozirno čiste vode Karipskog mora, a u pozadini široke krošnje palmi, povetarac, cvrkut ptica i tiha muzika. Deluje nestvarno, zar ne?!

Zato plaže i dominiraju u sećanjima, usisavaju svojom lepotom druge uspomene, dolaze u snove dugo po povratku sa “karipske avanture”, ali one nisu jedino što se na ovom velikom ostrvu može videti i doživeti.

DOMINIKANSKA REPUBLIKA – KOLUMBOV NOVI SVET

Kada je sredinom oktobra 1492. godine Kristifor Kolumbo dodirnuo kopno Novog sveta, a nešto kasnije, u decembru iste godine otkrio ostrvo kome će dati ime Hispanjola, sigurno da niko od njegovih mornara nije imao predstavu gde su stigli i šta će to značiti za celokupnu ljudsku civilizaciju. Kolumbo je umro 1506. godine i dalje ne shvatajući veličinu svog otkrića. Njegov brat Bartolomeo je ostao na Hispanjoli i osnovao grad koji će dugo vremena biti španska prestonica Novog sveta – Santo Domingo.

Petstotinak godina nakon braće Kolumbo, veliko karipsko ostrvo podeljeno je na dva dela. Republika Haiti zauzima jednu trećinu ostrva sa zapadne strane, dok veći deo teritorije pripada Dominikanskoj Republici, koja je dobila nezavisnost od velikih sila 1865. godine. Zbog političkih prilika u regionu, specijalno na Kubi, brojni američki turisti opredeljuju se za posetu Dominikani i zato već dugo vremena ova država nosi laskavu titulu najposećenije karipske turističke destinacije.

To je razlog što su uz smaragdne i tirkizne vode okeana izrasli veliki i raznovrsni hotelski kompleksi, da bi ugostili mnogobrojne američke, ali i druge goste sa svih strana sveta, na bazi usluge all inclusive (sve uključeno), a po principu “od ptice mleko”. Nivo pažnje i ljubaznosti osoblja, količina raznovrsne ponude, insistiranje na osećaju bezbedne ušuškanosti, ogroman izbor zabave i aktivnosti, zaista je neverovatan čak i u hotelima koji nisu u kategoriji visokog luksuza i ekskluzive.

Jedina mala zamerka koja se može ponegde osetiti je izvesna sporost usluge, ali i to je potpuno razumljivo, jer na Karibima sve teče bez žurbe i napetosti, a široki osmeh koji krasi lice bukvalno svakog Dominikanca koga upoznate čini da nestanu nervoza i bilo kakva ružna misao.

BORAVAK PO PRINCIPU “SVE OPUŠTENO”

Na Dominikani su ljudi večito nasmejani i raspevani, kao da žive u drugoj dimenziji vremena i prostora, gde je sve lako i jednostavno, gde nema velikih problema i stresa, svađa i zla. Vrlo brzo se ova “zaraza” dobre energije prenosi na goste, pa i oni počinju vrckati kukovima u ritmu muzike, pevušiti i osmehivati se bez jasnog razloga. Da se razumemo, Dominikanci nisu bogati, baš naprotiv, ali izgleda da im to uopšte ne smeta da uživaju u životu. Mora da tu postoji, što reče jedan Amerikanac, “neki karipski tajni začin”, za večnu sreću. Ili je to samo posledica trajno lepog vremena, sunca i tople klime?

Vremenske prilike na Dominikani su izuzetno prijatne. Temperatura nije suviše visoka, a blagi povetarac je stalno prisutan. Taj povetarac ume, hvala bogu retko, da preraste u pravi uragan. Septembar je vreme uragana, pa tada treba izbegavati putovanja u ove krajeve i detaljno proveriti vremensku prognozu.

Najpopularniji periodi za posetu Dominikani i njenim plažama su decembar i januar – vreme praznika i jun i jul – vreme godišnjih odmora. Još jednom napomena: proverite dobro vremenske prilike ako putujete u ranu jesen na Dominikanu da vaš provod ne bi postao “uraganski”. Tokom hladnije sezone, od novembra do aprila, vreme u Punta Kani je prijatno toplo sa niskim nivoom vlažnosti i malom količinom padavina. Temperature su konstantne, 26-29°C, a tokom “tople” sezone, od maja do oktobra, prosečna temperatura vazduha iznosi 31°C, ali zbog veoma visoke vlažnosti, ima se utisak da je mnogo toplije. Povremeni kratki ali žestoki tropski pljuskovi, donose osveženje u tom periodu godine.

ŠTA TREBA VIDETI I DOŽIVETI NA DOMINIKANI (OSIM PLAŽA)

Dominikanska Republika za mnoge goste predstavlja udobni odmor u luksuznom hotelu, gde će se bezbedno opustiti, odlično jesti i piti, leškariti na plaži i eventualno se zabaviti nekim sportom. Golf je veoma popularan kod američkih turista i često je razlog njihovog dolaska na ostrvo. Bila bi ipak velika šteta “preležati” sve dane odmora i odleteti kući, a da se nimalo ne posveti pažnja dominikanskoj prirodi i kulturi.

Santo Domingo je svakako prestonica koju treba upoznati. “Kolonijalno jezgro” – najstariji deo grada, UNESCO je stavio pod zaštitu kao svetsku kulturnu baštinu. Tu se nalaze prva katedrala, manastir, zamak, tvrđava, kao i prvi univerzitet izgrađeni na tlu Amerike. Toliko zanimljivosti i lepote ima u srcu ovog grada da nam se čini da je jedan dan malo za detaljno razgledanje. Boje, ukusi, mirisi, nasmejana lica, mešavina arhitektonskih stilova, ulična umetnost, kokteli, marenge, sve to zajedno pruža uzbudljiv karipski doživljaj.

Treba razmotriti još nekoliko izletničkih opcija. Svakako bi trebalo zaploviti velikim katamaranom do ostrva Saona, gde je more divne svetloplave boje, a pesak sitan kao belo brašno i to ne samo zbog uživanja na ostrvu, već i zbog odličnog provoda na brodu, uz veselu glasnu muziku i razne koktele. Interesantan doživljaj je i poseta Manati Parku. To je zabavni tematski park koji leži na površini od 130.000 m2 prostora i prebogat je mnogobrojnim vrstama ptica, reptila, riba i raznih sisara. Predstave sa papagajima, delfinima, fokama i konjima uključene su u cenu izleta, kao i prevoz autobusom. Sledeća opcija je kratka plovidba brodom do ljudskom rukom stvorenog ostrva gde turisti mogu u moru plivati sa delfinima. U ponudi je i izlet Punta Kana ekološki rezervat – tura kroz pravu džunglu, što je nezaboravno iskustvo.

Predveče se valja posvetiti specijalitetima dominikanske kuhinje, koja je mešavina španskih, agričkih i ukusa Taino naroda, starosedelaca ostrva. Uticaji i ukusi različitih naroda ovde su se mešali vekovima, ali uglavnom je to bogato začinjena kombinacija raznih vrsta mesa (piletina, svinjetina ili riba) sa pirinčem i pasuljem, uz dodatak sveže salate. La Bandera je najpopularnije jelo, a sastoji se od pečene piletine, belog pirinča i crvenog pasulja. Vrlo su popularna jela od kozjeg mesa kao i riblji specijaliteti. Nakon ukusne večere valja poći u noćni provod koji počinje relativno kasno, kada se stranci i domaći požele muzike i plesa i kada ih nakon nekoliko koktela “zarazni” ritam marengea ili baćate izmami na podijum. Lokalne barove i diskoteke podjednako vole da posećuju meštani i turisti i provod traje do duboko u noć. A sutra jovo nanovo, posle dobrog doručka valja se zaputiti pravo na lepu hotelsku ili neku drugu plažu iz lepeze široke 50 kilometara! I to samo u regiji Punta Kane.

Šekspir u Hamletu piše: “O slabosti, tvoje ime je žena”, a mi bismo dodali: “o radosti, tvoje ime je plaža!” Po mogućstvu na Dominikani…

Ivo Lola Ribar – heroj partizanske borbe

Maja Ignjatović

април 2, 2021

U svakom gradu imali smo ulicu, trg ili školu koji su nosili njegovo ime. Ivo Lola Ribar bio je slavni heroj, jedan od najistaknutijih ljudi jugoslovenskog revolucionarnog pokreta i čovek koji je, po rečima nekih saboraca, među partizanima bio voljeniji od Tita. Sin doktora Ivana Ribara poginuo je u 27. godini, godinu i po dana nakon što je njegova voljena verenica Sloboda Trajković izgubila život u logoru Banjica. Njegova harizma, blistavi um i život koji je posvetio ostvarivanju revolucionarnih ideja, učinile su da ostavi neizbrisiv trag među žiteljima cele bivše Jugoslavije.

Sin političara u revolucionarnom studentskom pokretu

Rodna kuća Lole Ribara — foto: wikipedia.org

Rođen je kao Ivan Ribar 23. aprila 1916. godine u Zagrebu. Danas je na mestu njegove rodne kuće ruševina, a nekadašnja Reinerova ulica nosi naziv Jurja Žerjavića. Svima nam je poznato ime Ivo Lola Ribar. Međutim Muharem Bazdulj, jedan od Ribarovih biografa, navodi da je njegov nadimak zapravo Lolo, koji mu je u detinjstvu nadenula majka. Lola je zapravo beogradski oblik njegovog pravog nadimka. Otac mu se takođe zvao Ivan Ribar i u to vreme je bio narodni poslanik u Pešti. Majka Antonija Šimat (Tonica) bila je udovica sa troje dece koja se udala za njegovog oca. Rodila mu je dva sina, Ivu i Juricu. Porodica nije dugo živela u Zagrebu, već se selila u Đakovo, potom Karlovac i naposletku u Beograd.

Ivo je u Beogradu završio gimnaziju. Prvu godinu fakulteta političkih nauka proveo je u Parizu, ali nakon ubistva kralja Aleksandra u Marselju, seli se u Ženevu. Tamo je studirao političku ekonomiju, ali se već 1935. vraća u Beograd gde upisuje Pravni fakultet. Već u srednjoškolskim danima proučavao je filozofiju i ideje Ničea, Hegela, Marksa i Lenjina. Naginjao je više ka drugoj dvojici i izabrao socijalizam kao svoj pogled na svet. Tokom studentskih dana, Lola je upoznao članove Komunističke partije Jugoslavije i SKOJ-a. Ubrzo je postao član Saveza komunističe omladine Jugoslavije i predstavljao ga na brojnim međunarodnim kongresima. Već 1937. godine Josip Broz Tito u Loli prepoznaje potencijal i postavlja ga na čelo Centralne izvršne komisije pri Centralnom komitetu KPJ. Postaje jedan od Titovih najbližih saradnika i vođa omladinskih antifašističkih pokreta u Kraljevini Jugoslaviji.

Dok je vodio štrajkove, pisao propagandni materijal i bio urednik novina „Student“ i „Mladost“, diplomirao je na pravima. Potom je upisao još jedan fakultet, Filozofski. Iste godine je uhapšen i odveden u koncentracioni logor u Bileći. Tamo je upoznao druge komuniste – Mošu Pijadu i Ivana Milutinovića. Nakon pet meseci, pušten je iz logora pod pritiskom javnosti. Ponovo je izabran za sekretara Centralog komiteta na Šestoj zemaljskoj konferenciji SKOJ-a.

Ivo Lola Ribar u NOB-u

Lola je pripremao narodni ustanak od samog početka nemačke okupacije tokom Drugog svetskog rata. U septembru 1941. godine prelazi u Užičku republiku, prvu veću oslobođenu teritoriju u okupiranoj Evropi. Odlazi u Zagreb kao Titov izaslanik i zajedno sa Edvardom Kardeljem organizuje Narodnooslobodilački pokret (NOP). Posle studentskih dana, opet se bavio novinarstvom. Bio je glavni i odgovorni urednik lista „Omladinska borba“ i član redakcije „Borbe“. Međutim, njegova najveća zasluga tokom narodnooslobodilačke borbe bila je pristupanje mladih NOP-u kroz USAOJ (Ujedinjeni savez antifašističke omladine Jugoslavije). Ovaj savez stvoren je u decembru 1942. godine.

Sloboda Trajković – ljubav u vreme rata

Devojka iz Vrnjačke banje, kćer uglednog apotekara, bila je studentkinja hemije. Njen otac pomagao je partizanima sa lekovima, a njen brat Miroslav bio je učesnik Antifašističkog pokreta. On je upoznaje sa sekretarom SKOJ-a Ivom Lolom Ribarom. Večera povodom svadbe Slobode i Ive, koja je bila zakazana za 6. april 1941. nije se organizovala zbog bombardovanja Beograda. Lola odlazi u partizane, kao i cela njegova porodica. Sloboda, njegova verenica, želela je da ide sa njim, ali on joj nije dozvolio. U želji da je zaštiti, savetovao joj je da se vrati u rodnu Vrnjačku banju.

Razmenjivali su pisma, a jedno od njih smatra se najlepšim ljubavnim pismom ikad napisanim u Jugoslaviji. Nažalost, to pismo sloboda nikada nije pročitala, jer nije mogla da izbegne strašnu sudbinu. Gestapo je pronašao pismo i uhapsio celu porodicu Trajković. Pred njom je bio težak izbor – da li će izdati Lolu i namamiti ga pismom u Beograd ili će ona i njena porodica završiti u logoru Banjica. U zloglasnom logoru 9. maja 1942. godine skoro svi Trajkovići su stradali. Međutim, odanost i ljubav Slobode Trajković ostaće večno upamćeni u srpskoj istoriji. U opštini Voždovac jedna ulica nosi njeno ime, a glumac Dragan Mićalović je svoju ćerku nazvao po Lolinoj verenici. U pitanju je glumica Sloboda Mićalović.

Lolila misteriozna smrt

Lolin brat Jurica, slikar, gine oktobra 1943. godine kod Kolašina. Njihov otac Ivan nije znao tu informaciju i Ivo mu je napisao pismo 24. novembra 1943. Tri dana kasnije krenuo je u Egipat gde su bile smeštene komande obaveštajnih službi Savezničkih sila. Prema zvaničnim navodima, prilikom uzletanja aviona sa Glamočkog polja, počelo je bombardovanje. Ivo Lola Ribar je poginuo u svojoj 27. godinu. Sahrana je odražana u Jajcu, odmah nakon Drugog zasedanja AVNOJ-a. Nakon toga, telo je preneto u okolinu mesta pogibije kako ga Nemci ne bi pronašli. Pet godina kasnije, njegovi posmrtni ostaci preneti su u Grobnicu narodnih heroja na Kalemegdanu. Lola je proglašen za narodnog heroja 1944. godine.

Priča oko smrti Lole Ribara ima i svoju drugu stranu. Postoje teorije da on nije bio meta neprijatelja, već žrtva unutrašnje borbe u KPJ-u, kao pretendent na Titovu poziciju. Istoričar Vjenceslav Cenčić u knjizi “Titova poslednja ispovest” navodi da je Josip Broz pred smrt rekao Josipu Kopiniču sledeće: „Znamo da je Lola poginuo izdajom, ali mi do danas nismo za historiju rekli tko je bio organizator te izdaje i koji joj je bio cilj.“

Pogibijom Ive i Jurice, nije bio kraj tragediji porodice Ribar. Pismo koje je Lola napisao o smrti brata nikad nije stiglo do njihovog oca. Tito ga je lično obavestio da su mu sinovi stradali. Dva dana kasnije Ivan Ribar predsedava Drugim zasedanjem AVNOJ-a u Jajcu. Već naredne godine, ostaje potpuno sam, jer su Nemci u selu Kupinovo streljali i njegovu ženu Tonicu.

Nasleđe narodnog heroja

Koliko je Ivo Lola Ribar značajna ličnost naše istorije govori njegovo kulturno nasleđe. Po njemu su nazivane Ulice, trgovi, škole, studentski domovi, fabrike, sportska društva i kulturne ustanove u svim gradovima Jugoslavije. Studentski dom pored Vukovog spomenika u Beogradu danas nosi ime „Kralj Aleksandar I“, ali ga i dalje svi zovu „Lola“. On će zauvek živeti i u pesmi Korni grupe „Ivo Lola“ koju je komponovao Kornelije Kovač.

Kako se pije probiotik? – preporuke lekara

Ivana Mihajlović

март 28, 2021

Da bismo govorili o probioticima, moramo se najpre dotaći teme antibiotika. Kao što i sami nazivi govore: probiotici su, po svojoj funkciji praktično suprotni antibioticima. Naime, znamo da su antibiotici veliki izum 20. veka. Služe lečenju bakterijskih, ali i nekih gljivičnih infekcija, od kojih su mnoge odnosile živote. Neki među antibioticima sposobni su da u potpunosti ubiju opasne bakterije, dok pojedini imaju ulogu u usporavanju njihovog rasta. U zavisnosti od vrste bakterije, propisuju se antibiotici sa različitom funkcijom. I danas je smrtnost od bakterijskih infekcija svedena na minimum, upravo zahvaljujući antibioticima. Pa ipak, njihova upotreba nije sasvim bezazlena. Zbog čega se i teži kupovini antibiotika isključivo prema propisu lekara. A uz to, svaki lekar, pri određivanju antibiotske terapije, savetuje probiotik. Zašto?

Uzimanjem antibiotika se ne uništavaju samo „loše“ bakterije, odnosno one koje izazivaju infekciju. U našem telu živi ogroman broj dobrih bakterija. One se prvenstveno nastanjuju u crevima. I označavaju se kao „dobre bakterije“. One su odgovorne za naše pravilno varenje hrane, a ujedno predstavljaju i deo našeg imuniteta. One nas velikim delom štite od nastanka infekcije patogenim bakterijama. Sa čestom primenom antibiotika, narušavamo ovu prirodnu barijeru u crevima i time sopstvenu zaštitu. Iako je osnovni cilj na uništavanju opasnih mikroorganizama, antibiotici ipak neselektivno ubijaju i one dobre bakterije. Zbog čega ubrzo postajemo nezaštićeni. I tu nastupa uloga probiotika.

Šta je probiotik?

Većini ljudi je poznato da probiotici predstavljaju preparate dobrih bakterija. Kada se probiotik redovno unosi, crevne bakterije se umnožavaju i time se normalna crevna flora čuva od uništenja. Ili se bar tome aktivno teži, jer neki antibiotici mogu biti suviše jaki.

Ali probiotik može sadržati još neke supstance, pored korisnih bakterija. Među njima je inulin. Inulin predstavlja vrstu složenih šećera, koji se ne vari i ne preuzima u crevima, već samo prolazi kroz digestivni trakt i u istom obliku se izbacuje u spoljašnju sredinu. Takođe predstavlja vrstu dijetnog vlakna, što je jako korisno za zdravlje creva. A pritom podstiče rast dobrih bakterija. Zato probiotik posebno dobija na kvalitetu ako sadrži inulin. Inulin je dodatno poželjan jer se smatra da smanjuje nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Tu svoju funkciju postiže upravo smanjenjem njihove apsorpcije u crevima. Neki preparati se označavaju i kao „prebiotici“, jer ne sadrže probiotske bakterije, već samo hranu za njihov rast. Jedna od supstanci koja se takođe nalazi u prebioticima jeste i oligofruktoza.

S obzirom na to da se antibioticima narušava pravilno varenje hrane, česte nuspojave su i prolivaste stolice, ali i zatvor. Kod dijareje se dodatno ometa preuzimanje hranljivih materija iz creva, usled prebrzog prolaska hrane. Zato osobe moraju nadoknađivati izgubljene tečnost, minerale, vitamine ili elektrolite. Regulacijom varenja hrane, uz pomoć probiotika, izbegava se ovaj problem.

Kako izabrati najbolji probiotik?

Kod odabira probiotika najvažnije je proveriti sadržaj dobrih bakterija. Što je više vrsta dobrih bakterija u sastavu preparata, to je on kvalitetniji. Neke od dobrih bakterija su iz grupe Bifidobacterium i Lactobacillus acidophilus. Ali, isto tako, savetuje se uzimanje onih probiotika koji sadrže prebiotik, odnosno oligofruktozu ili inulin, jer se time pojačava uloga probiotika. Pojedini sadrže vitamin C i cink, što takođe doprinosi kvalitetu probiotika. A svaki probiotik bi trebalo da bude formulisan tako da ga želudačna kiselina ne može razložiti, tako da svoj puni efekat ispoljava u crevima.

Kako se pije probiotik?

Treba naglasiti da se probiotici mogu uzimati bez obzira na to da li imamo antibiotike u svojoj terapiji. Jer probiotici nisu štetni i pritom potpomažu rad naših creva. A probiotik je i jedini preparat koji zapravo stimuliše naš imunitet, jer njegove bakterije i predstavljaju deo imuniteta. Zato se, s vremena na vreme, a pogotovo ako imate problema sa crevima, savetuje njihovo preventivno uzimanje.

A što se tiče vremena uzimanja probiotika, razlikuje se onda kada se pije uz antibiotsku terapiju i onda kada se pije mimo nje. Ukoliko osoba uzima antibiotike, poželjno je da probiotik pije 2 sata posle antibiotika. A preporuka je da se probiotici uzimaju i bar nedelju dana nakon završetka antibiotske terapije. Ukoliko se uzima bez antibiotika, smatra se da probiotik ima podjednaku efikasnost kad se uzima pre ili posle jela.

Koja se doza probiotika preporučuje?

Nije u potpunosti precizirano koliko probiotika je dovoljno za prevenciju, a koliko u sklopu antibiotske terapije. U uputstvu svakog preparata probiotika stoji kolika je preporučena dnevna doza. A smatra se da su niže doze, tokom dužeg vremenskog perioda, bolje za prevenciju infekcije kod zdravih ljudi, dok su veće doze poželjne za uzimanje tokom terapije infekcija.

Da li postoje prirodni probiotici?

U prirodne probiotike spadaju one namirnice koje su prirodno obogaćene dobrim bakterijama. Ishrana njima podstiče razvoj korisne crevne flore. Na prvom mestu među prirodnim probioticima je jogurt. Zato se pacijentima na antibiotskoj terapiji, često, pored preparata antibiotika, savetuje i uzimanje što više jogurta. Izuzetak je primena antibiotika tetraciklina, koji ne bi smeli da se primenjuju zajedno sa uzimanjem mlečnih proizvoda, jer se time umanjuje njihova apsorpcija, a time i efikasnost.

Da li trudnice i deca smeju da piju probiotik?

Izuzetno su retke neželjene reakcije na probiotik i uopšte, a i u populaciji dece i trudnica. Takođe, nema kontraindikacija za njihovo uzimanje. Pa ipak, treba biti oprezan u trudnoći, te detaljno pročitati uputstvo na preparatu, jer pojedini nisu ispitivani na trudnicama, pa nije poznato kakav efekat mogu imati.

Kada su u pitanju deca, probiotici su posebno korisni kod sklonosti alergijama, dermatitisu i respiratornim infekcijama. Pokazalo se da primena u zimskom periodu smanjuje mogućnost od pojave prehlada kod dece. Ali je za potpuno postizanje efekta potrebno da se odabere pravi probiotik, koji će se koristiti tokom dovoljno dugog vremenskog perioda.

Zanimljivosti

Da li ste znali da sadržaj bakterija u crevima utiče i na razvoj našeg mozga? Naime, istraživanja su pokazala da se u zavisnosti od raznovrsnosti crevne flore, može razlikovati i stepen ljudske inteligencije. To umnogome objašnjava značaj balansa dobrih bakterija.

Sastav dobrih bakterija je važan, ne samo za zdravlje creva, već i genitalnog trakta, respiratornog sistema, pa i celokupnog organizma. Čak se i lečenje gljivičnih infekcija olakšava davanjem probiotika.

Zaključak

Dakle, probiotici podstiču naš imunitet, zdravlje creva i bolje varenje hrane, smanjenje nivoa lošeg holesterola i triglicerida, obezbeđuju više energije i manji rizik od alergija i simptoma prehlade i gripa.

Car Dušan Silni – biografija najmoćnijeg srpskog srednjovekovog vladara

Brankica Crnoglavac

март 23, 2021

Car Dušan Silni jedan je od najznačajnijih srpskih srednjovekovnih vladara. U istoriji je ostao upamćen kao neustrašivi vojskovođa i junak, zakonodavac, ali i kao prvi krunisani srpski car. Prema tradiciji ističe se teritorijalno širenje države, te i to da je Srbiju izveo na tri mora i učinio je jednim od moćnijih evropskih centara.

Oko ličnosti Dušana Silnog nizale su se legende, a sve što o njemu danas znamo poznato je iz nekolicine istorijskih izvora.

Detinjstvo i rana mladost

Stefan Uroš IV Dušan Nemanjić, smatra se najvažnijim i najčuvenijim izdankom loze Nemanjića, posle Svetog Save. Predpostavlja se da je rođen oko 1308. godine, ali se prema istorijskim podacima njegovih biografa pominju i 1311. i 1312. godina. Njegov otac je bio poznati srpski kralj Stefan Dečanski, a majka bugarska princeza Teodora Smilec.

Neki izvori tvrde da je mladi Dušan određeni period ranog detinjstva proveo sa porodicom u izgnanstvu. O tome svedoče neprilike i sukobi oko carskog prestola između njegovog oca Stefana Dečanskog i dede kralja Milutina. Njihovi loši porodični odnosi kulminirali su izgnanstvom u Carigrad, a prema izvorima, kralj Milutin je naredio da oslepe njegovog sina i tako ga učine nesposobnim za vladavinu.

Godine koje je mladi Dušan proveo u izgnanstvu stvorile su priliku da se upozna sa vizantijskom kulturom, običajima, carskom ideologijom. Veruje se da je ovaj period bio ključan u formiranju njegove želje za ratovanjem i vladavinom. Kasnije su se odnosi njegovog oca i dede stabilizovali i povratak u Srbiju je najzad bio omogućen.

Nakon smrti kralja Milutina na vladarski presto ipak stupa njegov sin Stefan Dečanski, koji će 1322. godine biće krunisan za kralja. Iste godine će Dušan biti krunisan za mladog kralja, nakon čega mu je na upravu dodeljena oblast Zete.

Prve pobede i uspesi

Za mladog kralja Dušana čulo se vrlo brzo nakon što je stupio na presto. Prvi značajniji uspeh postigao je u skobu protiv bosanskog bana Stjepana II Kotromanića, ali to je bila samo priprema za ono što će uslediti. Mnogo važniji uspeh dogodio se 1330. godine u bici kod Velbužda. Sukob koji se dogodio između vojske predvođene kraljem Stefanom Dečanskim sa vojskom bugarskog cara okončan je srpskom pobedom. Naime, kraljeve trupe, u kojima se naročito istakao madi kralj Dušan potpuno su porazile vojsku bugarskog cara.

Pored toga što je ova bitka otvorila doba prevlasti Nemanjića na jugoistoku Balkanskog poluostrva bilo je jasno u kakvog je vojskovođu stasao mladi Dušan. Nakon ovog uspeha zadobio je simpatije vojske i vlastele, a izvori tvrde da je tada postao snažan autoritet, što će nagovestiti i predstojeće sukobe sa ocem oko prestola.

Sukob sa ocem i legenda o prokletstvu

Pretpostavlja se da su sukobi između kralja Dušana i njegovog oca počeli vrlo brzo nakon uspeha u bici kod Velbužda. Naime, kralj Stefan Dečanski se nakon pobede nije upustio u nova osvajanja, a na bugarski presto je postavio svog sestrića Ivana, sina poginulog cara. Ubrzo se u Zeti pobunila vlastela, koja je smatrala ovu odluku pogrešnom i zatražila da na presto bude postavljen kralj Dušan. Odnos oca i sina dodatno su pogoršale glasine da će kralj Stefan Dečanski na presto postaviti sina iz drugog braka, Simeona Sinišu i to na nagovor svoje druge supruge Marije Paleolog.

Do konačnog sukoba kralja Dušana sa ocem došlo je 1331. godine, kada ga je sin pobunom uz pomoć vlastele svrgnuo sa vlasti i utamničio u tvrđavi Zvečan. Kralj Stefan Dečanski je u njoj izgubio život pod nerazjašnjenim okolnostima. Prema nekim tvrdnjama smrt je bila prirodna, ali su mnogo češći navodi da je kraljevu smrt naredio upravo sin Dušan.

Iako tačan uzork smrti nikada do kraja nije utvrđen, oko ovog događaja ispredale su brojne legende. Jedna govori o tome da je kralj Dečanski neposredno pred smrt prokleo sina Dušana, a da se prokletstvo tek kasnije obistinilo.

Naime, prema prokletstvu car Dušan, koji je nosio nadimak „Silni”, nije dobio dostojnog potomka. Njegov sin, car Uroš izgubio je teritorije, očevinu, vladarski presto i Srbiju potpuno prepustio neprijateljima, zbog čega ga istorija pamti pod nadimkom „Nejaki”. On je ujedno bio i poslednji vladar iz dinastije, čijom smrću jaka i uticajna država Nemanjića prestaje da postoji.

Vladar koji je Srbiju učinio najmoćnijom državom svog vremena

Od dolaska na vladarski presto, pa sve do smrti, može se reći da nije bilo vladara iz loze Nemanjića koji je toliko učinio za Srbiju. Car Dušan je bio izuzetni vojskovođa, čije su strateške moći dovele do teritorijalnog širenja granica države, ali i do ekonomskog jačanja.

Naime, nakon što je svrgnuo oca sa vlasti, mladi Dušan se 1331. godine krunisao za kralja i zvanično zauzeo vladarski presto. Na početku svoje vladavine 1333. godine Dubrovniku će prodati poluostrvo Pelješac sa gradom Stonom, uz godišnji stonski dohodak. Na taj način je privremeno oslabio pritisak bosanskog bana na Hum i primorje. Takođe će postići i mir sa Bugarskom, time što se oženio sestrom cara Ivana Aleksandra.

Opasnosti su pretile sa severa, od ugarskih kraljeva, ali i sa juga, gde je vlastela očekivala od novog kralja ratne pohodne u oblastima oslabljenog vizantijskog carstva. Usledila su osvajanja Kastorije, Prilepa, Ohrida i Strumice. Takođe, kralj Dušan je učestvovao u prvom vizantijskom građanskom ratu na strani Jovana Kantakuzina u borbi protiv regenata. Međutim, okolnosti su bile takve da je kralj na kraju uskratio pomoć Kantakuzinu i sklopio savez sa regenatom. Osvajanja su se dalje nastavila. Pod vlašću kralja Dušana našla se cela Sveta Gora, Halkidiki i jugoistok Makedonije. Oni su mu priznali vlast nad jednim delom teritorije carstva, što se videlo u promeni Dušanove vladarske titule, koja je uključila i grčke, tj. vizantijske zemlje.

Posle osvajanja važnih gradova Verije i Seresa, koje su držale Kantakuzinove pristalice, Dušan se u Seresu proglasio carem. Na Vaskrs, 16. aprila 1346. godine u Skoplju, srpski i bugarski patrijarh krunisali su Stefana Dušana za cara Srba i Grka.

Kada je u pitanju prihvatanje carske titule, savremenici su bili različitog mišljenja. Bilo je onih koji su ga odmah prihvatili, ali na drugoj strani našlo se mnogo više onih koji su smatrali da je car Dušan uzurpator.

Car Dušan je svoju državu podelio na zemlju kraljevu, kojom je vladao njegov sin, kralj Uroš i zemlju carevu kojom je vladao on sam. Granica dva područja, Srbije i Romanije (Vizantijsko carstvo) išla je linijom Šar-planine na zapad i istok i odgovarala je podeli na stare oblasti, srpskog kraljevstva i nove, nedavno osvojene oblasti vizantijskog carstva. Uticaji koji su dolazili iz ovog drugog carstva bili su i te kako vidljivi u strateškoj organizaciji Dušanove vladavine. On uvodi niz carskih dvorskih titula: despot, sevastokrator, kesar i dodeljuje ih bliskim ljudima i vlasteli.

Značaj i uticaj vladavine cara Dušana u istoriji će ostati uplamćeni prema teritorijalnom širenju srpske države. Ona se prostirala na odgromnoj površini – na teritoriji današnjih zemalja Crne Gore, delovima Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Albanije i Grčke. Granice tadašnje Srbije sezale su od Dunava na severu do Korinta na jugu, od Jadranskog mora na zapadu do Egejskog mora na istoku.

Ktitor, ali ne i svetitelj – zašto?

Car Dušan podigao je Manastir Svetih arhangela kod Prizrena. Takođe je dovršio zadužbinu oca Stefana Dečanskog, Manastir Visoki Dečani. Međutim, iako je poznata i značajna ktitorska delatnost cara Dušana, on nikada nije proglašen svetiteljem, kao što je to bio običaj sa njegovim precima.

Ali zašto?

Postoji nekoliko legendi o ovom događaju. Prema jednoj, car Dušan nikada nije kanonizovan zbog organizovanja svirepog ubistva oca, kralja Dečanskog. U drugim legendama tvrdi se da je pred naletom kuge, sa suprugom Jelenom pobegao u Hilandar. Nakon iscrpnog ubeđivanja starešine manastira su jedva pristale da princeza Jelena Stracimirović Nemanjić kroči na sveto tlo, čime je napravljen presedan. Postoji i legenda prema kojoj se tvrdi da car Dušan nije postao svetitelj zbog preterane saradnje sa katolicima.

Dušanov zakonik

Pored teritorijalnog širenja i ekonomskog jačanja države, car Dušan je nastojao i da je pravno uredi. U tom pogledu značajna je njegova zakonodavna delatnost, kojom je znatno poboljšao društveni život u Srbiji.

On je 21. maja 1349. godine u Skoplju doneo zakonik, poznatiji kao „Dušanov zakonik”, kojim je težio da uredi državu propisima koji bi jednako važili za sve podanike i celo carstvo. Nekoliko godina kasnije zakonik je dopunjen, tako da ukupno ima 201 član. Neki od njih posvećeni su crkvi, njenim služiteljima i posedima. Drugi se odnose na obaveze i dužnosti vlastele i slobodnih ljudi, a određeni broj članova posvećen je zavisnom stanovništvu, tj. kmetovima i zemljoradnicima. Određene tačke ticale su se bračnog i građanskog prava.

U Dušanovom zakoniku prvenstveno je obrađeno krivično pravo, budući da se značajan deo poklanja sudstvu, tj. krivičnim delima i kaznama koje se propisuju za njih. Ovaj zakonik je najbolji primer jedinstvenog pravnog uređenja srednjovekovne Srbije, a zbog svoje širine oblasti društvenih odnosa koje je uređivao smatra se ujedno i ustavom.

Nakon smrti cara Dušana zakonik se i dalje poštovao i služio je kao smernica za dalje tokove društvenog života u Srbiji. O tome svedoče broji prepisi. Zbog surovosti kažnjavanja koje je proklamovao čak je i inspirativno delovao na srpsku pesnikunju da napiše čuvenu zbirku pesama „Tražim pomilovanje”.

Top 10: najbolje serije u 2020. godini

Andjelija Andjelic

март 16, 2021

Prethodna godina će ostati upamćena po nezapamćenom sedenju kod kuće i, za veliku većinu, maratonskim gledanjima serija i filmova. Zato za vas danas izdvajamo najbolje serije u 2020. godini.

Svuda besne požari (Little Fires Everywhere)

Ovo je priča o dve žene koje potiču iz dva potpuno različita socioekonomska miljea. Ovo je priča o njihovim razlikama, ali najviše ovo je priča o njihovim tajnama koje počinju da isplivavaju na površinu.

FBI: Najtraženiji (FBI: Most Wanted)

U većini kriminalističkih serija, najveće uzbuđenje proizilazi iz činjenice da ne znamo ko je ubica i da se za njim traga. Međutim, šta se dešava kad vi već znate koga tražite?

Umesto fokusa na samu istragu, ovde je akcenat na metodama, kao i ljudstvu koje je neophodno da bi se najtraženiji kriminalci uhvatili.

Ova serija postala je i popularnija od svog parnjaka FBI, s kojom često ima isprepletanih epizoda.

Mrak (Dark)

Ovu nemačku naučno-fantastičnu seriju mnogi su okarakterisali kao „Čudnije stvari na steroidima“. Za kratko vreme, ovo Netfliksovo ostvarenje postalo je veoma popularno širom sveta, a poslednja sezona je izašla upravo protekle godine.

Priča počinje u nemačkom gradiću Vindenu kada deca misteriozno počinju da nestaju. Radnja se potom zahuktava i počinje da uključuje putovanje kroz vreme u 1986. i 1953. U trećoj sezoni saznaćemo šta se dogodilo sa četiri porodice koje pratimo nakon apokalipse 2020. Biće tu svega: i putovanja kroz vreme, i paralelnih univerzuma, i napetosti i akcije. Najbolje od svega jeste što ova serija do samog kraja održava nivo kvaliteta sa početka.

Bridžerton (Bridgerton)

Šta bi bilo da je bilo? Jednom davno u istoriji, u kojoj rasizam i segregacija nisu postojali?

Ova serija, bazirana na serijalu o istoimenoj porodici prati osmoro dece Bridžertonovih, a priča počinje kada Dafni (najstarija ćerka) bude predstavljena visokom društvu i proglašena od strane kraljice za lepoticu bez premca, a mladići, uključujući i jednog princa, krenu da se utrkuju za njenu ruku. Zahvaljujući petljanju njenog najstarijeg brata Antonija, koji je ujedno i glava porodice, Dafni biva dovedena u nepriliku i sklapa krajnje nepristojan dogovor sa vojvodom od Hejstingsa.

Iako se radnja događa u vreme regentskog perioda, dobar deo glumačke ekipe čine osobe tamnije puti. Kako je Šonda Rajms, producentkinja, to sama sročila: „Nadam se da se ovim korakom bližimo jednom inkluzivnijem društvu.“

Kalifat

Ova švedska serija istražuje nekoliko gorućih problema: džihad i vrbovanje mladih osoba, a naručito devojaka, u tu svrhu, kao i položaj žena u društvu, ekstremizam, Islam, terorizam, ali i ljudska prava.

Sama serija prati priču grupe žena, od kojih su najupečatljivije Pervin, Sule i detektivka Fatima. Gledaćemo kako se devojčice radikalizuju, ali i kako policija nastoji da spreči teroristički napad u Švedskoj.

Serija je bazirana je na istinitom događaju: tri devojčice iz londonske škole Betnal Grin regrutovane su tokom školovanja i pridružile su se Islamskoj državi 2015. godine. Slika njih tri na aerodromu koja je obišla svet inspirisala je scenariste da napišu ovu priču.

Tuđinka (Outlander)

Uzbudljiva peta sezona koja je izašla prethodne godine prati priču na samo Džejmija i Kler, već i njihove kćerke Brijane i njenog muža Rodžera, kao i njihove prinove Džeremaje.

Kler je putnica kroz vreme koja se nakon Drugog svetskog rata u škotskom selu, dok pokušava da oživi svoj brak, vraća skoro dva veka unazad kroz vreme, gde sreće Džejmija, ljubav svog života. Sa njim će dobiti kćer Brijanu koju će odgajati u modernom dobu, da bi se kasnije zajedno vratile. U petoj sezoni, Brijana konačno pronalazi svog bioločkog oca, pokušava da se poveže s njim, ali i pobegne od čoveka koji ju je silovao i napravio joj dete. Ona sa Rodžerom, svojim mužem, pokušava da ostvari sreću u vremenu kada je ženska misao bila sputana.

Peta sezona zasnovana je na knjizi Gorući krst, petoj u serijalu Diane Gabaldon, a serija je obnovljena i za 6. sezonu.

Kruna (The Crown)

Od generacije Z, koja je proživljavala istoriju o princu Čarlsu i lejdi Di, do neverovatnih glumačkih visina Džilijan Anderson, koja je „skinula“ Čeličnu lejdi, četvrta sezona Krune bila je pravi pogodak. Roler-koster emocija i istorije provozaće vas sve do teatralnog ulaska princeze Dajane u maloj crnoj haljini na Božićnu proslavu u kraljevskoj porodici (što je po protokolu do tad bilo nedopustivo; crna je uostalom boja za sahrane, zar ne?)

Čisto da dopunimo glumačku listu neverovatnim imenima: kraljicu tumači neverovatna Olivija Kolman, njenu sestru, princezu Margaret, Helena Boham Karter, a pojavljuju se još i Ben Denijels, Tobijas Menzis, Jošua O’Konor, Ema Korin i mnogi drugi.

Damin gambit (The Queen’s Gambit)

Od problema sa alkoholom i drogom do opsesivnog sveta turnira u šahu preko neverovatne mode šezdesetih godina prošlog veka, ova serija je donela pravo osveženje na male ekrane. Priča prati Bet, neverovatno talentovanu devojčicu koja zna da igra šah i njen ulazak u svet u kome dominiraju muškarci, dok sve vreme pokušava da se izbori sa zavisnošću od tableta na koje se navukla u sirotištu.

Hoće li Bet uspeti da dođe do vrha i koja je cena pobede?

Ono za šta je ova serija dobila posebnu pohvalu od strane kritičara jeste prikaz opsesivnosti onih koji u svetu šaha žele da budu najbolji.

https://www.youtube.com/watch?v=CDrieqwSdgI&ab_channel=Netflix

Kuća od papira (La Casa de Papel)

Ova španska serija, nakon premijere na Netfliksu, postala je planetarni hit, što je podstaklo ovog striming giganta da odobri snimanje još tri sezone ove serije. Da, dobro ste izračunali, peta sezona će ujedno biti i poslednja. Pa i naši omiljeni pljačkaši zaslužuju odmor, zar ne?

U aprilu 2020. godine, taman dok smo bili zatvarani u kuće, izašla je četvrta sezona sage o Profesoru i njegovim saradnicima nazvanim po svetskim prestonicama. Detektivka Rakel se pridružila ekipi pod nadimkom Lisabon i zajedno sa Profesorom isplanirala upad u Centralnu banku Španije, a sada pokušava da se pridruži saučesnicima.

Veštac (The Witcher)

Saga o vešcu je popularni serijal poljskog autora Andžeja Sapkovskog. Prvobitno je pretočena u igricu, a potom je Netfliks otkupio prava na seriju koja prati vešca Geralta od Rivije. Iako je serija zvanično izašla krajem decembra 2019. godine, na ovoj listi se našla jer se o njoj puno pričalo i početkom 2020.

Ako ste voleli Hobita i Gospodara prstenova, volećete i Vešca, i s nestrpljenjem ćete pratiti sve njegove avanture dok on i Siri, kasnije njegova štićenica, pokušavaju da pronađu jedno drugo, a određene frakcije žele da spreče, odnosno pokrenu rat.

A koje su najbolje serije u 2020. godini po vašem mišljenju? Pišite nam u komentarima svoje predloge.

Najviše zgrade na svetu + gradovi sa najviše oblakodera

Miloš Anđelković

март 12, 2021

Oblakoder, neboder ili na engleskom skyscraper jeste vrlo visoka, višespratna zgrada. Ovo ime je prvi put počelo da se koristi tokom 1880-ih, nedugo nakon izgradnje prvih nebodera u Sjedinjenim Američkim Državama. Razvoj oblakodera nastao je kao rezultat slučajnosti nekoliko tehnoloških i društvenih dešavanja. Termin oblakoder se prvobitno primenjivao na zgrade od 10 do 20 spratova, ali krajem 20. veka taj izraz se koristio za opisivanje visoke građevine neobične visine, uglavnom veće od 40 ili 50 spratova. U narednim redovima govorićemo upravo o njima. Saznajte koje su to najviše zgrade na svetu.

Prvi oblakoderi

Usavršavanje procesa gradnje omogućilo je veliki napredak u izgradnji nebodera. Kako je čelik jači i lakši od gvožđa, upotreba čeličnog okvira omogućila je izgradnju zaista visokih zgrada. Zgrada Vilijama Le Barona Dženija sa 10 spratova za Home Insurance Company New York (1884–1885) u Čikagu prva je koristila konstrukciju od čeličnih nosača. Dženijevi neboderi takođe su prvo koristili zid zavese, spoljni pokrivač od zida ili drugog materijala koji nosi samo sopstvenu težinu, a pričvršćen je i poduprt čeličnim skeletom. Konstruktivno se neboderi sastoje od potkonstrukcije stubova ispod zemlje, nadgradnje stubova i nosača iznad zemlje i zavesnog zida okačenog na nosače.

Istorijski gledano, najviša građevina koju je čovek stvorio bila je Velika piramida u Gizi u Egiptu, koja je taj rekord držala preko 3.800 godina, do izgradnje Linkolnove katedrale 1311. godine. Katedrala u Strazburu u Francuskoj, završena 1439. godine, bila je najviša zgrada na svetu do 1874.

Prvi oblakoder je nastao u Čikagu sa zgradom koja je građena za potrebe Home Insurance Company New York od 42,1 m 1885. godine. Sjedinjene Države zauzimale su poziciju države sa najvišim zgradama na svetu tokom 20. veka sve do 1998. godine, kada su dovršene kule Petronas u Maleziji. Od početka 21. veka, Bliski Istok, Kina i Jugoistočna Azija doživeli su procvat u izgradnji nebodera.

Top 3 – najviše zgrade na svetu

Listu najviših zgrada na svetu započećemo sa začelja, tj. krenućemo sa najnižom od top 3 u svetu:

Abraj Al Bait

Abraj Al-Bait odnosno „Kule kuće“ je vladin kompleks od sedam hotela u oblakoderima u Meki, u Saudijskoj Arabiji. Ove kule su deo Projekta zadužbine kralja Abdulaziza čiji je cilj modernizacija grada i smeštaj hodočasnika. Centralni toranj hotela, Kraljevska sahat-kula u Meki, ima najveću satnu masku na svetu, treća je najviša zgrada i peta samostojeća građevina na svetu. Sahat-kula sadrži muzej sahat-kule koji zauzima poslednja četiri sprata kule. Kompleks zgrada je udaljen nekoliko metara od najveće džamije na svetu i najsvetijeg mesta islama, Velike džamije u Meki. To je druga najskuplja zgrada na svetu sa ukupnim troškovima izgradnje od 15 milijardi američkih dolara. Najviša kula u kompleksu je najviša zgrada u Saudijskoj Arabiji, visine 601 metar.

Shanghai Tower

Šangajska kula ili „Šangajska centralna zgrada“ sastoji se od 128 spratova, odnosno 632 metra. To je druga najviša zgrada na svetu po visini do arhitektonskog vrha i ima najvišu osmatračnicu na svetu. Zgrada ima drugi najbrži lift na svetu, najveće brzine od 20,5 metara u sekundi. Dizajnirana od strane međunarodne dizajnerske kompanije Gensler, a u vlasništvu opštinske vlade Šangaja, najviša je od tri susedne super-zgrade na svetu. Druge dve su Kula Jin Mao i Šangajski svetski finansijski centar. Njena stepenasto spiralna konstrukcija, dizajnirana za visoku energetsku efikasnost, pruža različite zone u okviru zgrade, koje su podeljene u različite kategorije.

Burj Khalifa

Burj Khalifa je redefinisala ono što je moguće u dizajnu i inženjeringu super visokih zgrada. Kombinujući najsavremenije tehnologije i kulturne uticaje, zgrada služi kao globalna ikona koja je istovremeno i model budućih urbanih centara i govori o globalnom kretanju ka kompaktnim, pogodnim za život gradskim područjima. Kako se konusni toranj podiže, dodatna proširenja se javljaju na krajevima svakog „krila“ u spiralnom obliku prema gore koji smanjuje masu tornja kako se visina povećava. Ova proširenja su modelirana u aerotunelu kako bi se smanjile sile vetra. Na dizajn Kule značajno su uticale njene performanse u odnosu na vetar, kako u obliku, tako i u orijentaciji. Spoljna fasada, koja se sastoji od aluminijuma i teksturnih panela od nerđajućeg čelika, dizajnirana je da izdrži ekstremne temperature Dubaija tokom letnjih meseci korišćenjem posebnih stakala da bi se poboljšala toplotna izolacija. Iako sagrađen 2010. godine i dalje je najviša zgrada na svetu sa neverovatnih 829,8 metara.

Budući najveći toranj

Jeddah Tower

Kula Džeda (Jeddah Tower), ranije poznata kao Toranj kraljevstva (Kingdom Tower), projekat je izgradnje oblakodera koji je trenutno na čekanju. Smešten je na severnoj strani Džede, u Saudijskoj Arabiji. Planirano je da bude prva zgrada na svetu visoka 1 km i centralni deo i prva faza razvojne i turističke atrakcije poznate kao Džeda ekonomski grad.

Dizajn, koji je kreirao američki arhitekta Adrian Smit, dizajner i Budž Khalife, uključuje mnoštvo jedinstvenih strukturnih i estetskih karakteristika. Tvorac i vođa projekta je saudijski arapski princ Al-Valeed bin Talal, unuk Ibn Sauda i nećak kraljeva Saudijske Arabije pre njega. Al-Valeed je predsednik kompanije Kingdom Holding Company, partnera kompanije Jeddah Economic Company, koja je osnovana 2009. godine za razvoj Džeda kule i grada kao buduće najveće atrakcije Saudijske Arabije.

Gradovi sa najviše oblakodera

Saznali ste koje su to najviše zgrade na svetu. Da bismo napravili spisak gradova sa najviše oblakodera, moramo izvršiti rangiranje gradova širom sveta prema broju oblakodera. Oblakoder je, kao što smo već definisali, kontinuirano visoka zgrada koja ima preko 40 spratova i viša je od približno 150 m. Definicija se pomerala sa naprednom građevinskom tehnologijom tokom 20. veka, što je omogućavalo izgradnju viših zgrada.

Prvi na listi gradova je Hong Kong sa neverovatnih 482 oblakodera, zatim slede dva grada po sličnom broju oblakodera u njima, a to su Shenzhen u Kini sa 297 i Nju Jork u Sjedinjenim Američkim Državama sa 290 oblakodera. Na četvrtom mestu se nalazi Dubai sa 215, a na petom mestu Šangaj sa 166 oblakodera.

Mravi u kući: Rešite ih se na prirodan način

Slavica Bijelić

март 8, 2021

Ako vam se nikada nisu pojavili mravi u kući vi ste zaista srećnik. Gotovo da ne postoji niko ko se bar nekad nije susreo sa tim problemom. Priznaćete nije ni najmanje svejedno kada horda mrava zaposedne vaš posed. Mravi se mogu pojaviti bilo gde i to nikako ne znači da ne vodite računa o higijeni. Mogu se pojaviti na bilo kom mestu u kući, a posebno vole ostatke slatke i masne hrane.

Mravi u kući nisu ni najmanje prijatni gosti, jer se brzo odomaće tako ih ubrzo bude sve više i više. A znate li zašto?

Mravi međusobno komuniciraju putem izlučevina. Kada naiđu na hranu oni luče feromone koji ostavljaju trag drugim mravima da ih prate. Drugi mravi im se pridruže i tako se njihov broj sve više uvećava.

Naravno niko od nas ne želi mrave u svom boravišnom prostoru, ali isto tako nam ne prijaju ni razne hemikalije koje su potencijalno opasne za sve ukućane.

Činjenica je da na tržištu ima raznih sredstava pomoću kojih se možete rešiti mrava. Problem nastaje ukoliko u kući imate malu decu ili ukoliko se mravi pojavljuju u kuhinji tako da nije baš bezazleno koristiti hemikalije.

Ukoliko ste nekad posipali kuhinjsku so na mestima gde se pojavljuju mravi, to se možda pokazalo kao kratkoročno rešenje. Na tren nestanu, ali se ubrzo vrate u još većem broju. U nastavku teksta vam donosimo neke oprobane metode uz pomoć kojih će mravi u kući biti ružna prošlost.

Cimetom ćete oterati mrave

Pospite cimet na kritična mesta, tako što ćete pratiti putanju mrava. Oni ne vole miris cimeta, tako da će brzo nestati. Možete i napraviti tečnost od cimeta i vode i isprskati površine na kojima se pojavljuju mravi.

Potrebno je da pomešate 2 kašike cimeta sa 1/2l vode a zatim sve to sipate u prskalicu i promućkate. Dobijenom smesom poprskajte sva mesta gde vam se pojavljuju mravi u kući. Bićete prijatno iznenađeni shvativši da ste ih oterali.

Napravite rastvor sirćeta i vode

Uz pomoć mešavine sirćeta i vode ćete se uspešno rešiti mrava u kući. Da biste dobili ovu smesu pomešajte ½ čaše sirćeta sa jednom čaše vode. Sipajte u prskalicu a zatim naprskajte mesta gde se pojavljuju mravi. Ne samo da ćete ih uspešno oterati, već što je najvažnije neće se više pojavljivati.

Sem ovog rastvora, sirće u borbi protiv mrava možete koristiti na više načina. Možete nerazblaženo sirće sipati direkno na mesto odakle mravi izlaze, ukoliko je uopšte vidljivo. Sem toga možete napraviti rastvor od sirćeta i tečnosti za sudove kako biste poprskali ćoškove iz kojih se pojavljuju mravi.

Mravi u kući će nestati uz pomoć limunske kiseline

Mravi ne vole limunsku kiselinu, tako da vam je limun dobar način da se oslobodite mrava. Iscedite limun, a zatim na kritična mesta sipajte sok od svežeg limuna. Posebno ga sipajte u pukotine i duž pukotina odakla najverovatnije mravi izlaze. Ubrzo ćete biti potpuno oslobođeni od nezvanih gostiju.

Voda i deterdžent u borbi protiv mrava

Da biste dobili ovaj rastvor potrebno je da prokuvate pola litra vode, a zatim dodajte 50ml deterdženta za sudove. Dobijenu mešavinu sipajte u raspršivač a zatim naprskajte mesta gde mravi izlaze. Ubrzo će mravi nestati i što je najvažnije neće se više pojavljivati.

Kombinacija sode bikarbone i šećera u prahu

Pomešajte jednake količine šećera u prahu i sode bikarbone a zatim dobijenu smesu stavite na mesto gde se nalazi najviše mrava. Možda neće svi mravi odjednom nestati, ali za par dana će sigurno biti potpuno uništeni.

Ljuske od jaja će trajno uništiti mrave

Ljuske od jaja su izuzetno efikasne kada je uništavanje mrava u pitanju. Ne bi bilo loše da kada nešto spremate, ostavite ljuske od jaja, možda će vam zatrebati. Ukoliko vam se pojave mravi u kući, onda sigurno hoće. Osušene ljuske od jaja izdrobite a zatim pospite svida gde se pojavljuju mravi. Ne samo da će mravi ubrzo nestati, već što je najbolje neće se više ni pojavljivati.

Kukuruzno brašno uništava mrave u kući

Postoji još jedan oproban metod za uništavanje mrava a to je kukuruzno brašno. S obzirom da kukuruzno brašno nije opasno ni za decu ni za kućne ljubimce, možete ga nesmetano posuti svuda gde vam se pojavljuju mravi. Mravi će odneti kukuruzno brašno u svoja gnezda i ješće ga. Neće uspeti da ga prevare, tako da će ih uništiti, odnosno uništiće čitavo leglo.

Mravi ne vole jake mirise

Mravi nikako ne vole jake mirise, a posebno ne vole miris lovorovog lista. Takođe ne vole ni miris žalfije. U kuhinjske elemente možete staviti kesice sa žalfijom ili listiće lovorovog lista. Ovi opojni mirisi ni slučajno ne prijaju mravima, tako da će se sami udaljiti što pre.

Biberom oterajte mrave

Ukoliko staze kuda se mravi kreću pospete biberom, mravi će brzo nestati. S obzirom da ih privlači šećer, biber je nešto što će ih sigurno odbiti.

Eterična ulja u borbi protiv mrava

Eterična ulja će vam pomoći u borbi protiv mrava, jer njihovi jaki mirisi će poremetiti feromonske tragove koje su mravi ostavili po kući. Najbolje bi bilo da odaberete eterično ulje mente, eukaliptusa, cimeta ili citrusa. Dovoljno je da nekoliko kapi eteričnog ulja pomešate sa čašom vode, a zatim to sipate u bočicu sa raspršivačem.

Naprskajte sva mesta gde vam se pojavljuju mravi. Nemojte očekivati da će odjednom nestati svi mravi u kući, ali nakon nekoliko prskanja bićete zadivljeni rezultatima.

Nadamo se da će vam ovi saveti koristiti i da ćete na prirodan način uspeti da se oslobodite mrava jednom zauvek. Ukoliko i vi imate neki oproban recept za uništavanje mrava na prirodnoj bazi podelite ga sa nama. Takođe, mogli biste da podelite tekst, jer nikad ne znate ko će vam biti zahvalan zbog toga. Možda ćete baš vi pomoći nekome da se zauvek oslobodi mrava u kući.

Bokvica – najlekovitija biljka svih vremena

Brankica Crnoglavac

март 4, 2021

U narodnoj medicini bokvica se decenijama unazad smatra jednom od najlekovitijih biljki svih vremena. Dok nije otkriven njen lekovit značaj ljudi su je nazivali korovom, jer je bila veoma rasprostranjena. Kasnije je postala toliko cenjena, te se koristila za lečenje raznoraznih zdravstvenih problema. Naši preci otkrili su da bokvica može da izleči skoro trideset različitih bolesti.

Postoje muška bokvica (plantago lanceolata) i ženska (platango major), čije su upotreba i značaj jednako zastupljeni. Istina je da ih ljudi često ne razlikuju, jer su obe vrste zeljaste, samonikle i sa listovima u obliku rozete. Iako razlike ipak postoje i tiču se upravo nijansi u veličini i obliku lista, kao i stabljike, lekovitost obeju je ista.

Kako se bokvica koristi i protiv kojih zdravstvenih tegoba – pročitajte u nastavku teksta.

Kada se bokvica bere i kako se koristi?

Nije svejedno u koje doba godine berete bokvicu. Stručnjaci smatraju da je idealno vreme proleće, ali i jesen, jer su tada najveće šanse pronaći je potpuno svežu.

Budući da raste na svim mestima – u parku, pored puta, trotoara, na livadama, preporuka je da se ne bere u urbanijim sredinama.

Postoji nekoliko načina kako je možete koristiti: sušenu, svežu ili natopljenu alkoholom.

Kako osušiti bokvicu?

Bokvica se suši u tankim raširenim listovima. Važno je da osušeni listovi zadrže svoju prirodnu boju, te oni koji u procesu sušenja pocrne ili požute valja baciti.

Trebalo bi znati i to da list bokvice nije jedino što možete iskorisiti. Naime, žensku bokvicu (prepoznaćete je po kraćim, ali širokim listovima) možete brati celu, sa korenom i bez cvetnih izdanaka. Tako je valja i osušiti – celu i prethodno opranu.

Možete je sušiti na tepsiji, poslužavniku ili na kartonu. Važno je da podloga bude čista, a prostorija provetrena. Nakon što se proces sušenja završi (procenićete odokativno) čuva se u gomilama, u velikim kesama i suvim prostorijama. Pravilno osušena bokvica može trajati i do dve godine.

Korišćenje sveže bokvice

Bokvicu ne morate nužno osušiti da bi bila delotvorna. Naprotiv, možete je korisiti i u potpuno svežem stanju. Jednako je lekovita. Dovoljno je da je detaljno operete i spremna je za direktnu upotrebu.

Ljudi je najčešće u ovom stanju i koriste, jer proces sušenja zahteva vreme, a prilike u kojima se bokvica koristi sasvim su nepredvidive.

Bokvica iz alkohola

Manje poznato, ali veoma delotvorno korišćenje bokvice je u kombinaciji sa alkoholom. Kada kažemo alkohol, prvenstveno mislimo na domaću ljutu rakiju. Ovaj način upotrebe potekao je iz seoskih domaćinstava i bio je preventiva za sve povrede tokom rada na njivama.

Način pripreme je vrlo jednostavan: u teglu stavite sveže i oprane listove bokvice tako da mera bude polovina tegle. Potom listove nalijte rakijom sve do vrha tegle. Bokvica bi tako trebalo da odstoji mesec dana, a onda je spremna za korišćenje. Ovaj način upotrebe ima najjače dejstvo kada su u pitanju dezinfekcije posekotina, rana, ujeda insekata.

Pošto će u kombinaciji sa rakijom izgubiti prirodnu boju (listovi su tamno zelene boje), a poprimiti specifičan miris, obično se koristi uz gazu i zavoje.

Šta sve bokvica leči?

Bokvica je omiljeni narodni lek, jer uspešno rešava niz zdravstvenih tegoba. Ovo su samo neke od njih:

Posekotine, ogrebotine, opekotine, ujedi insekata;
Svrab, ekcem, herpes, ispucala koža;
Zaustavljanje krvarenja i zaceljenje rana;
Kašalj, bronhitis, plućne infekcije, grip, prehlade;
Astma, upala slutokože disajnih puteva;
Laringitis i faringitis;
Uništavanje bakterija;
Dijareja, otežano varenje hrane;
Povišeni holesterol u krvi;
Povišeni krvni pritisak;
Kamen u žuči;
Infekcije zuba i desni…

Nega kože uz bokvicu

Pored lekovitog učinka, bokvica je idealna i u prirodnim kozmetičkim svrhama. Od nje možete praviti maske, serume ili losione za kožu. Veoma je delotvorna prilikom smanjenja crvenila na koži, gnojnih akni i uklanjanja mitisera. Takođe, jedan od najčešćih razloga korišćenja bokvice jesu žuljevi na nogama. Pored toga što će umanjiti bol može sprečiti inficiranje gnojne ranice dok je obuća i dalje na nogama.

Međutim, ne morate imati konkretan problem na koži da biste bokvicu koristili kao kozmetičko sredstvo. Možete napraviti masku za lice kako biste se opustili, vratili koži sjaj i svežinu ili ujednačili ten.

Kako napraviti masku za lice od bokvice?

Uberite 3-4 sveža lista bokvice i detaljno ih operate. Potom ih sitno iseckajte i poređajte na gazu, vatu ili vlažan peškirić koji je prethodno natopljen čajem od kamilice. Mašku držite 15 minuta, a potom lice isperite.
Prethodno osušene listove bokvice izmrvite tako da količina bude jedna puna šaka. Dodajte ih u solju proključale vode i sačekajte da smesa postane mlaka, pa je onda procedite. Vodu iskoristite da natopite peškirić, a prokuvale deliće listova nanesite direktno na lice. Preko stavite peškir i držite 15 minuta, a onda isperite.

Bokvica u ishrani

Pored svih navedenih blagodeti bokvice, ne sme se izostaviti ni njena upotreba u ishrani. Mnogi ljudi su u zabludi da ona ovde nema primenu, jer ne postoji nijedno konkretno jelo od bokvice. Međutim, bilo da je koristite direktno, odnosno indirektno, njen značaj u ishrani je zaista veliki.

Evo gde sve ima primenu.

Čajevi i sirupi

Zbog svog antibakterijskog svojstva, ali i sadržaja tanina, pektina, minerala, vitamina C, A i K, limunske kiseline, kalcijuma i gvožđa, bokvica se najviše koristi za kuvanje čajeva i sirupa. Oni su vrlo efikasni u borbi protiv kašlja, jer podstiču iskašljavanje viška sekreta i smanjuju nadraženost ždrela. Pored toga, ljudi čaj od bokvice mogu piti i ako imaju problem sa krajnicima, bolovima u grlu, anginom ili bilo kojom od prethodno navedenih tegoba.

Redovnom upotrebom čajeva i sirupa od bokvice možete poboljšati probavu, ubrzati rad metabolizma i što je još važnije, ojačati imunološki sistem.

Bokvica u jelima

Iako je gorkog ukusa, bokvica je ipak jestiva (najsličnija je ukusu spanaća), ali se zbog specifičnog ukusa ne pravi se kao zasebno jelo, već se kombinuje sa drugim jelima. Rado se koristi kao dodatak salatama ili kao biljni začin (osušeni listovi).

Može se jesti uz palentu ili ovsene mekinje. Važno je da je prethodno izdinstate, kako bi bila ukusnija. Pored toga, bokvicu možete kombinovati sa spanaćem, pavlakom ili sirom i napraviti ukusnu pitu. Na koji god način da je korisitite ne možete napraviti grešku.

*Za kraj:

Da li ste znali da žvakanje svežih listova bokvice pomaže i prilikom odvikavanja od cigareta? Neverovatno, ali istinito. Čak, proces odvikavanja traje znatno kraće od svih reklamnih trikova i proizvoda.

Očistite svoj dom brzo i efikasno – trikovi za domaćice

Tijana Mihajlović

фебруар 28, 2021

Brzo i efikasno čišćenje doma? Znamo da zvuči nemoguće. Ako ste i vi među nevernim Tomama, u nastavku teksta otkrićemo vam nekoliko super trikova koji će vam pomoći da očistite svoj dom brzo i efikasno. Uz naše savete i predloge postanite pravi čistunac i uverite se da za urednost nije potrebno previše vremena, već pre svega dobra volja i dobra organizacija.

Vreme je za čišćenje

Ako sebe ne smatrate baš velikim čistuncem, ne brinite. Urednost nije osobina sa kojom se ljudi rađaju. Iako bi održavanje čistoće u kući moglo izgledati ponekad inspirativno, sve se uglavnom svodi na održavanje čistoće na brzinu, uz malo snalažljivosti i kreativnosti, ili na puko prikrivanje nečistoće. Ono što dodatno olakšava čišćenje jeste mogućnost da imate kvalitetnu galanteriju i opremu od kvalitetnih materijala na kojima se neće zadržavati mrlje ili ostajati ogrebotine. Kada su u pitanju pločice, Novi Sad pored Beograda ima sjajnu ponudu, kako za vašu kuhinju tako i za kupatilo. Koristite tekovine 21. veka i pretražite internet bilo informativno, bilo da želite da poručite online.

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da postanete pravi „čistunac“.

Napravite prostor

Čak i ako sebe ne smatrate kolekcionarom „stvari“ i predmeta, te „stvari“ se ipak gomilaju u svakom uglu i na svakoj radnoj površini. Počnite da sledite pravilo: „jedno u, jedno van“. Kada kupite nešto novo, bacite, prodajte ili poklonite neki stariji predmet da biste stvorili prostor za novi. Važno je da ne gomilate stvari, jer ćete na taj način uvek lako održavati red.

Očistite radnu površinu

Razni otpaci, kao i posuđe koje ne upotrebljavamo, često se nađu tamo gde inače treba da bude čista, prazna površina. Radne ploče i stolovi praktično mole da ih ne zasipate poštom i ostalim nepotrepštinama. Ljudi koji žele da imaju čiste domove rešavaju taj problem odmah. Kada velike ravne površine održavate čistim, ne samo da su vizuelno privlačnije već ih je i lakše obrisati. Nemojte držati nepotrebne uređaje na radnim površinama, samo će stvarati dodatni nered na vašem stolu.

Uspostavite rutinu čišćenja

Kuće se ne čiste čudesno, same od sebe. Uredni ljudi imaju uspostavljen protokol i dobru organizaciju vremena kako bi sve stvari uvek držali urednim. Oni imaju raspored čišćenja i rutinu, tako da prljavština i veš nemaju vremena da se nagomilaju. Uredne osobe imaju određeni dan za usisavanje ili za pranje veša, kako ti veliki zadaci ne bi bili preskočeni.

Razmišljajte „čisto“ kada ulazite u svoj dom

Ponekad su zaista sitnice te koje vam mogućavaju da živite u blistavom domu. Kao primer možemo navesti obuću. Kada cipele ostanu ispred vrata, sprečavate toksine, zemlju, lišće i druge nečistoće koje brzo zaprljaju podove da uđu u vaš dom. Ako je to nemoguće jer živite u stanu, iznesite obuću na terasu ili u hodniku odvojite poseban deo za izuvanje kako bi sve uneto ostalo na jednom mestu, radi lakšeg čišćenja.

Nađite mesto za svaku stvar

Ako imate previše stvari koje nemaju svoje mesto za odlaganje, postaće nemoguće sve očistiti odjednom. Dakle, ako imate držač za ključeve ili policu za poštu, koristite ih. Kada je sve na svom mestu biće mnogo lakše da očistite svoj dom brzo i efikasno, a i lakše ćete naći ono što vam treba. U suprotnom postoji opasnost da u žurbi ne nađete nešto što vam je veoma važno.

Očistite svoj dom čisteći „u hodu“

Ljudi čiji su domovi uvek čisti, ne čekaju da im prostor izgleda kao da je eksplodirala bomba da bi se latiti čišćenja. Umesto toga, oni imaju rutinu čišćenja. Čim ustanu, oni nameštaju krevet umesto da ostave razbacane jastuke i prekrivač. Uveče nakon igranja, deca odmah vraćaju igračke na mesto. Na kraju radnog dana okače svoje stvari na vešalicu i slažu veš čim se osuši.

Pronađite pametne načine za skladištenje bez nereda

Ljudi koji imaju čiste domove su mudri i koriste sve ono što im pomaže da ostanu organizovani. Organizer koji se može staviti na vrata ima mnogo džepova u koje možete smestiti nakit i šminku, sortirajući ih po vrstama. To mogu biti olovke, ruževi, četke i senke za oči. Slično možete uraditi i sa kancelarijskim materijalom ako nemate mesta u radnom stolu.

Podelite zadatke

Ako ne živite sami, nered i smeće su nešto što ste verovatno napravili svi zajedno. Stoga bi i čišćenje trebalo da bude zajednička stvar. Svi ukućani bi trebalo da imaju svoje nedeljne poslove (brisanje prašine, izbacivanje smeća, usisavanje, čišćenje itd.). Ova zaduženja ne samo da od dece grade buduće odgovorne odrasle osobe već i olakšavaju održavanje čistoće doma, o čemu treba da brinu svi ukućani. Očistite svoj dom zajedno!

Učinite čišćenje manje dosadnim

Teško je zamisliti zabavno čišćenje, zar ne? Ali postoje načini da obavite čišćenje dok vam nešto prijatno odvlači misli. Učinite čišćenje prijatnim poslom slušajući svoj omiljeni podcast ili muziku. Nabavite bežične bluetooth slušalice koje će vam omogućiti slobodu kretanja po kući. Možda čak i na svom meraču koraka dobijete informaciju o tome da se vaše čišćenje doma računa kao trening.

Organizujte sve tako da bude lepo za oko

Ako skladištenje i organizaciju smatrate delom dekorisanja, kao što to čine mnogi ljudi koji imaju čiste domove, to ceo projekat čini praznikom za oči. Napravite pregrade u ormaru tako da su sve haljine na jednom mestu, sve farmerke takođe, džemperi, majice, kaputi, suknje itd. Možete napraviti čak i nalepnice kako biste znali gde vam šta stoji. Ovo posebno važi za stvari koje držite u kutijama. To može biti donji veš, čarape, kape, rukavice i slično.

Pozabavite se posuđem

Ako se ujutru probudite sa sudoperom punim prljavog posuđa, praktično ste kreirali loš početak dana. Prvo ćete morati da operete tiganje i ostale posude, što vam oduzima ključnih pet do deset minuta, a to je neophodno vreme za užurbano jutro. Još gore, sva ta hrana i masnoća će se zalepiti i biće potrebno još više vremena da se očisti. Učinite sebi uslugu i napunite mašinu za pranje posuđa i operite lonce i šerpe pre spavanja.

Koristite ono što već imate u kući kako biste održali stvari čistim

Ne odlažite spremanje pod izgovorom da nemate zalihe preparata za čišćenje. Prozore možete očistiti bez ostavljanja tragova uz pomoć sirćeta ili filtera za kafu. Filteri za kafu i stare pamučne majice takođe dobro deluju kako bi se uklonile preostale dlačice sa odeće. Još jedan profesionalni savet: ako ste obrisali staklo vertikalno spolja, obavezno obrišite vodoravno iznutra. Tako ćete znati da li ste propustili da staklo obrišete sa unutrašnje ili sa spoljašnje strane. Nadamo se da će vas ovaj savet, kao i drugi naši gore već navedeni predlozi, uveriti u to da je brzo i efikasno čišćenje doma moguće.

1...505152...80 Page 51 of 80