Karađorđe – besmrtni vožd i otac Srbije

јануар 13, 2021

Svi znamo da je Đorđe Petrović (prozvan Crni Đorđe ili Karađorđe) bio pokretač Prvog srpskog ustanka i rodonačelnik dinastije Karađorđevića. Nakon nekoliko vekova turske vladavine (od pada Srbije 1459. pod tursko ropstvo), pod njegovim vođstvom je deo Srbije prvi put bio slobodan. Sa svojim ustanicima je 1806. oslobodio Beograd. Od tada pa sve do propasti ustanka udareni su temelji srpske državnosti. Karađorđe je obeležio čitavu jednu epohu u istoriji Srba, poznatu kao Srpska revolucija (njen ratni period). Razbijanje straha od Turaka i pokretanje Revolucije neodvojivo su skopčani s njegovom ličnošću.

Karađorđe – osobena pojava u srpskom narodu

Godina Karađorđevog rođenja ne zna se pouzdano. Rođen je u Viševcu, najverovatnije novembra 1762, dok se prema nekima 1768. uzima kao godina njegovog rođenja. U mladosti je bio hajduk i učestvovao u Kočinoj krajini kao dobrovoljac (frajkor) u austrijskoj vojsci. Karađorđeva porodica bila je brojna. Sa suprugom Jelenom imao je tri sina i četiri kćeri. Njegov drugi sin Aleksa bio je naš prvi prestolonaslednik, a sin Aleksandar knez Srbije (od 1842. do 1858). Koliko je od rane mladosti bio prek i surov svedoče priče o ubistvu čak dva člana porodice: oca i brata. Oceubistvo je sporno i o njemu se među istoričarama dosta polemisalo, dok se bratoubistvo nesumnjivo dogodilo. Svog brata Marinka obesio je jer je bio osumnjičen da je silovao jednu Srpkinju u Topoli.

Karađorđe je osobena pojava u srpskom narodu. Bio je izuzetno snažan. Njegov hod i stas odavali su dostojanstvenu ličnost. Visinom, stasitošću i snagom razlikovao se od svojih sunarodnika. Od njega su strahovali i Turci i Srbi. Njegova strogost i snaga ulivali su poverenje srpskim borcima, a plašile su ga se i mnoge starešine. U strahu od Karađorđa živele su čak i istaknute ličnosti ustanka. Krasile su ga hrabrost i odlučnost, koje ga nisu napuštale do leta 1813. g. i propasti ustanka. Sejanje straha kod sunarodnika bilo je plodotvorno i davalo je velike rezultate. Kao prvi među Srbima, zavodio je disciplinu i poredak, delio pravdu, bodrio klonule i podstrekivao njihov ratnički duh. Voleo je lov i često organizovao hajke na veću divljač. Karađorđe nije bio loš govornik, ali je malo pričao. Poznato je da se u govoru najčešće služio uzrečicom „kojekude“, a omiljena grdnja bila mu je „po duši te“.

Gde je Karađorđe ratovao – tu je bila slava

Karađorđeva uloga u pokretanju Revolucije je bila presudna. Zahvaljujući njemu, Seča knezova (masovno pogubljenje srpskih narodnih poglavara) prerasla je u početak Ustanka, čiji je povod i bila. Pokretanje Revolucije je delo koje ga je učinilo besmrtnim. Podizanje Prvog srpskog ustanka, jednog od najznačajnijih događaja u istoriji srpskog naroda, odigralo se u Orašcu. U novembru 1803. javlja se ideja o kretanju u odsutni boj protiv Turaka. Ustanak je podignut na Sretenje (15. februar) 1804. godine u Marićevića jaruzi. Karađorđe je od 1804. imenovan za vožda, a potom za naslednog predvoditelja (1808). Godine 1811. biva imenovan za naslednog vožda i predsednika Saveta (Praviteljstvujušči sovjet) – prve vlade u modernoj Srbiji.

Narodne i državne potrebe često je podmirivao sopstvenim novcem, a njegova hrana i odevanje bili su skromni. Dugogodišnje ratovanje protiv Turaka od Karađorđa je stvorilo klasičnu epsku ličnost, heroja i vojskovođu. U svesti Srba od vožda je stvoren legendarni lik osvetnika Kosova. Savremenici su ga po herojstvu svrstavali uz samog Obilića. U red najvećih Karađorđevih uspeha ubraja se Mišarska bitka (1806), osvajanje Beograda (1806/7) i bitka na Loznici (1810). Zahvaljujući Karađorđu, ostala je ideja vaskrsa državnosti, a narodu vraćeno dostojanstvo, uprkos propasti države Prvog ustanka (ustaničke države).

Karađorđeva smrt

Nakon propasti ustaka 1813. godine Karađorđe je napustio Srbiju. Iz Rusije se vratio četiri godine kasnije, kada je u Radovanjskom lugu, kod Velike Plane, ubijen po nalogu kneza Miloša Obrenovića. Odluku o Karađorđevom ubistvu Miloš nije doneo ni brzo ni lako. Greh nije ostao samo na njegovoj duši već je prenet i na celu dinastiju Obrenović. Započet je „dinastijski rat“. Borba dve dinastije bila je puna obrta i događaja od velikog značaja za celokupnu istoriju srpskog naroda 19. i 20. veka.

Organizator ubistva bio je Karađorđev kum Vujica Vulićević, a izvršilac Nikola Novaković. Miloš je potom, kao dokaz vernosti, poslao njegovu prepariranu glavu turskom sultanu. Međutim, Karađorđeva biografija se ovde ne završava. Na zahtev kneginje Ljubice, supruge Miloša Obrenovića, Karađorđevo telo je 1819. preneto iz Radovanja u Topolu. Sahranjeno je u grobnici desno od ulaza u crkvu. Marta 1820. u Topolu je preneta i Karađorđeva glava, gde je sastavljena sa telom. Godine 1930. njegove kosti su prenete u Oplenački mauzolej.

Karađorđe danas počiva u zadužbini svog unuka kralja Petra I na Oplencu, u porodičnoj grobnici Karađorđevića (Crkva Svetog Đorđa). Svi Karađorđevići članovi dinastije su sahranjeni u kripti, osim zadužbinara kralja Petra I i osnivača dinastije Karađorđa, koji su sahranjeni u naosu, ispod severne i južne pevnice. Karađorđev grad u Topoli danas čine ostaci Karađorđeve tvrđave iz perioda Prvog srpskog ustanka. Iz tog perioda je ostala i crkva, koja predstavlja jedan od četiri tornja tvrđave. Preostala tri srušio je kralj Milan Obrenović. U Karađorđevom gradu danas su sačuvani crkva sa zvonikom i škola u kojoj se nalazi Narodna biblioteka.

Prema scenariju Danka Popovića u režiji Đorđa Kadijevića, snimljen je 1983. godine film „Karađorđeva smrt“, u kome lik Karađorđa tumači glumac Marko Nikolić.

Zanimljivosti o Karađorđu

Kruna kralja Petra I Karađorđevića napravljena je od Karađorđevog topa, Aberdara, prvog topa izlivenog u Srbiji.
Prvi srpski igrani film, snimljen 1911, posvećen je upravo Karađorđu („Život i dela besmrtnog vožda Karađorđa“).
Na početku Njegoševog „Gorskog vijenaca“ nalazi se posveta ubijenom Karađorđu ( „Posveta prahu oca Srbije“).
Na kraju kalemegdanskog šetališta, gde danas stoji spomenik „Zahvalnost Francuskoj“, nekada je stajao spomenik voždu Karađorđu , rad Paška Vučetića. Srušen je od strane Austrougara za vreme okupacije Beograda. Međutim, spomenik nije u potpunosti uništen. Od njega je ostala figura slepog guslara, koja je postavljena u blizini svog nekadašnjeg mesta.
Ipak, Karađorđe u Beogradu i danas ima svoj spomenik. On je podignut u vreme socijalističke Jugoslavije 1979. na Vračaru, ispred Narodne biblioteke. Izradio ga je vajar Sreten Stojanović. Postavljen je u neposrednoj blizini prostora gde se nalazio Karađorđev ustanički tabor prilikom planiranja napada na Beograd.
Po Karađorđu je ime dobila jedna od beogradskih opština – Voždovac, odakle je i počela opsada Beograda.
Po njemu je ponela ime jedna kapija na Kalemegdanu, iako izgrađena daleko pre Karađorđevog vremena (u prvoj polovini 18. veka). Ponela je ime „Karađorđeva“ jer se dugo verovalo da su ustanici predvođeni Karađorđem 1806-1807. godine ušli u tvrđavu upravo kroz ovu kapiju.
U znak pokajanja, Vujica je 1818. podigao crkvu u blizini mesta Karađorđevog ubistva, koju je narod nazvao Pokajnica. Život je okončao u siromaštvu i njegova loza je ugašena. Kazna za greh stigla je i svirepog Novakovića, koji je takođe skončao tragično. Poginuo je „sišavši s uma“, a njegova loza takođe se ugasila.
Najstariji sin kralja Petra Prvog princ Đorđe, dobio je ime po svom pradedi Karađorđu.
15. februar (Sretenje) u Srbiji se slavi kao Dan državnosti (zbor u Orašcu i početak ustanka 1804) i ustavnosti (donošenje prvog Ustava 1835).

Dositej i Karađorđe

I za kraj, donosimo jednu zanimljivu anegodotu o Karađorđu i Dositeju Obradoviću:

O jednom prazniku 1810. išao naš slavni Dositej Obradović sa vrhovnim voždom srpskim Karađorđem u crkvu. Na putu je bila poledica i zato rekne Karađorđe Dositeju:

– Čuvaj se, starče, da ne padneš!

Dositej mu na to odgovori:

– Bogme, čuvaj se ti da ne padneš, jer ja i ako padnem, neće za to niko znati, ali ako ti padneš – čuće cela Evropa.

Venecija – gospa na kanalima (najveće atrakcije)

јануар 8, 2021

Sinonim za romantiku. Sinonim za istoriju. Venecija je jedan od najlepših gradova na svetu i jedna od omiljenih destinacija turista iz Srbije, jer nestvarna lepota gospe na kanalima udaljena je samo 750 km od Beograda. Putnici se odlučuju za individualna ili grupna putovanja, za niskobudžetnu varijantu sa smeštajem u Lido di Jesolu ili ekskluzivniju opciju sa hotelom u centru Venecije. Raskošna lepota grada na 117 malih ostrva ispresecanog kanalima, dostupna je u svako doba godine. Jedan od najspektakularnijih događaja je Karneval u Veneciji koji se održava u februaru. Nekadašnja prestonica Mletačke republike u Venecijanskoj laguni ponosi se Trgom svetog Marka sa istoimenom bazilikom, Duždevom palatom, Rialto mostom, ostrvima Murano i Burano, ali iznad svega čuvenim gondolama. Ukoliko do sada niste bili u prilici da prošetate bar jednim od 400 mostova u gradu, zaplovite kanalima ili posmatrate grad sa Zvonika svetog Marka, znajte da je Venecija prava destinacija za vas.

Venecija – nezvanična Kraljica mora

Venecija - Santa Maria della Salute — Foto: pixabay.com

Venecija je glavni grad pokrajine Veneto, jedne od najvećih i najrazvijenijih italijanskih regija. Smeštena je na obali Jadrankog mora, tačnije u Venecijanskoj laguni i jedan je od najposećenijih gradova na svetu sa oko 60 miliona turista godišnje. Primera radi, Veneciju dvevno poseti oko 60.000 ljudi, a u njoj je ostalo da živi samo 55.000 stanovnika. Poslednjih godina gradske vlasti ulažu napore da smanje broj poseta, jer je masovni turizam jedan od razloga što grad brže tone. Tokom 20. veka, grad je potonuo 120 milimetra. Za sada su uveli samo zabranu ulaska prekookeanskih kruzera u grad, a u planu je i plaćanje turističke takse od čak 10 evra po noćenju po osobi.

Venecija je grad pun nadimaka – Serenisima, Kraljica Jadrana, Nevesta mora, Grad mostova, Grad vode, itd. Mnogi gradovi koji po geografskim karakteristikama liče na nju, nose epitet Venecije – Amsterdam (Zapadna Venecija), Sankt Petersburg (Severna Venecija), Empuria Brava (Španska Venecija) i Nju Orleans (Američka Venecija).

Tokom srednjeg veka, bila je najmoćniji grad na svetu kao prestonica Mletačke republike. Na vrhuncu moći imala je 3.300 brodova, a vlast je bila u rukama dužda koga je birala aristokratija. Pored trgovačke moći, njena dominacija oduvek je bila na polju umetnosti, naročito u periodu renesanse i baroka.

Najveće atrakcije Venecije

U Veneciji ne postoji mesto koje nije fotogenično. Gde god da stanete, fasade, mostovi i kanali svedoci su burne istorije i neprolazne lepote. Crkve i palate duž kanala nalaze se na listi Uneskove svetske kulturne baštine. Izdvojićemo najpopularnija mesta koja nikako ne smete propustiti prilikom prve posete Veneciji.

#1 Trg svetog Marka sa bazilikom i zvonikom

Trg svetog Marka (Piazza San Marco) je jedini pravi trg u gradu (piazza). Svi ostali su po lokalnoj nomenklaturi campi (polja). Ako je verovati Napoleonu, ovo je najlepši trg na svetu. Nastao je u 9. veku kao manji trg ispred Bazilike svetog Marka, koja nosi epitet crkve od zlata. U njoj se nalaze relikvije ovog sveca ukradene iz Aleksandrije, dok eksterijer krase Konji svetog Marka, kao i Četiri tetrarha, svi doneti iz Konstantinopolja (Istanbula). Na trgu se nalazi i glavni orjentir u gradu – Zvonik svetog Marka (Kampanil). Sa 98,6 metara visine najviša je građevina u Veneciji sa koje se pruža spektakularan pogled na ceo grad.

#2 Duždeva palata i Most uzdaha

Izgrađena u gotsko-venecijanskom stilu, Duždeva palata „naslanja“ se na Baziliku svetog Marka. Ona je predstavaljala centar moći nekadašnje Mletačke republike, jer je u njoj živeo poglavar – dužd. Glavni ulaz do bazilike naziva se Porta della Carta (Kapija papira), jer su tu pisari nudili svoje usluge ljudima koji su dolazili u palatu. Sa strane do vode postoji druga kapija – Rive. Unutrašnjost čini nekoliko sala, Dvorana sa četvoro vrata, Muzej oružja i duždevi apartmani. Most uzdaha povezivao je palatu sa zatvorom u kome je kaznu služio i legendarni zavodnik, Đakomo Kazanova. Sagrađen od istarskog kamena u baroknom stilu, danas je turistima jedno od omiljenih mesta u gradu. Legenda kaže da koji par gondolom prođe ispod Mosta uzdaha ostaće večno zaljubljen.

#3 Rialto most

Rialto most je jedan od 4 mosta preko Velikog kanala (Canal Grande), izgrađen u 16. veku. Najveći je most u Veneciji na kome se nalaze dućani gde možete kupiti suvenire, slike, srebro, staklo sa ostrva Murano ili čipku sa ostrva Burano. Kada je građen, tadašnja uprava grada odbila je arhitektonsko rešenje čuvenog Mikelanđela Buonarotija i prihvatila nacrt Antonija da Pontea. Sa jedne strane mosta se nalazi riblja pijaca, na kojoj se osim ribe i morskih plodova može kupiti sveže voće i ceđene sokove. Ako se zateknete na ovom mestu subotom u podne i čekate u redu za restoran Muro Rialto, izaći će momak sa papirnim tanjirima punih svežim morskim plodovima (frito misto). Ukoliko ste ogladneli od šetnje, ovaj brzi obrok će vam dobro doći, a ako ipak želite da sednete u restoran i ne potrošite čitavo bogatstvo, preporuka je Bar Ristorante Omnibus.

#4 Bazilika Santa Maria dela Sallute

Nama poznata iz pesme Laze Kostića, ova bazilika je jedna od najlepših ne samo u Veneciji, već na celom svetu. Gospa od zdravlja smeštena je na Carinskom rtu, na samom ulazu u najveći kanal u gradu – Kanal Grande. Lokalno stanovništvo je zove jednostavno Salute. Ova osmougaona bela crkva sagrađena od istarskog kamena leži na oko 1.156.000 stubova. Njena kupola za Veneciju znači što i kupola Duoma za Firencu ili kupola Bazilike svetog Petra za Rim. Turisti kažu da ukoliko ste bili u Veneciji i niste se fotografisali ispred ove crkve, vaša poseta se i ne računa.

#5 Ostrva Murano i Burano

Kada vaš brod iz luke Punta Sabioni doplovi do luke na Trgu svetog Marka, znajte da ćete videti jezgro Venecije. Međutim, ovom gradu pripadaju i dva prelepa ostrva u laguni – Murano i Burano. Njih možete posetiti ukoliko se ukrcate na brod u luci Fondamente Nuove. Ostrvo Murano, odnosno skup sedam manjih ostrva, poznato je po proizvodnji stakla. Iz starih radionica nastaju lusteri, lampe, ogledala, vaze, čaše, sitni nakit, itd. Kada ste već u ovom mirnijem delu Venecije, posetite Muzej stakla i „Staklenu kometu“, figuru od 6 nijansi plave boje izrađenu od 500 komada stakla. Ostrvo Burano je pak poznato po šarenim fasadama i proizvodima od čipke. Jedna od najvećih atrakcija ovog šarmantnog ostrva je zvonik crkve San Martino, „krivi toranj Burana“.

Venecija su gondole – simbol grada od 11. veka do danas

Venecijanske gondole — Foto: pixabay.com

Iako smo nabrojali glavne atrakcije Venecije, ono što svakom čoveku prvo padne na pamet na spomen ovog grada su gondole. Gondole se prvi put u istorijskim spisima spominju 1094. godine. Od tada pa sve do danas one prevoze putnike kroz plitke venecijanske kanale. Duge su do 11 metara (sa zaobljenim pramcem), a široke do 1.6 metara. U jednu gondolu može stati do 6 putnika sa jednim ili dva gondolijera. Za izgradnju gondola koriste se različite vrste drveta i vreme utrošeno za izgradnju jedne može biti i do 500 sati.

Gondolijeri mogu biti samo potomci starih venecijanskih porodica. Po jednoj zanimljivoj legendi, dečaci koji su bili predodređeni da postanu gondolijeri, rađali su se sa kožicama među prstima, da bi mogli da hodaju po vodi. Nekada je u gradu bilo oko 10.000 gondola, dok je danas ostalo samo oko 500. Vožnja gondolom 40 minuta košta između 80 i 100 evra. Ako ste spremni za najromaničnije trenutke u svom životu, nećete štedeti novac.

Jovanka Orleanka – Božja glasnica u borbi za slobodu

Maja Ignjatović

јануар 3, 2021

Ko je bila maloletna devojčica koja je hrabro pristupila francuskoj vojci u bici kod Orleana? Kako je od device koja čuje Božji glas postala veštica spaljena na lomači? Zašto je danas ona jedan od najvećih svetaca rimokatoličke crkve? Jovanka Orleanka, heroina koja je stekla svetsku slavu za samo 19 godina života, vekovima je predmet divljenja. Njena kuća u rodnom selu Domremi la Pisel (u vreme kada je Jovanka u njemu živela zvao se samo Domremi), jedan je od važnijih spomenika francuske kulture, a njen život inpiracija brojnim istoričarima, piscima i producentima. Sigurno ste već čitali o Žan d`Ark ili gledali neki film, zato hajde da se podsetimo zajedno ko je bila ova neustrašiva devojka poznata i kao „devica iz Orleana“.

Polemike oko prezimena

Rođena je 1412. godine u selu Domremi, koje je bilo pod vlašću vojvode od Burgundije u zajednici sa Englezima. Burgundija je bila vazalna francuska država od 1032. do 1477. godine, nastala na delu teritorija bivše Kraljevine Burgundije. Jovankin otac bio je zemljoradnik, Žak d`Ark, a njena majka domaćica, Izabel Rome. Dva sina i dve ćerke umrli su im veoma mladi. Kada su Englezi osvojili selo, izgubila je roditelje i počela da živi sa ujakovom porodicom.

Velike polemike su se vodile oko njenog prezimena. Naime, Jovanka se uvek predstavljala kao Jeanne la Pucelle ističući svoje devičanstvo. Iako je u njenom selu tradicija nalagala da deca dobijaju majčino prezime, ona je poznata pod očevim. Smatra se da u tom periodu prezimena u Francuskoj nisu bila jasno definisana, pa na tom osnovu potiču brojne teorije zavere oko porekla junakinje.

Devojčica kojoj je Bog šaputao

Jovanka Orleanka je svakodnevno odlazila u crkvu, ali nikada nije naučila da čita i piše. Volela je da peva dok je na planini čuvala stado. Kako je izjavila na suđenju 1428. godine, imala je samo 13 godina kada je čula Božje glasove koji su joj poručili da pomogne francuskom regentu Šarlu VII Pobedniku u bici kod Vokulera. Poslušavši glasove, odjurila je u bitku kod obližnjeg sela, ali ju je zapovednik Robert Badrikuru vratio kući. Međutim, ona je čvrsto verovala kako je izabrana da se izbori za slobodu Francuske i krunisanje Šarla VII. Vratila se u Vokuler i, pored ismevanja od strane vojnika, nastavila da traži regenta. Kada ga je konačno pronašla u Šinonu, poklonila mu se. Čuvena po svojoj upornosti, ubeđivala je prestolonaslednika na akciju isterivanja Engleza iz njihove zemlje. Podsmeh, čudni pogledi i epiteti veštice nisu je sputavali u borbi da pokrene francusku vojsku.

U aristokratskim krugovima, njena priča o devičanstvu je bila sumnjiva, te su je poslali u Poatje kako bi tim lekara i opatica utvdio da je nevina. Time je bar donekle, ućutkala svoje kritičare. Međutim, ono što je za nju bilo bitnije je povratak u Šinon i priprema za rat protiv Engleza.

Jovanka Orleanka u Stogodišnjem ratu

Stogodišnji rat (1337–1453. godine) između Engleske i Francuske već je uveliko trajao, kada su Englezi odlučili da osvoje Orlean. Međutim, nisu imali dovoljno snage da ga zauzmu, pa su napravili opsadu. Francuzi nisu činili ništa da se te opsade reše, sve dok Jovanka Orleanka sa upornom pričom o vizijima i Božjem šapatu nije nagovorila regenta da je pošalje na bojište.

Njen dolazak i neverovatna energija podigli su moral francuske vojske, te su najpre odvratili Engleze od opsade. Ona je poslala pismo Rotsleru 22. aprila 1429. godine da napusti mirno Orlean ili će ga ona sama isterati. Osam dana kasnije uzjahala je konja i krenula u boj. Grad je oslobođen 22. maja, a ova pobeda je podstakla moral vojnicima koju su nastavili da oslobađaju gradove duž Loare pod vođstvom sedamnaestogodišnje devojčice. Prva velika francuska kopnena pobeda bila je u gradu Pate, što je otvorilo put prestolonasledniku da ode na krunisanje u Rems. Šarl VII je 18. juna postao kralj Francuske. Jovanka Orleanka ga je molila da je otpusti iz službe, jer je njena misija završena. Tome su se protivili vojnici, jer im je ona konstantno podizala moral u borbama.

Jovanka Orleanka je na slikama prikazana kao ratnik, ali ona se nikada nije borila u bitkama. I pored toga dvaput je bila ranjena, računajući bitku kod Orleana. Predvodila je napade noseći zastavu svoje zemlje, učestvovala je u planiranju vojnih strategija i neverovatno podizala moral vojsci. Nije dopuštala psovke, nepristojno ponašanje, preljubu i odbijanje poslušnosti. Ona i njeni vojnici redovno su posećivali mise i verovali da su sve uspehe postizali uz pomoć Boga. Jovanka je i dalje slušala Božji glas.

Tragična smrt francuske heroine

Jovanka Orleanka je ostala u službi kralja i učestvovala je u odbrani Kompjenja od Burgunda. Kada je usledilo povlačenje prema tvrđavi, zapovednik odbrane grada, zatvorio je kapije pred Jovankinom vojskom. Bila je zarobljena i odvedena u zatvorsku ćeliju.

Iako je pokušala nekoliko puta da pobegne i verovala da će je kralj Šarl VII osloboditi, to se nije desilo. Prodata je kralju Engleske, Henriju VI koji je protiv nje organizovao suđenje u Ruanu. Bila je optužena za jeres i veštičarenje. Presuda je glasila: spaljivanje na lomači. Pre nego što je pogledala smrti u oči, Jovanka je pred 37 sudija izjavila da više ne čuje Božji glas. Njena izjava ništa nije promenila. Spaljena je 30. maja 1431. godine u podne na lomači u centru Ruana. Poslednja reč koju je izgovorila kroz visak je: „Isuse!“. Imala je samo 19 godina. Njen pepeo su bacili u Senu. Ako se nekad nađete ispred Ajfelove kule, ne zaboravite da u talasima Sene ispred vas živi sećanje na francusku heroinu.

Kroz analizu istorijskih spisa i svim izjava o glasovima koji su joj se obraćali od 13 godine, savremenici smatraju da je Jovanka patila od neuroloških i psihičkih poremećaja koji su izazivali halucinacije.

Kanonizacija – sveta Jovanka Orleanka

Postupak za rehabilitaciju pokrenut je 1456. godine u Parizu. Uz saglasnost pape, pregledan je sav materijal o francuskoj heroini i utvrđeno je poništenje presude. Nije došlo do beatifikacije, odnosno prvog stepena kanonizacije. To se dogodilo tek početkom 20. veka, a konačno je kanonizovana 1920. godine. Sveta Jovanka Orleanka smatra se jednim od najvećih svetaca po učenju rimokatoličke crkve.

Cimet, vaš saveznik u borbi protiv celulita!

Slavica Bijelić

децембар 28, 2020

Ako imate problem sa celulitom onda sigurno znate koliko muke imate da ga se rešite. Sigurno ste probali razne kreme i meleme, koji možda donekle uspeju da smanje celulit. Diskutabilno je koliko ste zadovoljni postignutim rezultatom. Kada bismo vam rekli da imate rešenje na dohvat ruke, da li biste bili iznenađeni? Cimet vam može biti saveznik u borbi protiv celulita a mi ćemo vam objasniti kako.

Cimet ima sjajnu aromu i vrlo često ga koristimo u kulinarstvu, mada ima i široku primenu u medicini. On uklanja otrovne materije iz tela i predstavlja prirodno sredstvo za detoksikaciju organizma i poboljšava cirkulaciju.

Cimet je veoma moćan antioksidans

Upotrebom cimeta poboljšaćete cirkulaciju i eliminisaćete toksine koji dovode do stvaranja celulita. Žene su daleko sklonije pojavi celulita nego muškarci zato što je njihovo telo izloženo čestim hormonskim promenama. Sem toga vezivno tkivo žena je fleksibilnije, tako da tokom vremena dolazi do stvrdnjavanja a to nataložene naslage masti čini vidljivijima.

Ma koliko se ranije smatralo da celulit ima veze sa kilažom, to uopšte nije tačno. Neretko se dešava da i mršave osobe imaju celulit.

Kao najčešći uzroci koji dovode do pojave celulita su: nedovoljan unos vode u organizam, preterana upotreba kafe i nikotina, loša ishrana sa visokim nivoom zasićenih masti i šećera, isuviše tesna odeća, kao i konstantno sedenje.

Cimet i sve njegove prednosti

Cimet je veoma zdrav i delotvoran za ceo organizam, a stiče se utisak da je nedovoljno korišćen.

Cimet smanjuje apetit – dovoljno je da dnevno koristite samo jednu kašičicu cimeta kako biste smanjili apetit. Cimet održava sitost organizma i sprečava prejedanje, gomilanje masti, kao i stvaranje celulita.

Cimet efikasno obrađuje ugljene hidrate – zahvaljujući ovom svojstvu, cimet vam pomaže da izgubite kilograme. Svakodnevna konzumacija cimeta ne samo da će vam pomoći da uklonite celulit, već ćete zahvaljujući njemu imati tanak struk. Istraživanja su pokazala da je abdomenalna masnoća veoma osetljiva na cimet, tako da je onda i razumljivo što konzumacija cimeta dovodi do tankog struka.

Cimet ima izuzetno dejstvo na nivo šećera u krvi – sadrži sastojke koji smanjuju širenje insulina i koji istovremeno pomažu telu da efikasnije koristi insulin. Podstiče proizvodnju insulina, tako što usporava apsorpciju glukoze iz creva. Samim tim neće doći do gomilanja masti, a to svakako pomaže u borbi protiv kilograma i celulita.

Ulje cimeta za uklanjanje celulita

Lečenje celulita nije ni najmanje lak proces i zahteva dugotrajnu primenu i upornost. Sem što cimet možete uvrstiti u redovnu ishranu, idealno bi bilo da koristite ulje cimeta za masažu. Ovo ulje možete naći u gotovo svim prodavnicama zdrave hrane po veoma povoljnoj ceni.

Kako biste pravilno tretirali celulit sa ovim uljem, potrebno je da nanesete veliku količinu cimetovog ulja na područje gde imate celulit a zatim kružnim pokretima masirajte celu regiju. Vodite računa prilikom masaže, jer ukoliko isuviše jako pritiskate kožu nanoseći ulje, može doći do oštećenja tkiva. Ukoliko ste u mogućnosti, umesto vas to može uraditi i terapeut.

Sem ulja od cimeta koje možete naći kao gotov proizvod, postoji i još mnogo recepata koje biste sa lakoćom mogli napraviti, a koji će vam pomoći u borbi protiv celulita. U nastavku teksta vam donosimo neke od njih.

Cimet i med u borbi protiv celulita i suvišnih kilograma

Kombinacija cimeta i meda je savršena ne samo za eliminisanje celulita već i za uklanjanje viška kilograma.

Da biste napravili ovu smesu potrebni su vam sledeći sastojci:

-150ml vode

-½ kašičice cimeta

-1 kašičica meda

Najpre zagrejte vodu do nekih 40 stepeni a zatim u nju dodajte med i cimet i dobro izmešajte. Polovinu ovog napitka popijte ujutru pre doručka, a drugu polovinu uveče pre spavanja. Prvi rezultati će biti vidljivi već nakon 15 dana. Ne samo da ćete primetiti da se celulit znatno smanjio, već ćete izgubiti i par kilograma tokom ovog perioda.

Prednost ovog napitka je i taj što cimet i med u kombinaciji sprečavaju telo da nakupi masnoću. Takođe dovode i do ubrzanja metabolizma nja što će svakako rezultirati gubitkom kilograma.

Napravite sami gel za masažu

Kombinacija meda i cimeta ne samo da je delotvorna ukoliko je koristite na gore pomenuti način, već od istih sastojaka možete napraviti i gel za masažu.

Potrebni sastojci za pravljenje gela:

-1 kašika cimeta

-2 kašike meda

– malo vode

Kako biste sami napravili ovaj gel za uklanjanje celulita potrebno je da pomešate 1 kašiku cimeta u prahu i 2 kašike meda. Zagrejte vodu, a zatim dodajte ovu smesu uz lagano mešanje. Potrebno je da dobijete gustu masu. Kada se malo prohladi utrljajte ovaj gel na područja zahvaćena celulitom. Možda će vam biti nelagodan osećaj, zbog lepljivosti meda. Ali kada budete videli rezultat nakon nekoliko dana primene bićete prijatno iznenađeni.

Čaj od cimeta kao pomoćno sredstvo u borbi protiv celulita

Kako biste postigli što bolji i što brži efekat u uklanjanju celulita mogli biste uvrstiti i redovno ispijanje čaja od cimeta. Čaj od cimeta je koristan za celokupno zdravlje organizma, a u kombinaciji sa uljem ili gelom daje sjajne rezultate u borbi protiv celulita.

Kako da napravite čaj od cimeta?

Čaj od cimeta se spravlja veoma brzo i jednostavno. Dovoljno je da sipate šoljicu vode u neku posudi a zatim kada proključa dodajte 1 kašičicu cimeta ili 2 štapića cimeta. Potrebno je da odstoji nekih 5 minuta pre nego ga popijete.

Da li je cimet preporučljiv svima?

S obzirom da je cimet netoksičan začin, možete ga nesmetano koristiti. Mada i ovde morate biti obazrivi, jer ništa se ne preporučuje u neograničenim količinama. Konzumiranje cimeta nije preporučljivo dojiljama, jer se može desiti da izmeni ukus mleka, što se bebi sigurno ne bi dopalo.

Ukoliko konzumirate cimet tokom trudnoće potrudite se da to bude baš u malim količinama.

Prevelik unos cimeta u organizam može dovesti do povećanja pritiska, tako da ukoliko imate problem sa pritiskom svedite konzumaciju cimeta na najmanju moguću meru. Ukoliko ste alergični na neke biljke izbegavajte konzumaciju cimeta. A posebno ukoliko imate neko srčano oboljenje, dobro bi bilo da se posavetujete sa lekarom pre nego se odlučite za redovnu konzumaciju cimeta.

I posebno budite oprezni kada konzumirate cimet na prazan želudac, jer može izazvati mučninu i povraćanje.

Sem što je prijatnog ukusa i mirisa, zahvaljujući cimetu možete postići sjajne rezultate u borbi protiv celulita. A ukoliko i vi imate neki proveren i oproban recept za celulit podelite ga sa našim čitaocima.

Kako sprečiti prejedanje za vreme praznika?

Predrag Konatarević

децембар 23, 2020

Izgleda da teško mogu da prođu praznični dani a da se ne zavrtimo u začaranom krugu.

Od planiranja dobrog provoda do nekoliko kilograma viška, granica se nekako stanji baš tu oko Nove godine. Nije lako odupreti se prazničnoj euforiji, sve i da ste od onih koji se ne uzbuđuju previše oko svega. A onda, danima (pa i nedeljama) pre nego što zapravo sednemo za prazničnu trpezu, tu je gomila podsetnika na slavlje, najluđu noć, porodična okupljanja, dobro raspoloženje…

Po pravilu, uz njih uvek ide i slika jelovnika na kome nema šta nema. Kao po nekom uslovnom refleksu, ubacujemo se u praznični mod – vreme je slavlja i veselja, a ko još tada razmišlja da li je pojeo zalogaj-dva (ili ceo tanjir) više? Na to se potom nadoveže i opšte prihvaćeni stav da se za praznike valja opustiti i dozvoliti sebi malo oduška.

Problem nastaje kada shvatimo da smo ponovo preterali. Danak tom preterivanju stiže u vidu teškog osećaja u stomaku, narušenog varenja, a često se tu nalepi i koji kilogram viška. I onda nastavljamo začarani krug: nakon „valja se opustiti“ sledi griža savesti, odluka da konačno krenemo na dijetu i potraga za najlakšim načinima kako smršati bez mnogo muke – za „brzinskim receptom“ koji će nas za 5 dana ili dve nedelje vratiti u najdraži komad garderobe.

I onda shvatimo da smo ponovo prekršili prećutno obećanje da ovoga puta nećemo ponoviti prošlogodišnju grešku. Zbog čega se onda stalno zatičemo u istoj situaciji, iako znamo da će nam se previše opuštanja vratiti kao bumerang?

Koliko je jaka moć navike

Odgovor na ovo pitanje zapravo je prilično jednostavno. Radi se o sledećem: mi možemo doneti odluku (u ovom slučaju – pazim šta jedem, čak i za praznike) znajući da ćemo time izbeći neprijatnosti (višak kilograma ili „moranje na dijetu“). I to je sasvim na mestu, sve dok se ne zateknemo da smo usput nekako zaboravili šta smo odlučili. Nad odlukom je pobedu odnela navika, ali i okolnosti koje su tih prazničnih dana drugačije od uobičajene svakodnevice.

Praznici su već po tradiciji vreme kada se sastajemo sa najmilijima u svečanom i opuštenom raspoloženju. Uz druženje i veselje kočnice nam popuštaju i teško da ćemo se setiti da izbrojimo svaki zalogaj. Osim toga, postoji i to uverenje da Nova godina, Božić ili slava ne idu bez najraznovrsnijih mrsnih đakonija. I zato kupujemo i spremamo više hrane nego što nam je potrebno, a uostalom – ionako to ne radimo svaki dan. Da li to onda znači da treba da se odreknemo „vanrednog“ uživanja?

Pa, i ne baš. Zapravo, u redu je da u prazničnim danima ugodite sebi. Pitanje je kako da ne dođete do toga da vam kočnice previše popuste, a praznično raspoloženje ustupi mesto kajanju.

Da li je dovoljno reći „ješću manje“?

Dakle, doneli ste odluku: ove godine ćete stvarno paziti. Dobro, nećete baš evidentirati svako parče kolača, ali ćete stati sa jelom pre nego što prevršite meru. Međutim, izbegavanje prejedanja tokom slavlja počinje mnogo pre nego što se nađete pred punim stolom hrane koja vas mami.

Pre svega, navika da jedemo više nego što je našem organizmu potrebno nije rezervisana samo za novogodišnje, božićno ili slavsko veče. Hrana je izvor zadovoljstva, pogotovo kada je jelovnik svečaniji i prepun raznih specijaliteta i koje čašice više. Naime, naš mozak reaguje na unos hrane i „nagrađuje“ nas tako što oslobađa dve važne supstance – endorfin i dopamin. Oni su poznati i kao hormoni sreće zbog kojih osećamo zadovoljstvo nakon obroka. U isto vreme, ovaj sistem nagrađivanja funkcioniše tako što pamti taj osećaj i „tera“ nas da ponovo posegnemo za hranom (a najčešće su to upravo zabranjene namirnice poput slatkiša i prostih ugljenih hidrata). Kada se naviknemo na ovaj hormonski skok, dešava se da nastavljamo sa jelom i onda kad smo već siti ili uopšte ne osećamo glad.

Par praktičnih saveta pre nego što sednete za trpezu

U praznično doba godine, koje je nemoguće zamisliti bez obilne trpeze, još teže je ovu naviku kontrolisati sa namerom. Zato bi prvi praktični podsetnik bio – kada planirate praznični jelovnik, planirajte ga svesno. Odaberite nekoliko specijaliteta (slanih i slatkih) u kojima zaista uživate i koje ne pripremate svaki dan. Time se, s jedne strane, ne odričete toga da ugodite sebi. Sa druge, izbegavate scenario u kome iznosite na sto gomilu raznih đakonija koje biste pojeli „po navici“.

Drugi savet je da se uoči praznika pridržavate izbalansiranog režima ishrane. Postoje jednostavni načini da dovedete apetit u red, a kada to postane navika, vrlo je verovatno da od nje nećete previše odstupati ni tokom prazničnih dana. To ne znači da se na stolu ne može naći i kaloričnijih jela, ali ako pritom isplanirate jelovnik, manja je šansa da će ih biti previše i da ćete u njima preterati. U skladu sa tim planirajte i prazničnu kupovinu: stavite sve na papir i nosite sa sobom spisak.

Još jedan praktičan savet tiče se zdrave rutine koja uključuje redovno vežbanje. Iako zvuči lakše u teoriji nego u praksi (pogotovo kada vas veuz svakodnevne obaveze dočekaju i pripreme oko praznika), na ovaj način izbegavate i jednu od neželjenih posledica, a to je nakupljanje suvišnih kilograma. Ako vam izostane vremena za redovan odlazak na treninge, izdvojte bar pola sata u toku dana za šetnju ili trčanje.

Poslednji savet glaso bi: odustanite od dijete. Ovih nekoliko prazničnih nedelja definitivno nije pravi trenutak da pokušate da smršate. Osim iskušenja kojima je još teže odoleti, verovatno je da ćete u nekom trenutku ipak posegnuti za kaloričnijom hranom, makar i u umerenijoj količini. Umesto toga, održavajte kilažu izbalansiranom ishranom i redovnim vežbanjem.

Nije sve u hrani

Koliko god ozbiljno shvatili sve nabrojane „mere predostrožnosti“, izvesno je i da nećete uvek moći da birate šta će se pred vama naći na stolu. To su sve one prilike kada odlazite kod porodice i prijatelja na ručkove i večere, a vaši domaćini su se pobrinuli da ničega ne manjka. U ovakvim situacijama nam kočnice i najviše popuštaju.

I ovde je ključ u svesnosti i odgovornosti, ali i u tome kako ćete „naštelovati“ apetit. Jedna od većih grešaka je da pre sedanja za prazničnu trpezu izostavljate obroke misleći da ćete tako sveukupno pojesti manje. Efekat je na kraju potpuno suprotan: za svečanom trpezom poješćete više nego što želudac može da svari. Dakle, bez izgladnjivanja – ne propuštajte obroke i jedite normalno tokom celog dana.

Kada se nađete za stolom, popijte pre obroka čašu vode – manje ćete pojesti i u isto vreme olakšati varenje. Takođe, nemojte žuriti s jelom. Potrudite se da zaista uživate u hrani: jedite polako, dobro sažvaćite svaki zalogaj i napravite s vremena na vreme pauzu. Tako će i mozak imati vremena da pošalje signal želucu da ste siti i nećete dolaziti u iskušenje da pojedete previše.

S druge strane, kada se nađete pred komplet prazničnom trpezom (predjelo, glavno jelo, prilozi, desert), sasvim je u redu da jedete sve ukoliko obratite pažnju na količinu. Dobro je voditi računa i o količini popijenog alkohola jer on dehidrira ogranizam i otvara apetit.

Za kraj, ne zaboravite da praznično raspoloženje nije samo hrana koju ćete pojesti. To su svi oni prijatni trenuci sa porodicom i prijateljima i dani zasluženog predaha od svakodnevnih briga. Zasladite se bez mnogo griže savesti, ali neka vam na prvom mestu bude uživanje u zajedničkom druženju sa onima koje volite.

Pobedite lenjost u par jednostavnih koraka

Slavica Bijelić

децембар 21, 2020

Svima nam se katkad dešava da nas obuzme lenjost i da ništa ne radimo. Čak i kada pokušamo nešto da uradimo smatramo da to nije dovoljno. Sebe najbolje poznajemo i znamo koliko možemo da damo od sebe. Nekad nas lenjost obuzme nakon napornog rada, nekad zbog hronične premorenosti. To je sasvim normalna pojava, jer svima je potreban odmor.

Problem nastaje kada je lenjost česta pojava i tada je neophodno nešto uraditi. U nastavku teksta vam donosimo savete uz pomoć kojih ćete uspeti da se izborite sa lenjošću. Naravno, samo od vas zavisi da li ćete se pokrenuti i uraditi nešto po tom pitanju ili ćete bezvoljno tonuti sve dublje.

Šta je ustvari lenjost?

Lenjost predstavlja nedostatak volje da se uloži napor ili energija kako bismo došli do određenog cilja. U najranijem detinjstvu se lenjost pripisuje temperamentu a kasnije nedostatku radnih navika. Lenjost je ustvari manjak volje koja je potrebna da se uloži u neki napor kako bi se došlo do željenih rezultata. Odnosno kako bi se došlo do ostvarenja nekog cilja.

Utešno je to što je najčešće lenjost privremeno stanje, mada nekad može biti i osobina ličnosti. Lenjost se javlja kao posledica spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Pri tom su spoljašnji faktori najčešće izgovor.

Ne zaboravite da je tanka linija između želje za odmorom i potpunim mirovanjem sa jedne strane i ozbiljne lenjosti i odugovlačenja sa druge strane.

Nedostatak motivacije kao uzrok lenjosti

Nedostatak motivacije je najčešći uzrok lenjosti. Bilo da su u pitanju neke banalne stvari kao što je raspremanje kuće ili neki veći poduhvat, najpre je važno da se pokrenete da imate volju. Ukoliko se često izvlačite na bezvoljnost, ne zaboravite da su davnih godina filozofi rekli – „Ne pokreće nas volja, već ubeđenje.“ Što znači potrebno je da ubedite sebe i da krenete napred.

Postavite sebi neki cilj, a zatim lagano krenite ka ostvarenju istog. Neka to bude i sitnica, ali videćete da ćete se nakon obavljenog posla osećati mnogo bolje. Važno je da se pokrenete, da krenete sa nulte tačke.

Nemojte raditi više stvari istovremeno

Postoje ljudi koji istovremeno rade nekoliko stvari i veoma su uspešni u tome. Ali ne zaboravite da nismo svi isti. Kako biste prevazišli lenjost nemojte pokušavati da radite nekoliko stvari istovremeno, smatrajući da ćete tako brže nadoknaditi sve propušteno.Može vam se desiti da se upetljate, tako da ništa od započetog nećete uspešno dovršiti. Morate imati kontrolu nad sobom, odnosno nad postavljenim zadacima. Kako biste motivisali sebe, počnite od sitnica. Kada uspešno obavite jednu stvar, pređite na sledeću. Ako treba nagradite sebe za postignuti učinak.To će vas dodatno motivisati kako biste sa više elana nastavili dalje dok potpuno ne iskorenite lenjost.

Fizička aktivnost kao važan pokretač

Fizička aktivnost je veoma važna, mada ukoliko je lenjost uzela maha, zadnje što ćete poželeti je da se fizički aktivirate. To je ogromna greška, jer samo 30 minuta boravka na svežem vazduhu će vam biti dovoljno da se pokrenete i aktivirate. Bilo da odaberete šetnju ili trčanje to će veoma pozitivno uticati na ceo organizam. Popraviće vam raspoloženje i nakon toga ćete biti spremniji da se uhvatite u koštac sa postavljenim zadacima. Ne zaboravite da je fizička aktivnost veoma bitna, jer kada dozvolimo da nam se telo ulenji i opusti, nedostaju nam volja i motivacija za bilo koji posao koji treba da obavimo. Tada dolazi do odlaganja obaveza i stalno smo u začaranom krugu.

Napravite dnevni plan aktivnosti

Najpre napravite plan aktivnosti koje treba da obavite. Jedan veći posao podelite na nekoliko manjih kako biste ga sa lakoćom odradili. To će vas motivisati da nastavite dalje istim tempom sve dok ne pobedite lenjost. Ne zaboravite da je dobra organizacija, pola posla završenog. Zato pre nego što odlučite da se zauvek otarasite lenjosti, zapišite na papir sve što planirate tog dana da uradite. Kako budete precrtavali jednu po jednu stvar koju ste uspešno obavili, imaćete sve veći elan i bićete ponosni na sebe. Ukoliko vam je lakše možete uveče pre spavanja napraviti plan za naredni dan. I nemojte biti ljuti na sebe ukoliko ne uspete da obavite baš sve što ste planirali. Umesto toga budite ponosni na sebe, jer ste se ipak pokrenuli.

Postavljanjem rokova možete prevazići lenjost

Niko od nas ne voli vremenska ograničenja, jer tada najčešće radimo pod presijom sve što radimo. Mada nekada postavljanje rokova nam može pomoći da se pokrenemo sa mrtve tačke pa čak i da se vinemo u visine. Pokušajte da ispoštujete zadati rok i videćete koliko ćete se bolje osećati nakon svega. Ne zaboravite da je najteže početi, ali kada se jednom aktivirate posle toga je sve lakše. I sami ćete biti prijatno iznenađeni uživajući u plodovima svog rada a to će vam biti podstrek da se nikada više ne prepustite lenjosti.

Fokusirajte se na krajnji ishod

Vrlo često se dešava da sami pronalazimo razna opravdanja za nedostatak akcije. Pokušajte da sagledate stvari iz drugog ugla. Umesto što razmišljate o eventualnim preprekama i teškoćama, pokušajte da usmerite pažnju na pozitivne strane. Uvek kada stavite fokus na poteškoće tonućete sve dublje i dublje u lenjost. Ali ako se fokusirate na krajnji ishod to vam može biti dodatni podstrek i motiv da se pokrenete i da kažete zbogom lenjosti, jednom zauvek.

Svaki put kada pobedite lenjost napravili ste korak više

Činjenica je da ne treba da se poredite bilo s kim, već isključivo sa sobom. Trudite se da svakog dana budete bar za nijansu bolji, vredniji i produktivniji nego prethodnog dana. Ali to nikako ne znači da ne treba da posmatrate uspešne ljude i da učite posmatrajući ih. Niko od njih nije postao uspešan preko noći, već je tom periodu prethodio dugotrajan i uporan rad.

Ne zaboravite da svaki put kada pobedite lenjost postajete sve jači. Neka za početak to budu i mali koraci. Lenjost možete da savladate tako što ćete početi sa izvršavanjem dnevnih obaveza. Svaki put kada savladate lenjost postajete sve jači. Uvek kada izaberete da radite povećavate šansu za ispunjenje ciljeva, šansu za pobedu i unapređenje života.

Dugotrajna lenjost je put ka depresiji

Svako dugotrajno prepuštanje lenjosti je put koji vodi u depresiju. Zato ne dozvolite sebi da lenjost uzme maha. Napravite razliku između trenutnog umora i dugotrajne lenjosti. Ukoliko ste izabrali da pročitate ovaj tekst, sigurno je da pokušavate da nađete rešenje i da se izborite sa lenjošću. To je prvi korak i vrlo pohvalno. To znači da ste svesni problema i da želite da se menjate. A za početak dovoljna je i želja.

Nekada se može desiti da smatrate da ste lenji za neku vrstu obaveza dok ste u nekoj drugoj brilijantni. To verovatno znači da niste dovoljno motivisani za neke stvari. Kako biste u potpunosti izbegli lenjost i bili zadovoljni sobom i svojim postignućima, važan je balans. Tek kada naučite da balansirate u životu možete biti uspešni na svim poljima i doživljavati sebe kao celovitu integrisanu ličnost.

Kuvano vino – stari provereni recept

Predrag Konatarević

децембар 11, 2020

Čini se da je ova godina prošla poput nekog treptaja. Prolazila je u neizvesnosti i nekoj čudnoj strepnji. Mnogo se toga desilo, a ponovo život je nekako neobjašnjivo stao, čeka se nešto lepo i spasonosno.

Ponovo je zima. Ova će biti specifična po mnogo čemu, a možda je i jedina stvar koja nas i dalje teši, je da u ovome nismo sami. Čitav svet bori se sa istim problemom, i koliko god bežali od teme virusa, ona nekako uvek pokuca na naša vrata, uvuče se i zauzme čelo stola u našim razgovorima.

Ma koliko se borili, briga nas pritiska mori nas i strah i strepnja, a hladno vreme donosi nam samotnjačke dane, manje toplih jutara, manje sunca i više samoće.

Možda i deluje da će ova zima doneti samoću, toplu ćebad i filmske maratone, ali možda bi smo ovo mogli i da promenimo i prisetimo se jednog starog dobrog recepta koji je grejao grla, a grejao je i duše.

Kako se priprema kuvano vino

Kuvano vino. Davno zaboravljeni slatki napitak koji je grejao dlanove mnogih naroda u prošlosti, a sada se nekako zaboravljeno i stidljivo provlači po štandovima evropskih vašara.

Možda će ova zima biti idealna da u jedan termos sipamo crno vino, ponesemo dovoljan broj plastičnih čaša, obavijemo debeli šal oko vrata i izađemo napolje. Pod nogama škripi sneg, aroma vina opušta nam čula i uskoro zaboravljamo na brigu i nemir koji je ova godina donela. Neka sneg škripi pod nogama, dok se ruke greju o čaše, a srca tope u društvu svih onih ljudi koje beskrajno volimo.

Nekada su recepti kuvanog vina bili raznovrsniji, eksperimentisalo se sa ukusima, začinima i aromama, dok je danas recept jednostavniji i ne iziskuje mnogo vremena a ni sastojaka.

Najbolje je piće praviti od suvog vina, i kuvati ga tačno onoliko koliko je potrebno da se dobro zagreje, a da ne provri, jer će se na ovaj način sačuvati miris svakog prokuvanog sastojka.

I ne, nije ovo tekst o napijanju i beskonačnom nalivanju. Kuvano vino može se praviti i od voćnih vina, a sam proces ispijanja sporedan je u odnosu na ono što zapravo treba biti u fokusu ove duge i naporne godine.

Neka se uz svaki gutljaj javi treptaj lepih sećanja i miris detinjstva. Neka prvi gutljaj i miris cimeta podseti na toplinu porodičnog doma. Đumbir vraća sećanje na novogodišnje kolače, karanfilić nas seća na pucketanje vatre i tišinu noći u kojoj pada sneg.

Recept

Recept za ponovno okupljanje osmehe i razgovore o svakodnevnici potrebno je sledeće:

1 litar crnog vina
1 litar soka od pomorandze
2 velike pomorandze
1 limun
2 cveta anisa
5 karanfilića
2 štapića cimeta
jedna kašičica rendanog muskatnog oraščića
jedna kašičica djumbira u prahu

Priprema:

Limun i pomorandže iseći na kolutiće. U veću šerpu sipati 3 dl vode i sačekati da provri. Kada provri smanjiti temperaturu, pa dodati karanfilić, anis, štapiće cimeta, muskatni oraščić i đumbir. Promešati nekoliko minuta, a zatim dodati pripremljeni sok od narandže i vino. Mešati, dodati voće, pojačati temperaturu i kada tečnost krene da se puši, te kada krene da pravi sitne klobuge, skloniti sa vatre.

Savet za one koji vole šetnje ali ne i alkohol

Ukoliko ste ljubitelji zime i hladnih noseva, ali vam alkohol ne godi, ili jednostavno to nije vaša sfera interesovanja, adekvatna zamena kuvanom vinu bio bi blago začinjeni kompot od sušenog voća, koji je bogat zdravim vlaknima, antioksidantima i mineralima. Za ovaj kompot biće vam potrebno:

150 gr sušenih šljiva
150 gr sušenih kajsija
100 gr sušenih višanja ili brusnica
100 gr sušenih borovnica
1 štapić cimeta
2 anisa
sitno rendana kora jene veće pomorandže
sok od dve pomorandže
100 ml mlake vode
nekoliko kapi arome ruma

Priprema:

Sušeno voće stavite u šerpu zajedno sa anisom, sokom i korom od narandže, dodajte vodu i aromu ruma, pustite da proključa, smanjite jačinu vatre i pokrite poklopcem. Na dalje, osam do deset minuta kuvajte tako što ćete povremeno mešati dok voće ne smekša i ne nabubri, a dok tečnost ne redukuje, a smesa postane sirupasta. Ukoliko se desi da smesa izgubi previše tečnosti, a pred sam kraj kuvanja dodajte vodu.

Sipati u termos i požuriti u zagrljaj hladnom vazduhu i toplim rečima onima koje najviše volite.

Savet:

Voće koje se sipa u ključalu vodu može se obraditi različitim tehnikama, a koje će pojačati i intezivirati aromu kuvanog vina. Ukoliko posedujete kuhinjski brener, iskoristite ga da ,,prošarate“ iseckano voće. Iskoristite aparat za dehidrataciju i osušite pripremljeno voće, ili možda i najjednostavniji način od predloženih, iseckano voće stavite u rernu da se osuši, pre nego što ga potopite u ključalu vodu.

Heliocentrični sistem – Sunce kao centar svemira

Maja Ignjatović

децембар 7, 2020

Od Aristotela i Ptolomeja, zahvaljujući prevashodno hrišćanskoj crkvi, sve do 15. veka verovalo se da je Zemlja centar svemira i da sva ostala nebeska tela kruže oko nje. Ovu teoriju zamenio je sistem u kome je Sunce centar univerzuma – heliocentrični sistem. Iako se o njoj „šuškalo“ još u staroj Grčkoj i teorija se nadograđivala kroz vekove, preovladala je tek u 16. veku kada je čuveni poljski astronom, Nikola Kopernik, napisao delo u šest knjiga „O kretanju nebeskih sfera“. Delo je diglo uzbunu u okvirima katoličke crkve i bilo zabranjeno od strane pape. Potporu Kopernikovoj teoriji dali su italijanski astronomi Galileo Galilej i Đordano Bruno. Galilej se pod pritiscima crkve odrekao tvrdnji o heliocentričnom sistemu, dok je Bruno svoje stavove platio životom. Kopernikovu hipotezu dokazao je Johan Kepler, koji je kroz tri zakona predstavio kretanje planeta oko Sunca.

Geocentrični sistem – Zemlja je centar sveta

heliocentrični sistem — foto: pixabay.com

Još je u 4. veku pre nove ere, veliki filozof Aristotel, Zemlju smatrao centrom univerzuma i svoju teoriju objašnjavao rečima: „Sve što je teško teži centru sveta. Zato kamen pada kada ga bacimo. Pa i Zemlja bi padala da se već ne nalazi u centru. Zemlja je dakle u centru sveta.”

Starogrčki astronom, matematičar i geograf, Ptolomej iz Aleksandrije, u svom kapitalnom delu „Almagest“ izneo je tvrdnju da se Zemlja, koje izgleda kao ravna ploča, nalazi u centru svemira, a da Sunce i ostale planete, tzv. Zvezde lutalice, kruže oko nje po sferama. Ptolomej je u 2. veku nove ere dopunio Aristotelovu kosmološku teoriju kružnicama, tzv. epiciklima. Po njima se kreće planeta, a centar epicikla se kreće oko Zemlje. Tako je objašnjavao retrogradno kretanje planeta ili kretanje napred-nazad.

Geocentrični sistem podržala je katolička crkva i on je bio zvanično učenje sve do 15. veka. Zahvaljujući učenjima Kopernika, Galileja, Bruna i Keplera, ovaj sistem je odbačen, a heliocentrični sistem postao zvanično učenje.

Nikola Kopernik i teorija koja je promenila svet – heliocentrični sistem

Poljski naučnik, Mikolaj Kopernik, poznatiji kao Nikola Kopernik, studirao je kanonsko pravo, atronomiju i medicinu i svoje znanje iz svih oblasti uvrstio u delo „O kretanju nebeskih sfera“, objavljeno u Nirnbergu 1543. godine. Upravo to delo predstavlja revoluciju u astronomiji, zaslužno za novo učenje – heliocentrični sistem. Kao što sama reč kaže, Sunce je u centru svemira, dok se Zemlja okreće oko svoje ose od zapada ka istoku (rotacija koja traje 24 sata) i oko Sunca (revolucija koja traje godinu dana). Hipoteza je sa oduševljnjem prihvaćena u naučnim krugovima, ali crkva se nije slagala sa njom. Nije se samo katolička crkva protivila novoj teoriji, već i kalvinisti (protestanti sledbenici Žana Kalvina). Papa je zabranio Kopernikovo delo i stavio ga na Spisak zabranjenih knjiga sve do 1822. godine. Naučnik je život proveo u opservatoriji u Fromborku, na severu Poljske, gde je uredio i opservatoriju, kasnije nazvanu „Kopernikov toranj“. U tom mestu je i okončao svoj život i sahranjen je u katedrali 1543. godine.

Galileo Galilej – „Ipak se okreće“

Italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof rođen u Pizi, Galileo Galilej, smatra se ocem savremene atronomije zbog otkrića Jupiterovih satelita, Sunčevih pega, Mesečevih kratera i Mlečnog puta. Došao je do sličnih zaključaka oko kretanja nebeskih tela kao Nikola Kopernik i zalagao se za heliocentrični sistem. Počeo je od provere Aristotelovog zakona gravitacije i to puštajući tela različitih masa sa vrha Krivog tornja u njegovom rodnom gradu. Crkva se protivila njegovim teorijama, zbog čega je proveo u zatvoru nekoliko meseci. Osuđen je zbog jeresi i prisiljen da se odrekne svog učenja. Iako je nekoliko godina pred smrt potpuno izgubio vid, on je u tajnosti i dalje razvijao svoje teorije. Veruje se da je na samrti izgovorio vanvremensku rečenicu: „Ipak se okreće“.

Tek 31. oktobra 1992. godine, papa Jovan Pavle II zatražio je oprost i ukinuo presudu inkvizicije protiv Galileja.

Đordano Bruno – nesrećna sudbina velikog atronoma

Za razliku od Galileja koji je završio u pritvoru zbog svojih uverenja, njegov kolega Đordano Bruno je zbog iste stvari izgubio život. Filozof i astronom iz Napulja, potržao je Kopernikovu teoriju o heliocentričnom sistemu, nazvavši je „novom filozofijom“. Za njega, svemir je bio beskonačan, a priroda Bog u stvarima. U Veneciji 1600. godine je uhapšen i od strane inkvizicije osuđen na smrt kao jeretik. Živ je spaljen na lomači 17. februara 1600. na rimskom Trgu cveća (Campo de Fiori), gde se danas nalazi njegova statua. U 19. veku postao je italijanski heroj, jer ga je narod prihvatio kao žrtvu u cilju slobode misli.

Keplerovi zakoni – dokaz za heliocentrični sistem

Nemački naučnik, Johan Kepler, konačno je dokazao sve ono što se vekovima provlačilo kroz naučne spise – kretanje nebeskih tela oko Sunca. Još je Aristarh sa Samosa u 3. veku pre nove ere postavio osnove heliocentričnog sistema, ali je njegova teorija ostala u senci velikog Klaudija Ptolomeja. Vekovima se provlačila priča da je geocentrični sistem pogrešno ustanovljen, ali retko ko je istupao javno. Sve do Nikole Kopernika. Nakon što su Galileo Galilej i Đordano Bruno podržali njegovo učenje, Johan Kepler je to dokazao kroz tri zakona:

Prvi Keplerov zakon: u zajedničkoj žiži svih eliptičnih putanja po kojima se kreći planete nalazi se Sunce
Drugi Keplerov zakon: Radijus-vektor koji povezuje planetu i Sunce u jednakim vremenskim intervalima opisuje jednake površine.
Treći Keplerov zakon: Kvadrati perioda obilaska planeta oko Sunca srazmerni su poluosama njihovih putanja na treći stepen.

Ne morate biti fizičar ili astronom, ali morate znati da su Keplerovi zakoni dokazali ono zbog čega su osuđeni ili stradali veliki naučnici. Heliocentrični sistem je rimokatolička crkva priznala kao zvanično učenje 1822. godine. Pedesetak godina kasnije, ser Isak Njutn, jedan od najvećih naučnika svih vremena, svojim zakonom gravitacije napravio je pravi zamah u otkrivanju svemira. Saznali smo da se Zemlja nalazi u galaksiji nazvanoj Mlečni put i da je Sunce samo jedna od stotine milijardi zvezda u toj galaksiji. Broj galaksija u svemiru je nepoznat, jer se svemir i dalje smatra beskonačnim.

Van Gog i slike koje govore više od reči

Maja Ignjatović

децембар 3, 2020

Danas ceo svet zna ko je Vinsent van Gog. U vremenu u kome je živeo bio je anonimni umetnik koji je uspeo da proda samo jednu sliku. Tokom života prezirao je tržište umetnosti, a posthumno je nagrađen za svoja remek-dela zahvaljujući bratu Teu. Biografija puna kontroverzi, obeležena odsecanjem uha samom sebi, učinila je Van Goga još intrigantnijim. Van Gog je, pored Pola Gogena i Pola Sezana, jedan od najvećih slikara postimpresionizma. I građani Srbije mogu se upoznati sa njegovim radom, jer se u Narodnom muzeju u Beogradu čuva jedna njegova slika. Ukoliko niste bili u prilici da posetite Žutu kuću u Arlu ili muzej u Amsterdamu, mnoge detalje iz života čuvenog umetnika, pročitaćete u nastavku teksta.

Vinsent Vilem van Gog – život i stvaralaštvo

Van Gog - paleta boja — foto: Pixabay.com

Otkako je rođen, Vinsentov život je bio sve, samo ne običan. Rođen je 1853. godine u holandskom selu Zundert, kao šesto dete u porodici protestantskog sveštenika Teodora van Goga i Ane Kornelije. Na isti dan, 30. marta 1852. godine, njegova majka se porodila, ali dete je bilo mrtvorođeno. Ime namenjeno tom detetu, dali su Vinsentu.

Već u osnovnoj školi govorio je nekoliko jezika: francuski, engleski i nemački. Vežbao je i crtanje. Međutim, prvi bliži kontakt sa slikarstvom ostvario je u Hagu, gde je radio u firmi Gupil koja se bavila prodajom umetničkih dela. Vinsent je od bogate kolekcije pisama (preko 800), čak dve trećine adresirao na Tea. Njihova prepiska počinje 1972. i ovekovečena je u knjizi “Pisma bratu”. Šest tomova ovog dela čuvaju se u Van Gogovom muzeju u Amsterdamu.

Godinu dana kasnije, prvi put putuje u Pariz i biva opčinjem gradom svetlosti. Međutim, poslovne obaveze su ga odvele u London, u kome se zaljubljuje u ćerku svoje gazdarice. Kako mu ljubav nije bila uzvraćena, smatra se da tu počinje dublja kriza njegove ličnosti. Nekoliko godina živeo je na rubu egzistencije, ali je pomagao siromašnima i bolesnima kroz propovedi. Iako nije mnogo vremena proveo na Teološkom fakultetu, rudarima na belgijsko-francuskoj granici svakodnevno je čitao Bibliju, koju je i sam prevodio na nekoliko jezika.

Pogoršanje njegovog psihičkog stanja videlo se 1881. godine. Neuzvraćena ljubav, ovog puta od strane rođake Kejt, navela ga je da stavi ruku u plamen pred roditeljima. Već su svi bili sigurni da Vinsent nije psihički zdrav.

Kako je Van Gog sebi odsekao uho?

U Parizu 1886. godine Van Gog upoznaje Pola Gogena. Biva opsednut njihovim prijateljstvom, ali često ulaze u rasprave oko imspresionističkog pravca u slikarstvu. Dve godine kasnije, seli se u francuski grad Arl, u Žutu kuću, kada nastaje i njegova serija slika sa motivima suncokreta. Gogen mu se pridružuje i počinju da žive i slikaju zajedno. Jednom prilikom, posle žustre svađe, Vinsent ga je napao nožem, ali je Gogen pobegao. Nesrećan zbog postupka prema svom prijatelju, Van Gog odseća resicu svog uha, uvija je u hartiju i nosi devojci Rejčel iz javne kuće.

Boravak u psihijatrijskoj klinici

Van Gog je hospitalizovan u phihijatrijskoj klinici Sen-Pol de Mauzol, u okolini Sen Remi, u Provansi, 1889. godine. Pacijente je smatrao “saputnicima u nesreći” i pisao o njihovom ponašanju u bolnici. U par navrata je pokušao da se ubije paletama boja. osoblje ga je prebacilo u malu, praznu sobu u kojoj je kroz prozor video zvezdano nebo. Upravo ovde je naslikao jedno od svojih najpoznatijih dela – Zvezdano nebo.

Otpušten je iz bolnice 1890. na sopstveni zahtev. Iste godine, pucao je sebi u grudi i izdahnuo dva dana kasnije u bolničkoj postelji. Na dan nesreće slikao je Korenje drveća. Umro je na rukama voljenog brata Tea. Jednom prilikom je izjavio: „Slikao sam svim srcem i dušom, a um izgubio negde u međuvremenu“.

Autoportreti i mrtva priroda – slike koje govore više od reči

Van Gog - Zvezdano nebo — foto: pixabay.com

Van Gog je radio i po 20 sati dnevno. Tokom života naslikao je više od 2.100 dela, od toga 860 ulja na platnu i više od 1.300 akvarela, crteža, skica i grafika. Crtao je pejzaže, portrete, autoportrete i mrtvu prirodu. Tokom života je prodao samo jednu sliku – Crveni vinograd. Nju je kupila impsresionistička slikarka Ana Bok za 400 franaka. Ruski kolekcionar Sergej Ščukin, preuzima ovu sliku. Kako su je boljševici nacionalizovali, ona je i danas u Rusiji. Čuva se u Muzeju likovnih umetnosti – Puškin u Moskvi. Slika Crveni vinograd prikazuje radnike u vinogradu okružene seoskim pejzažem, sa žutim nebom iznad sebe.

Vinsent van Gog je svetsku slavu stekao posthumno, zahvaljujući udovici njegovog brata Tea. Naime, Teo je preminuo samo šest meseci nakon Vinsenta, a Džo van Gog-Bonger je nasledila veliku kolekciju slika. Pozajmljivala je slike za razne izložbe i time pravila promociju Van Gogovih radova. Objavila je i zbrku njegovih pisama 1914. godine. Njen rad nastavio je sin, koji se takođe zvao Vinsent. Zahvaljujući njemu, 1973. godine u Amsterdamu, otvoren je Van Gogov muzej.

U periodu između 1886. i 1889. godine, dok je živeo u Parizu, Vinsent van Gog naslikao je više od 20 autoportreta.

Osim Crvenog vinograda i Zvezdane noći, najpoznatije Vinsentove slike su: Ljudi koji jedu krompir, Suncokreti, Irisi, Autoportret, Noćni kafe, Žitno polje i čempresi itd. Najskuplja slika koja je prodata za života velikog umetnika je Portret doktora Gašea (82,5 miliona dolara, 1990 godine). Narodni muzej u Beogradu je svakako jedan od onih koje obavezno morate posetiti, a u njemu se čuva i slika Seljanka, naslikana 1885. godine, dok je Vinsent još uvek živeo u Holandiji.

Zaniimljive činjenice o Van Gogu

Vinsentov brat Teo sahranjen je pored njega, ali su 1914. godine tela preneta u Over-sir-Oazu, nedaleko od Pariza.
Teo van Gog nazvao je svog sina Vinsent, po svom bratu
Počeo je da slika sa 27 godina, a izvršio je samoubistvo sa 37
Imao je nekoliko nesrećnih ljubavi i nikada se nije oženio, niti imao dece
Tokom života lekari su mu dijagnostikovali nekoliko dijagnoza: alkoholizam, depresiju, bipolarni poremećaj, šizofreniju, epilepsiju
Želeo je od Arla da stvori umetničku prestonicu; iako se to nije desilo, danas je ovaj grad u Provansi značajno turističko mesto zahvaljujući Žutoj kući u kojoj je Van Gog živeo
Jedan od najčešćih njegovih citata je: ,,Tuga je tek mali početak…“

Indijski tamjan – Weihrauch – pravi lek za život bez bolova u zglobovima

Predrag Konatarević

новембар 30, 2020

Indijski tamjan (Weirhrauch) je prirodan preparat za bolove u zglobovima, kostima i mišićima. Za razliku od klasičnih lekova, on ne maskira problem poput analgetika, dajući samo trenutno poboljšanje, već zahvaljujući bosveličnoj kiselini na dugoročnom nivou ublažava bolna stanja i upalne procese koštano-zglobnog sistema.

Vreme je da prestanete da uništavate želudac i trujete telo farmaceutskim antinflamatornim lekovima. Dajte prednost 100% prirodnom preparatu na bazi smole indijskog tamjana.

Šta je to što se postiže primenom tamjana, da li šteti organizmu, da li još nešto može da leči?

Ovaj tekst će vas uvesti u čudesan svet Egipatske i Indijske medicine i upoznati vas sa svim benefitima Boswellie serrate.

Tamjan kao lek za zglobove

Veoma je teško naviknuti se na život sa bolovima, ali na kraju krajeva na bol se ne treba navikavati jer rešenje postoji…

Indijski tamjan efikasan je kod:

Bolova u zglobovima
Artritisa i osteoartritisa
Jutarnje ukočenosti
Bolova pri kretanju
Ograničenih pokreta zglobova

Verujemo da se većina ljudi susrela sa nekim od ovih simptoma, a dosta njih sa njima se budi svako jutro.

Neki od reumatskih bolova su prisustni samo pri pokretu, neke osećamo čak i dok ležimo, nekad privremeno prođu pa se opet posle nekog vremena pojave. Nekad su to bolovi u zglobu šaka, nekad u stopalima, kolenima… Kada se tome dodaju bolni zglobovi ramena, ograničenost pokreta i bolovi u predelu kičme, shvatićemo da je reč o višestrukim žarištima.

Analgetici – lekovi protiv bolova daju samo privremeno rešenje i trenutno ublažavanje tegoba.

Kako tamjan deluje na zglobove?

Indijski tamjan je neka vrsta prirodnog analgetika koji pri tome ima i antiupalno dejstvo, ali za razliku od većine analgetika i antibiotika nema štetnih posledica.

Potpuno je bezbedan za primenu i mogu ga koristiti preventivno i osobe koje su potpuno zdrave .

Dobre strane suplementa na bazi smole indijskog tamjana?

Indijski tamjan ima:

Antiinflamatorno dejstvo – primenjuje se kao prirodni antiibiotik i smanjuje upalu
Antihiperlipidemično dejstvo – smanjuje masnoću u krvi i nivo lošeg holesterola
Antitumorsko dejstvo – sastojak tamjana – bosvelinska kiselina se pokazala efikasnom kod snižavanja tumorskih aktivnosti na HL-60 ćelijama a kliničke studije pokazale su veliku efikasnost i kod tumora pluća.

Ovo su neke od bitnih karakteristika zbog kojih se indijski tamjan često koristi kao dijetetski suplement i kao podrška osnovnoj terapiji kod mnogih bolesti.

U Nemačkoj su vršena brojna istraživanja na osnovu kojih je tamjan označen kao jedan od 3 moćna alternativna suplementa koji su se odlično pokazali u lečenju upalnih bolesti creva.

Često se koristi u terapiji Kronove bolesti (Crohn) i upale debelog creva (ulcerozni kolitis) jer je prepoznat kao dobra dopuna osnovnoj terapiji. Pacijetnima donosi olakšanje tegoba i u sinergiji sa standardnom terapijom značajno poboljšava efekte lečenja.

Osim za zglobove, tamjan deluje blagotvorno i na:

Upalne bolesti creva i digestivnog trakta
Rastapanje kamena u bubregu
Disajne puteve, a pre svega olakšava tegobe kod bronhitisa, astme, alergijama i čestih upala sinusa
Podiže opštu otpornost organizma jačanjem imuniteta

Birajte samo najbolje preparate!

Na tržištu se tamjan nudi u formi etarskih ulja, masti, tableta i kapsula. Prilikom odabira preparata, pored toga za šta je namenjen, najvažnija je čistoća tamjana jer se samo čist tamjan bez primesa koristi za izradu suplementa i oralnu upotrebu. Klasičan tamjan koji se prodaje u crkvi može se koristiti za kađenje ali nikako za oralnu upotrebu!

Kada odlučite da koristite tamjan kao suplement, tražite preparate koji su prošli sve protokole o zdravstvenoj ispravnosti i koji su odobreni od strane Ministarstva zdravlja Republike Srbije. To će vam biti najbolja preporuka o kvalitetu i smernica ka proizvodu koji treba da izaberete.

Ko sme da pije kapsule na bazi indijskog tamjana?

Sve osobe koje nisu alergične na sastojke mogu da piju preparate na bazi smole ovog tamjana i zato ukoliko niste alergični, indijski tamjan treba da bude vaš primarni izbor kod svih zapaljenskih procesa na zglobovima.

Reumatoidni artritis u početku uzrokuje samo ukočenost i podnošljiive bolove pri pokretima u sitnim zglobovima. Kako bolest napreduje neprijatan osećaj se širi i na veće zglobove – kuka, kolena, ramena… Zato je naša preporuka da ne trpite bol, jer vremenom bol sam od sebe neće proći već će se samo pogoršati, tako da već danas počnite da radite na rešenju problema korišćenjem prirodnih preparata.

Sa indijskim tamjanom ne samo što lečite upalu zglobova već jačate imunitet, poboljšavate prokrvljenost organizma, smanjujete sklonost ka alergijama, poboljšavate stanje organa za disanje…i sve ovo bez ikakvih nuspojava.

Da li biste probali ovaj čudesan proizvod? Šta mislite o prirodnim lekovima? Pišite nam u komentare nakon čitanja teksta.

1...525354...80 Page 53 of 80

Karađorđe – osobena pojava u srpskom narodu

Gde je Karađorđe ratovao – tu je bila slava

Karađorđeva smrt

Zanimljivosti o Karađorđu

Dositej i Karađorđe

Venecija – nezvanična Kraljica mora

Najveće atrakcije Venecije

#1 Trg svetog Marka sa bazilikom i zvonikom

#2 Duždeva palata i Most uzdaha

#3 Rialto most

#4 Bazilika Santa Maria dela Sallute

#5 Ostrva Murano i Burano

Venecija su gondole – simbol grada od 11. veka do danas

Polemike oko prezimena

Devojčica kojoj je Bog šaputao

Jovanka Orleanka u Stogodišnjem ratu

Tragična smrt francuske heroine

Kanonizacija – sveta Jovanka Orleanka

Cimet je veoma moćan antioksidans

Cimet i sve njegove prednosti

Ulje cimeta za uklanjanje celulita

Cimet i med u borbi protiv celulita i suvišnih kilograma

Napravite sami gel za masažu

Čaj od cimeta kao pomoćno sredstvo u borbi protiv celulita

Kako da napravite čaj od cimeta?

Da li je cimet preporučljiv svima?

Koliko je jaka moć navike

Da li je dovoljno reći „ješću manje“?

Par praktičnih saveta pre nego što sednete za trpezu

Nije sve u hrani

Šta je ustvari lenjost?

Nedostatak motivacije kao uzrok lenjosti

Nemojte raditi više stvari istovremeno

Fizička aktivnost kao važan pokretač

Napravite dnevni plan aktivnosti

Postavljanjem rokova možete prevazići lenjost

Fokusirajte se na krajnji ishod

Svaki put kada pobedite lenjost napravili ste korak više

Dugotrajna lenjost je put ka depresiji

Kako se priprema kuvano vino

Recept

Priprema:

Savet za one koji vole šetnje ali ne i alkohol

Priprema:

Savet:

Geocentrični sistem – Zemlja je centar sveta

Nikola Kopernik i teorija koja je promenila svet – heliocentrični sistem

Galileo Galilej – „Ipak se okreće“

Đordano Bruno – nesrećna sudbina velikog atronoma

Keplerovi zakoni – dokaz za heliocentrični sistem

Vinsent Vilem van Gog – život i stvaralaštvo

Kako je Van Gog sebi odsekao uho?

Boravak u psihijatrijskoj klinici

Autoportreti i mrtva priroda – slike koje govore više od reči

Zaniimljive činjenice o Van Gogu

Tamjan kao lek za zglobove

Kako tamjan deluje na zglobove?

Dobre strane suplementa na bazi smole indijskog tamjana?

Birajte samo najbolje preparate!

Ko sme da pije kapsule na bazi indijskog tamjana?

Najnoviji članci

Najpopularniji članci

EVEN MORE NEWS

POPULAR CATEGORY