TOP 10 – Najlepši vidikovci u Srbiji

октобар 26, 2020

Nekada su predeli izuzetne lepote ispred naših očiju, ali mi ih uporno zaobilazimo. Možda je pravo vreme da shvatimo u koliko lepoj zemlji živimo i kakvo bogatstvo nismo ni svesni da imamo. Planine u Srbiji kriju očaravajuće kutke, vidikovce sa kojih se pruža „pogled od milion dolara“. Nemoguće je navesti ih sve, jer za neke ni najbolji poznavaoci srpskih predela ne znaju da postoje. Koji su to najlepši vidikovci u Srbiji i da li je realno da izdvojimo najlepših deset?! U nastavku teksta opisali smo najposećenije.

1. Molitva (Uvačko jezero)

Već i vrapci na grani znaju da su meandri Uvca jedno od najspektakularnijih mesta u Srbiji. Gotovo sa svakog uzvišenje pruža se „million dollar view“ na stene koje je usekla reka Uvac. Ledeni vidikovac, Vaganica, Mali krš i Repetitor, samo su neki od vidikovaca koji imaju imena. Postoji još veliki broj malih, „nekrštenih“ i jedan za koji svi znaju. Kroz krševite predele oko Uvačkog jezera dolazi se do drvene platforme koja dominira na 1.247 metara nadmorske visine. Vidikovac Molitva jedan je od najatraktivnijih mesta u Srbiji za strane turiste, jer osim vrtoglavog pogleda na meandre, vidite oko sebe i beloglave supove, zaštićenu vrstu lešinara impozantne veličine sa rasponom krila do 3 metara. Kada vas put navede u ovaj deo Srbije, iskoristite priliku da se popnete i na još neki vidikovac, da krstarite jezerom, da šetate zlatarskim predelima i probate tradicionalni sjenički sir.

2. Kozji kamen (Zavojsko jezero)

Jedino jezero u Srbiji nastalo koluvijalnim procesima (pod uticajem zemljotresa) nalazi se u opštini Pirot, na obroncima Stare planine. U pitanju je Zavojsko jezero, prozirne vode, idealno za kupanje, sport i ribolov. Koliko je samo raskošna njegova lepota govori pogled sa vidikovca Kozji kamen, jednog od vrhova Vidlič planine u delu Visok. Nalazi se u blizini sela Rsovci. Staza kroz šume i pašnjake do vidikovca duga je 3,6 km. Usput možete čak odmoriti na klupicama. Kozji kamen nalazi se na 1.180 metara nadmorske visine i pored nestvarnog pogleda na Zavojsko jezero, videćete meandre reke Visočice. Ako je vedar dan, uživaćete u pogledu na vrhove Midžor, Kopren i Tri čuke. Vidikovci u Srbiji su zaista spektakularni, a Kozji kamen je svakako visoko rangiran na listi najlepših.

3. Velika ili Lazareva stena (jezero Rovni)

Veštačko jezero Rovni, nedaleko od Valjeva, nastalo je pregrađivanjem reke Jablanice i izgradnjom hidrosistema 2015. godine. Brana je visoka 75 m i dugačka 450 m, a najveća dubina jezera je 67 metara. Tom prilikom potopljena je „Valjevska Gračanica“ ili zvanično crkva Svetog Arhangela Mihaila u Tubraviću. Nažalost, ni kupolu crkve više nije moguće videti iz ptičje perspektive, ali je moguće videti svu lepotu jezera sa dva vidikovca. Jedan manje poznati vidikovac se nalazi nadomak sela Poćuta, dok je drugi, poznatiji, kod sela Stubo. U pitanju je Velika stena ili kako ga meštani zovu Lazareva stena. Do vidikovca se lako stiže makadamskom stazom od 1,6 km.

4. Sjenič (Tara)

Vidikovac Sjenič na Tari deluje kao put u beznađe, naročito kada je magla. Nalazi se na oko 5,5 km od Predovog krsta, na Vitmirovcu, na nadmorskoj visiki od 1.444 m. Udaljen je samo 100 metara od šumskog makadamskog puta ka Zaovinama. Sa 12 metara visoke drvene osmatračice pruža se pogled na jezero Perućac, klisuru Dervente i ostatak šumovitih predela Tare. Zbog nesvakidašnje lepote i pogleda kao iz filmova, uz Banjsku stenu najlepši je vidikovac Tare. Kada su u pitanju najlepši vidikovci u Srbiji, mi smo ga rangirali na 4. mesto.

5. Banjska stena (Tara)

Sinonim za planinu Tara su jezero Zaovine i Banjska stena, jedan od najlepših vidikovaca u Srbiji. Ime je dobio po vrelima koja izviru u podnožju i koje je potopljeno izgradnjom jezera Perućac 1966. godine. Udaljen je samo 10 km od Mitrovca na Tari, ograđen je sigurnosnom ogradom i sa njega se pruža pogled na Perućac, kanjon Drine i područje Osata u Bosni i Hercegovini. Nazali se na 1.045 m nadmorske visine i do njega vode dve pešačke staze.

6. Ploče (Đerdapska klisura)

Tamo gde je Dunav najširi, najuži i najdublji u celom svom toku, nalazi se čarobna Đerdapska klisura, biser NP Đerdap. Između kanjona Malog Kazana i krečnjačke zaravni pod Velikim Štrpcem sa tri vidikovca na 355 metara nadmorske visine se pruža jedan od najlepših pogleda na Dunav. Do vidikovca Ploče ide se stazom dugom 3,5 km i preporučljivo je kretati se uz pratnju rendžera. Čitavo područje je pod prvim stepenom zaštite i dom je preko 150 vrsta ptica, kao i nekoliko vrsta sisara. Ove je pravo mesto da saznate šta znači strofa iz pesme čuvene Josipe Lisac „pokaži mi gde Dunav ljubi nebo“.

7. Trem (Suva planina)

Trem je najviši vrh Suve planine sa 1.810 metara. Zamislite pogled sa ove visine i nepregledne vrtače i uvale prekrivene travom. Osim Trema, sa vrhova Mosor, Sokolov kamen i Pasarelo takođe se pruža vrtoglavi pogled na predele Suve planine. Do Trema se može stići dvema stazama. Prva je duga oko 15 kilometara i polazi od Bojaninih voda, dok je druga oko 21 km dužine i od Bojaninih voda preko Sokolovog kamena vodi do Trema. Treking na Trem moguć je tokom cele godine, a najznačajnija planinarska akcija je „Zimski uspon na Trem“.

8. Kablar (Ovčarsko-kablarska klisura)

U planinskim masivima Ovčara i Kablara, ušuškala se Ovčarsko-kablarska klisura. Zbog čak devet manastira, često je porede sa Svetom gorom. Šumovite padine spuštaju se ka meandrima Zapadne Morave, a sa vidikovca se pruža pogled od koga zastaje dah. Nalazi se na 885 metara nadmorske visine do koga vodi čak pet puteva. Dve kraće staze su ujedno i najzahtevnije, te se preporučuju ostale tri, duge oko 5 km. Sa vidikovca se vide Ovčar banja, veliki deo klisure, Čačanska kotlina i veličanstveni meandri. Sa pravom se govori da je u pitanju jedan od najlepših pogleda u Srbiji.

9. Ježevac (Homolje)

Vidikovci u Srbiji su zaista neverovatni, a u prilog toj teoriji govori Ježevac, vrh iznad manastira Gornjak (655 metara nadmorske visine) do koga se stiže stazom dugom oko 10 km. Pored česme Čvarinac nalazi se vidikovac sa koga se vidi tok reke Mlave u obliku latiničnog slova „U“. Na vrhu Ježevac uživamo u pogledu na Vukan i Sumorovac u daljini, Stubej i Vranj. Kada se spustite sa brda, obavezno poseteite manastir Gornjak i manastir u steni – Blagoveštenje.

10. Šiljak (Rtanj)

Rtanj je sasvim sigurno najmisteriozija planina Srbije. Njen oblik piramide, oduvek je bio inspiracija teoretičarima zavere da iznova smišljaju nove misterije. Možda nećete videti vanzemaljce, ali svakako ćete uživati u jednom od najlepših izlazaka sunca na svetu sa vrha Šiljak (1.561 metar nadmorske visine). Dužina trase južnom stranom je 13, dok je severnom stranom 12 km, a uspon nije preterano zahtevan do pred sam kraj. Vidovdanski i Božićni uspon na Rtanj su najveća atrakcije turističke organizacije opštine Boljevac. Ostaci kapele koju je sagradila Greta Minh 1934. godine u čast pokojnog muža Juliusa Minha, vlasnika rudnika u podnožju Rtnja, kao i pogled koji se pruža na okolinu, Šiljak svrstava u najlepše vidikovce u Srbiji.

Prvi svetski rat – najbitnije činjenice i događaji

Ivan Mihajlović

октобар 23, 2020

Na početku XX veka, pojavila se potreba za ponovnom podelom sveta između velikih svetskih sila. Najblaže rečeno, zategnuta politička situacija u Evropi, dovela je do ratnog sukoba, najvećeg do tog vremena. Prvi svetski rat je započet austrougarskom objavom rata Srbiji 28. jula 1914. godine. Pokušaji da se kriza prevaziđe mirnim putem, bili su neuspešni i situacija je mogla da se reši samo vojnim sredstvima.

Evropa, podeljena u dva suprotstavljena tabora (Saveznici i Centralne sile), od tog momenta našla se u ratu. Velika Britanija, Francuska i Rusija zajedno sa Srbijom i Crnom Gorom činili su savez Sila Antante, dok su članovi Centralnih Sila bili Nemačka i Austrougarska, ali i Bugarska i Osmansko carstvo. Prvi svetski rat je kasnije obuhvatio i ostale delove sveta pa su se u rat uključile i Sjedinjene Američke Države, Japan, Brazil, Italija, Grčka.

Prvi svetski rat – Uzrok i povod

Kako bismo razumeli tok dešavanja uoči i tokom Prvog svetskog rata, potrebno je da razgraničimo šta je bio uzrok, a šta povod za početak ratnog sukoba.

Uzrok – Odnosi između velikih sila u Evropi početkom dvadesetog veka nisu bili baš najbolji, a glavni razlog je bio podela sveta, tj. podela kolonija između velikih sila. Takođe, postojao je veliki rivalitet između velikih sila, pa je bio potreban mali okidač za početak ratnog sukoba. Možemo slobodno reći da je vladanje Evropom, ali i svetom uzrok za početak rata. Jednostavno, važno je stvoriti moćnu državu i biti moćan.

Povod – Na Vidovdan, 28. juna 1914. godine, u Sarajevu, Gavrilo Princip je izvršio atentat na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Sarajevski atentat uzima se kao povod za početak Prvog svetskog rata.

Narod i vojska u Srbiji se još uvek oporavljao od Balkanskih ratova, te rat kao rešenje sukoba nije bio opcija. Međutim, atentat na austrougarskog prestolonaslednika bio je dovoljan razlog da Prvi svetski rat otpočne.

Prvi svetski rat u Evropi – 1914. godina

Nakon austrougarske objave rata Srbiji, u rat su se polako uključivale i ostale države-članice ova dva vojna saveza. Prvi svetski rat nije zamišljen da bude kao rat koji će zahvatiti čitav svet. Početna ideja jeste bio lokalizovani rat između Austrougarske i Srbije, pri čemu je glavni cilj bio slamanje Srbije, a zatim podela u savezu Antante. Međutim, Nemačka je želela rat svetskih razmera kako bi mogla da ratnim sukobom napravi granice u Evropi koje odgovaraju Berlinu.

U početnoj fazi rata, Nemačka vojska je vodila borbe protiv Belgije, Francuske i Velike Britanije na Zapadnom frontu i postizala velike uspehe. I sam glavni grad Francuske, Pariz, bio je ugrožen. Međutim, 10. septembra 1914. godine u bici na Marni, nemačka vojska je poražena i prinuđena na povlačenje. Linija Zapadnog fronta je ustanovljena nakon bitke na Marni i protezala se sve do Švajcarske. Nakon toga, usledio je iscrpljujući rovovski rat koji nije doneo ozbiljnije pomeranje linije fronta ni jednoj, a ni drugoj strani.

Nemačka vojska, kao i kompletna vojska saveza Centralnih sila morala je da vodi rat na dva fronta. Uprkos početnim uspesima, na Zapadnom frontu, bitka na Marni je usporila napredovanje nemačke vojske i sprečila brz završetak rata. Ruske trupe su u prvoj fazi rata primorale nemački generalštab da deo svojih snaga prebaci sa Zapadnog fronta na istočne granice nemačkog Rajha. Rusi su uspeli da pređu granicu istočne Pruske 17. avgusta 1914. godine. Međutim, usled nesporazuma u komandovanju, Nemci su preuzeli inicijativu i izbacili Ruse sa svoje teritorije. Rusi su doživeli velike gubitke u dve bitke, kod Takenberga i Mazurskih jezera.

Prvi svetski rat u Evropi – 1915. godina

Linije fronta tokom 1915. godine uglavnom su ostale nepromenjene, međutim, broj žrtava rata se povećavao. Borba se i dalje odvijala i na Zapadnom i na Istočnom frontu.

Potpisivanjem Londonskog ugovora, Italija je ušla u rat na strani Antante i vodila je borbe na frontu, koji se nalazio na reci Soči. Iako brojčano nadmoćnija, italijanska vojska se pokazala kao nedorasla izazovu, jer je početna prednost u vidu brojnosti ubrzo izgubljena.

Francuska i Velika Britanija su izvele desant na Galipoljsko poluostrvo – Dardanelska operacija. Cilj operacije bio je uspostavljanje direktne veze sa Rusijom i izbacivanje Osmanskog carstva iz rata. Akcija se završila neuspehom, uz velike vojne gubitke.

Nakon neuspeha Dardanelske operacije, formiran je Solunski front.

Prvi svetski rat u Evropi – 1916. godina

Tokom 1916. godine vodile su se žestoke borbe na Zapadnom frontu. Kako bi zadali konačan udarac francuskoj vojsci, nemačka vojska je u februaru 1916. godine napala grad Verden. Verden je za Francuze bio simbol otpora, pa je tako nakon ogromnih gubitaka na obe strane grad odbranjen.

U julu 1916. godine, britanska vojska je započela ofanzivu na reci Somi, sa ciljem da se raspodeli nemačka vojska, kako bi odbrana grada Verdena bila moguća. U istoriji Velike Britanije, prvi dan borbe na reci Somi upamćen je kao najkrvaviji dan sa preko 20 hiljada poginulih vojnika. U bici na reci Somi prvi put su upotrebljeni tenkovi. Takođe, u to vreme kod Jitlanda je vođena najveća pomorska bitka.

Rusi su na Istočnom frontu, istovremeno, pokrenuli Brusilovljevu ofanzivu i probili samu liniju fronta i zašli u teritoriju neprijatelja. Austrougarsku monarhiju, od potpunog poraza, spasila je iscrpljenost ruske vojske.

Prvi svetski rat u Evropi – 1917. godina

Početkom 1917. godine nije bilo značajnijih pomeranja linija frontova, ali ipak se počelo primećivati da Centralne sile polako gube inicijativu u ratu. Sile Antante su su se potpuno stabilizovale, a rat na više frontova je sve više slabio nemačku vojsku.

Prvi svetski rat doživeo je prelomni trenutak ulaskom Sjedinjenih Američkih Država u ovaj sukob aprila 1917. godine. SAD su pokušavale da izbegnu bilo kakav ratni sukob, međutim, u njihovom političikom i ekonomskom interesu je bila pobeda Antante. Borbe su uglavnom vodili na Zapadnom frontu, pomažući francuskoj vojsci.

Prvi svetski rat u Evropi – 1918. godina i kraj rata

Ulazak američke vojske u Prvi svetski rat označio je početak kraja rata za Centralne sile. U avgustu 1918. godine započete su ofanzivne operacije Sile Antante, pri čemu su članice Centralnih sila bile primorane na povlačenje, a kasnije i na potpuni poraz.

Nakon što je aktiviran Solunski front, Nemački generalštab je shvatio ozbiljnost situaciju i svoje raspoložive trupe prebacio na Balkan. Na Solunskom frontu su se pridružili bugarskim i austrougarskim snagama. Međutim, Saveznici su brzo napredovali, na čelu sa srpskom vojskom, i najpre primorali Bugarsku na kapitulaciju, a Nemačku na povlačenje sa Balkana.

Nakon toga, primirje su zatražili redom Austrougarska, Osmansko carstvo i Nemačka. Primirje sa Nemačkom je potpisano 11. novembra 1918. godine i taj datum se uzima i slavi kao Dan primirja u Prvom svetskom ratu.

Prvi svetski rat – Srbija i Crna Gora

Austrougarska je objavila rat Srbiji 28. jula 1914. godine, i taj datum se uzima za početak Prvog svetskog rata. Srpska vojska nalazila se pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića i načelnika Vrhovne komande vojvode Radomira Putnika. Srpsku vojsku činile su tri armije pod komandama Stepe Stepanovića, Petra Bojovića i Pavla Jurišića Šturma. Takođe, u sastav srpske vojske ulazila je užička vojska i trupe odbrane Beograda.

Srbija se nakon objave rata našla u teškom položaju. Bratska Crna Gora proglasila je mobilizaciju svoje vojske i objavila rat Austrougarskoj uprkos pokušajima od strane Austrougarske da ostane neutralna. Tada je crnogorska vojska imala jedinstveni cilj, kao i vojska Kraljevine Srbije. „Zagrljena braća poletoše u sveti boj.“

Prvi svetski rat – Cerska bitka

Predvođena generalom Oskarkom Poćorekom, austrougarska vojska je otpočela opšti napad na našu otadžbinu 12. avgusta 1914. godine

Cerska bitka vođena je na planini Ceru u avustu 1914. godine. Predstavlja prvu pobedu Saveznika pred neprijateljem u Prvom svetskom ratu, ali i prvu bitku koja se vodila i u vazduhu. General Stepa Stepanović, komandant Druge srpske armije, predvodio je ovu bitku i naneo poraz austrougarskoj vojsci. Veliki broj žrtava i sa jedne i sa druge strane. Povlačenje austrougarske vojske i zločini nad civilima.

Nakon početnih uspeha na Ceru, zatražena je ofanzivna reakcija od Srbije kako bi austrougarska vojska ratovala na više frontova. Međutim, plan nije realizovan onako kako je zamišljen, pa je srpska vojska morala da se povlači na desnu obalu Drine.

Prvi svetski rat – Kolubarska bitka

Kolubarska bitka je najznačajnija bitka između srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu. U novembru 1914. godine austrougarska vojska je žestoko napala našu zemlju. Borbe su se vodile na Drinskom frontu i Prva armija je zadobila težak udarac, tako da je Vlada sazvala sastanak o kom je odlučivano o primirju. Prihvaćen je stav: ropstvo ili borba do poslednjeg.

Međutim, austrougarska vojska je prethodno imala iskustvo sa Cera. Znala je kakvog protivnika ima u Srbiji, ali neočekivano se pojavio general Živojin Mišić. Preuzeo je komandu nad Prvom srpskom armijom i povukao očajničke poteze u odbrani zemlje. Uz pomoć vojvode Stepe Stepanovića i generala Šturma, srpska vojska kreće u kontraofanzivu. Pobeda je izvojevana, a neprijatelj proteran sa srpske teritorije.

Prvi svetski rat – ratna 1915. godina

Nakon Cera i Kolubare, usledila je nestašica, glad, i teško stradanje srpskog naroda. Pojavio se i pegavi tifus, bolnice su postale mesto užasa, a naša zemlja – zemlja smrti. Borba više nije predstavlja borbu sa austrougarskim neprijateljem već borbu za život. Pegavi tifus odnosio je živote ljudi, koji su prethodno stajali u odbrani naše zemlje. Uslediće još teži period, iako u tom momentu ne izgleda da teže može biti.

Oktobra 1915. godine nemačke, austrougarske i bugarske trupe predvođene nemačkim feldmaršalom August fon Makenzenom otpočele su napad na našu zemlju. Plan je bio da se preko Dunava prodre ka dolini Velike Morave i uđe duboko na teritoriju naše zemlje.

Kako bismo razumeli događaje, koji će uslediti, i poteze, koje je povlačila Vrhovna komanda srpske vojske, moramo da sagledamo situaciju u celini. Srpska vojska je tek izašla iz Balkanskih ratova, ratova za oslobođenje Balkanskih zemalja. Umor, vojska starijeg životnog doba, linija fronta dužine 1000 km.

Najžešći udar primio je glavni grad Beograd. Beograd je napadnut 6. oktora 1915. godine U odbrani grada učestvovalo je celokupno stanovništvo, bez obzira na pol i na godine. Takođe, u istoriji će ostati upamćen govor majora Dragutina Gavrilovića, koji poziva vojnike i junake na odbranu grada.

Međutim, srpska vojska, iako brojčano slabija, uspela je da održi liniju fronta tako da je vojska feldmaršala Makenzena napredovala samo tridesetak kilometara unutar naše zemlje. Ipak, Srbiju su napale tri velike sile, čiji je cilj bio brisanje našeg naroda i naše zemlje sa mape Evrope. Jedini način za opstanak je bilo celokupno povlačenje srpske vojske i srpskog naroda.

Albanska golgota i Solunski front

Veliki udar neprijateljskih snaga na našu zemlju doveo je do povlačenja naroda i vojske preko Kosova do obala Albanije. Srpskoj vojsci i srpskom narodu bio je potreban odmor nakon godina ratovanja. Ideja je bila opremiti i obučiti vojsku za rat, a zatim isterati neprijatelja sa Balkana i uništiti ga.

I danas se mogu čuti priče od starijih o stradanju srpskog naroda tokom prelaska albanskih planina. Naši preci ostavili su svoje živote po vrletima albanskih planina tražeći bolji život i svoju slobodu. Albanska golgota sinonim je za stradanje srpskog naroda od zime, hladnoće, iznemoglosti.

Dok se srpska vojska povlačila preko Albanije, crnogorska vojska ostala je usamljena na frontu. U januaru 1916. godine dogodila se Mojkovačka bitka, gde su Crnogorci herojski branili svoj narod, ali i narod naše zemlje.

Prvi vojnici na Krf su stigli 15. januara 1916. godine. Krf ili ostrvo spasa mnogi nisu imali priliku da vide. Ostavili su svoj život na planinama Albanije. Ranjeni i bolesni, koji nisu izdržali put od Drača do Krfa zbog iscrpljenosti, bolesti i umora, sahranjeni su u dubinama Jonskog mora – Plava grobnica. Milutin Bojić napisao je istoimenu pesmu u kojoj daje pomen svim žrtvama Albanske golgote.

Srpska vojska se, kao što rekoh, odmorila od godina ratovanja, ali i opremila i dodatno obučila za dalje ratovanje.

Probijanje Solunskog fronta započeto je 15. septembra 1918. godine. Komandant savezničkih jedinica bio je francuski general Franše Depere. Redom su oslobađani Skoplje i Štip, a zatim Vranje, Niš i Kruševac. Glavni grad, Beograd, oslobođen 1. novembra 1918. godine. Srbija, ali i srpske zemlje oslobođene su zahvaljujući borbenosti srpske vojske, koja je jurišala prva, jer je jurišala na neprijatelja koji je okupirao našu zemlju.

Zaključak:

Želja za moći i potreba da se moć prikaže u svom pravom obliku. Želja da moć preraste u vladanje svetom.

Veliki ratni sukob koji je doneo isključivo velike ljudske žrtve. Nakon svega dvadesetak godina sve će se ponoviti i isti pakao proživeće svet ponovo. Srbija je u ovom ratu, braneći svoju slobodu, izgubila oko 1.3 miliona ljudi. Žrtva, koju je naša zemlja proživela i doživela, ne može se opisati rečima. Bol koju osećamo kao narod najbolje opisuju slike stradanja srpskog naroda i srpske vojske prilikom povlačenja preko Albanije. Budite uvek svesni da je neko dao život zarad naše slobode.

Zanimljivosti:

Pored osnovnih informacija, koje možete pročitati u školskim udžbenicima, postoji mnogo zanimljivh saznanja koja se kriju na internetu, a imaju veze sa Prvim svetskim ratom.

1. Najmlađi podoficir na svetu tokom Prvog svetskog rata bio je Momčilo Gavrić. Sa 8 godina stekao je čin kaplara, a nakon bitke na Kajmakčalanu 1916. godine unapređen je u čin podnarednika. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta, gde je i ranjen. Pripadnici hrvatske domobranske 42. divizije ubili su mu porodicu i zapalili kuću, a nakon toga on se priključio srpskoj vojsci.

2. Milunka Savić, heroina Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata. Srpska „Jovanka Orleanka“. Najodlikovanija žena ratnik. Narednik u Drugom pešadijskom puku „Knjaz Mihailo“ – Gvozdeni puk.

3. Dragutin Matić je najpoznatiji srpski vojni izviđač, poznat kao „Oko sokolovo“. Učestvovao je u svim borbama srpske vojske od 1910. godine do kraja Prvog Svetskog rata.

4. Kralj Petar I Karađorđević je 1911. godine srpskoj vojsci dodelio 51 pukovsku zastavu. Nijedna zastava tokom Prvog svetskog rata nije pala u neprijateljske ruke. Međutim, danas u muzeju postoji samo 46 zastava, među kojima nedostaje zastava Gvozdenog puka.

5. Gvozdeni puk, Drugi pešadijski puk „Knjaz Mihailo“, bio je puk srpske vojske tokom Balkanskih ratova 1912. i 1913. godine, i tokom Prvog Svetskog rata. Gvozdeni puk činili su Topličani, Jablaničani, Pustorečani i Zaplanjci.

6. Toplički ustanak je jedini ustanak u okupiranoj Evropi za vreme Prvog svetskog rata, koji je trajao od 26. februara do 25. marta 1917. godine. Podignut je protiv bugarske i austrougarske okupacije u selu Mačkovac kod Kuršumlije. Istaknute vojvode Topličkog ustanka: Kosta Vojinović, Kosta Milovanović Pećanac, Toško Vlahović i Jovan Radović.

Mona Liza – tajne najpoznatijeg osmeha na svetu

Miloš Anđelković

октобар 19, 2020

Kao najpoznatija slika na svetu, Mona Liza svake godine u Luvru privuče više od šest miliona poštovalaca. U čemu je njena neobična snaga? Po čemu je Mona Liza toliko posebna? Ko se krije iza ovog nasmejanog, a opet tužnog lica? Ko je bio Leonardov model? Ili je ona bila uopšte zamišljena slika idealne lepotice? Stručnjaci se vekovima bore sa ovim pitanjima. Izgleda da postoje dokazi za dva objašnjenja. Obe varijante su predate u pisanom obliku, ali nisu kompatibilne.

Slikarska tehnika i simbolika Leondardove Mona Lize

Mona Liza, poznata i kao La Gioconda, najpoznatija je slika Leonadra da Vinčija naslikana u tehnici ulje na drvetu. Originalna veličina slike je 77×53 cm, u vlasništvu je vlade Republike Francuske i nalazi se na zidu u jednom od najpoznatijih muzeja na svetu – Luvr u Parizu.

Ova figura žene, obučena u fiorentinskom stilu svog vremena koja sedi u vizionarskom, planinskom pejzažu, izvanredan je primer Leonardove sfumato tehnike mekog, jako osenčenog modeliranja. Zagonetni izraz Mona Lize, koji deluje i primamljivo i odmaknuto, portretu je dao univerzalnu slavu. Čuveni osmeh Mona Lize predstavlja vizuelni prikaz ideje o sreći koju na italijanskom jeziku sugeriše reč „gioconda“. Leonardo je ovaj pojam sreće učinio centralnim motivom portreta: upravo taj pojam čini delo tako idealnim.

Priroda pejzaža takođe igra ulogu. Srednja udaljenost, na istom nivou kao i grudi osobe koja sedi, je u toplim bojama. U ovom prostoru žive muškarci: tu su vijugavi put i most. Ovaj prostor predstavlja prelaz između prostora osobe koja sedi i daleke udaljenosti, gde pejzaž postaje divlji i nenaseljeni prostor stena i vode koji se proteže do horizonta, a koji je Leonardo pametno nacrtao u nivou očiju Mona Lize.

Ko je bila Mona Liza?

Najpriznatija teorija seže do biografa Đorđa Vasarija. Prema njegovim rečima, portret je Lize del Đokondo, supruge firentinskog trgovca svilom koja je delo naručio od Leonarda 1503. Ali tome protivreči beleška hroničara Antonija de Beatisa iz 1517. godine u kojoj da Vinči navodi da je sliku naslikao na zahtev Đulijana de Medičija. Umetnik je rekao da je to bilo zamišljeno predstavljanje Medičijeve ljubavnice Pacifice Brandani, sa kojom je de Mediči imao vanbračnog sina. U zajednici koja danas istražuje Leonarda, obe teorije imaju svoje pristalice.

Tajni osmeh

Da li vam se Mona Liza osmehuje, ili je pak tužna? Na to pitanje dali su odgovor naučnici sa Univerziteta Harvard 2000. godine kada su predložili neurološko objašnjenje neuhvatljivog osmeha Mona Lize. Kada gledalac pogleda njene oči, usta su u perifernom vidu, koji vidi crno-belo. Ovo naglašava senke na uglovima njenih usta, čineći osmeh širim. Ali osmeh se smanjuje kada ga pogledate pravo. Zbog promenljivosti njenog osmeha, činjenice da se menja kada skrenete pogled sa njega, čini se tako živom, tako misterioznom i uvek imate osećaj da vas misteriozno gleda i potajno osmehuje i priželjkuje vašu pažnju i osmeh.

Mona Liza sa ili bez obrva?

Pored najpoznatijeg osmeha i različitih teorija vezanih za ovaj portret, jedna neobična činjenica zaokupljuje pažnju poštovalaca Mona Lize – da li i zašto nema obrve ni trepavice? U tadašnjoj Firenci prestiž među ženama je predstavljalo brijanje obrva i čupanje trepavica. To je bio i glavni razlog zašto veliki broj pristalica veruje da je Leonardo baš iz tog razloga naslikao Mona Lizu bez obrva i trepavica. Ipak pristalice ove verzije razočarane su jer na osnovu najnovijeg istraživanja naučnika, činjenice pokazuju da su njene obrve nestale tokom teških vremena i uslova u kojim se nalazila i nepažljive restauracije.

Skriveni inicijali

U 21. veku, tačnije 2010. godine, Silvano Vinceti, predsednik italijanskog Nacionalnog komiteta za kulturno nasleđe, tvrdio je da je prepoznao slova koja su se detaljno ispisivala na očima Mona Lize: L i V (inicijali Leonarda da Vinčija) u desno oko, a možda C, E ili B u levo. Luvr je odgovorio da su Vincetijeva slova jednostavno mikroskopske pukotine u boji.

Skriveni most

Pozadina Mona Lize deluje nestvarno, ali most je možda onaj koji je Leonardo znao. Obično se kaže da je to Ponte Buriano u Toskani, ali 2011. istraživač je tvrdio da prikazuje most Bobbio preko Trebije, koji je odnesen u poplavi 1472. godine.

Mona Liza kao autoportret Leonarda da Vinčija

Leonardo da Vinči umro je 1519. godine i sahranjen je u francuskom zamku. Italijanski nacionalni komitet za kulturno nasleđe preduzima istragu i planira da mu iskopa lobanju. Žele da obnove Leonardovo lice, koristeći tehnologiju u stilu CSI. Da li će podsećati na misterioznu Mona Lizu?

Ne može biti prodata ili kupljena

Zaista neprocenjiva, slika se ne može kupiti ili prodati prema francuskom zakonu o nasleđu. Kao deo kolekcije Luvr, Mona Liza pripada javnosti, a po narodnom dogovoru njihova srca pripadaju njoj.

Mona Liza je predstavljala pravu opsesiju njenog tvorca. Leonardo da Vinči je na slici radio četiri godine, a moguće i u intervalima nakon toga. Uvek je nosio sliku sa sobom kada je putovao, i nikada je nije potpisivao ili datirao. Slika je krenula s njim kada se, pred kraj svog života, preselio u Francusku. Prodata je njegovom poslednjem pokrovitelju, kralju Fransoa I, i ostala je van vidokruga kraljevske kolekcije skoro 200 godina.

Može se reći da osmeh Mona Lize nije bio samo Leonardova opsesija, već i mnogobrojnih vladara. Godine 1799. Napoleon je naišao na sliku i naredio da je postave u njegovu spavaću sobu od koje se teška srca oprostio tek 1804. godine kada je i javno izložena – u novoosnovanom muzeju Luvr i od tada je Mona Liza sama živa enigma: duša je tu, ali nepristupačna.

Kako klimatske promene utiču na zdravlje

Ivana Mihajlović

октобар 15, 2020

Klimatske promene utiču na različite aspekte ljudskog zdravlja. To se naročito odnosi na ekstremne razlike u vremenskim uslovima koje se događaju za kratko vreme. Velike razlike u temperaturi, vlažnosti vazduha i vazdušnom pritisku mogu dovesti do pogoršanja bolesti kod nekih ljudi. A mogu dovesti i do nastanka novih bolesti. Zato je važno informisati se o ovoj temi i na vreme uočiti moguće posledice po zdravlje. Jedino tako možemo sprečiti njihov nastanak. Klimatske promene dovode do razvoja, kako fizičkih, tako i psihičkih tegoba. A različiti poremećaji i bolesti nastaju i direktnim putem i indirektno.

Klimatske promene kao direktan i indirektan faktor

Direktno, nagla promena vazdušnog pritiska, dovodi do poremećaja arterijskog krvnog pritiska. To predstavlja veliki problem osobama koje boluju od hipertenzije, ali i onima koji imaju niži krvni pritisak. I kod jednih i kod drugih, varijacije u krvnom pritisku mogu dovesti do glavobolja. Promene u vlažnosti vazduha mogu stvoriti tegobe kod osoba koje boluju od astme ili drugih respiratornih problema. Pa će usled većeg procenta vlage u vazduhu, neki od njih biti primorani da češće koriste svoje pumpice, kako bi olakšali disanje. Indirektan uticaj klimatskih promena podrazumeva promene rastu voćarskih i povrtarskih kultura, a samim tim nastaju problemi u snabdevanju zdravom hranom. Takođe, postavlja se pitanje dostupnosti pijaće vode, u slučaju suše, ali i nezagađene vode, usled učestalih poplava. Smanjen kvalitet vazduha, snažniji vetrovi i veće vrućine dodatno ugrožavaju zdravlje. Više o tome, saznajte u tekstu.

Klimatske promene i češća pojava zaraznih bolesti

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, klimatske promene uzrokuju češće infekcije koje se prenose insektima ili putem vode. Pogotovo tako što dovode do češće pojave poplava. U tim situacijama su uglavnom aktuelne bolesti izazvane stomačnim virusima ili nekim bakterijama.

Zagađenje vazduha kao uzrok brojnih bolesti

Kao što znamo, zagađenje vazduha ili tzv. aerozagađenje uzrok je brojnih bolesti, a može i pogoršati postojeće. Najčešće bolestio do kojih dovodi su astma, hronična opstruktivna bolest pluća, kašalj, iritacija grla, zapaljenje pluća, karcinom pluća, bol u grudima, otežano disanje usled otoka sluzokože disajnih puteva, pa čak i srčani udari, koji nastaju kao posledica pomenutih stanja.

Svedoci smo sve veće potrebe stanovništva svetskih metropola da upotrebljavaju maske pri svakodnevnom napuštanju stana i boravku na ulicama grada. To možemo shvatiti kao znak upozorenja i signal da primenimo sve što je u našoj moći da sprečimo moguću ekološku i zdravstvenu katastrofu.

Visoka temperatura i UV zračenje kao tihe ubice

Visoka temperatura i veće zračenje mogu biti izvor ozbiljnih zdravstvenih problema kod ljudi. Visok stepen zračenja se povezuje sa sve češćom pojavom melanoma u starijoj i mlađoj populaciji. Nekorišćenje kreme sa zaštitnim faktorom, izlaganje suncu u vreme najvećeg dejstva UV zraka, česte opekotine, a pogotovo opekotine nastale u dečijem periodu, kao i svetao ten, spadaju u posebno rizične faktore za karcinom kože. Visoke temperature, same po sebi, mogu izazvati toplotni udar tokom leta, naročito pri nošenju neadekvatne garderobe, nedovoljnoj hidrataciji, kod osoba koje su nenaspavane ili gladne ili pritom obavljaju neki teži fizički posao. Ali i nagle promene u temperaturi su rizične za plućne i srčane bolesnike. Ekstremne promene su posebno opasne po određene grupe, kao što su deca, stariji, osobe sa hroničnim bolestima, lošim ekonomskim statusom ili socijalno izolovani, ili kod osoba koje žive u urbanim sredinama, gde su temperature uglavnom nekoliko stepeni više u odnosu na seoska područja.

Kako klimatske promene utiču na mentalno zdravlje?

Ekstremne promene u klimatskim uslovima mogu biti traumatične i stresne za ljude. Pre svega, ljudi mogu zbog raznih elementarnih nepogoda i ekoloških katastrofa ostati ostati bez svojih domova ili čak ljudi koje vole. Češće su povrede i bolesti. I sve to vodi većem stepenu pojave samoubistva u opštoj populaciji, kako pokazuju istraživanja. Čak preciziraju da proporcionalno, uz višu temperaturu, raste stopa suicida. Najčešći poremećaji koji se razvijaju su anksioznost i posttraumatski stresni poremećaj. Ali je i češći razvoj šizofrenije kod osoba koje su predisponirane.

Klimatske promene i alergije

Povećan nivo ugljendioksida u vazduhu dovodi do uvećavanja nivoa alergena iz biljaka. To za posledicu može imati veću osetljivost na alergene i pojavu astme. Takođe, kod mnogih osoba su astmatični napadi postali učestaliji i traju duže u uslovima ekstremnih klimatskih promena. Posebno je nepovoljna kombinacija toplijeg vremena i veće vlažnosti u vazduhu. Razlog za to je povećanje prisustva plesni u unutrašnjosti domova.

Kako klimatske promene stvaraju neurološke tegobe

Istraživanja su pokazala da klimatske promene dovode do negativnog uticaja na naš nervni sistem. Smatra se da su glavni posrednici za takav uticaj toksini iz vode i hrane. Kako do toga dolazi? Naime, usled velikog povećanja temperature, dolazi do nepovoljnog cvetanja algi u vodama. Time se povećava i nivo biotoksina u ribama i morskim plodovima. Kada se njima hrani, čovek povećava nivo takvih toksina u organizmu i veći je njegov rizik za razvoj Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Pa se čak pokazalo da teški metali (olovo i živa), mogu da smanje koeficijent inteligencije kod fetusa, majki koje su u trudnoći konzumirale morske plodove iz takvih voda.

Zaključak

Narušavanje prirode i ekstremne promene u klimatskim uslovima nastaju pre svega pod uticajem ljudskog faktora. A na kraju, imaju snažne negativne posledice po njegovo zdravlje. Zato moramo čuvati svoju sredinu, ako želimo da ona štiti nas. Širenje svesti o ovom problemu, putem različitih organizacija, veliki je korak za unappređenje životne sredine. Ali se u međuvremenu moramo i zaštititi od brojnih nepovoljnih faktora: visokog stepena zračenja, naglih promena u klimatskim uslovima i zagađenja vode, vazduha i zemljišta. Svoju hranu moramo pažljivo birati, svoju garderobu prilagođavati i koristiti adekvatna zaštitna sredstva i preparate. I naravno, moramo usmeriti svoje aktivnosti ka ograničavanju dosadašnjeg zagađenja sredine i oplemenjivanju planete. Samo tako možemo sačuvati i svoje zdravlje.

Kako negovati usne tokom tokom hladnih dana?

Slavica Bijelić

октобар 8, 2020

Pojavom jesenjih vetrovitih dana a posebno tokom zime našem licu je potrebna posebna, dodatna nega. Jedan od najosetljivijih a i najzahtevnijih delova lica su usne. Verovatno ste nebrojeno puta bili u situaciji da se borite sa isušenim ili ispucalim usnama. One ne samo da ne izgledaju lepo i da ih ne možete pravilno našminkati, već ispucalost nekada može biti veoma neprijatna i bolna. U nastavku teksta vam donosimo proverene savete uz pomoć kojih ćete vrlo uspešno negovati svoje usne tokom hladnih zimskih dana.

Zbog čega nam se usne suše?

Pojavom hladnih jesenjih vetrova kao i pojavom mrazeva nos nam je najčešće zapušen, tako da uglavnom dišemo na usta. Zbog toga nam se usne često suše i pucaju. I to se ne dešava samo sa usnama, već i sa predelom oko nosa zbog česte upotrebe papirnih maramica. Dolazi do pada imuniteta, tako da se neretko pojavljuju i herpesi. Verovatno imate grožđanu mast uvek pri ruci, ali nekada ni to nije dovoljno. Posebno ako veći deo dana provodite napolju.

Oprez! Na ispucalim usnama se stvaraju bakterije

Kada je hladno napolju, naše telo se hladi, tako da voda koju imamo u telu isparava. Tada dolazi do dehidratacije i ispucalosti usana. Najčešće se dešava da usled svega toga one ravnomerno ispucaju, mada postoje i situacije u kojima se javljaju pukotine na pojedinim delovima usana. Ne samo što su neprijatne i bolne, već ukoliko su dugotrajne u njih se mogu useliti bakterije koje će vam stvoriti dodatno opterećenje.

Ruž ne ide na ispucale usne

Neretko se dešava da dolazi do pojave koja se naziva hrapavost usana. Ovaj problem može da se javi u bilo kom periodu i nema mnogo veze sa spoljašnjim uticajima. Vrlo je neprijatan, a mi ga upotrebom ruža ili sjaja dodatno pospešujemo. Sem što karmin jako ružno izgleda na takvim usnama, on ih još više isušuje tako da dolazi do dodatnog pucanja usana. Iz tog razloga je veoma važna dobra nega a tek onda nesmetano možete koristiti ruž ili sjaj.

Nega mora biti kontinuirana

Jesenji hladni dani su možda najbolji momenat da započnete sa pravilnom negom usana kako bi vaše usne bile lepi, zdrave i negovane tokom cele zime. Ne zaboravite da nega ne sme biti povremena,već kontinuirana. To podrazumeva da o usnama morate voditi računa bez obzira na godišnje doba i vremenske uslove.

Piling za usne je važna preventiva

Piling usana je veoma važan, jer na taj način ih čistimo od mrtvih ćelija. Ovo je najbolje raditi još dok su usne skroz zdrave kako biste predupredili ispucalost i bolne rane. Ukoliko krenete sa pilingom već kada dođe do ispucalosti, može se desiti da stvorite ranice u koje će bakterije vrlo lako prodreti.

Piling usana je višestruko koristan, jer ne samo da će vaše usne biti meke i glatke, već će izgledati savršeno.

Uz pomoć pilinga ćete očistiti površinu usana, tako da ćete napraviti prostor za sredstva koja će doprineti hidrataciji kao i lepšem i zdravijem izgledu.

Vodite računa da piling za usne obavezno mora da bude blag. Sem što ga možete kupiti u parfimerijama, možete ga veoma jednostavno napraviti i u kućnim uslovima.

Ukoliko želite sami da napravite piling preporučićemo vam neka već oprobana sredstva koja su dala zadivljujuće rezultate.

Piling sa sodom bikarbonom

Soda bikarbona ima antibakterijsko dejstvo, tako da deluju umirujuće na kožu. Kako biste napravili ovaj piling potrebno je da pomešate malo sode bikarbone i kokosovog ulja, a zatim tom smesom istrljate površinu usana. Zahvaljujući ulju izbećićete bilo kakvu iritaciju.

Piling sa medom

Nanesite med u tankom sloju i ostavite da odstoji 10 minuta. Nakon toga se umijte a zatim usne istrljajte nešto grubljim peškirom. Zahvaljujući ovom postupku vaše usne će biti očišćene od mrtvih slojeva kože.

Piling sa cimetom i medom

Med i cimet su sjajna kombinacija uz pomoć koje ćete vaše usne osloboditi od mrtvih ćelija i povećaćete njihovu prokrvljenost. Izmešajte malo cimeta sa medom a zatim nanesite na usne. Najbolje bi bilo da odstoji nekih 10 do 15 minuta. Nakon toga ih isperite isperite. Kombinacija meda i cimeta sem što doprinosi mekoći usana i njihovom glatkom izgledu pokazala se kao dobra ukoliko želite da vam usne izgledaju uvećano. Naravno, ovaj vizuelni efekat je kratkotrajan, a dešava se zahvaljujući cimetu koji poboljšava prokrvljenost.

Dubinska nega usana

Sem pilinga važno je da povremeno uradite dubinsku negu usana, kako biste bili sigurni da vaše usne tokom hladnih i vetrovitih dana neće ispucati. U parfimerijama možete pronaći maske za usne koje imaju višestruku korist. Ove maske ih dubinski hrane a istovremeno usnama pružaju neverovatnu mekoću. Vrlo su lake za korišćenje. Potrebno je da ih držite na usnama nekih 15 minuta, a rezultatom ćete biti prijatno iznenađeni. Nakon korišćenja ovih maski možete nesmetano koristiti mat karmine, koji kao što sigurno znate dodatno isušuju kožu.

Ukoliko želite da izbegnete kupovne maske za negu usana i da se okrenete prirodnim rešenjima, med je pravi izbor za to. Potrudite se da nabavite organski med, jer je neuporedivo bolji ne samo za negu usana već uopšteno. U tom slučaju svakodnevno nakon što ste istrljali usne grubljim peškirom nanesite sloj meda na njih. Neka odstoji izvesno vreme a zatim isperite. Čak i da ne isperete ništa loše vam se neće desiti, sem što ćete se neplanirano zasladiti.

Kako hidrirati usne tokom hladnih dana?

Hidratacija usana je veoma važna za pravilnu i redovnu negu. Kao prvo vodite računa da uvek prilikom izlaska iz kuće vaše usne budu zaštićene. U suprotnom, trebaće vam daleko više vremena da ih vratite u normalu a zatim nastavite sa pravilnim održavanjem.

Na tržištu postoji mnogo proizvoda, a na vama je da odaberete onaj koji vam najviše odgovara. Ne zaboravite da tokom razgovora veliki broj proizvoda koji su na usnama nehotice pojedemo. To je skroz normalno, jer pljuvačne žlezde rade svoj deo posla. Zbog toga bi naša preporuka svakako bila da koristite proizvode koji se baziraju na biljnim sastojcima.

Ukoliko spadate u kategoriju ljudi kojima su usne stalno ispucale ili deluju kao da imate kratere na njima, sada je pravi trenutak da ih pripremite za hladne dane. Važno je da počnete da primenjujete ove savete kako biste zaštitili usne a kasnije će vam to postati rutina.

Neka podočnjaci postanu vaša prošlost

Slavica Bijelić

октобар 5, 2020

Niste zadovoljni odrazom koji vidite u ogledalu, jer vam podočnjaci stvaraju problem. Moguće je da ih drugi ne primećuju toliko kao vi, ali vi se užasavate kada ih ugledate. Niste jedini. Mnogi ljudi traže efikasno rešenje kako bi uspešno uklonili podočnjake, jer smatraju da im to predstavlja ozbiljan estetski problem. U narednim redovima vam donosimo proverene savete uz pomoć kojih vaši podočnjaci neće biti primetni.

Zašto nastaju nastaju podočnjaci?

Kao jedna od mogućnosti za nastajanje podočnjaka smatra se genetika, ali ne moraju baš uvek da budu u pitanju genetske predispozicije. Podočnjaci mogu nastati kao posledica umora, neprospavanih noći, neadekvatne nege lica. Ali se javljaju i usled nekih bolesti.

Podočnjaci se razlikuju po boji, po natečenosti i po starenju kože. Karakteristično je da bubrežni bolesnici imaju natečene podočnjake a anemični ljudi tamne podočnjake. Kod starijih osoba podočnjaci se ispoljavaju u vidu visećih kesica ispod očiju.

Jedan od bitnih faktora za nastajanje podočnjaka je i nagli gubitak kilograma. Ukoliko ste brzo omršali može se desiti da vam se pojave viseće kesice ispod očiju, a u tom slučaju vaše lice će izgledati staro i iznureno.

Važan je balans u svemu

Kako biste se rešili podočnjaka važno je da organizam dovedete u stanje balansa. Uostalom balans je ključan za svaki segment života. Kako biste ovo postigli potrudite se da obezbedite dovoljno sna, da što više vremena provodite na svežem vazduhu kao i da alkohol i cigarete smanjite maksimalno.

Veoma važno je da unosite dovoljne količine tečnosti, posebno vodu jer ona hidrira organizam.

Trikovi uz pomoć kojih ćete kratkotrajno eliminisate podočnjake

Postoje neki trikovi uz pomoć kojih ćete trenutno eliminisati podočnjake, ali to svakako ne može biti trajno rešenje.

Krastavac u borbi sa podočnjacima može biti kratkotrajno rešenje. Ukoliko želite da uklonite podočnjake stavite kolutove krastavca na njih a zatim držite par minuta. Najbolje bi bilo da krastavac pre upotrebe držite u frižideru.

Zaleđene kašičice su dosta dobro, ali trenutno rešenje. Mogu vam poslužiti kao prva pomoć, ukoliko se spremate za izlazak i želite da prikrijete podočnjake. Najpre ostavite kašičice u frižederu nekih pola sata a zatim ih 5 -10 minuta držite u predelu podočnjaka. Hladnoća će vam pomoći da otok ispod očiju splasne, ali ovo svakako nije dugotrajno rešenje.

Topla kamilica nasuprot hladnim oblogama takođe može biti dosta dobro rešenje ukoliko biste trenutno da uklonite podočnjake. Smatra se da je ovo jedina topla obloga koja pomaže u otklanjanju podočnjaka. Skuvajte čaj od kamilice i kada se malo prohladi, namočite tupfere a zatim ih držite na podočnjacima 10 minuta. Bićete veoma prijatno iznenađeni videvši da se vaši podočnjaci ne primećuju.

Korektor za podočnjake kao kratkotrajno rešenje

Kao što sigurno i sami znate korektor vam može pomoći trenutno, ali on svakako neće zauvek otkloniti vaše podočnjake. Ukoliko uspete da pogodite pravu nijansu korektora, on će fantastično zamaskirati vaš problem, ali samo privremeno. U svakom slučaju poslužiće vam, mada ste i sami svesni da njegovom upotrebom ne rešavate problem, već ga uspešno prikrivate.

Ishranom protiv podočnjaka

Ukoliko ne tražite neko instant rešenje bilo bi veoma korisno da promenite način ishrane. Potrebno je da unosite što više omega 3 masnih kiselina i da smanjite unos soli. Najbolja hrana uz pomoć koje ćete se rešiti podočnjaka je ona koja ne sadrži suvišne masti, ugljene hidrate kao ni aditive i konzervanse. Upravo takva hrana nam pomaže da izbacimo sve štetne materije koje su se nataložile u organizmu.

Sem što je važno da unosite dosta vode u organizam, jer je ona od vitalnog značaja u borbi protiv podočnjaka, važan je i dovoljan unos C vitamina. Hrana bogata vitaminom C je snažan diuretik a istovremeno je najzaslužnija za sintezu kolagena. Kako biste svom organizmu obezbedili dovoljnu količinu vitamina C potrebno je da što češće konzumirate citruse, papriku, prokelj, jagode i dinje.

Suve šljive su se pokazale kao veoma dobre u borbi protiv podočnjaka, jer su one snažni oksidanti. Ukoliko ih uvrstite u svakodnevnu ishranu ubrzo ćete primetiti veoma pozitivne promene, jer one utiču na detoksikaciju i čišćenje organizma.

Cvekla je veoma dobra jer je poznata kao čistač organizma od toksina. Nakupljanje toksina dovodi do stvaranja kesica ispod očiju. Što češće konzumiranje cvekle u bilo kom obliku a posebno u sirovom stanju dovešće do toga da vaši podočnjaci postepeno blede dok skroz ne iščeznu.

Naravno, ništa od ovoga se neće desiti preko noći, jer ni podočnjaci vam se nisu pojavili tom brzinom. Promena u načinu ishrane daje dugotrajne rezultate a da biste došli do njih potrebna je doslednost u konzumiranju pomenutih namirnica.

Uklanjanje podočnjaka na poliklinici

Ovakav način uklanjanja podočnjaka je nešto što se sve češće primenjuje kod nas zadnjih godina. Za razliku od pre kada su se podočnjaci uklanjali hiruškim putem sada postoje razni nehiruški načini zahvaljujući kojima se trajno možete osloboditi podočnjaka. Postoji nekoliko tehnika koje vam mogu pomoći u tome. Ubrizgavanje hijalurona uz pomoć Pixel kanile – zahvaljujući ovom tretmanu smanjiće se veličina podočnjaka kao i umoran izgled lica.

Mezoterapijski kokteli za izbeljivanje podočnjaka, mada se oni najčešće primenjuju kod podočnjaka koji nisu u vidu kesica ispod očiju, već su pigmentirani, odnosno tamni.

Tretman mezonitima koji pomaže da se koža zategne.

Cene ovih tretmana variraju od klinike do klinike, tako da ukoliko se odlučite za neki od ovih zahvata, naš savet vam je da se prethodno dobro raspitate i o ceni i o kvalitetu.

Krema za ukljanjanje podočnjaka kao najbolje rešenje

Kao što smo već naveli postoje neke veoma efikasne metode uz pomoć kojih će podočnjaci nestati, ali to je samo trenutno. Ukoliko promenite način ishrane korist će biti višestruka. Ne samo da ćete se izboriti sa podočnjacima, već ćete vrlo uspešno regenerisati ceo organizam. Ako niste pristalica hiruških i nehiruških tretmana zbog eventualnih nus pojava ili zbog neodgovarajuće cene, onda je krema za uklanjanje podočnjaka pravo rešenje za vas.

Na tržištu postoje razne kreme za tu namenu, ali naš savet vam je da dobro proverite pre kupovine, jer nije svaka krema odgovarajuća za svaki tip kože.

Jedna od krema koja daje fantastične rezultate je Neborela. Prednost ove kreme je što je pravljena od prirodnih sastojaka i što se pokazala kao veoma dobra za svaki tip kože.

Multiactiv krema za podočnjake je naš izbor

Činjenica je da ono što odgovara jednom tipu kože ne mora odgovarati i drugom, ali iskustveno tvrdimo da je multiactiv krema protiv podočnjaka nešto što će vas zadiviti već nakon par dana. Uglavnom se sastoji od prirodnih sastojaka sa malom primesom hemije, tako da bi bilo dobro da se raspitate pre nego se odlučite za njenu upotrebu.

Multiactiv krema za podočnjake spada u nemasne kreme, lagane je teksture i koža je vrlo brzo upija. Kako bi efekti ove kreme bili vidljivi potrebno je da je koristite dva puta u toku dana. Ujutru pre šminkanja i uveče nakon skidanja šminke, neposredno pred spavanje. Ukoliko je aktivno budete koristili, prve zadivljujuće rezultate ćete primetiti već nakon dva meseca.

Ako i vi imate neki oproban recept za uklanjanje podočnjaka ili ste se uverili u delotvornost neke kreme, podelite sa nama i našim čitaocima. Iskustvo više, nikom nije na odmet!

Najbolje kardio vežbe (Trčanje, plivanje, biciklizam…)

Tijana Mihajlović

октобар 3, 2020

Kardio vežbe vam mnogo mogu pomoći kada je gubitak kilograma u pitanju. Gubitak masti nastaje kada potrošnja energije premašuje unos kalorija. Kardio treninzi su naši saveznici u borbi protiv masti. Nije dovoljno samo promeniti ishranu i početi se zdravo hraniti, mada je preporučljivo. No uz malo dobrih metoda i napornog rada, moći ćete sagoreti kalorije i uz pomoć ovih pobedničkih jedanaest kardio treninga.

Imajte na umu da postoji mnogo toga što određuju količinu sagorenih kalorija. Što ste teži, to više energije trošite tokom treninga. Brže ćete primetiti i pad kilograma. A tu je i intenzitet vežbanja. Lagana šetnja bi se radikalno razlikovala od brze šetnje. Dužina treninga je druga bitna stavka. Kao opšte pravilo važi da što je duži trening, troši se više energije. Možete praktikovati i kombinovani tempo kako bi u neku ruku “šokirali” telo da bi više trošilo masti.

Kardio vežbe kroz treninge

1. Trčanje

Trčanje je prvenstveno efikasno za toniranje donjeg dela tela, ali deluje i na trbušne mišiće i leđa. Potrebne su vam dobre patike za trčanje da biste zaštitili kolena od udara. Možete se čak pridružiti i nekim klubovima za one koji trče u organizovanim grupama.

Kalorije sagorene za 1 sat: 490 (pri brzini od 8 km/h)

2. Borilačke veštine

Borilačke veštine zahtevaju brze pokrete i poboljšavaju koordinaciju ruka-oko. Jačaju vaše osnovne mišiće i usavršavaju ravnotežu. Stilovi koji uključuju i udarce nogama i rukama, kao što su tekvondo, kikboks, mešovite borilačke veštine, efikasni su treninzi za celo telo.

Kalorije sagorene za 1 sat: 612

3. Plivanje

Plivanje radi na svim delovima tela. Za kardio treninge poenta je u tome da ubrzate puls, pa su rigorozna plivanja efikasnija od sporih ležernih plivanja. Ne dozvolite da vam neko kaže da je plivanje lako. Nije. Ako brzo krenete, može biti teško. Isprobajte sve stilove: prsno, leđno, leptir i slobodno. Leptirov udar sagoreva najviše kalorija.

Kalorije sagorene za 1 sat: 420 – 630 (laganim do umerenim tempomi, krugovi)

4. Veslanje

Veslanje je savršeno jer uz skidanje masnih naslaga vaja ruke i leđa. Savršen je za oslobađanje od tih tzv. mlitavih ruku. Ako više volite da ostanete u zatvorenom, mašine za veslanje su vam na raspolaganju u teretanama. Ako volite otvoreni proctor i vodu, čamac ili kanu su prava stvar za vas.

Kalorije sagorene za 1 sat: 420-520

5. Skvoš

Među sportovima sa reketom, skvoš nudi jedan od najsnažnijih treninga zbog brze razmene. Morate izvesti iskorake, bočne pokrete i zamahnuti reketom. Uz ovaj sport se dobro znoji i jačaju noge, trup i ruke.

Kalorije sagorene za 1 sat: 770

6. Biciklizam

Vežbanje na paru točkova može biti veoma lako, ali takođe može biti teško i vrlo efikasno za sagorevanje tih dosadnih kalorija. Zato jako nagazite n ate pedale. To je jedan od retkih sportova koji rade zaista na nogama, a opet su laki i prijatni za kolena. Budite oprezni kada vozite bicikl na putu. Instalirajte prednja i zadnja svetla, posebno ako vozite bicikl noću.

Kalorije sagorene za1 sat: 476 (ako vozite 20-22 km/h)

7. Trčanje uz stepenice

Ako imate mnogo stepenica do svog stana, imate sreće. Ova vežba je odlična za toniranje zadnjice i butina. Takođe jača kolena. Imajte na umu da je ovo intenzivna kardiovaskularna vežba. Počnite polako i radite kraće etape. Postepeno povećavajte tempo, broj stepenica i dužinu trčanja dok se vaše telo prilagođava za trčanje uz stepenice.

Kalorije sagorene za 1 sat: 800-1000

8. Rolanje

Rolanje jača kvadriceps i tetive i skoro svaku mišićnu grupu u donjem delu tela zbog kretanja u stranu. Lakše je za zglobove u poređenju sa trčanjem, smanjujući uticaj do 50%, što ga čini savršenim sportom za ljude sa slabim kolenima. Klonite se naglih pokreta kako biste izbegli povrede. Da bi to bio efikasan kardio trening, morate da idete dovoljno brzo da osetite kako jači rad srca i blagu zadihanost. Rolanje uzbrdo čini ga još efikasnijim.

Kalorije sagorene za 1 sat: 770

9. Košarka

Košarka je odlična za jačanje gornjeg i donjeg dela tela, a takođe vam pomaže da razvijete snažne kosti. Jače kosti otpornije su na lomljenje. Samo bacanje na koš vam ne bi služilo u svrhu skidanja masnih naslaga. Potrebno je da trčite i igrate utakmice redovno da bi košarka bila efikasna.

Kalorije sagorene za 1 sat: 490 (kada je igra 5 na 5 u pitanju)

10. Konopac za preskakanje

Konopac nije samo za decu. On je idelan za kardio vežbe. Preskakanje užeta odavno je jedan od najefikasnijih kardiovaskularnih treninga. Ovladajte osnovnim skokom pre nego što napravite neke komplikovanije poteze. Drveni pod bi za zglobove bio bolji od tvrdog betonskog tla. Ovo je odličan trening, posebno za noge.

Kalorije sagorene na sat: 490-770 (sporo – brzo preskakanje)

11. Odbojka na pesku

Na elitnom nivou, odbojku na pesku igraju dve protivničke ekipe po dva igrača. Uključuje grudni koš, ramena, ruke, gornji deo leđa, trbuh, donji deo leđa, butine. Štaviše, to je sport koji je veoma delotvoran zbog peskovitog terena. Mekani pesak ublažava vaše padove i povrede. Ako igrate bosi, možete da radite na mišićima stopala koji se retko koriste prilikom nošenja cipela.

Kalorije sagorene za 1 sat: 490

Kadio vežbe praktikujte redovno

Ovo su samo neki od naših predloga. Bilo koju aktivnost da odaberete važno je da je izvodite redovno. To podrazumeva bar 3x nedeljno po sat vremena. Kardio vežbe u kombinaciji sa vežbama snage i istezanja daće najbolje rezultate. Kardio vežbe će pokrenuti razgradnju masnih naslaga, vežbe s tegovima će učvrstiti mišiće a vežbe istezanja ih učiniti vretenastim i elastičnim. A kada imate više mišićne mase ona će viš kalorija i trošiti.

Da li ćete se odlučiti za vežbanje na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, zavisi od vaših afiniteta a i godišnjeg doba. Odaberite ono što vam najviše prija jer je jako važno da se ne silite da radite ono što vam predstavlja mučnje. Pokušajte da uživate dok vežbate id a vidite u svojim mislima onu sliku koju želite videti u ogledalu. Imajte focus i cilj i sigurno ćete uspeti. Ukoliko vam se dogodi da posustanete, prekršite neko pravilo, ne odustajte i budite uporni. Ne krivite sebe već samo nastavite dalje još odlučniji i vrlo brzo ćete videti rezultat.

Obavezni pregledi u trudnoći, ishrana i navike

Ivana Mihajlović

октобар 1, 2020

Mnogo trudnica je u dilemi kada treba odlaziti kod lekara. Glavno pitanje je: kada i koliko često ići na redovne preglede? Isto tako, trudnice često ne razlikuju normalne simptome od onih koji se ne smeju zanemariti. Dakle, obavezni pregledi u trudnoći su često nepoznanica i samim trudnicama. Zato je potrebno definisati kada se vrše obavezni pregledi u trudnoći, kao i ultrazvučni pregledi. Šta sve podrazumeva analiza krvi i koje parametre treba pratiti.

Obavezni pregledi u trudnoći

Prvi pregled u trudnoći bi trebalo da se obavi u prvom trimestru, a najbolje što ranije, pre 12. nedelje trudnoće. A ukupan broj lekarskih pregleda je optimalno 5. ⁣Naredna 4 pregleda bi mogla biti do 16, do 24, do 28 i do 36. nedelje trudnoće. Obavezni pregledi u trudnoći bi trebalo da obuhvate i merenje krvnog pritiska.

Ultrazvučnih pregleda bi trebalo biti 4, ukoliko se trudnoća odvija uobičajenim tokom. A prvi ultrazvučni pregled bi trebalo da se desi već između 7. i 8. nedelje trudnoće.⁣

Ovi saveti se odnose na prvorotke, dok, kada su u pitanju žene kojima nije prva trudnoća, broj pregleda može biti i smanjen, naravno, pod uslovom da se trudnoća odigrava normalno i bez komplikacija.

Laboratorijske analize u trudnoći

Svakako bi trebalo obaviti analizu krvne slike, šećera u krvi, izvršiti pregled urina i odrediti krvnu grupu sa Rh faktorom. Laboratorijska analiza ne mora biti obavljana često, već obavezno jednom, a dva ili više puta samo ako lekar proceni da je to neophodno. Takođe, ukoliko je potrebno, lekar može tražiti i vršenje određenih genetskih ispitivanja, kako bi se procenio eventualni rizik za neke bolesti kod ploda.

Navike u trudnoći

Zatim, jako je važna pravilna lična higijena, dovoljno sna, zdrava i raznosvrsna ishrana, odgovarajuća i udobna odeća i obuća i kretanje trudnice. Pritom, nije čak ni potrebno govoriti koliko je bitno da trudnica ne puši, ne konzumira alkohol ili droge, pa čak i većinu lekova treba izbegavati, sem ako su zaista neophodni i to u konsultaciji sa lekarom i obično u manjoj dozi. Što se tiče duvanskog dima, čak i pasivno pušenje može biti štetno. A pokazalo se da su se deca majki koje su pušile u trudnoći često rađala sa manjom telesnom masom ili se rađala prevremeno, pa samim tim nešto manje razvijena.

Trudnica bi trebalo da izbegava sredine sa prisutnim zračenjem ili velikim brojem ljudi, kako bi izbegla prenošenje nekih kapljičnih infekcija. Pa čak i radna ili druga mesta sa stresnim i negativnim sadržajem i atmosferom.

Jako je važna psihička i fizička priprema trudnica za porođaj, ali i jačanje karličnih mišića nakon porođaja.

Ishrana u trudnoći

Pre svega, ukoliko se trudnoća planira, žena mora na vreme još pre začetka započeti uzimanje preparata folne kiseline. Smatra se da je period do 12. nedelje trudnoće ključni kada je u pitanju uključivanje folne kiseline u proces razvoja nervnog sistema kod deteta. Ukoliko do 12. nedelje trudnoće, žena nije uzimala folnu kiselinu, a pritom je imala manje u organizmu nego što je neophodno, mogu se razviti različiti poremećaji mozga i kičmene moždine kod deteta.

Takođe, pojedine vitamine bi trebalo izbegavati. Na primer, veća količina vitamina A kod trudnica može dovesti do oštećenja ploda! Trudnice bi trebalo da izbegavaju džigericu, pa čak i vitamin D i E. Postoje čak i studije koje dokazuju štetne efekte prevelike konzumacije kafe, tako da su se kod nekih od žena koje su pile više kafe, rađala deca sa manjom telesnom težinom, pa je čak opisan i rizik od razvoja akutne leukemije kod te dece! Preparati gvožđa uglavnom nisu potrebni, pa bi i njih trebalo obustavati, sem ako nisu zaista neophodni. Polni odnosi inače ne ugrožavaju trudnoću, ali bi trebalo koristiti mehaničku zaštitu radi sprečavanja eventualnog prenošenja infekcije.

Period nakon porođaja

Žene moraju imati u vidu da je dojenje jako važno za rast i razvoj deteta i njegov imunitet, ali i za zdravlje samih majki. Takođe, dojenje ima veliku ulogu u stvaranju jače veze između deteta i majke, pa se na ovaj način od dece formiraju psihički stabilnije ličnosti.

Zatim, higijena deteta je jako važna i redovne posete ginekologu nakon porođaja. I to najbolje, jednom u prvih 6 nedelja nakon porođaja i jednom u prvih 6 meseci. Ovu šemu lekarskih pregleda i analiza ostavila sam i ispod video snimka na linku, pa možete skinuti kako bi se lakše orijentisali i imali kao podsetnik.

Takođe, akcenat se stavlja na raznovrsnu ishranu nakon porođaja, kako zbog majke, tako i zbog deteta.

Kako se računa termin porođaja?

Postoji takozvano Negelovo pravilo, prema kome se odredi 1. dan poslednje menstruacije. Na taj datum se doda godinu dana. Oduzme se 3 meseca i doda još 7 dana. Ova formula vam je takođe dostupna ispod videa na linku.

Koji su normalni simptomi u toku trudnoće?

Mučnina i povraćanje;

Iako su česti kod mnogih trudnica, treba imati u vidu da obično spontano prolaze do 16. nedelje trudnoće. A ukoliko se to ne desi, trudnici se mogu dati preparati vitamina B, koji mogu delom ublažiti tegobe.

Gorušica;

Takođe česta zbog većeg pritiska iz trbuha na želudac, pa se savetuju manje količine češćih obroka.

Zatvor (opstipacija);

Uobičajena pojava u trudnoći, a može se suzbijati toplim, kašastim obrocima, kao i namirnicama bogatim vlaknima, koje možete pronaći u mom video snimku čiji sam link takođe ostavila ispod. U nekim slučajevima, mogu se dati blagi laksativi, ali voditi računa da zaista budu blagi i neagresivni, kako ne bi podstakli kontrakcije materice.

Hemoroidi;

Da bi se sprečili ili ublažili, savetuje se manje sedenja, te više kretanja, redovne stolice i promena načina ishrane. Ponekad, ako su simptomi izraženi, mogu se koristiti različite kreme koje su u opštoj upotrebi.

Proširene vene;

Proširene vene se praktično ne mogu sprečiti, i iako se savetuje nošenje elastičnih čarapa, treba znati da će se uprkos njihovom nošenju, one ipak javljati.

Vaginalni sekret;

On se normalno javlja u trudnoći, i sa odmicanjem trudnoće se sve više povećava. Ali ukoliko je praćen simptomima poput bola, svraba, pečenja ili pojave neprijatnog mirisa, treba se obratiti lekaru. Ukoliko se kod trudnice ustanovi infekcija kandidom, mogu se koristiti vaginalete na bazi imidazola, čije je korišćenje bezbedno u trudnoći.

Bol u krstima;

Čest kod žena u trudnoći i ublažava se kretanjem i različitim vežbicama. Naravno, pod uslovom da je na pregledu uočeno da nema drugih patoloških razloga za ovaj bol.

Da bi se izbegle infekcije, trudnica mora redovno prati ruke i detaljno prati sveže voće i povrće. Potrebno je dobro kuvanje i priprema mesa i izbegavanje kontakta sa mačkama i njihovim izlučevinama.

Koji simptomi uglavnom nisu uobičajeni i nalažu obraćanje lekaru?

Vrtoglavice, glavobolje, nesvestice, krvarenja, pojačan sekret praćen svrabom ili bolom, oticanje plodove vode, grčevi, trudovi pre vremena, visoka temperatura u trajanju od više od 3 dana, uporno povraćanje i nakon 16. nedelje trudnoće i bol pri mokrenju. Ako se u laboratorijskom nalazu urina jave bakterije, a nema simptoma, lekar može propisati antibiotik amoksicilin od 250 mg, 3 puta dnevno, 3-7 dana. Ponekad se umesto amoksicilina uzima nitrofurantoin. Ovi lekovi su bezbedniji u trudnoći, a na ovaj način se sprečava mogući uticaj infekcije na bebu.

Za kraj, treba naglasiti još dve bitne stvari koje se često zanemaruju u trudnoći, a to je praćenje krvnog pritiska i ishrana “za dvoje”. Dakle, pri svakoj poseti lekaru, a najbolje povremeno i kod kuće, pogotovo ako se pojave simptomi poput glavobolje, vrtoglavice, nesvestice i sl., treba proveriti vrednost krvnog pritiska. Jer visok krvni pritisak u trudnoći može biti znak razvoja opasnijih stanja, poput preeklampsije i eklampsije. Zatim, pogrešno je shvatanje da trudnica treba da jede za dve osobe, za sebe i bebu. Trudnica treba da se hrani što raznovrsnije, a ne obilnije. Prevelikim uzimanjem hrane povlači rizik za rođenje deteta sa većom telesnom masom, lakšim razvojem šećerne bolesti i gojaznosti tokom života.

Za više informacija, možete pogledati i video snimak:

Mihajlo Pupin – naučnik i filantrop

Marija Mirković

септембар 29, 2020

Rođen je kao Mihailo Pupin 9. oktobra 1854. godine, od oca Konstantina i majke Olimpijade, u malom banatskom selu Idvor. Sam je sebe prozvao „Idvorski“, prema svom rodnom mestu. Od desetoro dece, preživeli su samo Mihajlo i njegove tri sestre. U rodnoj kući u Idvoru proveo je prvih 14 godina života, a onda je siromašan, bez ugleda i sam, krenuo u svet, u potragu za znanjem. Mihajlo Pupin, svetski naučnik i izumitelj, profesor Kolumbija univerziteta, pisac, humanista i mecena, uticao je na stvaranje najznačajnijih naučnih institucija u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegov značajan opus čini ga jednim od najvećih naučnih umova dvadesetog veka.

Prvi Srbin dobitnik Pulicerove nagrade

Za svoju autobiografiju Sa pašnjaka do naučenjaka dobio je Pulicerovu nagradu 1924. godine. U originalu je prvi put objavljena 1923, i to na engleskom jeziku, pod nazivom From Immigrant to Inventor. U srpskom prevodu se prvi put pojavila u izdanju Matice srpske 1929. godine. Predgovor prvom srpskom izdanju napisao je Miloš Crnjanski. Odmah po objavljivanju u Americi, autobiografija je prevedena na japanski, švedski, nemački, francuski, ruski, italijanski i mnoge druge jezike. U mnogim zemljama, Pupinova autobiografija je važila za najbolji moralni obrazac koji treba slediti, i kao takva, deljena je mnogim đacima. Verovali ili ne, delovi njegove autobiografije bili su obavezna lektira u američkim školama prve polovine dvadesetog veka.

Zvezdobrojac čistog obraza i darujućeg srca

Mihajlo Pupin je još kao dečak bio nadaren, zagledan u zvezdano nebo nad sobom. Od malena je razvijao svoj um i ličnost i slušao predanja i priče, koje su mu zauvek ostale u živom sećanju. O njemu se govori da je čitav život posvetio dobrobiti drugih, da je imao „čist obraz“ i „darujuće srce“. O svom rodnom mestu brinuo se sa mnogo pažnje, uprkos uronjenosti u naučne, društvene, političke i humanitarne aktivnosti. Često je citirana njegova rečenica „Ako propadne Srbija, nek propadnem i ja“. Razmišljao je ne samo o potrebama Srbije već i Crne Gore, a pomoć im je pružao i lično i preko svojih fondacija. Zbog pomoći koju je pružao Crnoj Gori, nosilac je i Ordena kralja Nikole. Svu svoju dobrobit od učešća u akademskom i naučnom životu posvetio je nacionalno-političkim doprinostima i dobročinstvima, čija je lista beskrajna, kao, uostalom, i lista priznanja.

Na Pupinovom putu u svet nauke i kulture prva stanica bila je Pančevo, u koje stiže 1869. To je vreme kulturnog preporoda, u koje su dom u Pančevu našli mnogi naši umni ljudi, među njima i Jovan Jovanović Zmaj. Sa Urošem Predićem, sa kojim je delio i školske dane, bio je celoživotni prijatelj, a družio se i sa drugim velikim slikarom Pajom Jovanovićem. Prvi slikarski velikan imao je udela u osnivanju neprocenjivog Legata Mihajla Pupina, a drugi je 1903. naslikao njegov najpoznatiji portret, koji se danas može videti u Narodnom muzeju u Beogradu, u okviru tog istog legata. Institut Mihajlo Pupin u Beogradu je osnovan 1946.

Mihajlo Pupin – otac idealizma u nauci

Pupinova rečenica „Porazi su samo kratka odmorišta za buduće pobede“ najbolje ilustruje kako je on uspeo da savlada sve prepreke zarad očuvanja srpskih interesa. Za vreme njegovog života, srpsko-američke veze bile su naročito dobre i čvrste. Za sebe je govorio da je po rođenju Srbin, a po znanju Amerikanac.

Pupin je sarađivao sa poznatim američkim inovatorima i institucijama, kao što su Bel, Edison, Markonije i Simens. U periodu od 1894. do 1934. verifikovao je trideset pet patenata, a najpoznatiji je po „Pupinovim kalemovima“ (1900). Njih je za evropsko tržište otkupio Simens, a za američko – Američka telefonsko-telegrafska kompanija. S ovim patentom, Pupin postaje slavan i bogat čovek, veoma cenjen, te osvaja popularnost u američkoj javnosti. I novac i popularnost vešto je koristio kako bi zaštitio interese Srbije.

Kada sam se pre četrdeset i osam godina iskrcao u Kasl Gardenu, imao sam u džepu svega pet centi. Moj udes u novoj, meni potpuno stranoj zemlji, ne bi bio ništa drukčiji da sam, mesto pet centi, sobom doneo i pet stotina dolara. […] Ja sam doneo pet centi i to sam odmah potrošio na jedan komad pite od šljiva. U njoj su bile same koštice, a ni traga od šljiva. A da sam doneo pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, ali možda opet na takve podvale, dok bi borba koja me je očekivala ostala ista. […] Uopšte, za momka koji se odlučio da sam sebi krči put ka samostalnom životu nije nikakva nesreća biti bez novaca, samo ako on ima u sebi dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima bi se sukobio.

(Mihajlo Pupin, Sa pašnjaka do naučenjaka)

Zanimljive činjenice o Mihajlu Pupinu

Doktorsku disertaciju odbranio je iz oblasti fizičke hemije, na temu „Osmotski pritisak i njegov odnos prema slobodnoj energiji“
Za vreme svojih postdiplomskih studija u Berlinu, Pupin je organizovao pomen knezu Lazaru i kosovskim junacima, povodom petstogodišnjice Kosovskog boja.
Bio je najbolji lobista za važna pitanja Srbije kojeg je ona imala – privukao je najveće američke industrijalce da ulažu u Srbiju.
Dvadeset petoricu najboljih studenata završne godine Univerziteta Kolumbija slao je da svoj letnji raspust provedu noseći humanitarnu pomoć u ratom zahvaćenoj Srbiji. Šesnaestorica od njih su produžila svoj boravak ne želeći da se vrate kući.
Univerzitetska biblioteka u Beogradu, jedina koju je Karnegi fondacija izgradila u jednoj slovenskoj zemlji i glavnom gradu, danas postoji upravo zahvaljujući Pupinu. Pupin je pretplatio ovu instituciju na naučne časopise, kako bi naši studenti imali najbolje i najsavremenije izvore za učenje.
Zahvaljujući Pupinu, na Beogradski univerzitet stigla je prva enciklopedija Britanika.
Pupinovi kalemovi proizvedeni su u milionskim serijama i imali su u žičanim komunikacijama važnu primenu čitav jedan vek.
Značajan je i Pupinov doprinos Rendgenovom otkriću. Objavio je dva značajna rada i eksperimentisao sa rendgenskim zracima. Jedan od prvih rendgenskih snimaka u SAD jeste Pupinov snimak šake čoveka koji je pogođen iz puške (1896).
Na Univerzitetu Kolumbija, na stogodišnjicu Pupinovog rođenja, uspostavljena je „Pupinova medalja“. Dodeljuje se u znak priznanja za izuzetne doprinose u oblasti inženjerstva, nauke i tehnologije. Prvi dobitnik Pupinove medalje bio je general-major Džon Medaris.
Takođe, jedan krater na Mesecu nosi Pupinovo ime, kao i jedan planetoid.

Ovsene mekinje i njihov značaj u ishrani

Slavica Bijelić

септембар 27, 2020

Ovsene mekinje su veoma važne za naš organizam, ali ih nedovoljno koristimo u ishrani. Smatra se da su nepravedno izopštene iz razloga što ovas nije uobičajen u ishrani ljudi na našem podneblju. Istina, katkad ga koristimo, najčešće u borbi protiv suvišnih kilograma i to u obliku ovsene kaše ili ovsenih pahuljica. Za razliku od ovsenih pahuljica, mekinje ćete nešto teže naći na našem tržištu, ali svakako ne znači da ih nema.

Šta su ovsene mekinje?

Ove mekinje, kao što sam naziv kaže su dobijene od ovsa, koji je veoma hranljiva žitarica. Ovas je kod nas zanemaren i potcenjen u ljudskoj ishrani. Mekinje su deo koji se nalazi odmah ispod nejestivog omotača. Zrna svih žitarica se sastoje od 3 sloja. I to sloj koji predstavlja brašnasti deo, sloj koji predstavlja zametak nove biljke i sloj žitarica koji je bogat hranljivim materijama, posebno vlaknima. Ovaj sloj su mekinje.

Ovsene mekinje su veoma dobre u ljudskoj ishrani. Sadrže mnogo vlakana koja poboljšavaju rad creva, pospešuju probavu i višestruko su korisne za zdravlje celokupnog organizma.

Ovsene mekinje i njihov uticaj na zdravlje organizma

Sem što poboljšavaju probavu i dovode do bržeg pražnjenja creva, ovsene mekinje imaju još niz prednosti za zdravlje našeg organizma. Prvenstveno poboljšavaju rad imunog sistema. Deo rastvorljivih vlakana u ovim mekinjama je beta glukan koji se suprotstavlja neželjenim bakterijama i gljivicama u gastrointestinalnom sistemu.

Uspešno sprečavaju pojavu dijabetesa, jer usporavaju varenje ugljenih hidrata i na taj način smanjuju brzinu ulaska šećera u krvotok. Sem toga, povećavaju osetljivost na insulin tako da direktno utiču na uklanjanje viška šećera iz krvi.

Istraživanja koja su rađena pokazuju da ovsene mekinje dovode do smanjenja holesterola. Opšte je poznato da višak lošeg holesterola negativno utiče na zdravlje, jer se nagomilava u vidu naslaga i sprečava normalan protok krvi.

Sem što pomažu u očuvanju zdravlja, ove mekinje dosta doprinose mršavljenju, posebno ako se zna da višak kilograma nije samo estetski već je i zdravstveni problem.

Važno je unositi dovoljnu količinu vlakana u organizam

Veoma je važno unositi vlakna, mada veći deo nas ih ne unosi kroz ishranu. Potrebno je da dnevni unos vlakana bude oko 25g za žene i oko 30g za muškarce, a većina nas ih ne unosi u toj količini. Uz pomoć ovsenih mekinja ćete nadomestiti tu količinu koja nedostaje i to na veoma brz i lak način.

Razlikujemo rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna a svaka od ove dve vrste vlakana ima svojih prednosti.

Rastvorljiva vlakna se rastvaraju u vodi, a namirnice koje su bogate rastvorljivim vlaknima su voće i mahunarke.

Nerastvorljiva vlakna se ne rastvaraju u vodi, a poreklom su iz ćelija biljnog zida. Namirnice bogate ovim vlaknima su žito i raž.

Gde nabaviti ovsene mekinje?

Ovsene mekinje ćete naći u većim marketima kao i u svakoj bolje opremljenoj prodavnici zdrave hrane. Ali važno je da ih ne kupujete u nekoj većoj količini, jer vrlo brzo mogu da užegnu. Kada ih nabavite čuvajte ih na tamnom i hladnom mestu daleko od vlage. Vodite računa da pakovanje bude dobro zatvoreno.Najbolje bi bilo da ih čuvate u kutiji koju ćete dobro zatvoriti. Ukoliko tek planirate da ih uvrstite u ishranu naš savet vam je da za ih za početak kupujete u manjim pakovanjima.

Koja je hranljiva vrednost ovsenih mekinja?

Ovsene mekinje su bogate hranljivim materijama i vitaminima. Obiluju vitaminima B1, B2, kao i kalijumom, magnezijumom, bakrom i gvožđem.

Vitamin B1 je veoma važan za rad svih organa a posebno za rad srčanog mišića. Zahvaljujući njemu kao i magnezijumu umor i malaksalost će za vas biti nepoznanica. Vitamin B2 je od izuzetne važnosti kada je varenje u pitanju, ali takođe je značajan za kvalitet kose i noktiju kao i za zdravlje kože. Zahvaljujući bakru energija u ćelijama se uspešno održava. Svi vitamini kojima obiluju ovsene mekinje su veoma važni i značajni za odvijanje raznih procesa u našem organizmu.

Kako ovsene mekinje pomažu u mršavljenju?

Ovsene mekinje vam dosta mogu pomoći ukoliko želite da regulišete telesnu težinu. Prvenstveno, dobra probava može da utiče na regulisanje telesne težine. Sem toga ovsene mekinje vam daju osećaj sitosti, tako da nećete imati potrebu da unosite bilo šta u organizam kada osetite glad.

Najbolje bi bilo da ih konzumirate ujutro, jer će vam pružiti osećaj sitosti koji će vas dugo držati.

Ovsene mekinje imaju sposobnost da blokiraju apsorpciju kalorija u crevima, tako da će deo kalorija biti izbačen iz tela umesto da se apsorbuje. A sem toga, opšte je poznato da što je unos kalorija manji, proces mršavljenja je brži.

Ukoliko želite da izgubite suvišne kilograme, preporučljivo je da ovsene mekinje uključite u više obroka u toku dana. A ukoliko biste ih konzumirali isključivo radi probave i zdravstvenih razloga dovoljno je da ih dodate samo u jedan obrok.

Ne zaboravite da sem što su bogate vlaknima, ovsene mekinje su fantastičan izvor hranljivih materija koje su neophodne za izbalansiranu ishranu i zdrav život.

Kako pripremiti ovsene mekinje?

Ukoliko vam ovo predstavlja opterećenje, važno je da znate da postoje dva načina. Lakši i teži. Ukoliko ne volite puno vremena da provodite u kuhinji, onda možete delimično da zamenite namirnice od pšeničnih žitarica. Možete ih koristiti umesto prezli kada pripremate ćufte, a možete ih dodati u omlet, supu ili salatu. Mada najjednostavniji način je da ih potopite u jogurta a zatim ih pojedete. Ovo vam ne oduzima puno vremena, a efekat ćete i sami ubrzo videti.

Ukoliko volite da provodite vreme u kuhinji i ukoliko želite celoj porodici da uvedete ovsene mekinje u ishranu, trebaće vam malo više vremena i dobra volja. Možete ih uvrstiti u jelovnik kao kuvani obrok, a možete ih koristiti kao sastojak za palačinke, mafine ili neki drugi kolač koji vaša deca rado jedu. Na taj način ćete kod dece od malena stvoriti zdrave navike u ishrani.

S obzirom da ovsene mekinje apsorbuju dosta tečnosti, vodite računa da tokom dana unosite dovoljnu količinu vode u organizam.

Tako da ukoliko do sada niste uvrstili ovsene mekinje u ishranu, možda vam ovaj tekst bude motivacija da to učinite. Nadamo se da ćete nakon toga podeliti svoja iskustva sa našim čitaocima.

1...545556...80 Page 55 of 80