Ishrana posle porođaja – saveti i smernice

јун 26, 2020

Period posle porođaja može biti jako iscrpljujući za ženu. Tih par meseci, ona ima velike energetske potrebe, jer je potreban oporavak tela od trudnoće i porođaja. Isto tako, dojenjem deteta se, jednim delom, gube pojedine hranljive materije. Ali je majka ujedno i fizički aktivnija zbog nege deteta, a i psihički često pod stresom zbog brige o detetu. To je praćeno i nespavanjem. Svi ovi faktori dodatno otežavaju normalno funkcionisanje organizma. Zato je ishrana posle porođaja važna. Nadoknada svih izgubljenih nutrijenata omogućiće brži oporavak tela i duha. Međutim, trudnoća je stanje često praćeno prevelikim unosom hrane. Često zbog uticaja hormona, ali i verovanja da tako treba. Iako postoji popularno mišljenje da trudnica treba da se hrani „za dvoje“, to nije tačno. Kada su u pitanju kalorijski unos i količina hrane, oni treba da ostanu isti. Dok raznovrsnost hrane treba da dominira, jer je neophodno da se svi korisni elementi dopreme i majci i bebi.

Ishrana posle porođaja – dijetna vlakna i unos hleba

Jako je važno umereno jesti hleb, jer je on najkaloričniji. Jedno parče hleba ima kalorijsku vrednost kao čak 200 g trešanja. I kalorijska vrednost belog i crnog su praktično iste, pa se trudite da smanjite unos hleba, bez obzira na to koji preferirate. Odnosno, trudite se da unos bude do oko 3-4 parčeta dnevno. S druge strane, crni i kukuruzni hleb se mnogo više savetuju u ishrani od belog. Razlog za to je činjenica da su znatno bogatiji dijetnim vlaknima. Šta to znači?

Ukoliko unosite hranu bogatu vlaknima sa obrokom, ometaćete apsorpciju masti i šećera i time ćete izbalansirati nivo šećera u krvi i smanjiti tzv. „loš“ holesterol i lakše ćete regulisati telesnu težinu jer smanjujete preuzimanje masti i šećera. Da ne napominjem i druga blagotvorna dejstva vlakana na varenje, žučnu kesu, sprečavanje srčanog udara, itd. Dnevno prosečan čovek treba da unese 25-35 g vlakana, a većina nas unosi oko 15 g dnevno. Najbogatiji u vlaknima zeleno povrće, ljuske voća, mahunarke, opne stabljika i lišće biljaka.

Da biste imali u vidu namirnice najbogatije vlaknima, napravila sam vam tabelu sadržaja vlakana u hrani, koju možete skinuti preko linka u opisu video snimka ispod teksta. Dakle, kao broj 1 u svakodnevnoj ishrani, jedite što više vlaknaste hrane!

Ishrana posle porođaja – brašno i zaprška

Što se tiče brašna, u pripremanju hrane treba što više koristiti projino i brašno tip 800. Jer su fina bela brašna dobijena prosejavanjem i u tom procesu izgubila svoje opne koje su zapravo najbogatije vitaminima, mineralima i dijetnim vlaknima.

Trebalo bi povremeno zbog bogatstva u hranljivim materijama jesti mladi grašak, boraniju i pasulj. Ipak, treba voditi računa da zaprška čorbe ne bude prejaka. I više ih kombinovati uz posno meso.

Ishrana posle porođaja – voće i povrće

Svo lisnato zeleno povrće treba jesti što više, spanać, karfiol, brokoli, zelenu salatu. A najviše dijetnih vlakana sadrži koren od svežeg kupusa.

Već sam napomenula u video snimku o savetima za mršavljenje da je umesto voća bolje jesti povrće. Ali kako su nam ponekad potrebne poslastice, najbolje je jesti voćne salate od svežeg sezonskog voća. Pritom bih napomenula da se trudite da jabuke i kruške npr. konzumirate sa korom, jer je ona mnogo bogatija dijetnim vlaknima od ostatka ploda. I naravno, da vodite računa o mestu sa koga voće nabavljate.

Raspored kalorija

Kada je u pitanju količina hrane po obroku, glavni obroci (doručak, ručak i večera) bi trebalo da sadrže 70-80% dnevnog unosa kalorija. Ostatak odlazi na užine i jedan eventualni kasni obrok pred spavanje, ukoliko imate veću potrebu za hranom. Tada je najbolje da pojedete jednu jabuku.

Da biste znali koliko otprilike kalorija treba da unesete dnevno, potrebno je da sebi postavite cilj: želim da smršam, da održim istu telesnu težinu ili da se ugojim. Ako želite da smršate, morate svakodnevni trošiti više kalorija nego što ih unesete. U opisu ispod ovog video snimka pronaći ćete još jednu tabelu u kojoj sam prikazala koliko kalorija troši prosečan čovek jednog uobičajenog radnog dana, pa na osnovu toga, možete uporediti svoje aktivnosti sa tabelom i odrediti otprilike koliko trošite. A kada saberete kalorijske vrednosti svih namirnica koje ste tog dana pojeli, ako želite da smršate, ukupna vrednost mora biti manja od utrošene.

Kako treba korigovati kalorije u odnosu na svoj indeks telesne mase? U video snimku 12 saveta za zdravo mršavljenje u opisu imate dostupan link sa tabelom, pomoću koga se može izračunati indeks telesne mase i kojoj kategoriji pripadate: mršavi, normalno uhranjeni, predgojaznost, umerena, izražena i masivna gojaznost. Na osnovu toga, treba određeni procenat kalorija smanjiti ili povećati, pa na primer, ako ste mršavi i želite da dostignete normalnu težinu, treba da povećate kalorijski unos za 10-20%, a ako ste u kategoriji izražena gojaznost, sa indeksom telesne mase 35-39, trebalo bi da smanjite kalorijski unos za 30%, odnosno za oko trećinu. Ostatak vrednosti možete naći u tabeli ispod video snimka.

Raspored obroka

Što se tiče rasporeda obroka, najbolje je od trenutka kada ustanete rasporedite 3 glavna i 2 međuobroka u razmaku od oko 3 sata, zajedno sa kasnim obrokom u vidu jedne jabuke, npr. Mada možete rasporediti i prema individualnim obavezama i navikama, s tim da se trudite da se pridržavate satnice svakog dana.

Ne bi trebalo preskakati obroke, pogotovo glavne, a posebno ne doručak. Mnoga istraživanja su pokazala da izbegavanje doručka vodi oboljevanju od šećerne bolesti. Naime, kada preskočimo glavni obrok, naš organizam gladuje i iz jetrinih rezervi se u krv ispušta više šećera. To je mehanizam našeg preživljavanja u stanju gladi. Tako se naš organizam bori za opstanak. Ali u tom stanju, dolazi do jačeg preznojavanja, naši organi trpe teret niskih vrednosti šećera i to nas na duže staze iscrpljuje i vodi nastanku bolesti.

Ishrana posle porođaja – slatkiši?

Kada su u pitanju slatkiši, postoje samo dve smernice koje bi mogle da vas vode. Dakle, što manje jedete slatkiše, manje će vam se i jesti i što manje ih kupujete i spremate, manje će vam biti dostupni. I kako bih vam približila zašto je važno zaobilaziti slatkiše u širokom luku, navešću par poređenja. Naime, jedna snickers čokoladica ima 50 g i skoro 250 kCal, što odgovara kalorijskom unosu čak pola kilograma jabuka! Ako pojedemo jednu čokoladicu, praktično bi trebalo da propustimo doručak ili večeru. A to su obroci koji su ključni za normalno funkcionisanje organizma.

Zaključak

Da sumiramo, u cilju povratka na normalnu težinu, treba voditi računa o jednoj stvari: nikako se ne sme potencirati niskokalorična dijeta, budući da sledi period dojenja, kada putem mleka, dete od majke treba da dobije sve hranljive materije. Takođe, potreban je oporavak tela nakon porođaja, pa je i to jedan od razloga za izbegavanje dijete. Ipak, svakako treba vratiti normalnu težinu, pa savetujem da to činite postepeno, uz lakše svakodnevne fizičke aktivnosti i uz više svežeg voća i povrća, budući da imaju manje kalorija, a dovoljno vitamina i minerala, potrebnih i mami i bebi. Naravno, izbegavajte proste šećere, krompir i previše hleba, a jedite nemasna mesa, ribu, voće i povrće koje nije bareno, već sveže, radi očuvanja nutrijenata, mahunarke u čorbastim jelima i, naravno, sve što ćete u tabeli ispod videa naći, a što je izvor dijetnih vlakana.

Za pregled spomenutih tabela kalorijskog unosa, utroška kalorija i sadržaja dijetnih vlakana u namirnicama, pogledajte sledeći video.

Izletišta u okolini Beograda – 7 predloga za vikend odmor

Maja Ignjatović

јун 23, 2020

Naša prestonica postaje prenaseljena. Gradski prevoz, kafići, restorani, tržni centri, ulice, parkovi, šetališta uz Savu i Dunav, Ada Ciganlija, Lido svakodnevno cvile od gužve. Kako se, petkom, približava kraj radnog vremena, sve više razmišljamo kuda ćemo za vikend. Opterećujemo Google pitanjima gde i kako da organizujemo izlet u blizini našeg glavnog grada. Sada su svi odgovori na jednom mestu, jer se upoznajemo sa 7 najpopularnijih izletišta u okolini Beograda.

#1 Planina Kosmaj

Kosmaj, planina bujne vegetacije visoka 626m, nalazi se na oko 50km od Beograda. Simbol Kosmaja je Spomenik borcima Kosmajskog odreda, koji su tokom Drugog svetskog rata izgubili život braneći svoju zemlju. Njegovi kraci, vire iznad šume i podsećaju na hrabrost svih žitelja ovog kraja. Kosmajci su oduvek bili ratnici koji ne znaju za strah, a jedan od njih je dobro poznat istoriji – Kosančić Ivan.

Osim spomenika podignutog 1971.godine, ukoliko se uputite na Kosmaj, možete obići i dva manastira: Tresije i Pavlovac. Prvi je osnovan davne 1309.godine u vreme kralja Dragutina, dok je drugi sazidan po naredbi despota Stefana Lazarevića u 16.veku (na ruševinama starog manastira).

#2 Oplenac i Oplenački vinogradi

Koliko vam je poznata priča o kraljevima Srbije? Ukoliko želite više da saznate o Karađorđevićima, krenite put Oplenca. Na oko 100ak km od Beograda, nalazi se gradić Topola (nekada Kamenica), simbol oslobođenja srpskog naroda od turske vlasti. Upravo u Topoli Đorđe Petrović – Karađorđe podigao Prvi srski ustanak 1804.godine. Hram Svetog Đorđa oslikan sa 40 miliona staklenih kockica sa kriptom u kojoj su sahranjeni skoro svi članovi kraljevske porodice, kuća voljenog srpskog kralja – Petra I Karađorđevića i crkva Presvete Bogorodice čija su se zvona prva oglasila posle petovekovnog ropstva, glavne su atrakcije brda Oplenac.

Oko 12 hektara zemlje krase Oplenački vinogradi, prelepa oaza za ljubitelje vina. Možete reservisati turu degustacije domaćih sorti vina u Vinariji Stari Oplenac.

#3 Jezero Trešnja

Jezero Trešnja je nekada bilo omiljeno izletište u okolini Beograda, a danas je poznato samo pravim ljubiteljima prirode. Ovo mesto proslavila je antologijska scena iz filma „Maratonci trče počasni krug“ kada se Kristina (Seka Sablić) kupa u jezeru dok je snima Đenka (Bora Todorović). Zamišljeno je da bude luksuzno odmarališe sa hotelskom terasom iznad samog jezera, a postalo je divlja oaza koju najčešće posećuju samo vikendaši.

Međutim, ako želite mir, možete se uputiti ka Sopotu i na oko 32 km od Beograda ćete uživati na obalama Trešnje. Pored jezera nalazi se lovište sa jelenima lopatarima, divljim svinjama i drugim životinjama. Pazite da slučajno ne zalutate u ovih 100 hektara, može biti opasno.

#4 Avalski toranj i Spomenik neznanom junaku

Planina Avala, koja je udaljena oko 20km od centra Beograda, prava je destinacija za vikend izlet. Odlično je mesto za hiking, orijenting, biciklizam. Na vrhu planine Rimljani su podigli utvrđenje, da bi Srbiji tu sazidali tvđavu Žrnov. Ona je razneta 1934.godine kako bi se postavili temelji Spomeniku Neznanom junaku. Ovaj mauzolej „čuva“ 8 karijatida svih jugoslovenskih nacionalnosti: Srbijanke, Južnosrbijanke, Vojvođanke, Bosanke, Hrvatice, Dalmatinke, Slovenke, Crnogorke. Postoji mnogo kontraverzi povodom izgradnje spomenika i umešanosti masonerije. Međutim, neosporna je raskoš dela Ivana Meštrovića, vajara njegovog veličanstva kralja Aleksandra I Karađorđevića.

Ako želite da uživate u jednom od najlepših pogleda u zemlji, popnite se na vrh Avalskog tornja. Videćete raskošne predele Šumadije, Beograd, Savu i Dunav kroz durbin, ali i golim okom. Možete popiti kafu ili se zasladiti cheesecake-om sa malinama dok oko vas fijuče vetar. Prvobitni toranj iz 1965.godine srušen tokom NATO bombardovanja, a novi je obnovljen i pušten u rad 2010.godine.

#5 Carska bara

Specijalni rezervat prirode “Carska bara” smešten je između Beograda, Novog Sada i Zrenjenina, između reka Tisa i Begej. Oko 55km je udaljen od centra glavnog grada. U rezervatu živi 239 vrsta ptica, 20 vrsta riba i 30 vrsta sisara. Možete proći tzv. stazom zdravlja, otići na vidikovac ili obići Prirodnjačku kuću. Ipak, najveća atrakcija Carske bare je vožnja katamaranom. Kako biste uspeli da uživate u plovidbi, potrebno je da rezervišete nekoliko dana unapred.

Pauzu za ručak možete napraviti u Hotelu Sibila ili obližnjem etno-selu “Tiganjica”, koji je pogodan pre svega za porodice sa decom.

#6 Fruška gora – „srpska Sveta gora“

Jedina planina Vojvodine je nekada bila ostrvo Panonskog mora. Danas predstavlja jedan do pet nacionalnih parkova na području Srbije. Omiljeno je izletiše Novosađana, ali i Beograđana. Ukoliko se uputite na Frušku Goru obiđite Iriški venac i spomenik “Sloboda”, brdo Stražilovo gde je sahranjen čuveni pesnik Branko Radičević ili selo Bukovac u kome tokom juna cveta lavanda. Ne morate ići u Provansu, ljubičasto prostranstvo postoji na samo 70ak km od Beograda.

Fruška gora se često u narodu naziva “srpska Sveta gora” zbog brojnih manastira koji su na njoj smešteni: Krušedol, Staro Hopovo, Novo Hopovo, Grgeteg, Vrdnik, Jazak i drugi.

#7 Krčedinska ada

Poslednjih nekoliko godina, jedno od omiljenih izletišta u okolini Beograda postala je Krčedinska ada, oaza netaknute prirode u kojoj slobodno jure konji, šetaju se magarci i mangulice, pasu stada ovaca. Ukoliko želite da dođete na ovo rajsko ostrvo, možete to učiniti brodićem ispred restorana “Sidro” u Beškoj. Detaljne infomacije možete dobiti u turističkoj organizaciji Inđije. Ako ste spremni za srpski safari, uputite se na Krčedinsku adu.

Za sve one koji nemaju previše vremena, a željni su avanture, mogu se voditi navedenim predlozima. Oni koji žele duži odmor u Srbiji, preporuka je da posete neke od bisera domaćeg turizma.

Sa kojim se brigama suočavaju tinejdžeri?

Tijana Mihajlović

јун 20, 2020

Sa kojim se brigama suočavaju tinejdžeri? Mnogo ih je. Tinejdžerske godine su vreme brzog rasta i promena, fizički, mentalno i društveno. Za neke tinejdžere promena može biti zastrašujuća, dok drugi to shvataju kao svoj napredak.

Takođe, tinejdžeri često moraju donositi rane odluke o školskim predmetima, studiranju, karijeri i poslu. U stvari, mnogi tinejdžeri osećaju da ocene u školi odlučuju o celoj njihovoj budućnosti i to je zaista veliki pritisak.

Ako uobičajenim tinejdžerskim problemima dodate ekonomske promene, sigurnost posla, globalizaciju i mentalno zdravlje, nije iznenađujuće što se vaše dete ponekad oseća prilično zabrinuto. Ono još uvek nije dovoljno zrelo da se nosi sa tim i deluje izgubljeno i uplašeno.

Nacionalno istraživanje mladih od 15 do 19 godina utvrdilo je da su glavne brige tinejdžera sledeće:

– suočavanje sa stresom

– školski problemi

– slika svog tela

Normalno je da tinejdžeri imaju brige i strahove. Ali tretiranje svake brige kao velikog problema može učiniti više štete nego koristi. Ako to učinite, vaše dete će možda početi da svet vidi kao nebezbedno i opasno mesto. Nisu sve brige takve da je za njim neophodna stručna pomoć.

Kada biti zabrinut za svoje dete i koji su znakovi anksioznosti?

Ako brige ne nestanu, pogoršavaju se ili ometaju svakodnevni život vašeg deteta, to bi mogao biti znak da se vaše dete bori sa anksioznošću.

Evo nekih znakova da će vašem detetu biti potrebna pomoć oko anksioznosti:

Zabrinutosti koje neće nestati:

Vaše dete oseća da je “na ivici“ ili “u kavezu“ većinu svog vremena, uglavnom brine zbog mnogih stvari bez jasnog razloga ili se ne može opustiti.

Zabrinutosti koje se vremenom pogoršavaju:

Vaše dete izbegava situacije ili ljude, oseća se panično u nekim situacijama, ima loše misli koje je teško kontrolisati ili ima fizičke simptome poput pojačanog znojenja, ubrzanog rada srca, glavobolje, stomačnih grčeva, mučnine, brzo disanje ili proliv.

Brige koje ometaju svakodnevni život:

Vaše dete prestaje da radi ono što je ranije radilo zbog straha i anksioznosti ili osećate da reakcije vašeg deteta sprečavaju da uživa u svakodnevnim stvarima.

Znakovi depresije

Normalno je da mladi prolaze kroz uspone i padove. Ali ako se vaše dete oseća ljuto, krivo, tužno ili jezivo više nego inače, moglo bi da pati od depresije.

Detetu će možda trebati pomoć kod depresije ako se ponaša na sledeći način veći deo vremena ili duže od dve nedelje. Ako dete:

– uglavnom odustaje od stvari koje voli

– ima značajnih i redovnih problema sa spavanjem

– redovno se ponaša na način koji mu nije svojstven – na primer, upada u probleme, ima problema sa školskim radom, izoluje se ili se bori

Depresija verovatno neće nestati sama od sebe i dobro je potražiti stručnu pomoć. Vi i vaše dete biste mogli započeti razgovorom sa lekarom opšte prakse.

Kako pomoći svom detetu u tinejdžerskim problemima i brigama?

Možete pomoći svom detetu tako što ćete se pobrinuti da se ono oseća voljeno, sigurno i da mu se veruje. Evo nekoliko ideja:

Pokažite svom detetu da pokušavate da razumete kako se oseća i to može biti dobar način za početak. Korištenje izjava „Ja“ je dobar način da razgovarate o svojim mislima i osećajima. Na primer, „Primetio sam da u poslednje vreme imaš mnogo toga na umu. Rado ću razgovarati sa tobom ili te slušati i videti da li mogu da pomognem.”

Ako ostanete povezani sa svojim detetom, možete mu pomoći da se oseća sigurno dok ispunjava izazove adolescencije. Jedan od načina da to postignete je da se porodični obroci odvijaju zajedno onoliko često koliko to možete da uskladite sa obavezama. Ova vrsta porodičnog rituala stvara rutinu i takođe vam omogućava da budete u toku sa onim što se dešava u životu vašeg deteta.

Pokazivanje punog poverenja u svoje dete može pomoći da ono reši svoje brige. Poverenje možete pokazati tako što ćete pohvaliti dete za sprovođenje planova i ne odustajanje od stresnih situacija.

Pozitivne poruke koje šaljetedetetu mogu mu dati znak da se brine za njega i može mu pomoći da se oseća sigurno i da ga razumete. Možete isprobati i topao zagrljaj, osmeh, ruku preko ramena, lagani dodir ruke…

Pokušajte da izbegavate da etiketirate svoje dete kao „uznemirenog“. Bolje je da ga podržite i pohvalite pozitivne korake koje preduzima kako bi prevazišao svoje brige.

Ono što radite i kažete može usmeriti detetovo mišljenje i ponašanje. Možete pokušati da budete dobar uzor vašem detetu tako što ćete na sopstveni način upravljati brigom i stresom. Bavljenje nekim vežbama, odmaranje, vreme i razgovor sa partnerom ili prijateljem mogu vam pomoći ako se osećate stresno. Neka dete vidi kako se vi nosite sa izazovima.

Detetu je potrebna vaša podrška i ohrabrenje za učenje, ali verovatno mu neće pomoći ako na njega izvršite dodatni pritisak da postigne visoke školske rezultate. Delite njegovo uzbuđenje kada pokuša nešto novo i budite mu podrška i kada ne savlada prepreku prvi put. Ohrabriće ga da nastavi da pokušava.

Vežbe i aktivnosti za pomoć tinejdžerima

Upravljanje mislima koje vode u brigu je važna životna veština. Evo nekoliko aktivnosti i vežbi koje vaše dete može da koristi sada i u budućnosti.

Upravljanje zabrinjavajućim mislima

Ova aktivnost pomaže vašem detetu da primeti tu vrstu misli i zaustavi ih. Ali zapamtite da su briga i stres normalni i pomažu da nas motivišu. Pokušajte da budete podrška, promišljeni i topli dok pomažete svom detetu da upravlja svojim mislima.

Ako određeni događaj veoma zabrinjava vaše dete, prvo mu recite ili zapišite nekoliko misli o tom događaju. Na primer, „Neću uspeti sa ispitom iz matematike“, „Stvarno mi loše ide matematika“.

Razgovarajte zajedno o tome kako je normalno imati takve misli. Prepoznajte da misli nisu baš lepe ili korisne i da mogu da se pogoršaju ako se vaše dete previše fokusira na njih.

Prihvatite negativne misli, ali ne dozvolite im da spreče vaše dete da radi ono što treba. Na primer, „Neću sada obraćati pažnju na te misli. Neće me zaustaviti. Prilično sam se pripremio za ispit i mogu samo da dam sve od sebe.“ Za ovo je potrebna vežba.

Pozitivno razmišljanje

Ako vaše dete provodi previše vremena razmišljajući o negativnim događajima, to može dovesti do brige i stresa. Vrednovanje, zahvalnost i vežbe pozitivnog razmišljanja mogu navesti dete na naviku da troši više vremena razmišljajući o tome šta je dobro prošlo i zašto.

Vaše dete bi moglo napisati tri stvari na kojima je zahvalno ili šta mu je išlo dobro u danu. To ne moraju biti velike stvari. Možda je čulo pticu kako peva napolju, uživalo u sunčanom danu ili provodilo vreme sa omiljenom osobom ili kućnim ljubimcem. Ako pomognete svom detetu da primeti ove male stvari, to može povećati njegovu sreću i blagostanje.

Roditelji tinejdžera mogu biti pod velikim stresom. Bićete u dobroj formi da se brinete o svom tinejdžeru ako pazite na sebe. Takođe možete dobiti i podršku drugih roditelja i deliti ideje i iskustva ako se pridružite mreži ili grupi za podršku licem u lice.

Gde potražiti pomoć vezanu za tinejdžerska pitanja?

Vašem detetu će možda trebati vaša pomoć da bi stupio u kontakt sa profesionalcem.

Možete podstaći dete da poseti lekara opšte prakse koji bi mogao da ga uputi psihologu za adolescente. Vaše dete bi takođe moglo razgovarati o svojim brigama sa školskim savetnikom, psihologom i pedagogom. Oni imaju specijalističku obuku za mentalno zdravlje deteta i adolescenata.

Bilo da je vašem detetu potrebna stručna pomoć ili ne, vi kao roditelji igrate zaista ključnu ulogu. Budite svojoj deci primer i podrška, neko kome se mogu obratiti bez straha od odbacivanja i ruganja. Vi ste mentor koji je potreban detetu da pronađe svoj put.

Peruanska maka: Čudotvorni lek iz prirode

Dunja Pinter

јун 17, 2020

PERUANSKA MAKA – Hiljadama godina unazad, ljudi su se okretali prirodi kako bi pronašli pravi lek kada bolest zapreti njihovom telu. Priroda nam je u tome ostala najjači saveznik, a blagotvorni efekti lekovitog bilja i danas su nam dobro poznati.

Mnoge od tih biljaka, čak i uz razvoj savremene medicine, predstavljaju dragocenu podršku u lečenju brojnih oboljenja. Jedna od njih je poslednjih godina naročito dobila na popularnosti. Za njena lekovita svojstva su znale još i stare civilizacije sa prostora današnje Latinske Amerike.

Štaviše, peruanska maka je dobila reputaciju „čarobne biljke“. Ušla je u legende drevnih Inka jer su je ratnici ovog naroda redovno konzumirali pre odlaska u borbu. Peruanska maka im je davala snagu u ratničkim pohodima, i po tome je postala poznata kao biljka koja povećava fizičku izdržljivost.

Ispostaviće se da njeni učinci na zdravlje daleko prevazilaze drevne legende. Nekoliko hiljada godina kasnije, sa time se složila i nauka.

Bogatsvo hranljivih sastojaka iz egzotičnog Perua

Kako joj samo ime govori, peruanska maka (lat. Lepidium meyenii) potiče iz Perua i pripada grupi krtolastog povrća. Jedna je od retkih biljaka koja raste na nadmorskoj visini većoj od 4.000 metara. Pošto na ovoj visini nema parazita koji bi je ugrozili, njena proizvodnja ne zahteva ni upotrebu štetnih pesticida.

Zato je peruanska maka sertifikovana kao organski proizvod. Zbog specifičnih uslova u kojima raste, njen uzgoj se strogo kontroliše. Zahvaljujući izuzetnim lekovitim svojstvima probudila je interesovanje stručnjaka, a lekari širom sveta je preporučuju kao prirodni dodatak ishrani.

Tajna ove biljke je u korenu sličnom rotkvi. On sadrži obilje korisnih materija koje su našem organizmu potrebne da bi pravilno funkcionisao. Najvažnije od njih su:

aminokiseline – u peruanskoj maki ih ima oko 20, od kojih 7 spadaju u esencijalne aminokiseline
vitamini C, E, B1, B2 i B12
obilje minerala (kalcijum, magnezijum, gvožđe, fosfor, kalijum, cink, natrijum, bakar, selen, mangan, silicijum, sumpor i jod)
ugljeni hidrati (do 70%)
proteini (10 – 14%)
dijetetska vlakna (do 8%)
masti (2%)

Peruanska maka sadrži i alkaloide makaida i makaena, zbog čega je posebno specifična u odnosu na ostale lekovite biljke.

Sve blagodeti peruanske make

Zahvaljujući drevnim ratnicima koji su otkrili njena blagotvorna svojstva, peruanska maka je postala idealan lek za one koji pate od manjka energije. Kombinacija hranljivih sastojaka deluje tako što jača imuni sistem, povećava otpornost organizma, umanjuje stres i mentalni zamor i podstiče kognitivne sposobnosti.

Zbog toga je opravdano dobila status supernamirnice. Dobro je poznat i njen pozitivni učinak na reproduktivno zdravlje, pa je i muškarci i žene koriste kao pomoć u lečenju stanja koja remete rad reproduktivnog sistema.

Tome najviše doprinosi prisustvo magnezijuma i kalcijuma, kao i alkaloida makaida i makaena. Oni imaju veliku ulogu u regulisanju hormonskog statusa, plodnosti i libida, dok visok sadržaj joda obezbeđuje pravilan rad štitne žlezde i poboljšava funkcionisanje kompletnog endokrinog sistema.

Svi ovi nutrijenti su ključni kako bi organizam sačuvao otpornost na bolesti. Zbog visokih nutritivnih vrednosti, peruanska maka je mnogima postala nezamenljivi deo svakodnevne ishrane.

Međutim, od peruanske make imaju korist i oni koji se bave sportom – ova biljka prirodno jača mišićni tonus i pomaže u bržem oporavku od napornih treninga. Uz poboljšanje regenerativnih sposobnosti svih ćelija organizma, njena upotreba podstiče zdravlje kože i kose.

Peruanska maka za žene: nezaobilazni dodatak ishrani za hormonsku ravnotežu

Nema sumnje da je peruanska maka najpoznatija po svojim pozitivnim efektima na reproduktivno zdravlje žena. Pošto je bogata sastojcima ključnim za pravilan rad hormona, žene je koriste kao pomoć u lečenju hormonskog disbalansa.

Peruanska maka tome doprinosi tako što na prirodan način uspostavlja ravnotežu između centara u mozgu i jajnika. Naime, normalan rad ženskog reproduktivnog sistema zavisi od uravnoteženog lučenja estrogena i progesterona tokom mesečnog ciklusa. Da bi se oni u dovoljnim količinama oslobodili iz jajnika, signal za to šalje hipofiza lučeći hormone FSH i LH. Korisni efekti peruanske make pomažu u kontrolisanju rada hipofize, čime se uspostavlja balans u lučenju hormona u različitim fazama ciklusa.

Ova biljka pomaže i ženama koje pate od bolnih i neredovnih menstruacija. Probleme sa ciklusom najčešće uzrokuje hormonska neravnoteža, tako da regulacija lučenja hormona ne utiče samo na smanjenje menstrualnih tegoba, već i ublažavanje simptoma PMS-a.

Žene koje konzumiraju peruansku maku primećuju poboljšanja u vidu smanjene nervoze, anksioznosti i depresije, i generalno manjih oscilacija u raspoloženju.

Neki od ovih simptoma su karakteristični i za pojavu menopauze. U ovom periodu, između 40. i 60. godine života, jajnici postepeno počinju da gube funkciju. Reakcija na impulse koje šalje hipofiza postaje sve slabija, pa u jajnicima dolazi do prestanka lučenja estrogena i progesterona.

Međutim, od ova dva hormona zavise i drugi procesi u organizmu. Prestanak njihove proizvodnje utiče na rad svih ostalih organa i telesnih funkcija. Zbog toga su žene u menopauzi sklonije kardiovaskularnim oboljenjima, osteoporozi, anemiji i problemima sa štitnom žlezdom.

Sve se to ispoljava kroz simptome kao što su poremećaj sna, bolovi u zglobovima, česte glavobolje, naleti vrućine, razdražljivost i nervoza. Peruanska maka pomaže tako što ublažava ove reakcije i smanjuje rizik od nastanka ozbiljnijih hroničnih bolesti.

Kod žena koje su još uvek u reproduktivnom periodu, dejstvo ove biljke se ispoljava kroz poboljšanje plodnosti i povećanje libida. Stoga se njeno korišćenje posebno preporučuje ženama koje imaju probleme sa začećem izazvane hormonskim disbalansom.

Peruanska maka za muškarce: prirodna podrška u lečenju neplodnosti i jačanju libida

Koristi koje peruanska maka ima po reproduktivno zdravlje dokazane su i iz iskustva muškaraca. Kao i kod žena, muška sposobnost za reprodukciju takođe zavisi od pravilnog lučenja hormona.

Glavnu ulogu u tome igra muški hormon testosteron. Njegova proizvodnja utiče na veliki broj procesa u telu: od rasta i razvoja mišićne mase, do održavanja zdrave količine spermatozoida. Lučenje testosterona se reguliše u hipofizi, tako što ova žlezda oslobađa neuropeptide (supstance koje regulišu organske procese na ćelijskom nivou) koji ga proizvode u testisima.

Poremećaj lučenja testosterona nastaje zbog negativnog uticaja stresa, ali i loših navika kao što su pušenje, prekomerno konzumiranje alkohola i nezdrava ishrana. Peruanska maka deluje tako što neutrališe ove štetne uticaje i obezbeđuje celom organizmu važne nutrijente.

I kod muškaraca se ova biljka pokazala korisnom za kontrolu i stimulaciju hipofize. Ona poboljšava lučenje neuropeptida odgovornih za proizvodnju testosterona, što direktno utiče na povećanje broja, kvaliteta i pokretljivosti spermatozoida.

Osim podizanja nivoa muškog hormona, peruanska maka ima vrlo pozitivan učinak na muški libido. Poznata je po tome što pojačava seksualnu želju. Njeno konzumiranje se preporučuje i muškarcima koji imaju problema sa potencijom, jer svojstva peruanske make produžavaju trajanje erekcije. Istraživanja pokazuju i da ova biljka značajno povečava plodnost, zbog čega je na odličnom glasu kao prirodna pomoć u lečenju steriliteta.

O pozitivnim učincima peruanske make svedoče iskustva žena i muškaraca koji su se sami uverili u njih. Stoga ne treba da čudi što je ovoj čudotvornoj biljci u poslednjih nekoliko godina izuzetno porasla popularnost. Kao prirodni lek koji ima moć da sačuva dobro zdravlje, peruanska maka je sa razlogom jedan od najpopularnijih dodataka ishrani.

Hormoni sreće i namirnice za dobro raspoloženje

Ivana Mihajlović

јун 14, 2020

Hormoni sreće su supstance sa različitom ulogom u našem organizmu. Ne samo da održavaju naše raspoloženje, već nas štite od prejakog osećaja bola, omogućavaju dobar san i odmor, pa i štite od brojnih bolesti. Zato je važno da se u organizmu nalaze u dovoljnim koncentracijama.

Postoje različite metode za održavanje hormona sreće u odgovarajućim količinama. Pogotovo je važno da ih kontrolišemo onda kada njihovo ekstremno smanjenje može voditi pojavi bolesti. Pa tako, npr., u Parkinsonovoj bolesti postoji manjak hormona dopamina i teži se njegovom povećanju. Naravno, u tom slučaju prirodne metode povećanja putem hrane neće biti efikasne. Tada je primarna uloga lekova, odnosno sredstava sa tačno doziranim dejstvom. Ali onda kada samo želimo da poboljšamo svoje raspoloženje, delovanjem na hormone sreće, nisu neophodni lekovi, već određene namirnice ili tehnike i trikovi, koje ćete pročitati u daljem tekstu.

Hormoni sreće u funkciji poboljšanja raspoloženja

Svima nama je poznat osećaj potištenosti, beznadežnosti ili tuge. Onda kada naša trenutna situacija, problemi i različite nesrećne okolnosti to nalažu, uopšte nas i ne začudi. Ali da li vam se dešavalo da iz čista mira postanete zabrinuti i bezvoljni i ništa vas ne može u tom momentu usrećiti i oraspoložiti? Ili su vas dotadašnji problemi konačno dokusurili i teško je nastaviti nositi se sa njima. Istina, za stanja poput anksioznosti i depresije postoji terapija koja uspešno sanira dizbalans naših neurotransmitera i hormona i vraća nas u uobičajen ritam života. Ali nekada jednostavno nema potrebe za lekovima, jer je naše stanje brige i neraspoloženja trenutno i promenljivo, kao i stanje hormona i neurotransmitera. Srećom, postoji lek i za takve situacije. I nije uvek reč o preparatu iz apoteke.

Koji su to hormoni sreće?

Serotonin

Svako od nas zna da serotonin ima titulu najsrećnijeg hormona na svetu. Ali on je i neurotransmiter u mozgu. Kada serotonin nedostaje u organizmu, mozemo biti snuždeni, često ljuti, pa čak i osetljiviji na bol nego inače. Takođe, može se javiti nesanica ili glavobolja, depresija i anksioznost. A možemo osećati i veću potrebu za hranom i varirati u težini. S druge strane, pored osećaja sreće, on omogućava i poboljšanje koncentracije i pamćenja. Kako onda povećati nivo serotonina i biti srećniji? Znamo da se serotonin stvara u mozgu i crevima i nastaje od jedne aminokiseline zvane triptofan. Ukoliko bismo obezbedili dovoljno triptofana organizmu, omogućili bismo da se iz njega sintetiše serotonin.

Veliki izvor triptofana je mleko. Iz tog razloga se i savetuje osobama sa problemima sa nesanicom da uveče popiju šolju toplog mleka. Obezbedivši dovoljno serotonina, lakše će se uvesti u san. Takođe, tvrdi i krem sir, posno meso, pogotovo ćureće, jaja, sočivo, heljda, pečurke i pasulj sadrže dosta aminokiseline triptofana. Ali pogotovo se savetuje konzumacija tvrdog sira, kao najvećeg rekordera u sadržaju triptofana. Svi oni obećavaju bolje raspoloženje i osećaj prijatnosti i zadovoljstva.

Vitamin B i mineral magnezijum, odnosno namirnice njima bogate, važni su za podsticanje stvaranja serotonina iz triptofana. Tako da su oni praktično naši saveznici na putu do lepših osećanja i sreće. Magnezijum praktično i sam po sebi utiče na smirenje čitavog organizma.

Pored hrane, u podizanju nivoa serotonina, pomaže boravak na suncu, svež vazduh, fizička aktivnost i komunikacija sa ljudima. Takođe, u većoj meri utiče i bolje osvetljenje u unutrašnjem prostoru.

Dopamin

Za razliku od serotonina koji donosi osećaj sreće praćen mirom i spokojem, postoji i neurotransmiter dopamin, koji uglavnom donosi neobuzdanu radost i euforiju. Da bi se dopamin stvorio, neophodno je dovoljno aminokiseline tirozina, za koju je pak važno da postoji dovoljan unos selena. U nekom od narednih video snimaka, govoriću vam upravo o selenu i njegovom značaju, dok je njegov nedostatak jako čest u opštoj populaciji. Izvor selena su plodovi mora, najviše tunjevina, zatim, džigerica, sardina, orasi i drugo.

Gamaaminobuterna kiselina (GABA)

Morski plodovi sadrže, pored triptofana, čiju sam ulogu već spomenula, i gamaaminobuternu kiselinu (koja se označava skraćenicom GABA), i koja dovodi duh i telo u osećaj mira, pa se savetuju obroci bogati ovom vrstom hrane, kada želimo da budemo relaksiraniji. Gamaaminobuterna kiselina je još jedan neurotransmiter u mozgu koji obezbeđuje normalan rad mozga. Ali i smanjuje osećaj stresa, anksioznost, pa čak ublažava i simptome Parkinsonove bolesti i epilepsije. Reguliše i spavanje i telesnu temperaturu, pa čak i nivo masnoća u krvi, a poboljšava definisanost mišića. Dakle, pored toga što nas uvodi u bolje raspoloženje, GABA čini naše telo zdravijim i lepšim.

Endorfin

Endorfin je još jedan od hormona sreće i ujedno neurotransmiter koji umanjuje osećaj bola. Zato će se pojačano lučiti kada jedemo ljute papričice, kako bi umanjio osećaj izazvan stimulacijom receptora za bol. Takođe, čokolada pojačava oslobađanje endorfina i podstiče bolje raspoloženje, a od primenjenih metoda, akupunktura. A možda najefikasniji stimulans za lučenje endorfina je fizička aktivnost. Neka istraživanja su pokazala i povoljan efekat mirisa lavande na smanjenje anksioznosti i poboljšanje raspoloženja stimulacijom oslobađanja endorfina, ali i drugih pomenutih neurotransmitera.

Homocistein

Homocistein je supstanca koja zapravo nije hormon sreće, već ima suprotno dejstvo kada se nalazi u većim količinama u organizmu. Možemo ga nazvati i anti-hormonom sreće. Homocistein je aminokiselina koja se normalno nalazi u našem telu, ali u malim količinama. I sve dok je to tako, naše raspoloženje će zavisiti od mnogih drugih faktora, ali sam homocistein neće na njega uticati. Međutim, kada ga imamo u višku, postoje velike šanse da obolimo od depresije ili bar da naše raspoloženje postane hronično lošije, nego što okolnosti nalažu.

Iz svih ovih razloga, važno je kontrolisati nivoe aminokiseline homocisteina, odnosno održavati je na niskim vrednostima. Tu ulogu imaju vitamini B6, i B12 i folna kiselina. Ako ste pogledali moj video o vitaminima, jasno vam je da ni sa vitaminima ne treba preterivati (pogotovo sa suplementima), ali je neophodno da se oni održavaju u granicama normale, putem hrane, kako bi obavljali i ovu, funkciju očuvanja lepog raspoloženja. U to ime, treba konzumirati ribu, jaja, meso, suncokretovo seme, grašak, itd.

Hormoni sreće – ušteda u organizmu

Hormoni sreće su među značajnim otkrićima u oblasti psihijatrije, zato što se uglavnom ponašaju i kao neurotransmiteri u mozgu. Odnosno, važni su za prenos signala između nervnih ćelija – neurona. Određivanjem njihovih vrednosti u krvi, kada postoji sumnja, može se postaviti dijagnoza pojedinih stanja i poremećaja raspoloženja. To se pogotovo odnosi na bolesti kao što je depresija i anksioznost. Kada uzmemo u obzir njihovu važnost po naše zdravlje, shvatamo koliko je bitno održavati ih u odgovarajućim vrednostima. A to podrazumeva i štednju ćelija koje luče ove hormone i neurotransmitere, odnosno težnju da se one ne iscrpljuju. To postižemo upravo adekvatnom ishranom, fizičkom aktivnošću, boravkom na suncu i svežem vazduhu.

Ukoliko želite, možete se informisati o ovoj temi i putem sledećeg video snimka:

Vodič za brucoše: Šta vam sve treba za početak studija

Srbijanka Stanković

јун 9, 2020

Prijemni ispit je položen, a željeni fakultet upisan – u ovoj rečenici se nalazi ostvaren san svakog budućeg studenta. Međutim, kad se slegne uzbuđenje, neizbežno je pitanje: šta vam sve treba za početak studija?

Za većinu brucoša početak studija ujedno znači i preseljenje iz manjeg u veći grad, osamostaljivanje i preuzimanje više odgovornosti na sebe. Za šta se sve treba pripremiti pored predavanja u amfiteatru? Kako izabrati najbolje mesto za studentski život? Kako i gde se hraniti, gde se lečiti, kako pametno isplanirati svoje vreme – pročitajte u tekstu koji smo pripremili za vas.

Izaberite stan za desetku

Studenti koji su ostvarili pravo na budžet imaju dve mogućnosti kada je u pitanju mesto stanovanja za vreme studija. Jedna je, naravno, studentski dom, jeftinija i za mnoge uzbudljivija varijanta. Druga opcija je za one koji vole mir i udobnost – iznajmljivanje stana.

Život u studentskom domu

Mnogi tvrde da se studentski život najbolje oseti u domu. Druženje sa cimerima i docimerima, zajednički odlasci u čitaonicu ili menzu i nezaobilazne studentske žurke, sve su ovo asocijacije na život u Studenjaku ili bilo kom drugom studentskom domu. Cene stanovanja su izuzetno povoljne, a većina domova ima odličnu saobraćajnu vezu sa fakultetima. Zbog toga je za mnoge brucoše ovo najpogodnija varijanta kada se presele u veliki grad.

Međutim, ako niste tip koji se lako navikava na nepoznate ljude, ako vam smeta buka i teško se prilagođavate, studentski dom možda i nije najbolje mesto za život dok studirate.

Život u iznajmljenom stanu

Dok nekome prija gužva i konstantna dinamika, postoje i oni koji ne mogu da uče ili da se skoncentrišu ako nemaju praznu sobu samo za sebe. Premda iznajmiti stan u univerzitetskom gradu uvek košta više nego život u studentskom domu, činjenica je da “hvatanje uslova” i odlične ocene u indeksu imaju neuporedivo višu vrednost.

Bez obzira na to što je studentski stan često najveća stavka u budžetu, uvek možete pronaći stan koji nije baš toliko skup. Na Internetu postoji velika ponuda manjih studentskih stanova koji nemaju visoku kiriju i dodatne troškove. Pažljivo proučite sve oglase za stanove koji se nalaze u blizini vašeg fakulteta ili su barem dobro povezani linijama gradskog prevoza. Vodite brigu o tome na koji način se stan greje, da li zgrada ima lift, da li su prethodni stanari izmirili sve dugove, te u kakvom stanju se nalaze kupatilo i nameštaj.

Uvek možete razmisliti o iznajmljivanju stana sa cimerima i tako umanjiti izdatke. Pritom, imajte na umu i ovo: iako se život sa cimerom ili cimerkom u jednosobnom ili dvosobnom stanu razlikuje od života u trokrevetnoj sobi u studentskom domu, i dalje morate biti spremni na deljenje i kompromise.

Konkurišite za studentski kredit ili stipendiju

Pored brojnih obaveza koje jedan brucoš treba da ostvari, postoje i one koje će mu obezbediti i neke olakšice. Konkurisanje za studentski kredit i stipendiju na početku zimskog semestra je jedna od njih. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja svake godine raspisuje konkurs za studentske stipendije i kredite koji traje od 1. do 31. oktobra tekuće godine.

Kandidati se prijavljuju sa svom konkursnom dokumentacijom na fakultetu ili visokoj školi na kojoj studiraju. U zavisnosti od proseka ocena, godine studija, socijalnog statusa, pripadnosti nekoj etničkoj grupi, a potom i posedovanja nekog posebnog talenta, komisija donosi odluku koje studente će nagraditi za postignut uspeh i ohrabriti za dalji rad.

Student koji ostvari pravo na stipendiju nema obavezu vraćanja i može svake školske godine produžiti to pravo. Naravno, produženje je moguće samo ukoliko i dalje ispunjava uslove propisane ugovorom koji potpiše sa Ministarstvom. U suprotnom, može izgubiti pravo na dalje stipendiranje.

Pored ove, student uvek može konkurisati za stipendiju koju dodeljuje njegov rodni grad, a u kasnijim godinama studija i za stipendije Fonda za mlade talente Dositeja i mnoge druge.

Studentski krediti su za mnoge brucoše odlična opcija, jer postoji mogućnost nevraćanja ukoliko se ne obnovi nijedna godina i ostvari prosek ocena viši od 8,5. Međutim, čak i u slučaju da ovi uslovi ne budu ispunjeni, vraćanje kredita počinje tek nakon zaposlenja i to bez kamate.

Hranite se u studentskim restoranima

Pored mesta stanovanja i ocena u indeksu, jedna od najvećih briga za roditelje jednog studenta jeste: kako se hrani. Međutim, pored 14 studentskih restorana u Beogradu, 3 u Nišu i Novom Sadu i 5 u Kragujevcu – i mogućnosti za tri topla i ukusna obroka po povoljnoj ceni svakog dana, ne ostaje mnogo prostora za tu brigu.

Svaki student čije se školovanje finansira iz budžeta Republike Srbije ostvaruje pravo na ishranu u studentskim menzama, i to po regresiranim cenama. Do dvadesetog u mesecu, pravilo je da se meni obroci kupuju po dekadama, odnosno po deset. Od dvadeset prvog u mesecu mogu se kupovati pojedinačno. Doručak tako košta 40 dinara, ručak 72 dinara, a večera 59 dinara.

Za ishranu u menzi potrebna vam je studentska kartica i žeton za korišćenje pribora.

Ne zaboravite na studentsku karticu

Ako je studentski indeks najznačajniji dokument koji jedan student ima, onda je studentska ISIC kartica sledeća u nizu. ISIC kartica ili International Student Identity Card je, kao što joj sam naziv kaže, međunarodni studentski identifikacioni dokument. Bez ove kartice je nemoguće platiti smeštaj u studentskom domu i obroke u studentskim restoranima.

Međutim, osim ove dve najvažnije namene, ISIC kartica studentu može poslužiti za ostvarivanje brojnih povlastica. Pored popusta za autobuski, železnički, pa i avionski prevoz, ova studentska kartica vam može obezbediti snižene cene ulaznica za muzeje i pozorišta, ili pak jeftinije učlanjenje u biblioteku, upis na pojedine kurseve, pa i popuste za turističke aranžmane. Popuste za studente koji poseduju ovu karticu obezbeđuju i neki fitnes centri, hoteli, kafići i dr.

Učlanite se u biblioteku

Premda se studentima književnosti i jezika, kao i filozofije i istorije učlanjenje u biblioteku podrazumeva po samom upisu na fakultet, ovo ne bi trebalo da preskoče ni brucoši fakulteta prirodnog i tehničkog usmerenja. Akademski građani nisu samo nosioci fakultetskih diploma, već i intelektualci, mladi ljudi koji mare za opšte obrazovanje.

Uz studetsku karticu i indeks možete ostvariti popust na učlanjenje u skoro sve gradske biblioteke. Zavidan knjižni fond imaju Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Biblioteka grada Beograda, kao i Narodna biblioteka Srbije. Isto važi i za Univerzitetsku biblioteku “Nikola Tesla” u Nišu, kao i za Centralnu biblioteku u Novom Sadu. U Kragujevcu su na raspolaganju Univerzitetska biblioteka, kao i Narodna biblioteka „Vuk Karadžić“.

Ne treba zanemariti ni činjenicu da sve ove biblioteke imaju izvanredne čitaonice sa velikim kapacitetom mesta. One mogu biti odličan beg iz čitaonica u studentskim domovima u kojima je uvek gužva.

Na vreme obezbedite karticu za gradski prevoz

Koliko god blizu da se nalazi vaš studentski dom ili stan od fakulteta, činjenica je da će vam za lakši život i snalaženje u prestonici biti potreban gradski prevoz. Brucoši u Beogradu su u obavezi da izvade novu voznu legitimaciju, a ova personalizovana Bus plus kartica košta 250 dinara.

Sa potvrdom od fakulteta da je u aktivnom statusu i sa fotokopijom lične karte, student može izvaditi karticu do 31. oktobra. Ona će važiti do 31. oktobra naredne godine, kada se može produžiti za narednu školsku godinu.

Slična je situacija i u drugim univerzitetskim gradovima, gde studenti imaju mogućnost plaćanja mesečne karte za prevoz, i to po gradskim zonama i po sniženoj ceni.

Zdravstveni pregledi i uverenja u Zavodu za zdravstvenu zaštitu

U slučaju da se, ne daj bože, razbolite ili ako vam je potreban lekarski pregled za useljenje u studentski dom, kao i različita lekarska uverenja (za upis na fakultet ili pak za dobijanje vozačke dozvole, na primer) možete se osloniti na Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata. Glavna zgrada studentske poliklinike u Beogradu nalazi se u Krunskoj ulici. Postoje i dve ambulante – jedna je u Studentskom gradu, a druga na Karaburmi.

Studentska poliklinika u Nišu pruža zdravstvene usluge na dve adrese – na Bulevaru dr Zorana Đinđića 52a i u Katićevoj ulici 29.

Zavod za zdravstvenu zaštitu studenta u Novom Sadu nalazi se u Ulici dr Sime Miloševića 6.

Studentska poliklinika u Kragujevcu nalazi se u Ulici Čiče od Romanije 2.

Pametno organizujte svoje vreme

Na kraju, ali ne i najmanje važno za svakog studenta je – vreme. Kada završite sve obaveze koje vas čekaju na samom početku studija, pronađete stan, izvadite neophodne studentske kartice, prijavite se na konkurse, krenete na predavanja, veoma je važno da pametno isplanirate svoje vreme.

Uspostavite rutinu, uklopite predavanja i obroke u studentskoj menzi, ustanovite koji deo dana ćete provoditi u čitaonici, a koji sa društvom u pozorištu ili opuštajući se u nekom kafiću i parku. Dobra organizacija je pola desetke! Druga polovina je, znate već i sami – učenje!

Srećno!

Magično Homolje – Krupajsko vrelo i manastir Gornjak

Maja Ignjatović

јун 6, 2020

Homolje je oblast u Istočnoj Srbiji čije su prirodne granice planinski venci: Homoljske planine, Beljanica i Gornjačke planine. Između njih, ušunjale su se dve koline: Žagubička i Krepoljinsko-krupajska. Administrativni centar ove oblasti je opština Žagubica. Mnoge neverovatne priče potiču iz ovog kraja, od vlaške magije, preko hajdučkih jataka do zlatne doline reke Pek. Osim uzbudljivih priča, turiste u ovaj kraj dovode manastir Gornjak i Krupajsko vrelo. Oni poslednjih par godina uživaju popularnost zahvaljujući društvenim mrežama.

Krupajsko vrelo – „must see“ instagramska destinacija

Zašto je Homolje magično? Puno je neverovatnih prirodnih čuda i kulturno istorijskih spomenika. Jedan od bisera je Krupajsko vrelo. Između sela Milanovac i Krupaja nalazi se izvor koji stvara kraško jezero. Boja jezera zavisi od godišnjeg doba, jer predstavlja „ogledalo“ okolne prirode. Voda je prozirna do 5m, temperature oko 10 stepeni. Pećina iz koje izvire, bajkovito jezero i mali vodopad, predstavljaju raj za ljubitelje fotografije. Do Krupajskog vrela možete stići iz pravca Despotovca (na oko 25km udaljenosti) ili Požarevca (oko 70km). Ukoliko želite da se odmorite, možete sesti na terasu restorana i naručiti svežu pastrmku dok oko vas pevaju ptice.

Vrelo mlave – smaragdna voda i najukusnija pastrmka

Iako manje popularno kod u turističkim krugovima, Vrelo Mlave je decenijama omiljeno mesto za vikend uživanja stanovnika Istočne Srbije. Izvor Mlave ili Žagubičko vrelo, sa svojom smaragdno-zelenom bojom, predstavlja pravi biser Homolja. Pored izvorišta nalazi se „Motel Žagibica“ u kome možete popiti piće, ručati ili prespavati.

Manastir Gornjak – „Homoljski Ostrog“

Skriven u šumi, sa kapelom Svetog Nikole odnosno isposnicom monaha Georgija sinaita ušuškanom u stene (zbog čega celo zdanje neretko zovu „Homoljski Ostrog“), manastir Gornjak nezaobilazna je stanica na rutama kroz Homolje. Izgrađen je u 14.veku kao zadužbina kneza Lazara Hrebeljanovića. Gornjačka crkva pripada moravskoj školi, zbog trolisne osnove sa kupolom. Čuveni pisac Đura Jakšić, oduševljavao se lepotom i mističnošću manastira Ždrelo (prvobitno ime Gornjaka) i napisao je poemu „Put u Gornjak“.

Magija Homolja ispoljava se svake godine na Đurđevdan kada se vernici skupljaju u manastiru i kašikama uzimaju vodu iz pukotine u steni koja po predanju leči probleme sa vidom. Neverovatno je da voda teče iz pukotine samo jednom godišnje, baš 6.maja. Veruje se i da molitva pročitana nad moštima svetog Georgija pomaže ženama da ostanu u drugom stanju. Još jedna misterija je šum Mlave, odnosno tišina reke na jednom delu toka koje meštani zovu „Voda koja ćuti“. Po predanju, to je mesto na kome je glasnik saopštio vesti o izgubljenoj bici na Kosovu 1389.godine. Zanemela je cela priroda, čak i reka. Neverovatne priče za rubriku „Da li verujete u čuda?“ glavno su obeležje Homolja.

Vlaška magija – mit ili surova realnost

Svi ste sigurno nekada čuli za vlašku magiju. Ona je jedan od simbola Homolja, jer se njen epicentar nalazi u Kučevu gde čak 70% stanovništva ima vlaške ili rumunske korene. Najjednostavnije rečeno, postoje dve vrste magije: dobra – bela i zla – crna. Smatra se da su Vlasi potomci Ilira koji su još u kameno doba naseljavali istočne teritorije današnje Srbije. Sam pomen reči Vlah asocira na vračanje i bajanje, „bacanje“ crne magije, te izaziva strah među narodom koji dobro ne poznaje njihovu kulturu. Mada, oni koje je poznaju nekada je se više boje, jer vlaške vradžbine počivaju na kultu mrtvih. Sve bajalice izvode se na vlaškom jeziku, a najčešće se, kao predmet vračanja, koristi hrana (kafa, pasulj i kukuruz). Za „skidanje“ vlaške magije, kada neko veruje da je omađijan, koriste se kukurek, beli luk, bosiljak i suncokret (poslednja dva se vezuju za ljubav).

Hajduci – priča od „Robin Hudu sa Homolja“

Osim za magijske ovbrede, nepristupačan teren Homolja učinio ga je pogodnim za hajdučka skrivanja. Poznata izreka „Bez velike nevolje, ne idi u Homolje“, značila je najsigurnije sklonište četama gerilaca u 17, 18. i 19.veku.

Najpoznatiji hajduk sa ovih prostora, u narodu znan kao „Robin Hud sa Homolja“, bio je Ivan Babeić. Čovek koji je otimao od bogatih i davao sirotinji, važio je za heroja naroda na ovim prostorima. Pre nego što je pogubljen 1934.godine, njegova glava je ucenjena na 150.000 ondašnjih dinara za koje se moglo kupiti 10 hektara zemlje. Jataci su mu bile Vlahinje, njegove ljubavnice čija je vernost bila neprocenjiva. Zvale su ga „Gorski car“. Postoji priča da je zakopao blago negde u Homoljskim planinama, a tragači i dan-dana ne odustaju od potrage za Ivanovim bogatstvom.

Zlatno Homolje – reka Pek

Zlatna groznica iz 1849.godine u Kaliforniji ispirisala je celokupnu svetsku populaciju da otpočne juriš na blago. Džejms Maršal, poslovođa u pilani kod Sakramenta, našao je grumen 24.januara 1848.godine i pokrenuo nezaustavljivu lavinu lovaca na zlato. U Srbiji, potraga za zlatom datira još iz rimskog perioda i vladavine cara Hadrijana (2.vek). Zanimljiva je činjenica da su stanovnici sela Neresnica kod Kučeva 1934.godine postavili drugi po veličini bager na svetu koji je vadio 25 do 32kg čistog zlata mesečno. Statistički podaci govore da je 1955.godine iz Peka izvađeno čak 7 tona zlata. Danas, kada je zlato dobija industrijskim putem preradom bakra, ljudi i dalje pokušavaju da protresu zlatonosni Pek na tradicionalan način – ispiranjem. Jednom godišnje, krajem maja, na Peku se održava manifestacija „Homoljski motivi“ na kojoj se promoviše tradicionalna veština ispiranja zlata. U ovom kraju nalazi se i bivši najveći rudnik zlata u Jugoslaviji – Blagojev kamen.

Homolje ima još mnogo bisera, od prirodnih čuda do dela izgrađenih ljudskom rukom. Možda magija nije vidljiva golim okom, ali magija Homolja se i te kako može uočiti.

Kako da razvijete intuiciju i uživate u njenim blagodetima?

Slavica Bijelić

јун 4, 2020

Intuicija je pojam koji se vrlo često koristi i najčešće se poistovećuje sa šestim čulom, sa unutrašnjim glasom, podsvešću ili predosećanjem. Koliko god pojam intuicije bio izučavan i razmatran u psihologiji i filozofiji, još uvek nije potpuno razjašnjen.

U svakom slučaju, intuicija nam je od ogromne koristi u svakodnevnom životu. Vrlo često nas upozorava na opasnost ili nam sugeriše u kom pravcu treba da idemo. Naziv intuicija potiče od latinske reči „intuitio“, što bi u prevodu značilo motrenje, gledanje. Ustvari, u pitanju je vrlo specifično posmatranje, koje se kako naučnici tvrde ne odvija na racionalom nivou i ne očima.

Poznati psiholozi o intuiciji su rekli…

Karl Gustav Jung, švajcarski psiholog smatra da je intuicija jedna od četiri psihičke funkcije sem mišljenja, opažanja i osećanja. On tvrdi da je intuicija iracionalna psihička funkcija koja predstavlja nesvesno razumevanje određenih sadržaja.

Nemački psiholog Gerd Gigerenzer, tvrdi za intuiciju da je veoma moćno sredstvo prilikom donošenja odluka. On, smatra da je u pitanju mentalni, nesvesni proces koji nam govori da li je nešto dobro ili ne. A da se zasniva na nekom ranijem iskustvu.

Kada imamo poteškoća pri donošenju neke odluke, intuicija je ta koja nam pomaže da uglavnom donesemo najbolje rešenje. To smatra psiholog Geri Klajn.

Kako se sve ispoljava intuicija?

Intuicija se javlja auditivno i vizuelno. Može se javiti kao glas koji saopštava ili kao vizija nekog događaja. Uglavnom se smatra da intuitivno čovek zna da će se nešto desiti, ali ne ume to da objasni. Nema nikakvo racionalno objašnjenje za to. Smatra se da svaki čovek poseduje intuiciju, ali razlika je u tome što je kod nekoga intuicija više razvijena, a kod nekog je zanemarljiva. Ukoliko želite da poboljšate svoju intuiciju nastavite sa čitanjem ovog teksta. Objasnićemo vam na koji način da razvijete intuiciju. Saznaćete kakve vam signale šalje intuicija i zašto je važno pratiti unutrašnji glas.

Kako dodatno razviti intuiciju?

Smatra se da se intuicija može dodatno razviti. Mada i tu postoje različita mišljenja. Tako da ljudi koji intuiciju vezuju za istočnjačke fenomene, smatraju da se intuicija može razviti uz pomoć joge i meditacije. Oni preporučuju bilo koji vid opuštanja kako bi se intuicija razvila. Na taj način postiže se unutrašnji mir, povezanost sa sobom u svakom trenutku. To dovodi do izoštravanja čula, tako da će čovek koji praktikuje meditativne tehnike uspeti da razvije ili poboljša intuiciju.

Nasuprot ovakvom mišljenju postoje i oni koji smatraju da je intuicija tesno povezana sa iskustvom. Tako da ljudi koji koji više obraćaju pažnju na spoljašnji svet imaju razvijeniju intuiciju.

Takođe postoje i neke tehnike koje se preporučuju za razvijanje intuicije. Jedna od njih je i pisanje dnevnika. Ukoliko zapisujemo ono o čemu razmišljamo i šta osećamo, moći ćemo da pokrenemo nesvesni deo uma. To se može desiti čak i onda kada pišemo po automatizmu, tj. kada nije smisleno sve što smo zapisali. Tako da ukoliko želite da dodatno razvijete intuiciju, možete odabrati način koji vam najviše odgovara. Da li će to biti veća interakcija sa spoljašnjim svetom, meditacija ili vođenje dnevnika, zavisi samo od vas.

Kako nam sve intuicija može pomoći?

Ukoliko imate razvijenu intuiciju ili radite na tome da je razvijete, postoje neke situacije u kojima nam intuicija može biti od velike koristi. Postoji nekoliko važnih znakova koji se javljaju uvek kada ego pokuša da nadmaši intuiciju. Na nama je da ih raspoznamo. Uvek kada osetite neki od ovih znakova, ono što treba da uradite je da zastanete i da osluškujete.

Intuicija nam šalje upozorenje

Ako ponekad osećate da nešto nije u redu, to je glas koji vam šalje intuicija. Shvatite ga kao signal. Tada je najbolje zastati, udahnuti duboko i razmisliti u kom pravcu nastaviti dalje. Ponekad nas nervoza može ubediti da su stvari mnogo gore nego što su inače, ali kada vežbanjem uspete da razvijete intuiciju umećete da napravite razliku. Tada ćete uspeti da razlikujete nervozu od intuitivnog glasa, koji svakako treba poslušati.

Zahvaljujući intuiciji donosimo najbolju odluku

Svi smo ponekad u situaciji da smo neodlučni bez obzira o čemu se radi. Ako dođete u situaciju da se vrtite u krug i da vam se čini da nema izlaza, moguće je da vam se obraća intuicija. Mi zapravo intuitivno najčešće znamo koji je put najbolji za nas i kuda treba da krenemo. Problem nastaje onda kada ne pratimo intuiciju, već odluku donosimo bez obzira na znake koji nas upozoravaju. Tako da uvek kada treba da donesete neku odluku, zastanite i oslušnite. Intuicija će vam nepogrešivo pokazati dalji put.

Intuicija nam pomaže da se udaljimo od nekih ljudi

Verovatno ste i sami bili u situaciji da se u nečijem društvu osećate iscrpljeno i umorno. Ne, nije u pitanju klasičan umor nakon rada, već osećaj iscrpljenosti u nečijem prisustvu. Tada vam intuicija šalje signal da je vreme da se sklonite od te osobe. Pitanje je samo umete li da pratite glas intuicije. Kada se sklonite iz tog okruženja, sigurno je da će vam se povratiti energija. Samo je potrebno umeti prepoznati glas intuicije.

Ne tražite odobrenje od drugih, slušajte intuiciju

Svi smo nekako skloni da tražimo mišljenje drugih ljudi za neke stvari. Bilo da je u pitanju poslovni poduhvat koji planiramo, nova ljubavna veza ili nešto drugo. Ako spadate u kategoriju onih ljudi koji imaju potrebu da čuju mišljenje i odobravanje drugih, verovatno odgovor i sami znate. Ljudi koji traže odobravanje drugih, najčešće izbegavaju da poslušaju intuiciju. To su one situacije u kojima vam je teško da priznate sebi da ste na pogrešnom putu. Kako biste odagnali intuiciju, lakše vam je da tražite odobravanje od okoline. Nemojte to da radite, ma koliko vam se činilo teško u datom momentu. Poslušajte intuiciju, suočite se sa istinom, koja vam u tom momentu možda i ne prija. Tek kada prođe određeni vremenski period i osvrnete se iza sebe shvatićete koliko je intuicija nepogrešiva.

Kako prepoznati da nam intuicija kaže „DA“?

Uvek kada pri donošenju neke važne odluke osetite priliv energije, onaj čudno pozitivni osećaj u stomaku, znajte da je to baš to. Intuicija vam poručuje da ste na dobrom putu i da ste doneli pravu odluku. Taj osećaj kada ste poletni, lepršavi i puni entuzijazma, je glas intuicije. Treba ga slediti i pratiti. Naravno, ovde je bitno razlikovati trenutnu euforiju od intuicije. Ali kad izvežbate tj. razvijete intuiciju, sami ćete vrlo lako uspeti da raspoznate razliku.

Kreativni ljudi uvek prate intuiciju

Intuicija i kreativnost se povezuju, tvrde mnogi. Smatra se da su umetnici najkreativniji onda kada slede svoju intuiciju. Pre nego što stvore neko delo oni ga osećaju na neki način. Ne vide ga, ne čuju ga, ali jednostavno znaju da je to put koji ih vodi ka uspehu. Zato se i smatra da su velika dela nastala upravo zbog toga što umetnici imaju istančana čula. Znaju da prate svoj unutranji glas i nepogrešivo slede intuiciju.

Ukoliko vam je ovaj tekst bio od koristi podelite ga sa prijateljima, jer možda ćete baš vi nekome pomoći. Možda ćete ga naučiti kako da razvije intuiciju i ukazati mu na sve njene blagodeti.

Spavanje i nespavanje – efekti na zdravlje

Ivana Mihajlović

јун 2, 2020

Spavanje je podjednako važno za zdravlje, kao i normalna ishrana i fizička aktivnost. I takođe, ono predstavlja mnogo više od običnog odmora. Zato je važno da se ono odvija uvek u isto vreme, da traje dovoljno dugo i da bude odgovarajućeg kvaliteta.

Zašto je važno da se uspavamo i budimo u isto vreme?

Zato što naše telo funkcioniše po tipu sata i ima odgovarajući ritam. Hormoni koji se u telu oslobađaju, po svojoj prirodi, to čine u tačno određeno vreme. To se, na primer, odnosi i na kortizol, hormon koji stvara i oslobađa nadbubrežna žlezda.

Kortizol je hormon koji je pre svega važan za oslobađanje šećera iz rezervi u krv i borbu protiv stresa. U najvećem nivou je prisutan u krvi rano ujutru, a smanjuje se na minimalne vrednosti do večeri. Kada ne bi bilo kortizola, kad god ne unosimo hranu, vrednost našeg šećera bi pao na nulu, tačnije, bez njega ne bi bilo života. Logično, kada spavamo, nadbubrežna žlezda takođe miruje i sprema se za novi dan i novu aktivnost. Ipak, ukoliko odemo na spavanje u 5 ujutru, naša nadbubrežna žlezda će raditi prekovremeno. Tada je naš organizam praktično pod stresom, jer nije dobio zasluženi odmor i potreban mu je saveznik protiv stresa – kortizol.

Ako često svoje telo izlažemo stresu usled nespavanja, naša nadbubrežna žlezda će se s vremenom iscrpeti. Tako ćemo sebi onemogućiti dovoljnu količinu kortizola kada nastanu druga stresna stanja. Kod osoba koje rade u noćnim smenama, nadbubrežna žlezda takođe menja svoje radne smene. To može uticati na njeno zdravlje i potencijalno voditi njenim poremećajima.

Druga hemijska jedinjenja važna za normalan san

Adenozin se u mozgu ponaša kao neurotransmiter i ima ulogu u nastanku pospanosti i uspavljivanju. Za njegove receptore se može vezati kofein, te ometati uobičajen proces uspavljivanja, kada kofeinske napitke konzumiramo u večernjim satima.

Melatonin je hormon koji reguliše stanja budnosti i sna i omogućava brže uspavljivanje. Luči ga pinealna žlezda (epifiza), koja se nalazi u mozgu. Njegova koncentracija u krvi prirodno raste tokom večeri i obezbedjuje lakše tonjenje u san. Budući da se u većoj količini nalazi u grožđu, osobama koje se teško uspavljuju, savetuje se ishrana bogata ovim voćem. A čak i u vinu je registrovana povećana koncentracija melatonina.

Progesteron je steroidni hormon koji, takođe, utiče na kvalitetniji san. Pošto se najviše luči u drugoj fazi menstrualnog ciklusa kod žena i u trudnoći, tada je njegov efekat najveći. Stvaraju ga u najvećoj meri žuto telo i posteljica (u trudnoći), ali i nadbubrežna žlezda koja je izvor progesterona kod muškaraca.

Zašto je važno da spavanje traje dovoljno dugo?

Dužina sna bi trebalo da traje 7 – 8 sati, odnosno i do 10 sati, kada su u pitanju adolescenti. Nedostatak sna u kraćem periodu dovodi do manjka pažnje i koncentracije, lošijeg pamćenja i raspoloženja, pa čak i pojave halucinacija. Dok u dužem vremenskom periodu, skraćenje perioda spavanja može voditi visokom krvnom pritisku, šećernoj bolesti i gojaznosti. Istraživanja su pokazala da stalno skraćenje sna na manje od 6 sati, povećava rizik od srčanog udara za 4,5 puta! Zašto ovi rizici postoje? Smatra se da se tokom dana u mozgu nakupljaju razni štetni produkti. Oni se tokom spavanja, posebnim mehanizmom, odvode iz mozga limfom, tako ga ostavljajući čistijim i spremnijim za novu dnevnu aktivnost.

Zašto je kvalitet sna važan?

Naime, u toku spavanja se smenjuju različite faze, REM i non-REM faza. REM faza je karakteristična po brzim pokretima očiju i većoj aktivnosti mozga, kao i snovima. Non-REM faza se javlja u tri oblika, a najvećim delom se karakteriše usporenijim otkucajima srca i nižom telesnom temperaturom. Za normalan svakodnevni rad mozga potrebne su obe faze, jer u njima dešavaju razliciti procesi, neophodni za očuvanje funkcije. Ipak, neki lekovi za rešavanje problema nesanice ili stanja kao sto su anksioznost ili depresija, mogu remetiti smenjivanje ili trajanje ovih faza. Zato je važno i o tome voditi računa u izboru odgovarajuće terapije, kako bi osoba mogla da postigne svojim snom adekvatan odmor.

U slučaju nesanice, česta je primena lekova za uspavljivanje – hipnotika. Među njima, benzodiazepini (nitrazepam, midazolam i dr.) najviše utiču na skraćenje REM faze sna. Ali i poremećaji disanja mogu uticati na ovo skraćenje i time poremećaj strukture spavanja. To za posledicu može imati češću zaboravnost kod osoba koje ih koriste. Razlog tome je neadekvatno formiranje prostorne memorije u mozgu, za čiju je izgradnju najviše odgovorna upravo ova faza. Problemi sa disanjem uglavnom uključuju hrkanje i otežano disanje, ali i osećaj umora odmah nakon buđenja. I često će takve osobe zaboravljati ključeve od auta ili put do kuće, što upravo potvrđuje neadekvatno stvaranje prostorne memorije.

S druge strane, razvijena je i savremena grupa hipnotika, koja ne remeti strukturu sna. U njih spada zolpidem. A takođe, i lekovi koji imitiraju efekat melatonina, vezujući se za njegove receptore, pomažu u uspavljivanju i ne remete REM fazu. U ovu grupu spada lek ramelteon.

Vitamini B grupe mogu pomoći u stvaranju melatonina preko sinteze triptofana i time olakšati uspavljivanje i omogućiti bolji odmor.

Saveti za kvalitetnije spavanje

Kako bismo se brže uspavali i postigli potpuni odmor tokom spavanja, neophodno je pridržavati se nekih pravila. Kao što je već spomenuto, važno je leći na spavanje i buditi se u približno isto vreme. Na taj način se postiže disciplinovanje tela i psihe i ujedno obezbeđuje adekvatna funkcija hormona.

Takođe, važno je voditi računa o hrani i piću koji se svakodnevno konzumiraju. Pa će tako izbegavanje kofeina u večernjim satima omogućiti lakše uspavljivanje i mirniji san.

Potrebno je i obezbediti mirno i mračno okruženje, jer upravo u takvim uslovima deluju adenozin i hormon melatonin.

Ne bi trebalo preterivati ni sa dnevnim dremkama, jer mogu poremetiti uobičajen dnevno-noćni ritam.

Pokazalo se, takođe, da brige i stres doprinose teškom uspavljivanju ili lošijem kvalitetu sna, te pojavi košmara.

Fizička aktivnost je, s druge strane, poželjna u cilju očuvanja zdravlja i kvalitetnijeg spavanja. Ali se ne preporučuje neposredno pre odlaska u krevet, budući da može dovesti do kontraefekta.

Predugo spavanje kao faktor rizika

Iako je manjak sna najčešći problem u opštoj populaciji, ne treba zanemariti ni uticaj predugog spavanja. Spavanje koje je za četvrtinu duže od poželjnog može biti pokazatelj većeg fizičkog premora. Ali isto tako može ukazivati i na različita neurološka oboljenja, među njima su najčešća zapaljenja mozga ili njegovih ovojnica. Pored toga, pokazalo se u različitim studijama da depresivne osobe uglavnom duže spavaju. U tom slučaju je dugačko spavanje znak koji može pobuditi sumnju u razvoj ovog oboljenja.

Ovaj tekst je dostupan i u video formatu.

Jednostavni načini da osvežite enterijer svog doma

Srbijanka Stanković

мај 31, 2020

enterijer-soba-knjige — Foto: Pixabay.com

Želite neku značajnu promenu u svom domu, a niste spremni za generalno renoviranje? Postoje načini uz pomoć kojih možete osvežiti enterijer svog doma, a koji ne zahtevaju mnogo vremena i velika ulaganja.

Osvrnite se oko sebe i dobro razmislite: šta je to u vašem domu čemu bi promena baš dobro došla? Modernija rasveta, novi podovi, polica neobičnog dizajna ili kreiranje umetničkog zida u dnevnom boravku?

Pripremili smo vam nekoliko kreativnih ideja koje će vaš dom učiniti još udobnijim i lepšim mestom za život.

Novi podovi za lakše korake

Premda zvuči kao veliki projekat u koji bi se samo retki upustili, zamena podova ipak nije tako težak zadatak kao što se čini. Ukoliko vam je dosadilo da svakim pomeranjem stolice grebete stari parket ili vam sve više smeta “krckanje” brodskog poda pod nogama, onda je definitvno došlo vreme da učinite nešto po tom pitanju.

Hoblovanje parketa i prelakiranje je dobar način da vaš enterijer oživi i dobije novi izgled, ali zahteva profesionalnu ruku. Postoji zaštitni premaz kojim se može uraditi finalna obrada podova, posle kog će biti otporniji na mehaničke uticaje.

Previše oštećen i stari pod umesto popravljanja radije zamenite novim. Kao posebno otporan i kvalitetan poslednjih decenija na tržištu se ističe laminat. Napravljeni savremenom tehnologijom laminatni podovi su uglavnom antistatic i vodootporni, laki za održavanje, otporni na fleke i postojanih boja. Pored toga što ima odlične karakteristike, laminat je čest izbor i zbog toga što ga je lako ugraditi. Tako njegovo postavljanje može biti vaš uspešan uradi-sam projekat.

Ova vrsta podova proizvodi se u različitim dizajnima, imtirajući drvo, brodski pod, moderan ili rustičan izgled. Zbog toga će, sasvim izvesno, biti očigledna promena koja je vašem domu potrebna.

Stepenište u drugačijem ruhu

Stepenište unutar kuće zauzima veliki prostor u vašem hodniku ili dnevnoj sobi, istina, ali zar to nije razlog više da ga preuredite? Postoji mnogo stvari koje možete učiniti pa da čitava prostorija (i kuća) dobiju potpuno drugačiji izgled.

Uređenje prostora ispod stepeništa, samih gazišta ili pak zida uz stepenište, mogućnosti su beskrajne. Jedna od njih je oblaganje stepenika parketom i laminatom. Ovo je, zapravo, odlična ideja ukoliko već imate parket ili laminat u vašoj kući. Laminatne daske za gazišta imaju iste karakteristike kao i one kojima se oblaže pod, proizvode se u debljini od 12mm i 14 mm, lako se održavaju i pritom stepeništu daju izuzetno elegantan izgled.

Ovu eleganciju možete dopuniti nekom većom vazom na odmaralištu ili pak postavljanjem rukohvata u u boji koja se najbolje uklapa u stil cele kuće. Dekorisanje zida je već posebna umetnost. Od galerije umetničkih, preko porodičnih slika, do lepljenja upečatljivih tapeta, jedna stvar je sigurna – to više neće biti iste stepenice.

Prostor ispod stepeništa možete iskoristiti za skladištenje stvari koje ne koristite često ili pak za sprovođenje nekih malo kreativnijih ideja, kao što je je polica za knjige.

Polica za knjige kao duša doma

Gde su vaše knjige? Ako godinama čekaju posložene u kutijama da dođe njihov red za vaš plan renoviranja, setite se da je slavni Ciceron rekao da je “kuća bez knjiga kao telo bez duše”. Vreme je da pronađete savršen dizajn police i oplemenite svoj životni prostor knjigama koje ste pročitali i koje ćete tek pročitati.

To može biti jednostavna zidna polica, biblioteka koja zauzima čitav zid ili pametno iskorišćen prostor ispod stepeništa. Bilo da se odlučite za klasičan model ili neku neobičniju strukturu, činjenica je da će police za knjige vašem domu doneti neverovatnu količinu estetske i funkcionalne vrednosti.

Tepisi – povoljna udobnost

Ako vam renoviranje podova i kupovina novog nameštaja trenutno predstavlja veliki trošak, razmislite o tome da prostor osvežite novim tepihom. Ne samo da ćete povećati udobnost svog doma, već ćete pravilnim i pažljivim odabirom dati lični pečat i poseban karakter sobi u koju ga postavite.

Postoji mnogo različitih dezena tepiha, od klasičnih, preko modernih, do smelih i originalnih. Za prostoriju sa malo nameštaja potražite tepih sa bogatom šarom ili tepih u jarkoj boji bez mnogo detalja za minimalistički dom. To će biti promena koju će svi primetiti.

Oplemenite zidove

Kada birate boje za svoje zidove, važno je da znate da svaka boja ima značenje, te različit uticaj na to kako se osećamo. Pozitivne emocije i veselost donosi žuta, plava boja umiruje, ljubičasta se preporučuje za spavaće sobe jer se povezuje sa strašću i romantikom.

Možda ste pobornik klasike i uvek dajete glas beloj boji. Ne morate se odreći svog stila i ofarbati zidove u narandžasto, ali možete uraditi mnogo toga da oni ne izgledaju sterilno i prazno.

Za početak, napravite od jednog zida umetničku galeriju. Izaberite reprodukcije omiljenih slika ili dela nekog lokalnog umetnika pa ih okačite na zid. Ukoliko je slikanje ili crtanje vaš hobi, eto prilike da pokažete svoja dela. Uramljene slagalice su još jedan od načina da vaš dnevni boravak dobije novi izgled.

Tapete se ponovo vraćaju u modu. Poigrajte se sa materijalima i dezenima pa umesto klasičnih potražite foto tapete ili nalepnice. Na Internetu postoji veliki izbor različitih motiva koji će dekorisanje vaših zidova učiniti nikad lakšim.

Unapredite osvetljenje

Nije tajna da osvetljenje utiče na raspoloženje i produktivnost. Zbog toga je možda baš promena rasvete u kući korak koji treba da preduzmete do novog izgleda vašeg doma. Zamena klasične plafonjere ili starog lustera led plafonjerama je dobar korak ka novom dizajnu. Mislite na estetiku, ali i na funkcionalnost.

Zidne, podne i stone lampe takođe mogu dati prostoriji jedinstven šarm. Možete osvetliti porodične fotografije ili umetničke slike na zidu. Led trake se mogu postaviti svuda – pa čak i zalepiti na pod ispod modernog kauča.

U svakom slučaju, svaka promena koja se tiče rasvete doneće vašem domu novo svetlo.

1...555657...78 Page 56 of 78