TOP 17: činjenice o snovima za koje sigurno niste znali

септембар 24, 2020

Snovi mogu biti fascinantni, uzbudljivi, zastrašujući ili samo čudni. Mada među naučnicima još uvek nema saglasnosti oko toga zašto uopšte sanjamo, za sada ipak znamo ponešto o tome šta se dešava sa nama dok sanjamo. U nastavku navodimo sedamnaest zanimljivih činjenica o snovima koje bi svako trebao da zna.

1. Svako sanja

I odrasli i deca sanjaju, i to otprilike dva sata tokom svake noći – čak i oni koji tvrde da nikad ništa ne sanjaju. Naučnici su utvrdili da ljudi imaju po nekoliko snova tokom noći, a svaki od njih traje između pet i dvadeset minuta.

Osoba koja proživi jedan prosečan ljudski vek provede otprilike šest godina sanjajući.

2. Tokom jedne noći možete imati četiri do sedam različitih snova

Svako sanja u trajanju od jedan do dva časa svake noći.

3. Zaboravljate većinu svojih snova

Čak do 95% sadržaja snova zaboravljamo brzo nakon što se probudimo. Po jednoj teoriji, snove teško pamtimo zbog promena u mozgu koje se dešavaju tokom spavanja – te promene navodno onemogućuju „procesuiranje“ informacija i stvaranje novih sećanja.

Snimci sa magnetne rezonance pokazuju da u REM fazi sna (tokom koje se javljaju snovi) delovi čeonog režnja mozga – dela mozga koji igra ključnu ulogu u stvaranju sećanja – nisu aktivni.

4. Jutro je bolje!

Duži snovi, koje bolje i pamtimo, se obično javljaju u ranim jutarnjim časovima.

5. Vikendom bolje pamtimo

Verovatnije je da ćete se sećati snova koje sanjate vikendom (ili onim danima kad ne radite i možete duže da spavate), jer je svaka REM faza duža od prethodne.

6. Nisu svi snovi u boji

Većina ljudi kaže da sanja u boji, ali mali procenat ljudi tvrdi da sanja samo u crnoj i beloj boji. U nekim studijama vezanim za snove, kada su ispitanici pokazivali koje boje im se najčešće javljaju u snovima, većina je birala blage, pastelne boje.

7. Muškarci i žene sanjaju različito

Naučnici su potvrdili da postoje razlike između muškaraca i žena kada je reč o sadržaju snova. Nekoliko studija je pokazalo da muškarci znatno češće sanjaju oružje, dok žene mnogo češće sanjaju odeću u odnosu na muškarce. Muškarci sanjaju snove koji su mnogo agresivniji i uključuju dosta fizičke aktivnosti, dok žene češće sanjaju neku vrstu odbijanja; takođe, žene mnogo češće sanjaju razgovore i komunikaciju, a ne fizičke aktivnosti.

Žene imaju nešto duže snove i sanjaju više likova. Kada je reč o likovima koji se pojavljuju u snovima, muškarci dvaput češće sanjaju druge muškarce, a ne žene, dok žene podjednako često sanjaju i muškarce i žene.Žene su čak tri puta više zainteresovane za značenje snova pa redovno posećuju razne online sanovnike za tumačenje snova.

8. Životinje (verovatno) sanjaju

Mnogi ljudi smatraju da pas, kada u snu mrda nogama ili repom, zapravo sanja. Mada je veoma teško reći da li je to zaista tačno, većina naučnika smatra da i životinje sanjaju. Baš kao i ljudi, životinje imaju različite faze sna, a te faze uključuju i cikluse REM i ne-REM faza.

9. Snove možete kontrolisati

Lucidni snovi su snovi u kojima ste svesni da sanjate, iako i dalje spavate. Smatra se da je lucidno sanjanje kombinacija svesnog stanja i REM faze sna, i tada možete usmeravati i kontrolisati sadržaj svog sna. Gotovo polovina ljudi se seća da je bar jednom imala ovakvo iskustvo, a neki ljudi gotovo redovno imaju lucidne snove.

10. „Ubacivanje“ u snove

Eksterni stimulusi dolaze do našeg mozga i dok spavamo i on ih onda interpretira i „uklapa“ u ono što sanjamo. To znači da ponekad čujemo nešto i onda to i sanjamo. Na primer, ako neko u vašoj blizini pusti muziku dok vi spavate, možda ćete sanjati da ste na koncertu ili da glasno slušate radio.

11. Negativne emocije se češće javljaju

Tokom perioda od četrdeset godina istraživač Kelvin S. Hol je zapisao preko 50.000 snova o kojima su mu pričali njegovi studenti. Ovi zapisi su postali dostupni javnosti tokom devedesetih godina 20. veka zahvaljujući Holovom bivšem studentu, Vilijamu Domhofu. Detaljnijom analizom ovih snova je otkriveno da ljudi često doživljavaju jake emocije tokom sna. Najčešće emocije koje se javljaju su anksioznost i negativne emocije, i one se javljaju znatno češće nego pozitivne i prijatne emocije.

12. Manje stresa – lepši snovi

Život bez stresa, pun zadovoljstva znači i da ćete imati i prijatnije snove.

13. Prekognitivni snovi

Rezultati nekoliko većih anketa ukazuju na to da je između 18 i 38 posto ljudi bar jednom imalo prekognitivni san, a čak 70% ljudi je imalo déjà vu. Smatra se da je procenat ljudi koji imaju prekognitivne snove čak i veći i da je čak do 98% ljudi bar jednom imalo neku vrstu prekognitivnog sna.

14. Slepi ljudi sanjaju stvari koje ne vide

U jednom istraživanju, u kom su učestvovale osobe koje su slepe od rođenja, naučnici su utvrdili da ti ljudi imaju vizuelne predstave tokom spavanja, kao i da se kod njih javljaju pokreti očiju koji se vezuju za snove u kojima imamo vizuelne senzacije. Mada se kod ovih ljudi ređe javljaju pokreti očiju tokom REM faze sna, većina učesnika je prijavila da ima iste senzacije tokom sna kao i većina ljudi, uključujući i vizuelni sadržaj.

15. Tokom spavanja smo paralisani

REM faza sna je karakteristična po tome što se tokom nje javlja paraliza mišića koje pomeramo voljnim pokretima. Ovaj fenomen je poznat kao REM atonija i sprečava nas da se pomeramo dok sanjamo. U suštini, pošto nema stimulacije motoričkih neurona, naše telo se ne pomera. U nekim slučajevima, ova paraliza ne prestaje neko vreme ni nakon buđenja – to može potrajati i do 10 minuta i ovo stanje je poznato i kao paraliza u snu. Mada je ovo iskustvo svakako zastrašućujuće, eksperti tvrde da je to sasvim normalno i da je potrebno samo par minuta da nam se vrati kontrola nad mišićima.

16. Mnogi snovi su univerzalni

Mada na snove umnogome utiču naša lična iskustva, naučnici su ustanovili da su određene teme u snovima veoma česte, čak i u različitim kulturama. Na primer, ljudi širom sveta često sanjaju kako ih neko juri ili napada, da kasne, da lete ili da su neprikladno obučeni.

17. Sanjamo isključivo lica koja smo već videli

Naš um ne izmišlja lica – u snovima vidimo lica ljudi koje smo videli na javi, ali se toga verovatno ne sećamo. Svi smo videli na stotine hiljada različitih lica u svom životu, tako da naš mozak ima neiscrpnu „bazu“ likova koji nam se pojavljuju u snovima.

Najbolji srpski košarkaši svih vremena

септембар 23, 2020

Svi znamo da je fudbal najvažnija sporedna stvar na svetu i da su fudbalske utakmice spektakl koji se ne propušta, pretežno za pripadnike muške populacije. Ko su naši najbolji fudbaleri svih vremena, možda i žene znaju pored svojih muževa, braće i očeva. Međutim, cela Srbija, bez obzira na godine i pol, budila se tokom noći kako bi pratila naše košarkaše u pohodu na Olimpijske igre i titule prvaka sveta. Srbija sa ponosom ističe da je „zemlja košarke“, zbog velikih uspeha reprezentacije na svim takmičenjima i imena koja su ispisala istoriju igre pod obručima. Ko su najbolji srpski košarkaši svih vremena, saznaćete u tekstu koji sledi.

1. Radivoj Korać

Tokom šezdesetih godina, Radivoj Korać je bio jedan od najboljih, a po mišljenju mnogih i najbolji, jugoslovenski košarkaš. Rođen je 1938, a život je izgubio u 31. godini života, 1969. Rođeni Somborac, karijeru je započeo sa 16 godina u BSK (OKK Beograd) gde mu je trener bio Bora Stanković. Igrao je na poziciji krilnog centra. Bio je najbolji strelac prvenstva Jugoslavije sedam godina uzastopno (najviše u istoriji domaće košarke) sa prosečnim brojem poena po utakmici 32,7. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio brojne medalje na Evropskim i Svetskim prvenstvima, kao i jednu srebrnu na Olimpijskim igrama. Njegovu priču jednog od najboljih srpskih košarkaša svih vremena, prekinula je saobraćajna nesreća kod Kamenice (BiH).

Popularni Žućko imao je karakterističan šut sa linije slobodnih bacanja držeći loptu sa dve ruke odozdo. On je na utakmici između OKK Beograda i Alvika iz Stokholma postigao čak 99 poena, što je i dan danas rekord Evrolige! FIBA je 1971. godine u njegovu čast pokrenula takmičenje „Kup Radivoja Koraća“, treće po snazi na evropskom kontinentu. Kako je takmičenje 2002. godine prestalo da postoji, KKS je, godinu dana kasnije, kup Srbije nazvao po ovom velikanu. Tako se svake godine domaći timovi bore vredan trofej, „Žućkovu levicu“.

2. Dragan Kićanović

Dragan Kićanović, popularni Kića, rođen je u Čačku 1953. godine. Od 13. godine se bavi košarkom, a prve košarkaške korake napravio je u KK Železničar. Nakon toga je nastupao za Borac, Partizan, Skavolini i Rasing. Najveće uspehe nizao je u Partizanu od 1972. do 1981. godine i u tandemu sa Draženom Dalipagićem-Prajom, bio idol mnogih klinaca koji su se bavili košarkom. Sa Partizanom je osvojio tri prvenstva Jugoslavije i dva kupa, dok je sa reprezentacijom osvojio brojna odličja na Evropskim i Svetskim prventstvima, ali i najznačajniju, zlatnu medalju, na Olimpijskim igarama u Moskvi 1980. godine. Tokom utakmice je povređen završio u bolnici, a medalju je umesto njega primio Zoran Slavnić.

Čuven je po odbojkaškom dodavanju sa Zoranom Slavnićem u finalu EP u Liježu 1977. godine, a 1982. godine primio je zlatnu značku Sporta za najboljeg sportistu u Jugoslaviji. Bio je direktor Partizana u vreme najvećih uspeha kluba i predsednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.

3. Vlade Divac

Slavni Prijepoljac rođen 1968. godine, karijeru je započeo u Slogi iz Kraljeva, proslavio se u beogradskom Partizanu, odakle se otisnuo preko okeana. Igrao je u NBA ligi za Los Anđeles Lejkerse, Šarlot Hornetse i Sakramento Kingse. Obukao je i dres Crvene Zvezde na dve utakmice, kada je NBA liga bila u „lock down“-u. Bio je jedan od prvih evropskih igrača koji je zaigrao u najjačoj ligi na svetu. Prvi je igrač sa ovih prostora koji je zaigrao na „All Star“ meču, prvi je evropski košarkaš koji je u NBA sezoni ostvario prosečno dvocifren broj skokova i poena i sasvim zaslužen član košarkaške Kuće slavnih!

Osim što je osvojio brojne tutule u klupskoj i reprezentativnoj košarci, Vlade Divac je bio i predsednik KK Partizan i generalni menadžer Kingsa. Bavi se i humanitarnim radom. Pored Fondacije Ana i Vlade Divac, osnovao je sa svojim saigračima iz reprezentacije Grupu 7 i postao ambasador dobre volje Ujedinjenih Nacija.

4. Aleksandar Đorđević

Čovek odluke u mečevima za pamćenje, plejmerek oko koga se otimala cela Evropa i selektor koji je vratio kult reprezentacije među košarkaše Srbije, Aleksandar Šaša Đorđević. Rođen 1967. godine u Beogradu, prve košarkaške korake napravio je u Partizanu. Prethodno su ga treneri Crvene Zvezde proglasili netalentovanim! Igrao je za brojne evropske klubove, ali najveći uspeh je titula prvaka Evrope sa Partizanom 1992. godine, kada je u finalu protiv Huventuda pogodio čuvenu trojku za pobedu crno-belih.

Nije to bio jedini koš kojim je Sale Internacionale završio na rukama svojih saigrača. Trojku u poslednjim sekundama meča je ponovo pogodio na Evropskom prvenstvu 1997. godine protiv Hrvatske. Vodio je reprezentaciju Jugoslavije na EP 1995. do zlata, kada je na dočeku zlatnih momaka „izmišljen“ balkon Skupštine. Osvojio je brojne medalje sa reprezentacijom, kako kao igrač, tako i kao selektor. Sale je definitivno jedan od najboljih srpskih košarkaša svih vremena.

5. Nikola Jokić

U konkurenciji svetskih zvezda sa ovih prostora, jedino je on još uvek aktivan igrač. Momak iz Sombora, koji je karijeru započeo u Megi Leksu, danas je jedan od najboljih igrača najjače lige na svetu. Izabran je u idealnu petorku NBA lige i proglašen za najboljeg centra na svetu. Za Denver Nagetse igra od 2015. godine, a 2020. godine doveo je svoj tim u finale Zapadne konferencije NBA lige.

Jokić je ostvario najbrži tripl-dabl u istoriji NBA lige za samo 14 minuta i 33 sekunde provedene na terenu. Cela Srbija ne spava noćima kako bi gledala magične asistencije Nikole Jokića, nestvarne finte i poene koje postiže preko najboljih igrača sveta. Pred njim je budućnost, a igre u Denveru kvalifikuju ga za jednog od najboljih srpskih košarkaša svih vremena.

Koliko traje postporođajna depresija i kada se obratiti lekaru?

Ivana Mihajlović

септембар 17, 2020

Postporođajna depresija je mentalno stanje koje se može javiti u toku prve godine nakon porođaja. Ne mora nužno nastati posle prve trudnoće, mada je to češće slučaj. Uglavnom nastaje kao odgovor na novonastalu životnu situaciju – rođenje deteta. Pri ovakvom novom razvoju događaja, pojedine majke se osećaju spokojno i srećno. Dok će druge biti podložnije tuzi, depresivnom raspoloženju, pa čak i pojavi psihoze. Ovakvo stanje je uglavnom ozbiljno i teško po novu majku. Ona se može osećati beznadežno, ali i nezainteresovano za dete, sebe, kao i okolinu. A posledice svega toga trpi i samo dete. Mimo toga se može javiti i osećaj krivice. Razlog tome je uglavnom svesnost žene da ne može emotivno da se poveže sa bebom. Ipak, treba razlikovati postporođajnu depresiju od normalnih, ali neprijatnih emocija koje žena može osećati nakon porođaja.

Uzrok postporođajne depresije

U osnovi postporođajne depresije može biti neželjena trudnoća, trudnoća ostvarena nasilno, nedostatak ljubavi koja je pružena ženi, kao i nedovoljna podrška partnera ili porodice. U nekim slučajevima, reč je i o lošoj ekonomskoj situaciji, pri čemu je žena svesna da ne može pružiti dovoljno mogućnosti svom detetu za odrastanje. Pored ovih, razlog mogu biti i drugi različiti faktori i češće će se postporođajna depresija javiti kod osoba koje su njoj genetski predisponirane. Treba, takođe, imati u vidu, da se postporođajna depresija može javiti i kod očeva, a ne samo kod majki.

Simptomi postporođajne depresije

Najčešće tegobe i promene u ponašanju u toku postporođajne depresije su:

Izražena osećanja tuge, bezvrednosti, praznine i često plakanje;
Nagle promene raspoloženja;
Osećaj preplavljenosti;
Prevelika briga;
Bes i iritabilnost;
Poremećaji spavanja (koji nisu izazvani bebinim navikama u spavanju);
Promene u ishrani;
Nezainteresovanost i poremećaji pamćenja;
Asocijalno ponašanje;
Stomačne tegobe, glavobolje i sl.;
Nedovoljna emocionalna povezanost sa detetom;
Slabljenje samopouzdanja uz sumnju u sebe i sposobnost brige o detetu;
Razmišljanje i povređivanju sebe i deteta;
Česte noćne more;
Osećaji stida i krivice;
Strah da žena sama izađe iz kuće;
Panični napadi i anksioznost;
Misli o smrti i samoubistvu.

Kada se javlja i koliko traje postporođajna depresija?

Postporođajna depresija se najčešće javlja u periodu između dve nedelje i godinu dana od porođaja. Tj., obično u toku prve godine od rođenja deteta. Ali prvi simptomi su najčešći posle tri nedelje od porođaja. Upravo kao prateća pojava izmene hormonskog statusa u tom periodu. Može se javiti nakon prve, ali i nakon svake druge trudnoće. A prema jednoj studiji, jedna od sedam žena je pogođena ovim stanjem.

Postporođajna depresija ili premorenost?

Razlika između postporođajne depresije i uobičajenih negativnih emocija je pre svega u intenzitetu negativnih emocija i u trajanju ovakvog stanja.

Postporođajna depresija je klinička dijagnoza, sa jako izraženim negativnim osećanjima. Pritom, može potrajati mnogo duže i najčešće zahteva stručnu pomoć. Postoji jako izbegavanje deteta, nebriga o njemu i često o sebi. S druge strane, iscrpljenost organizma i pad nivoa hormona mogu uticati na neuobičajena i kratkotrajna sumorna osećanja. Naime, nakon porođaja, naglo dolazi do pada nivoa hormona koji su inače bili visoki u toku same trudnoće. Tako da za posledicu nastaje često ljutnja, učestalo plakanje, nagle promene raspoloženja i slično. Međutim, smatra se da se na ovaj način žena praktično prilagođava novonastaloj situaciji. I ukoliko takve emocije traju nekoliko dana do dve nedelje, u pitanju je praktično normalno stanje. A zbog svega opisanog, ono se opisuje kao „bejbi bluz“.

Smatra se i da je daleko negativnije potiskivanje takvih emocija i da ono može voditi sporijoj adaptaciji na ulogu majke. Majke su često neispavane i vode danonoćnu brigu o detetu, zbog čega titula majke, takoreći, nije opravdala očekivanja. Ali bez obzira na to, čak i u slučaju postojanja depresije, uglavnom ne postoji opasnost da će svoje dete i povrediti.

Posledice postporođajne depresije

Za dete, ali i majku, jako je važno da se uspostavi adekvatan kontakt. Beba je još u najranijem periodu sposobna da oseti pruženu ljubav. Upravo zato, deca koja su odrasla u prihvatilištima za decu, usled nedostatka pažnje, lakše mogu razviti neke od socijalnih poremećaja i teže ostvarivati dublje međuljudske odnose. Pa je čak češća pojava autizma među takvom decom. Dakle, da bi se deca pravilno razvijala mentalno, moraju biti adekvatno negovana. Neke studije naglašavaju i da deca ne smeju biti u najranijem periodu odvojena od majke duže od nekoliko dana, te da to može uticati na pojavu neke od nervoznih navika kasnije tokom života (poput grickanja noktiju).

Međutim, nije problem samo mentalni, već i fizički razvoj deteta. Pokazalo se čak da neka deca teže prohodaju i počnu da govore, ukoliko nisu dobijala dovoljno pažnje od majke. A posledica može biti i trajno neadekvatno uspostavljen odnos između majke i deteta.

Kako se postporođajna depresija leči?

Ukoliko negativni simptomi traju duže od dve nedelje, a pogotovo ako se pojačavaju, neophodno je zatražiti stručnu pomoć. Neadekvatno obavljanje svakodnevnih zadataka, kao i nebriga o detetu i sebi, takođe su upozoravajući znaci. A misli o povređivanju sebe ili deteta moraju biti signal i samoj majci da nešto preduzme ili se nekom obrati. Ponekad je dovoljno uzimanje propisane terapije, a nekad i primena psihoterapije može biti od pomoći.

Kako pomoći osobi sa postporođajnom depresijom?

Jako je važno, ukoliko zapazimo ovakve simptome, da budemo dobra podrška i puni razumevanja. Te da se po potrebi posavetujemo i sa stručnim licem, na koji način da komuniciramo sa novoostvarenom majkom. Ukoliko smo u mogućnosti, treba da je poštedimo težih svakodnevnih poslova i preuzmemo pojedine obaveze na sebe.

Kako pomoći sebi ako imamo postporođajnu depresiju?

S obzirom na to da su u osnovi često prevelike obaveze i neadekvatan odnos sa partnerom ili porodicom, upravo treba da radimo na ovim pitanjima. Dakle, da težimo da negujemo dobre odnose, da se potrudimo da razumemo i druge, da što više razgovaramo, a što manje izbegavamo komunikaciju. Takođe, moramo pronaći vreme za odmor i za sebe. Pojedine fizičke aktivnosti, pa čak i ishrana koja potencira dobro raspoloženje, mogu nam pomoći da se više opustimo i osećamo bolje i srećnije. Moramo postavljati realne i jednostavne ciljeve, umesto previsokih očekivanja od sebe. Povremeno se treba zabavljati i stalno okruživati voljenim ljudima. A najveći lek za ovo stanje je shvatanje da problem postoji i da se neki koraci moraju preduzeti.

Ehinacea – savršen način da ojačate imunitet

Slavica Bijelić

септембар 15, 2020

Bez obzira na godišnje doba često se dešava da nam opadne imunitet. A kad dođe do slabljenja imuniteta organizam je izložen raznim bolestima, ne uspeva da se izbori sa infekcijama a to može dovesti do ozbiljnih posledica. Ukoliko želite da ojačate imunitet pravo rešenje je ehinacea.

Ovo je biljka koja potiče iz Sjedinjenih Američkih Država, ali je i kod nas veoma popularna u alternativnoj medicini. Ehinacea će vam pomoći da zaobiđete antibiotike, jer od njenih cvetova, listova i korena se prave razni biljni preparati koji se koriste u zdravstvene svrhe. Ehinacea je izuzetno popularan i kvalitetan prirodni lek.

Šta je ehinacea?

Ehinacea je biljka koja se drugačije naziva i rudbekija, a naziv ehinacea potiče od grčke reči echinos što u prevodu znači jež. Cvet ove biljke ima izražen središni deo koji liči na ježa tako da je po tome i dobila naziv. Stabljika joj je prilično visoka i može dostići visinu i do 60cm, a latice cvetova su najčešće ljubičaste ili roze. Ona je višegodišnja biljka.

Stanovnici američkog kontinenta su ehinaceu koristili kao univerzalni biljni lek. Pre pojave antibiotika ehinaceom se lečio sifilis, malarija, difterija kao i šarlah.

Hemijski sastav ehinacee je izuzetan, jer uključuje flavonoide, glikoproteine, polisaharide, eterična ulja kao i vitamin C. Svi oni su ključni za zdrav imuni sistem.

Koren ove biljke sadrži eterična ulja, dok su listovi i cvet zaduženi za jačanje imuniteta, jer sadrže više polisaharida.

Ehinacea se može koristiti kako sveža tako i osušena u zavisnosti od toga šta pravite. Takođe postoji u formi tableta, kapsula i sirupa.

Sa ehinaceom morate biti oprezni!

Koliko god da je ehinacea izuzetna za jačanje imuniteta, morate znati da ona ipak nije za svakoga. Nekada se može desiti da kod pojedinih osoba izazove alergijske reakcije koje mogu biti različitog intenziteta. Ponekad je to samo osip i svrab kože a nekad može doći do oticanja jezika i napada gušenja.

U svakom slučaju pre nego se odlučite za preparate sa ehinaceom obavezno se konsultujte sa izabranim lekarom. Ovo je posebno važno kada su deca u pitanju, jer su deca znatno osetljivija od odraslih.

Kako ehinacea utiče na imunitet?

Ehinacea će vam ojačati imunitet a istovremeno će biti sjajna preventiva, jer će sprečiti da se razbolite od prehlade i gripa. Ova biljka je karakteristična i zbog toga što ima potpuno isto dejstvo na jačanje imuniteta kako kod odraslih tako i kod dece. Naravno, možete je koristiti tek ukoliko vaš izabrani lekar smatra da je bezbedno po vas.

Čaj od sušenog lišća i cvetova ehinacee je sjajan za imunitet, tako da biste ga mogli češće upotrebljavati. Ehinacea je često i sastojak sirupa za imunitet, tako da je sirup najprihvatljivije rešenje za decu.

Gde nabaviti ehinaceu i kako je koristiti?

Preparate na bazi ehinacee možete naći kako u apotekama tako i u prodavnicama zdrave hrane ili marketima. Važno je da prilikom kupovine ovih proizvoda budete oprezni, jer se na tržištu nalaze i proizvodi koji sadrže vrlo malo ehinacee u sebi. Ukoliko se odlučite za takav preparat nećete uspeti da postignete željeni efekat po pitanju jačanja imuniteta. Najbolje bi bilo da koristite preparate od nadzemnih delova biljke kao što su cvet i list, jer oni znatno bolje utiču na jačanje imuniteta.

Ehinacea i njeni preparati

Kao što smo već naveli u tekstu ehinaceu možete naći u svim apotekama u različitim oblicima. Ne spada u egzotične biljke što znači da joj je cena prilagođena našem tržištu. U prodaji su različite varijante ovih proizvoda kao što su: sirup za decu, kapsule i tablete, čaj i kapi.

Ehinacea sirup za decu

Ehinacea sirup je preporučljiv za najmlađu populaciju, ali ga ne smete davati deci do 2 godine. U svakom slučaju pre nego odlučite da nabavite ovaj proizvod konsultujte se sa lekarom. Sirup od ehinacee najčešće sadrži i drugo bilje kao što su lipa ili beli slez, tako da je višestruko značajan za zdravlje organizma. Od svih preparata za decu se najčešće preporučuje sirup, jer kapi i tablete imaju znatno jače dejstvo.

Ehinacea – kapsule i tablete

Upotreba ovih kapsula se preporučuje čim osetite prve simptome gripa, ali svakako ih možete uzimati i preventivno. Čim osetite da vam je imunitet oslabljen možete pomoći svom organizmu tako što ćete početi sa korišćenjem ovih preparata. Uzimaju se 3 puta dnevno uz dosta vode. Koliko god da smo kao nacija poznati po tome da uzimamo lekove prizvoljno, naš savet vam je da za svaki slučaj porazgovarate sa svojim lekarom.

Ehinacea čaj

Generalno se smatra da je najbolje koristiti ehinaceu u tečnim preparatima, tako da ukoliko odaberete čaj sigurno nećete pogrešiti. Čaj za imunitet od ehinacee se vrčo često nalazi u kombinaciji sa drugim biljkama. Bogat je vitaminima, a sadrži natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Kako biste ga pripremili dovoljno je da stavite maksimalno 2 kašičice sušene ehinacee na jednu šolju vode. Priprema se na klasičan način, tako što biljku prelijete ključalom vodom, poklopite i ostavite malo da odstoji.

Ehinacea kapi

Smatra se da su kapi ehinacee najprodavaniji proizvod u poređenju sa drugim preparatima ove biljke. Možete ih dodati u vodu, mleko ili čaj a možete ih pomešati sa medom koji je inače sam po sebi dobar za imunitet. Kapi ehinacee su najčešće obogaćene raznim vitaminima za imunitet od kojih je među prvima vitamin C.

Kapi su koncentrovane i dosta jake tako da se ne preporučuje da ih uzimate pre nego nešto pojedete. Može se desiti da oštetite želudačnu floru a kako biste to izbegli dovoljno je da pojedete bilo šta pre uzimanja ovih kapi. Možete ih uzimati 3 puta u toku dana, ali vodite računa da ih možete uzimati maksimalno 6 nedelja u kontinuitetu a zatim napraviti pauzu.

Sprečite prehladu ili grip

Smatra se da ehinacea u bilo kom obliku izuzetno dobro deluje i protiv virusnih i protiv bakterijskih infekcija.Ukoliko je niste koristili kao preventivu za jačanje imuniteta, nećete pogrešiti ukoliko je budete koristili u suzbijanju prehlade.

Čim primetite prve simptome prehlade ili gripa možete uzimati preparate na bazi ehinacee. Konzumacija ovih preparata može smanjiti dužinu prehlade ili gripa čak i do 4 dana, jer ova biljka utiče na simptome i ublažava ih tako da će vam olakšati pomenute bolesti.

Takođe pročišćava i disajne puteve tako da znatno pomaže i kod oboljenja respiratornog trakta.

Efekat ehinacee je od davnina poznat i sve češće se primenjuje u praksi. Smatra se da veoma dobro deluje i kod problema sa varenjem. Ponaša se i kao prirodni laksativ, tako da značajno pomaže prilikom pražnjenja creva.

Ukoliko i vi imate ličnih iskustava sa upotrebom ehinacee u bilo kom obliku, podelite ih sa nama, jer svaka proverena informacija može biti višestruko korisna.

TOP 5: Predstavljamo vam najlepše planine u Srbiji

Maja Ignjatović

септембар 8, 2020

Srbija nema izlaz na more, ali turističku ponudu neke zemlje čine brojni drugi faktori. Savremeni način života, bučan i ubrzan, navodi ljude sve više da odmor potraže na mirnim mestima, okruženim šumama i livadama. Upravo takve su planine u Srbiji, na kojima uz šume i livade, postoje bajkovita jezera, nestvarni vodopadi i vidikovci koji obaraju s nogu. Časopis „National Geografic“ izabrao je 10 najlepših planina u Srbiji: Taru, Zlatar, Rtanj, Staru planinu, Stol, Rudnik, Kopaonik, Goliju, Prokletije i Frušku goru. Mi ćemo izdvojiti pet.

1. Stara planina

Stara planina nalazi se na srpsko-bugarskoj granici. Njen manji deo je u Srbiji i najviši vrh je Midžor visine 2169 metara, dok većim delom propada Bugarskoj gde se nalazi i najviši vrh Botev, 207 metara viši od Midžora. Ceo planinski venac Stare ili Balkan planine, proteže se od Crnog mora do Vrške čuke i njegova dužina iznosi čak 530 km.

Stara planina udaljena je od Beograda 330 kilometara, dok je od Niša udaljena svega 70 kilometara. Pešačke staze, vidikovci, vodopadi, kanjoni reka čine Staru planinu jedom od najpopularnijih destinacija u Srbiji. Izabrali smo neka od mesta koja ne smete propustiti prilikom posete Balkan planini.

#1 Midžor – najviši vrh Stare planine

Za ljubitelja hajkinga i aktivnog odmora, prava vikend avantura može biti uspon na Midžor. Do njega možete stići iz dva pravca: iz sela Topli do (duži put) i iz planinarskog doma „Babin zub“.

#2 Rosomački lonci

Kanjon reke Rosomače često nazivaju „srpskim Koloradom“ zbog slojevitih ivica stena koje useca ova reka. Najlepši pogled je blizu sela Slavinja, 30 km od Pirota.

# 3 Vodopad Bigar

Potok i vodopad Bigar čine pravo remek-delo prirode zajedno sa jezercima i terasama. Obavezno posetite krečnjačke kade Doline potoka Bigar. Nalazi se u blizini sela Stanjinac.

# 4 Kovani dol

Ogoljene i tople crvene stene, presečene potokom koji se sliva u vir, pravo su mesto na kome možete napravite instagramične fotografije. Nalazi se u blizini sela Topli do.

#5 Vidikovac Kozji kamen

Jedan od, ako ne i najlepši vidikovac Stare planine je Kozji kamen. Pogled „baca“ na Zavojsko jezero, svu raskoš Stare planine.

2. Tara

Područje planine Tare u zapadnoj Srbiji predstavlja najzapadniju skupinu iz grupe Starovlaško-raških planina. Planina Tara, sinonim za rekreativne nastave, uvek pomalo u senci modenskog Zlatibora, poslednjih godina počinje da se pozicionira kao pravi biser među srpskim planinama. Tara je jedan od pet nacionalnih parkova u Srbiji i obuhvata turistička podrčja: Mitrovac, Zaovine, Kaluđerske bare, Račansku Šljivovicu, Sokolinu, Olušu i Mokru Goru sa etno-selom Drvengrad i Šarganskom osmicom. Na Tari je naš poznati naučnik, Josif Pančić, 1875. godine osetio endemsku vrstu četinara, Pančićevu omoriku. Najviši vrh ove planine je Zborište visine 1544 m.

Pogled na Drinu, guste četinarske i listopadne šume, nominuju Taru za titulu „Kraljice planina“. Omiljeni vidikovci turista su Banjska stena i Sjenič (na potezu Zaovine – Predov krst). Svi oni koju veruju u proročanstva, mogu posetiti selo Kremna poznato po porodici Tarabića.

3. Rtanj

Planina Rtanj nalazi se u istočnoj Srbiji i pripada Kapatskim planinama. Udaljena je 200 km od Beograda, a najviši vrh je Šiljak sa 1565 metara visine. Ono što ljude najviše privlači na Rtanj je priroda i pešačke staze koje vode do Šiljka i mesta gde se nalazi kapela koju je Greta Minh podigla za svog supruga. Naime, jevrejska porodica Minh je posedovala rtanjski rudnik kamenog uglja, a njen vlasnik Julius je izvršio samoubistvo pod nerazjašnjenim okolnostima. Ova, ali i mnoge druge misteriozne priče, inspirišu teoretičare zavere da veruju da je Rtnja ustvari piramida i da ga često posećuju vanzemaljci.

4. Zlatar

Planina Zlatar nalazi se u Zapadnoj Srbiji između reka Lima, Uvca, Mileševke i Bistrice. Najviši vrh je Velika Krševa sa 1627 metara. Ovde sezona nikada ne prestaje. Tokom zime postoje dve ski-staze: Briježđa dužine 980 metara i Panorama dužine od 800 m. Tokom leta, omiljene lokacije na Zlataru su Tavničko jezero sa bistro plavom vodom, kanjon Uvca sa spektakularnim meandrima, ali i Zlatarsko i Radoinjsko jezero.

Zlatar je jedino stanište beloglavog supa u Srbiji, ali je poznato i poznato po četinarskoj vrsti beli bor.

5. Fruška gora

Još jedan nacionalni park u Srbiji, jedini u Vojvodini, planina Fruška gora predstavlja nekadašnje ostrvo Panonskog mora. Nadomak Novog Sada, Fruška gora je omiljeno izletište stanovnika vojvođanske prestonice. Najviši vrh je Crveni čot, visok samo 539 metara. Područje Fruške gore je najveće nalazište lipe u Evropi. Čak 16 pravoslavnih manastira smešteno je na ovom području, te Frušku goru često nazivaju „srpskom Svetom gorom“. Najpoznatiji su: Krušedol, Staro i Novo Hopovo i Vrdnik.

Na Fruškoj gori se održava maraton u aprilu svake godine, a staze vode do najlepših delova nacionalnog parka. Tokom juna u selu Bukovac cveta lavanda i ti nestvarni pejzaži više podsećaju na Provansu nego na Srbiju.

U jednoj jami rudarskog kopa, nastalo je jedno od najčistijih kupališta – Bešenovačko jezero. Ledinačko jezero ili jezero Srebro je malo veštačko jezero nastalo tokom NATO bombardovanja 1999. godine kada su oštećene pumpe starog kamenoloma prestale da pumpaju vodu. Na ovom mestu su zbog njegove impresivne lepote, snimani brojni domaći filmovi i spot Zdravka Čolića „Ao, nono bijela“.

Kvercetin – efikasni antivirusni sastojak crnog luka

Ivana Mihajlović

септембар 3, 2020

Kvercetin je prirodna supstanca koja može biti značajna u ovom trenutku, u jeku epidemije korona virusa. I koja se iz istog razloga, jako puno ovih dana ispituje u raznim medicinskim istraživanjima. Proučavaju se njeni uticaji na virusne, ali i druge infekcije, kao i druge bolesti. I razmatraju mogućnosti da se pozitivni efekti kvercetina još više pojačaju.

Šta je kvercetin? I gde se može naći?

Kvercetin je flavonoid i antioksidans koji se nalazi u voću, povrću, žitaricama, čaju i vinu. Najviše ga ima u grožđu, trešnjama, višnjama, crnom luku, paradajzu, crvenom vinu, crnom čaju i ginko bilobi.

Efekti kvercetina

1. Uticaj kvercetina na virusne infekcije

U svetlu sadašnje epidemije korona virusa, pojavilo se dosta studija koje pokazuju mnoge antivirusne efekte kvercetina. Pa se tako istaklo da kvercetin ima mogućnost da deluje na virus još na mestu njegovog ulaska u ćeliju, tako što ga u tome sprečava. Zatim, kod virusnih čestica koje su i uspele da se domognu ćelije, kvercetin onemogućava njihovo umnožavanje. A takođe sprečava i stvaranje virusnih proteina, kojim virus postiže svoje patogene efekte. A pored tog blagotvornog efekta, kvercetin ima i brojne druge, koje ću ovde opisati.

2. Kvercetin u Alchajmerovoj i Parkinsonovoj bolesti

Pre svega, uspeva da spreči razvoj Alchajmerove i Parkinsonove bolesti. Naime, nastanak ovih bolesti se povezuje sa većim stvaranjem slobodnih radikala (oksidanasa), a njihovo stvaranje upravo balansira kvercetin, jer je antioksidans. O sprečavanju Alchajmerove bolesti, govorila sam više u ovom video snimku:

3. Kvercetinom protiv alergija

Može da smanji simptome alergije, jer je antihistaminik. Šta to znači? Alergija je upravo rezultat greške u ponašanju našeg imunog sistema. Na pojavu grinja, ambrozije ili ujed nekog insekta, kod alergičnih osoba, neke imune ćelije prestanu da se ponašaju normalno, te počnu da oslobađaju dosta histamina, koji može izazvati otežano disanje i gušenje, veći pad krvnog pritiska, suzenje očiju, pojavu ospe po koži i mnoge druge manifestacije, u zavisnosti od vrste alergije. Isti taj mehanizam postoji i kod astmatičara. Kvercetin, kao antihistaminik, kada se unosi redovno i dovoljno, može sprečiti pojavu simptoma izazvanih histaminom i time alergičnim osobama olakšati život.

4. Kvercetin u hroničnim zapaljenjima (reumatoidni artritis)

Umanjuje zapaljenje. Znamo da je zapaljenje prirodna i neophodna reakcija kojom naše imune ćelije obezbeđuju pobedu nad nekim protivnicima našeg organizma – dakle, različitim štetnim materijama ili mikroorganizmima. Međutim, ponekad je to zapaljenje trajno i neadekvatno i usmereno na protivnike koji zapravo to nisu. Takav je slučaj sa bolešću koja se zove reumatoidni artritis. Postoji zapaljenje mnogih zglobova, naročito šaka i stopala, a ne postoji bakterija ili virus koji su to izazvali. Takvo zapaljenje zglobova traje godinama i postaje sve teže i praćeno je sve izraženijim bolovima i ukočenošću zglobova. Dakle, takvo zapaljenje nije svrsishodno i treba se umanjiti. Kvercetin je jedna od supstanci koja to pomaže. Umanjujući stepen zapaljenja, odložiće oštećenje zglobova kod osoba koje boluju od reumatoidnog artritisa.

5. Kvercetin u srčanim oboljenjima

Kvercetin ima sposobnost da snizi krvni pritisak i umanji rizik za srčana oboljenja. A pritom poboljšava i kvalitet krvnih sudova. Posebno je pokazao povoljne efekte kod gojaznih osoba sa visokim vrednostima holesterola u krvi. Unos kvercetina u dozi od 150 mg dnevno (čak mnogo manje od preporučene dnevne doze 500 mg) dovelo je i do snižavanja holesterola i do snižavanja krvnog pritiska. I to se posebno odrazilo na gornji, odnosno sistolni krvni pritisak, tj. pritisak krvi u krvnom sudu, koji nastaje tokom izbacivanja krvi iz srca. A uz sve ove efekte, kao flavonoid i antioksidans, smanjenjem pritiska i holesterola, štiti naše srce od opterećenja i time i od bolesti.

6. Uticaj kvercetina na druge infekcije

Kvercetin sprečava i mnoge druge infekcije, pored virusnih. Naročito se to odnosi na crevne i respiratorne bakterijske infekcije, ali i urinarne i infekcije kože.

7. Kvercetin u borbi protiv karcinoma

Kao antioksidans, štiteći ćelije od oštećenja od strane slobodnih radikala, štiti i njihovu DNK, a time smanjuje rizik od nastanka karcinoma.

Dejstvo kvercetina na pamćenje

Kvercetin se nalazi u većoj količini i u biljci ginko bilobi. Smatra se da može uticati na bolji rad mozga, zbog čega se ginko biloba i ističe kao stimulans za razmišljanje i bolje pamćenje.

Kolika nam je doza kvercetina potrebna za sve ove benefite?

Kvercetin se može uneti u organizam raznovrsnom ishranom, ali i pojedinim suplementima. Crni luk je najveći izvor kvercetina i sadrži otprilike 300 mg po kilogramu težine. A kada se koristi kao suplement, preporučena doza je 500 mg na dan. Teoretski bi za tu dnevnu dozu trebalo pojesti kilogram i po crnog luka, ali se to, naravno, ne preporučuje. Već se umesto toga savetuje umerena svakodnevna ishrana sa crnim lukom, voćem koje sadrži kvercetin, pa čak i 1 do 2 čaše crvenog vina, o čijim pozitivnim efektima sam govorila u prethodnom video snimku:

Supstance koje potpomažu njegove efekte

Treba imati u vidu i neke materije koje mogu pomoći da se kvercetin u crevima lakše i brže preuzme. A koji na taj način podstiču i pozitivna dejstva kvercetina. Među njima su bromelain i vitamin C.

Bromelain (ili bromelin) je enzim koji se najviše nalazi u sirovom ananasu. Sposoban je da razgrađuje proteine i pospešuje varenje hrane. Karakterističan je po tome što podjednako dobro ispoljava dejstvo kiseloj i alkalnoj sredini. A takođe, poznat je po svojoj sposobnosti da skraćivanja vremena oporavka od upale mišića, uganuća. A pomaže i u drugim stanjima praćenim nelagodnošću u mišićima. To ga sve čini poželjnim u ishrani sportista. Popularan je dodatak ishrani u slučaju povreda različitog tipa – udanuća, istegnuća mišića, otoci, modrice, pa i kod kidanja mišića. Dozu je teško odrediti pa je najbolje pratiti uputstvo sa ambalaže preparata bromelaina. A takođe, osobama sa poremećajima krvotoka, savetuje se konsultacija sa lekarom pre konzumiranja bromelaina, zbog njegove sposobnosti da razređuje krv.

Vitamina C ima u raznom našem voću i povrću. Ne treba, svakako, preterivati sa vitaminom C, jer veći unos dovodi do mogućeg nastanka kamena u bubregu.

Rizici i neželjeni efekti

Kvercetin može izazvati glavobolje, mučninu i osećaj trnjenja. Međutim, ovi neželjeni efekti se mogu pojaviti nakon uzimanja kvercetina u količini od 1000 mg na dan, tokom dužeg perioda. Što znači, bar duplo veće doze od preporučene doze od 500 mg dnevno.

O svim pozitivnim efektima kvercetina i kako ga najlakše nadoknaditi, možete se informisati putem video snimka:

Život u braku – šta nam donosi a šta odnosi?

Dragan Antić

август 31, 2020

Brak predstavlja krunu ljubavi, nadogradnju jedne lepe, kvalitetne veze između dvoje ljudi. On simbolizuje poverenje, slogu, i potrebu za ljubavlju i bliskošću kod onih koji su, ulaskom u tkz. “bračnu luku”, otvorili jedno novo poglavlje života, puno novih izazova i lepih trenutaka.

On je nešto ka čemu mnogi parovi na ovom svetu teže, kao jedan veliki korak napred ka osnivanju svoje buduće porodice i kao nešto što će njihovu vezu još više da učvrsti na jedan poseban način.

Mnoga razmišljanja o bračnom životu se najčešće događaju budućim mladencima uoči same svadbe, kada je profesionalna organizacija venčanja u punom jeku i kada se sve vrti oko pripreme njihovog najvažnijeg dana u životu.

U tom periodu, neki jedva čekaju da iskuse sve čari života u braku, dok su neki, pomalo, uplašeni i uzbuđeni, ne znajući šta ih sve očekuje u budućnosti. Ukoliko ste se pitali šta nam sve donosi, a šta odnosi život u braku, evo šta sve možete da očekujete.

#1 Odgovornost i sigurnost – osnova bračnog života

Kada stupite u bračne vode, prva stvar na koju morate da budete spremni jeste da ste vi osoba koja ima određenu odgovornost u toj zajednici. Ona se, prvenstveno, odnosi na vaš osećaj odgovornosti prema svom bračnom partneru, domu u kom živite, novac sa kojim raspolažete, decu koju gajite, itd.

Bez obzira na to što ste vi i dalje individua, stupanjem u brak ste se, na neki način, obavezali na pružanje sigurnosti vašoj novoj porodici, bilo da je u pitanju materijalne, emotivne ili neke druge prirode.

Od venčanja, vi počinjete da mislite u dvoje i da sve svoje buduće planove kojite u skladu sa tim. Ne zaboravite da je vaš supružnik vaš najbolji prijatelj na koga u svakom trenutku možete da se oslonite.

#2 Podela poslova – nova svakodnevna rutina

Bračni život takođe podrazumeva i novu svakodnevnu rutinu. Ukoliko ste pre ulaska u brak živeli sami ili u porodičnoj kući, računajte da ćete u pod novim krovom, imati podršku u kućnim poslovima zahvaljujući vašem bračnom parneru.

Moći ćete da računate na pomoć u obavljanju svakodnevnih kućnih poslova, naročito ako se zajednički dobro organizujete i dogovorite ko će, i kojim danima, da obavlja posao.

Neka jedan dan bude rezervisan da vaš bračni partner pere sudove i izbacuje đubre, dok ćete vi voditi računa o pranju i peglanju stvari, kao i sređivanju zajedničkog ormara. Vikend ili jedno popodne u nedelji može da bude rezervisano za usisavanje i brisanje čitavog stana, kako biste, zajedničkim snagama uspeli da održavate vaš dom uvek čistim i sređenim.

#3 Timski rad u podizanju dece – imperativ svake porodice

Pored toga što simbolizuje krunu jedne ljubavi, brak je takođe i jedna institucija u kojoj je neophodan dobar timski rad supružnika u podizanju svoje dece kako bi ona imala kvalitetno i srećno detinjstvo.

Bez obzira na to što je život u modernom društvu prožet mnogim poslovnim i kućnim obavezama, recept za uspeh svake porodice jeste adekvatna briga o deci. Ulaganje u decu, njihovo vaspitanje, školovanje i budućnost svakom bračnom paru mora da bude apsolutni imperativ, jer će to i te kako uticati i na kvalitet njihovog braka.

Ne zaboravite da deca sve osećaju i primećuju, i da ukoliko im vi ne pružate dovoljno pažnje i ljubavi, i ako i sami međusobno u braku nemate dobru komunikaciju i odnos, to može veoma negativno da se odnosi na celu porodicu.

Brak nosi sa sobom mnoge blagodeti

Brak je nešto što dolazi prirodno, i što nikako ne bi trebalo da vas uplaši. Naprotiv, iako vam se čini da ste se, na neki način, lišili svoje slobode na koju ste navikili, život u braku vam može doneti mnoge blagodeti, kao što su: sazrevanje, samostalnost, strpljenje, drugačiji životni prioriteti, naročito kada dođu deca, zatim briga o drugoj osobi, i sl.

Zato je važno da se ne plašite novog poglavlja u vašem životu, već da se radujete svim izazovima i nezaboravnim trenucima koji vam predstoje. Imajte na umu da odabirom pravog partnera, brak može isključivo da vam donese samo najlepše stvari u vaš život i da od vas učini da postanete najbolja verzija sebe u svakom mogućem smislu!

Kojim supstancama se može poboljšati memorija i učenje

Ivana Mihajlović

август 30, 2020

Nootropici su prirodne ili veštačke supstance koje mogu uzimanjem da poboljšaju mentalne sposobnosti kod zdravih ljudi. Uglavnom se koriste da bi se poboljšala memorija i fokusiranje. Pa su često popularni među studentskom populacijom i poslovnim ljudima. Ali utiču pozitivno i na kreativnost, inteligenciju, pa čak i motivaciju. Najefektivniji nootropici će biti predstavljeni u ovom tekstu.

Prirodni nootropici

1. Kofein

Kofein je najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu. Najvećim delom se nalazi u kafi, čaju i energetskim pićima. Ali se dodaje i nekim lekovima i suplementima, kao i raznim napicima. Kofein blokira adenozinske receptore u mozgu, te sprečava potrebu za spavanjem. Smanjuje osećaj umora i pojačava stanje budnosti i pažnju. O svim uticajima kafe, možete čuti detaljnije u sledećem video snimku:

2. L-tianin

L-tianin je aminokiselina koja se često nalazi u čaju, ali se može uzimati i kao suplement. Nekoliko studija je pokazalo da utiče na veći osećaj smirenosti. Samo 2 šoljice čaja može povećati pojavu alfa talasa u mozgu, što se povezuje sa izraženom kreativnošću. Kada se kombinuje sa kofeinom, efekti su još intenzivniji.

3. Kreatin

Kreatin je aminokiselina iz koje se u telu stvaraju proteini. Često ga koriste bodibilderi, jer stimuliše rast mišića. Međutim, korisna je i u pogledu funkcije mozga. Naime, nakon konzumacije, vezuje se za fosfate i formira molekule koje mozak koristi da brzo poveća energiju u svojim ćelijama. To utiče na bolju kratkotrajnu memoriju i razumevanje. Studije su pokazale da uzimanje do 5 grama kreatina dnevno, nema negativnih efekata.

4. Ginko biloba

Ginko biloba je zapravo biljka, čiji su listovi izvor ekstrakta sa pozitivnim efektom na mozak. Kada se uzimaju svakodnevno, suplementi sa ginkom, nakon 6 nedelja, poboljšava se memorija i razmišljanje, pogotovo kod starijih osoba. A takođe, ginko biloba umanjuje stres pre izvođenja nekih stresnih zadataka. Pritom snižava i visok krvni pritisak, čije je povišenje prethodno izazvano stresom. Pokazalo se da zapravo ginko biloba to čini smanjenjem nivoa kortizola u krvi, koji je upravo stres-hormon. Ali i da važnu ulogu ima veća prokrvljenost mozga koju izaziva.

5. Žen-šen (Ginseng)

Koren žen-šena je drevno medicinsko sredstvo, koje je služilo za poboljšanje funkcije mozga. Uzimanje jedne doze od 200-400 mg je u istraživanjima pokazalo smanjenje izmorenosti mozga i bolju učinkovitost pri teškim zadacima (kao što su pojedini matematički problemi). Međutim, nije u potpunosti jasno na koji način žen-šern pomaže u poboljšanju aktivnosti mozga. Može biti da je razlog jak anti-zapaljenski efekat, što štiti mozak od oštećenja putem slobodnih radikala. Takođe, neke studije su pokazale nešto manju efektivnost žen-šena posle višee meseci korišćenja.

6. Riblje ulje

Suplementi na bazi ribljeg ulja su 2 tipa omega-3 masne kiseline: DHA i EPA. Ove masne kiseline su povezane sa brojnim benefitima, kada je u pitanju zdravlje, pa tako i zdravljem mozga. Suplement koji sadrži DHA najviše utiče na način razmišljanja, brzinu reagovanja i memoriju. Pogotovo kod osoba koje imaju male koncentracije DHA. A utiče i na manje poremećaje u funkciji mozga. Suplement koji sadrži EPA nije toliko povezan sa funkcijom mozga, koliko sa poboljšanjem raspoloženja, pogotovo kod osoba sa depresijom.

Smatra se da uzimanje suplementa koji sadrži obe ove masne kiseline dovodi do poboljšanja delova mozga koji su kompromitovani starenjem.

7. Resveratrol

Resveratrol je prirodni antioksidant koji se nalazi u koži ljubičastog i crvenog voća. Naročito ga ima u grožđu, borovnicama i malinama. Nalazi se i u crvenom vinu, čokoladi i kikirikiju. Smatra se da redovno uzimanje namirnica sa resveratrolom može smanjiti oštećenje hipokampusa. U pitanju je deo mozga povezan sa pamćenjem.

Jedna studija na grupi zdravih starijih osoba je pokazala da uzimanje 200 mg resveratrola svakog dana, u toku 26 nedelja, poboljšava se memorija.

8. Fosfatidilserin

Fosfatidilserin je vrsta masti fosfolipida, koja se može naći u našem mozgu. Smatra se da može očuvati zdravlje mozga. Pokazalo se da je doza od 100 mg fosfatidilserina, 3 puta na dan, dovoljna da smanji oštećenje moždane funkcije starenjem. A osobe koje uzimaju do 400 mg fosfatidilserina dnevno, mogu poboljšati tehniku razmišljanja i memoriju. Međutim, ove studije nisu u potpunosti dale odgovor na ponašanje fosfatidilserina.

9. Acetil-L-karnitin

Acetil-L-karnitin je aminokiselina koja se prirodno stvara u telu. Ima važnu ulogu u metabolizmu, a naročito u stvaranju energije. Osobe koje su uzimale acetil-L-karnitin, tvrdile su da imaju bolju pažnju i da im je memorija bolje očuvana. Takođe, istraživanja sprovedena na životinjama su potvrdila brže učenje pri uzimanju ovog suplementa.

10. Brami prah (Bacopa monnieri)

Brami prah je suplement dobijen iz biljke Bacopa monnieri, koja se u tradicionalnoj medicini, poput ajurvede, koristila za poboljšanje funkcije mozga. Utiče na poboljšanje rada mozga i kod starijih i kod mlađih osoba. A podjednako je dobra i za zdrave i osobe sa Alchajmerovom bolešću, npr. Ipak, da bi se zapazili povoljni rezultati, neophodno je da se uzima 300 mg dnevno, 4 do 6 nedelja.

Neki od neželjenih efekata uzimanja brami praha su nelagodnost u stomaku i dijareja. Iz tog razloga se brami prah savetuje isključivo uz uzimanje hrane.

11. Rhodiola rosea

Rhodiola rosea je suplement dobijen iz istoimene biljke. Uglavnom je korišćen u kineskoj medicini, za poboljšanje opšteg stanja, kao i stanja mozga. Smatra se da uticaj na zdravlje mozga rezultira iz smanjenja iscrpljenosti moždanih ćelija. Ipak, poslednja istraživanja su pokazala da još uvek treba raditi na ispitivanju ove biljke. Jer rezultati nisu isključivi, niti sasvim jasni.

Veštački nootropici

12. Noopept

Noopept je veštački lek koji se često kupuje u formi suplementa. Za razliku od prirodnih nootropika, veštački, kao što je noopept, deluju jako brzo. Već nakon par minuta daju svoje efekte. A dejstvo traje i do nekoliko sati. Na osnovu studija na životinjama, došlo se do zaključaka da noopept povećava koncentraciju faktora rasta moždanih ćelija. I da tako utiče da se lakši vrati memorija. To se naročito odnosi na osobe koje se oporavljaju od povreda glave.

13. Piracetam

Piracetam je takođe veštački stvoren suplement. Sličan je noopeptu i po strukturi, i po funkciji. Kod osoba sa demencijom, poboljšava se memorija, ali se smatra da nema naročito pozitivnih efekata na zdrave osobe. Dakle, nema svrhe uzimati ga preventivno.

14. Fenotropil

Fenotropil je takođe poznat i kao fenilpiracetam. U pitanju je sintetski lek, koji podseća na piracetam i noopept. Uglavnom se koristi za oporavak mozga od šloga, epileptičnih napada ili povreda. Jedna studija na pacovima je pokazala neznatno poboljšanu memoriju posle uzimanja ovog leka.

Zaključak

U ovom tekstu su navedeni najefektivniji prirodni i veštački suplementi, odobreni od strane zvanične medicine. Pored njih, često se upotrebljavaju i zloupotrebljavaju različite nelegalne supstance u iste svrhe, o kojima u ovom tekstu neće biti reči, jer njihovo korišćenje nije opravdano u medicinske svrhe.

Ukoliko želite da čujete kako nastaje demencija i Alchajmerova bolest i kako ih možete sprečiti, pogledajte sledeći video:

Kako tretirati „maskne“ – akne izazvane nošenjem maski?

Ivana Mihajlović

август 26, 2020

Situacija u svetu izazvana virusom COVID-19, donela je brojne neprijatnosti. Zdravstveni sistem je pod pritiskom, pa mnoge bolesti ostanu nezbrinute. Mnoge psihičke tegobe dolaze do izražaja i intenziviraju se. Pacijenti oboleli od virusa korona se nižu, a time nadovezuju i druge infekcije uzrokovane slabljenjem imuniteta. Društveni kontakti se smanjuju, kao i kvalitet života u socijalnom pogledu. Globalno, ali i individualno finansijsko stanje je pod znakom pitanja. A pored svega toga, ljudi se susreću i sa manjim neprijatnostima, ali koje svakako dodatno narušavaju njihov svakodnevni život. Među njima su i tzv. „maskne“ – akne izazvane nošenjem zaštitnih maski.

Iako su akne generalno izazvane hormonskim poremećajima, mogu biti posledica nečistoće. Pa čak i regularne izmene u hormonskom statusu, tokom menstrualnog ciklusa, mogu dovesti do pojave akni. Međutim, mehanički pritisak prilikom nošenja maski, udružen sa nečistoćom, može izazvati akne.

Kako sprečiti „maskne“?

Budući da je akcenat na prevenciji, treba imati u vidu koje maske treba nositi, a koje izbegavati. Pre svega, treba napraviti ravnotežu između dovoljne zaštite i prirodnijeg materijala. Uglavnom, maske koje pružaju bolju zaštitu, pravljene su od sintetičkih materijala, koji manje prijaju koži. A maske koje su 100% pamučne omogućavaju koži da diše, zbog čega su prijatnije za nošenje, ali obično nisu adekvatna zaštita. Međutim, dermatolozi uglavnom savetuju ovakav tip maski, kod osoba koje su razvile neku od reakcija na maske. Sintetičke maske provociraju znojenje, a time i akne. Treba, takođe, potencirati na češćem menjanju maski, ili na pranju i održavanju, ako je reč o pamučnim. Jer zadržavanje masnoća i nečistoće može samo štetiti.

Treba insistirati na što manjoj upotrebi šminke i kozmetičkih preparata. Održavati kožu čistom uz pomoć blagih sapuna. A takođe je važna dobra hidratacija kože, jer i sušenje može potencirati infekciju. Ne treba preterivati sa kozmetičkim preparatima koji čiste kožu, jer i oni mogu da je isušuju. Pogotovo ne treba kombinovati previše različitih kozmetičkih preparata. Za čišćenje je najpogodnija micelarna voda.

Pokazalo se čak da nošenje maski može da intenzivira upijanje hemijskih sastojaka iz kozmetičkih preparata putem kože. U zavisnosti od vrste preparata, to može biti pozitivno ili negativno. Kada su u pitanju preparati sa retinolom i kiselinama, može doći do iritacije kože, pa intenzivnije upijanje nije preporučljivo. Profesorka dermatologije sa Univerziteta u Pensilvaniji tvrdi da bi kozmetičke preparate trebalo koristiti samo noću, u toku pandemije korona virusa.

Kako se „maskne“ tretiraju?

Kada osoba već dobije ovu vrstu akni, treba imati u vidu da i njihov trebtman može da iritira. A pritom, nošenje maski i potenciranje novog nastanka akni se nastavlja. Neki lekari savetuju tretiranje benzoil peroksidom, samo na mestima gde se „maskne“ nalaze. To mora biti supstanca koncentracije 2,5 do 5%, nikako više. Ukoliko se koristi ujedno i retinol, on se mora stavljati naizmenično sa benzoil peroksidom, svake druge večeri.

Kod osoba sa tamnijom kožom, ukoliko se razviju hiperpigmentacije (tamnija polja), treba koristiti glikolnu kiselinu. Ona utiče i na crvenilo i na hiperpigmentacije. Duža primena kod osoba sa svetlim tenom, ne sme se obavljati bez konsultacije sa dermatologom. Dermatolozi ponekad ističu da bi trebalo kreme sa zaštitnim faktorom koristiti i u zatvorenim prostorima. Razlog za to je prisustvo plavog svetla koje emituju različiti uređaji, koji mogu i da pogoršaju stanje akni.

Ukoliko pored promena koje liče na „maskne“, postoji i izrazit svrab, moguće je da razlog nisu akne. Uzrok može biti kontaktni dermatitis koji nastaje zbog stalnog trenja kože sa maskom, kod osetljivih osoba. Pritom, neke maske, prilikom pranja, mogu osloboditi formaldehid, inače suopstancu koja je jak iritans. Hidrokortizonska krema može pomoći, ali se mora upotrebljavati prema dogovoru sa lekarom. Međutim, ako i pored svih ovih tretmana, akne i dalje postoje, moguće je da su uzroci stres, način ishrane ili hormonski poremećaj. Pogotovo kod žena. Najpre treba preispitati sebe da li smo dovoljno spavali i raznovrsno se hranili prethodnih dana. A potom eventualno okriviti maske. Hrana sa visokim sadržajem šećera, a posebno čokolada, kada se konzumiraju svakodnevno, mogu izazvati akne kod odraslih. Trebalo bi što više izbegavati gricckalice i prerađenu hranu, a konzumirati sveže voće, povrće, kuvana jela i kokosovo ulje.

maskne, akne

Suva koža kao teren za akne

Suva koža praktično ne poseduje adekvatnu zaštitu od brojnih mikroorganizama. Tako postaje podložna infekcijama i iritacijama. Zato je jako važno koristiti preparate koji hidriraju. Ali se ovi preparati razlikuju u zavisnosti od vrste kože koju imamo. Najveći benefit donose:

1. ceramidi (Ceramid na latinskom znači „vosak“. Ceramidi se nalaze u ćelijskoj membrani ćelija kože i predstavljaju skup lipida. A starenjem se smanjuju.),

2. hijaluronska kiselina (Hijaluronska kiselina je prirodni glikozaminoglikan koji se nalazi u našem telu i služi da zadržava vodu. Doprinosi hidrataciji kože i održava je zdravijom i mlađom) i

3. dimetikon (derivat silikona, omekšava kožu i kosu, a ne iritira).

Preparati za hidrataciju za vreme toplog i vlažnog vremena su za masnu kožu – preparat na bazi gela, za normalnu i kombinovanu kožu – losion, za suvu kožu – hidratantna krema.

Osobe koje nose maske u dužem trajanju tokom dana, treba da u toku 4 sata kontinuiranog nošenja, naprave pauzu od bar 15 minuta.

Autofagija i sve njene prednosti za ceo organizam

Slavica Bijelić

август 22, 2020

U zadnje vreme se sve češće pominje autofagija i sve njene prednosti. Ma koliko nam se činilo da je autofagija dijeta, ona to ipak nije. Za autofagiju se može reći da je proces recikliranja nepotrebnih delova ćelije. Pojam autofagija potiče od dve grčke reči koje se zajedno prevode kao samouništenje ili samodisciplina.

Zagovornici ovakvog načina života smatraju da se autofagijom podmlađujemo jer je u pitanju prirodan proces tela kojim reciklira stare ćelije i koristi ih za građu novih, zdravih ćelija.

Nasuprot njima postoje i oni drugi koji obesmišljavaju pojam autofagije tvrdeći da je u pitanju ljudska izmišljotina.

Japanski doktor Jošinori Osumi je dobitnik Nobelove nagrade za 2016.godinu iz oblasti medicine i fiziologije, se posebno bavi autofagijom tvrdeći da je korisno nekada gladovati i postiti jer jedino na taj način telo može zaista da se očisti.

U nastavku teksta vam donosimo sve prednosti autofagije kao i šta je to što možete da očekujete ukoliko odlučite da je primenjujete.

Šta se sve dobija procesom autofagije?

Autofagija je proces pri kome se proizvodi nova energija koja ne dolazi iz hrane već od drugih ćelija. Smatra se da se prilikom autofagije u ljudskom organizmu dešavaju slični procesi kao u kvascu.

Energija koja se prizvodi putem autofagije je zapravo odgovor na stres koji naš organizam proživljava jer je bez hrane. Zahvaljujući autofagiji telo postaje mršavije i zdravije a koža zategnutija. Procesom autofagije se leče razne vrste infekcija a iz organizma se eliminišu virusi i bakterije.

Kako da pokrenete proces autofagije?

Autofagija može da vam postane i način života, jer njene prednosti su brojne. Aktivira se u svakoj ćeliji kada gladujemo ili kada postimo. Pod pojmom „post“ se podrazumeva apsolutno gladovanje a ne konzumiranje posne hrane. Autofagija je prirodan proces koji se odvija u telu sve dok ga ne narušimo unošenjem nove hrane.

Najbolji efekti autofagije se postižu ukoliko uspede da izdržite bez hrane minimalno 24 sata a maksimalno 48 sati u kontinuitetu. S obzirom da mnogi ljudi nemaju samo disciplinu, preporučuje se gladovanje od 12 do 36 sati što i nije neizvodljivo.

Čak neki stručnjaci smatraju da možete postepeno privikavati organizam na autofagiju tako što ćete umesto tri obroka imati samo dva obroka dnevno. To podrazumeva da nema ni grickalica u međuvremenu. Dozvoljeno je samo piti vodu i eventualno nezaslađeni čaj. U tom slučaju večera treba da bude najkasnije u 18h a sledeći obrok narednog dana u 12h.

Da li je autofagija dijeta ili ne?

Ma koliko se činilo da je autofagija dijeta ona to ipak nije. Za razliku od nekih dijeta kada se jedu određene namirnice tokom autofagije se ne jede ništa. Takođe ne spada ni u grupu dijeta koje su regulisane satnicom kao što je dijeta 8 sati. Autofagija je metabolički proces koji prirodno proizvodi novu energiju a pri tom čisti telo od svih nevidljivih neprijatelja. S obzirom da se nove ćelije regenerišu, usporava se starenje a život postaje duži.

Zahvaljujući autofagiji lice izgleda mlađe i sveže a telo vitalnije i energičnije. Ustvari dok telo gladuje, naše ćelije jedu otpad a istovremeno ubrzavaju rast novih ćelija koje jačaju naš imuni sistem. Autofagija nije dijeta već način života, ali i tu moramo biti oprezni, jer se ne preporučuje svima.

Autofagiju ne bi smela da primenjuju deca, jer je njima redovna i raznovrsna ishrana neophodna za rast i razvoj. Takođe, se ne preporučuje ljudima koji su skloni anoreksiji. A svakako ukoliko imate nekih zdravstvenih poteškoća ili koristite propisanu terapiju trebalo bi da se konsultujete sa lekarom pre nego odlučite da primenjujete autofagiju.

Koliko dugo se sprovodi autofagija?

Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Najbolje bi bilo da sami procenite a možda vremenom da pomerate granice izdržljivosti. Najvažnije je da osluškujete organizam, jer kada telo jednom naviknete na ovakav način ishrane, ubrzo ćete sami proceniti koliko gladovanja vam ne predstavlja problem.

Autofagija podrazumeva gladovanje ili za početak veći razmak između obroka. S obzirom da ne unosimo hranu naše ćelije su primorane da uzimaju energiju iz izvora koji su im na raspolaganju. To su prvenstveno masne naslage. Kada redovno jedemo, ćelije uvek imaju dostupan izvor hrane. Međutim prilikom autofagije to im je uskraćeno, tako da su primorane „da jedu same sebe.“

Ljudi se najčešće odlučuju za autofagiju kako bi se oslobodili viška kilograma, mada to ne treba da vam bude primarni cilj. Autofagija je proces koji dovodi do zdravog organizma.

Kako početi sa autofagijom?

Ne zaboravite da je svaki početak težak, tako da morate biti spremni i na ovaj izazov ako ste čvrsto odlučili. Najvažnija je psihička priprema. Najpre se „dogovorite sami sa sobom“ da je to nešto što zaista želite i u čemu ćete uspeti da istrajete. Budite spremni da menjate rituale i navike koje ste godinama sticali. Nije lako, ali nije ni nemoguće.

Možda biste za početak mogli jednom nedeljno da se podvrgnete autofagiji, a ako vam se to čini suviše teško onda neka to bude jednom u toku dve nedelje. Zagovornici ovakvog načina ishrane smatraju da bi najmanje jednom mesečno trebali da gladujemo 24 sata kako bi se postigao dobar efekat i pokrenula autofagija.

Napravite plan ishrane i vežbanja

Autofagija može da postane i vaš način života ukoliko vam je poslednji obrok u 18h a naredni ujutru oko 10h. Ukoliko se odlučite za gladovanje možete početi onda kada odlučite da ste spremni a isto tako možete i prekinuti ukoliko vam ne odgovara. Ustvari sam termin „gladovanje“ je neprihvatljiv, jer vi svakog momenta imate hranu koja vam je dostupna. Iz tog razloga stručnjaci češće koriste pojam „post“, mada se ne odnosi na konzumiranje posne hrane.

Najvažnije je da ne jedete 16 h u kontinuitetu. Potrebno je samo par dana da se organizam privikne na ovakav režim, a posle toga ćete bez problema moći da produžavate satnicu. Samim tim će doći i do postepenog gubljenja kilograma.

U međuvremenu, naše telo će „pojesti“ nagomilane masti koje nam nisu potrebne. Uvek kada jedemo više nego što nam je potrebno, telo skladišti masti kako bi moglo da ih iskoristi u nedostatku hrane.

Možda ovo na prvi pogled deluje zahtevno, ali ne zaboravite da dobar deo tog vremena prespavamo tako da ovo gladovanje neće biti teško.

Ukoliko baš morate da konzumirate kafu, dozvoljene su do 2 šolje dnevno, ali bez šećera. U periodu gladovanja možete nesmetano piti vodu i maksimalno 2 šolje nezaslađenog čaja.

Ako trenirate ili se bavite nekom sportom ne treba da brinete da nećete moći da izdržite. Naprotiv, u procesu autofagije organizam dobija više snage i energije. Čak ni tokom treninga nećete osećati veliki zamor. Dobar primer za sve ovo vam može biti naš najbolji teniser Novak Đoković.

Autofagija i neželjene reakcije

Kao kod svakog izmenjenog načina ishrane tako i ovde mogu da postoje nus pojave koje ne treba zanemarivati. Kao prvo, bićete gladni a to vam može stvoriti nervozu. Zato smo i napomenuli da je potrebna psihička priprema. Uostalom ako ste nekada držali dijetu verovatno ste imali priliku da se suočite sa ovim problemom i znate kako da ga prevaziđete. Takođe se može desiti da imate neredovnu stolicu a to je normalna pojava s obzirom da manje jedete. Uglavnom prvih par dana je moguća pojava glavobolje mada retko. U tom slučaju potrebno je da pijete mineralnu vodu kako biste smanjili glavobolju i regulisali probavu. Ako vam je lakše i mislite da ćete biti psihički opušteniji konsultujte se sa lekarom pre nego pristupite ovakvom načinu ishrane.

Smatra se da autofagija ne samo da doprinosi boljem zdravstvenom stanju već može i da spreči mnoge bolesti.

Ako odlučite da isprobate autofagiju ili je već primenjujete, podelite svoje utiske sa nama.

1...555657...80 Page 56 of 80