Da li spadate u kategoriju ljudi koji brižljivo planiraju svoje vreme? Imate li rokovnik u koji zapisujete svoje planove? Važno je praviti planove. Dugoročne, kratkoročne, nedeljne čak i dnevne. Ne zaboravite da planiranje aktivnosti doprinosi boljoj organizaciji. Bolja organizacija doprinosi uštedi vremena. A sve to zajedno dovodi do toga da ste produktivniji i da sa lakoćom možete da uradite ono što vas očekuje.

Život je nepredvidiv. Toga smo svi svesni. Ali ako dozvolite da vas život stihijski nosi, vremenom ćete se osećati kao list na vetru koji leluja. Može se desiti da izgubite cilj iz vida. Čak i pravac, što će dodatno otežati obavljanje neke akcije. Kada je planiranje u pitanju razlikujemo dve vrste ljudi. Jednu grupu ljudi predstavljaju oni kojima nedostaje fleksibilnost u planiranju. Očajni su pri pomisli da bi mogli makar malo odstupiti od plana. Druga grupa ljudi planira, ali nikada ne stiže do cilja. Tu spadaju oni koji planiraju samo misaono, bez da svoje planove stave na papir. Čim splasne entuzijazam, zaboravljaju i da su razmišljali o tome. Budite zlatna sredina, ako želite da postignete uspeh.

Planiranje bez odstupanja ne dovodi do cilja

Sa jedne strane su ljudi koji se striktno pridržavaju svega isplaniranog i ne odustaju od svojih planova ma šta da se desi. Prilično su kruti i nedostaje im fleksibilnost ne samo u planiranju već generalno u svim segmentima života. Pohvalno je to što su fokusirani na uspeh i što streme ka postavljenim ciljevima. Ali ukoliko nisu u stanju da koriguju plan, uvek su napeti i žive u grču. Diskutabilno je koliko su zaista srećni i koliko ih ispunjava to što rade. Najčešće im nedostaje kreativnost i spontanost, što im otežava dosezanje postavljenih ciljeva. Vrlo često imaju nerealna očekivanja smatrajući da oni u potpunosti mogu da kontrolišu budućnost. Naravno, kada shvate da mnogo toga ne zavisi od njih gube tlo pod nogama. Neretko upadaju u depresivna stanja i proganjaju ih suicidne misli.

Šta kada planiranje postoji samo u mašti?

Nasuprot njima postoji i ona druga vrsta ljudi koji nemaju nikakav cilj, a još manje plan. Takvi ljudi žive u trenutku i uglavnom su vođeni emocijama. Ne zaboravite da se pod ovim ne misli samo na emocije koje stvaraju osećaj prijatnosti, već i na one druge. S obzirom da nemaju jasan cilj i da planiranje smatraju gubitkom vremena, često ni sami ne znaju šta bi zaista hteli od života. Uradiće ono što se očekuje od njih, ali gotovo nikad sami neće biti inicijatori nečega. Ljudi koji spadaju u ovu kategoriju, uglavnom stagniraju, jer oni zapravo i ne znaju kuda idu.

Često prolaze kroz depresivne faze, jer ne uspevaju da pronađu smisao života. U početku ih drži entuzijazam koji se brzo raspline čim im nešto drugo privuče pažnju. Upravo taj ležeran odnos prema životu može se shvatiti kao nedostatak njihove ambicije. Neretko se dešava da prekasno shvate da im je prošlo dragoceno vreme dok su se oni vrteli u krug. Baš zbog nedostatka planiranja i stihijskog življenja skloni su da razmišljaju o propuštenim šansama i da se neprestano kaju.

Nađite balans u planiranju i uspeh neće izostati

S obzirom na gore navedene dve krajnosti kada je planiranje u pitanju, najbolja je zlatna sredina. Činjenica je da ne možemo imati potpunu kontrolu nad svojim životom i da mnoge stvari ne zavise isključivo od nas. Tada je najbolje i najdelotvornije pustiti da stvari idu svojim tokom. Jedino na taj način možete živeti u sadašnjem trenutku i biti prisutni ovde i sada.

S druge strane postoje stvari koje zavise od vas i tu je planiranje izuzetno važno. Ukoliko umete dobro da isplanirate prvenstveno svoje vreme, utoliko ćete brže i lakše doći do cilja. Neka su u pitanju i mali ciljevi, ali ukoliko praktikujete detaljno planiranje onda sigurno znate koliku satisfakciju vam donosi ostvarenje tih ciljeva.

Isplanirajte da svakog dana uradite za nijansu više od prethodnog. Zapisujte svoje planove. Podelite ih na dnevne, nedeljne, mesečne. Važno je imati jasan cilj i svakog dana gledati kako da se makar malo približite postavljenom cilju. Čak i onda kada vam se čini da ne ide sve kako ste planirali, ne treba da odustanete. Prilagodite plan datim okolnostima. Adaptirajte ga tako da bude u skladu sa novonastalom situacijom, ali ne odustajte.

Takav fleksibilan način planiranja vam pomaže da dođete do cilja bez presije. U tom slučaju sve što radite predstavljaće vam zadovoljstvo i nećete biti u grču. Ukoliko umete da prilagođavate plan sebi, odnosno sebe postavljenim zahtevima uspeh neće izostati.

Planirajte pismeno, nikako usmeno

Istraživanja su pokazala da se daleko bolji efekat postiže kada svoje planove zapišemo umesto da ih pamtimo. Ukoliko ih samo pamtimo, tj.imamo zacrtan neki cilj, ne bavimo se detaljima. Ukoliko sve to prenesemo na papir prednosti je mnogo. Počev od toga da ćemo jedan krupniji plan razložiti na više sitnijih. Takođe, uvek ćemo imati podsetnik pred sobom šta je to što smo uradili. A kada jasno sagledamo ono što smo precrtali na papiru, tj. označili kao urađeno, to će nam dati podstrek za dalje napredovanje.

Kada kažemo „zapisati na papir“ to ne mora značiti bukvalno pisanje po papiru. Zahvaljujući modernim tehnologijama, svoje planove možete čuvati i na elektronskim medijima poput mejla, u planerima svojih android telefona, u eksel tabelama i sl.

Ukoliko se oslonimo na pamćenje, uglavnom ćemo zaboraviti mnogo toga postignutog, a to nas može unazaditi. Uostalom uvek kada razmišljate da li treba planirati ili ne, setite se izreke – „Ne uspeti da planirate, znači planirati da ne uspete!“ Odluka je samo vaša.

Koliko puta ste samo bili u situaciji da potiskujete svoje emocije? Koliko puta ste prećutali kada ste imali potrebu da se čuje i vaš glas? Ovde se misli na sve emocije bez obzira da li su u pitanju lepe ili one manje lepe. Nije važno da li je u pitanju bes, ljutnja ili čak i one emocije koje izazivaju osećaj prijatnosti. Poput ljubavi i zaljubljenosti. Važno je da ste ih prećutali, umesto da ih glasno iskažete.

Ukoliko želite da imate dobru komunikaciju sa drugim ljudima veoma je važno da naučite da komunicirate, bez da prikrivate emocije. Takođe je važno da ispoljite emocije u određenom momentu umesto da dozvolite da se nagomilavaju u vama. I sami znate da što duže čekate i potiskujete emocije, osećaćete se sve lošije. Tekst koji je pred vama možda će vam osvestiti ono što potiskujete i pomoći vam da se osmelite kako biste potisnute emocije glasno iskazali.

Razgovor je važan, nemojte ćutati

Ne zaboravite da je mnogo važnije razgovarati o emocijama kada vam ne ide sve po planu, kada se osećate uznemireno, zabrinuto ili kada osećate strah. U takvim situacijama je mnogo bolje odmah glasno iskazati svoje emocije. Ukoliko čekate da neko drugi primeti da vas nešto muči ili da imate neki problem, sebi ćete stvoriti dodatno opterećenje. Potiskujući emocije dozvoljavate im da se gomilaju a vi neprimetno sve više tonete. Ćutanjem se problem neće rešiti, a vi koliko god ga potiskivali jednog momenta će sav taj bes eskalirati ili će vas što je još gore odvesti u bolest.

Ne reagujte impulsivno

Postoji razlika u iskazivanju emocija kada ste ljuti i kada odlučite da kažete sve što vas tišti, što vam smeta. Ukoliko impulsivno reagujete u momentima besa i ljutnje može se desiti da kažete nešto što i ne mislite. U stanju afekta ćete se truditi da povredite sagovornika, a pretpostavljamo da vam to nije cilj.

Morate naučiti da ne potiskujete emocije, već da ih ispoljite ali ne kroz svađu, već to treba da uradite na racionalnom nivou sa argumentima. U trenucima besa i ljutnje najbolje bi bilo da se fokusirate na disanje kako biste sebi olakšali. A već nakon toga vreme je za otvoren razgovor i ispoljavanje emocija. Koliko god da vam to deluje teško ili neizvodljivo, znajte da niste u pravu. Upornim vežbanjem ćete uspeti da naučite kako da ispoljite emocije u pravom momentu umesto da ih potiskujete u sebi.

I pozitivne emocije traže oprez

Kada su u pitanju pozitivne emocije, dosta lakše ih je ispoljiti mada i tu postoji bojazan. Ukoliko osećate simpatiju prema nekome i usudite se da to javno pokažete takođe postoji bojazan da ćete sa druge strane naići na zid. To dalje vodi u nezadovoljstvo, preispitivanje sebe i svojih postupaka. U takvim situacijama najčešće znate da sabotirate sebe, sumnjajući u sopstvenu vrednost i kvalitete. To vas dodatno može obeshrabriti i dovesti do toga da ubuduće postanete inferiorni, što svakako ne smete dozvoliti sebi.

Potiskivanje negativnih emocija

Ukoliko ste skloni potiskivanju negativnih emocija, krajnje je vreme da se preispitate i da razmislite o svojim postupcima. Zapitajte se samo da li ste do sada imali koristi od takvog ponašanja? Od malena smo vrlo pogrešno naučeni da treba da potiskujemo negativne emocije. Učili su nas da ukoliko ih iskažemo delovaćemo nevaspitano, bahato, drsko. Učili su nas da treba da ih zanemarimo, da ih potisnemo kako bismo izbegli dalji sukob. To je svakako pogrešno. Ni jedna krajnost nije dobra. U ovom slučaju kada pominjemo ispoljavanje negativnih emocija, nikako ne znači da vas podstičemo da postanete konfliktna ličnost. Već jednostavno da kažete ono što prećutkujete, čime ćete prvenstveno olakšati sebi. Nemojte zaboraviti da potisnute negativne emocije nikada neće nestati same od sebe. Nataložiće se sve dok vas ne pretvore u toksičnu osobu.

Negativne emocije dovode do eksplozije

Uvek kada ste zbog nečega isfrustrirani, kada vam nešto smeta, kada potiskujete nešto, to kod vas stvara osećaj nezadovoljstva. Ukoliko ignorišete sve to, ne zaboravite da će vam potisnute emocije doći kad tad na naplatu i to sa kamatom. Što duže takve emocije potiskujete ili skrivate i izbegavate čak i sami da se suočite sa njima, utoliko ćete osećati sve veću napetost. Sve to zajedno će se veoma negativno odraziti  na vaš organizam. Na taj način narušavate i mentalno i fizičko zdravlje.

Ćutanje nikad nije opcija

Ukoliko ćutite kako ne biste produbljivali sukob, najviše ćete štetiti sebi. Jer pitanje je momenta kada će potisnute emocije poput vulkana izleteti na površinu. Ukoliko na vreme ne budete naučili da upravljate svojim emocijama, one će uvek naći način da izbiju na površinu. Nekada se to može desiti kao ogromna količina besa koju ćete ispoljiti ka nekome. Najčešće se dešava da se potisnuti bes ispolji na nekome ko uopšte nije kriv i ko nije uzrok vaših nataloženih negativnih emocija. Obično je to neko koga vi doživljavate (svesno ili ne) kao nekoga ko ne može da vam se suprotstavi ni verbalno ni fizički. U tom slučaju vi se osećate superiorno u odnosu na tu drugu osobu. Najbolji primer za ovakvo ponašanje su roditelji koji iz straha da se suprotstave partneru, sav bes usmere prema detetu. Takođe i u situacijama gde se bes prema šefu potiskuje, eskaliraće u kući, tj. u poznatom okruženju.

Naučite da kontrolišete svoje emocije

Vrlo je važno umeti kontrolisati emocije i svesno upravljati njima. Razmislite šta je to što vam smeta, šta je to što vas tišti, što vas sputava da krenete dalje. Ako vam je lakše zapišite na papir sve to, jer ćete imati podsetnik pri ruci uvek kada osetite nemoć. Ne zaboravite da se svađom i vikom ništa ne postiže. Uvek smirenim tonom možete reći šta je to što vam smeta i što dovodi do toga da se osećate loše. Koristite argumente. Važno je da reagujete istog trenutka kada se osetite ugroženo na bilo koji način. Ukoliko nastupite argumentovano i normalnim tonom, velika verovatnoća da će sagovornik spustiti ton. A jednom kada se osmelite da glasno izgovorite ono što vas opterećuje, smatraćete se pobednikom i bićete ponosni na sebe.

Potisnute emocije su kao bumerang

Mnogi naučnici su došli do saznanja da sve što potiskujemo, vrati nam se u najgorem mogućem obliku po naše zdravlje. Tako da nije slučajno kada se kaže da problemi sa grlom nastaju usled neizgovorenih reči. Mnogi psihosomatski poremećaji, pa čak i bolesti  su posledica potisnutih emocija. Osobe koje su manje spretne u socijalnim veštinama, tj. introvertne osobe spadaju u kategoriju ljudi koji ne znaju da izraze svoje emocije. Tako da će se vremenom ove nataložene emocije ispoljiti kao bolest nekog organa.

Ako vam je ovaj tekst bio od koristi, podelite ga sa drugima, jer sigurno i vi baš kao i mi znate mnogo ljudi koji imaju problem da u datom momentu kažu šta misle. Potisnute emocije su put u nezadovoljstvo i bolest, a život je samo jedan. I nema reprizu.